Militanti kijevskog režima izveli su sinoć masovni napad, dronovima na Moskovsku oblast, saopštio je gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanjin.

On je naveo da su snage protivvazdušne odbrane oborile većinu dronova, ali da je nekoliko njih uspelo da pogodi stambene zgrade i industrijske objekte.

“Odbijen je najveći neprijateljski napad dronovima na Moskvu do sada. Od juče je na svim linijama fronta odbijen napad više od 1.600 bespilotnih letelica. Od tog broja, 450 se kretalo ka Moskvi. Hvala snagama protivvazdušne odbrane na njihovom posvećenom radu. Ipak, nekoliko dronova je stiglo do Moskovske rafinerije nafte, a jedan je pogodio stambenu zgradu. Žrtava nije bilo. Ovaj napad, bez presedana očigledno je bio planiran, kako bi se poremetili izbori. Neprijatelj nije uspeo” – rekao je Sobjanjin.

I Moskovska oblast, bila je izložena podjednako masovnom vazdušnom napadu. Za samo dva sata — od 3.00 do 5.00 ujutru — snage protivvazdušne odbrane i elektronskog ratovanja oborile su i neutralisale 249 bespilotnih letelica u 17 okruga.

Prema rečima gubernatora oblasti Andreja Vorobjova, najteže posledice zabeležene su, u Ramenskom okrugu.

Na Severnom putu, pad bespilotne letelice izazvao je požar na krovu stambene zgrade od 21 sprata. Evakuisano je 400 ljudi, uključujući 70 dece. Oštećeno je dvadeset automobila.

“U naselju Sofjino, dron je pogodio stambenu zgradu od tri sprata u ulici Novaja. Oštećeno je šest stanova na trećem spratu. Nažalost, poginula je četrdesetčetvorogodišnja žena. Povređeno je još pet osoba, među kojima i dvoje dece; oni su hospitalizovani” – gubernator Moskovske oblasti je izvestio…

Naveo je i da je još jedna osoba stradala u okrugu Orehovo-Zujevo — stariji muškarac, se nalazio u privatnoj kući koja je uništena i zahvaćena požarom usled, napada.

Prema rečima Vorobjova, posledice napada zabeležene su i u drugim opštinama.

Privatne kuće su oštećene u Ramenskom, Kolomni i Jegorjevsku, dok su požari izbili u stambenim zgradama u Lenjinskom i Litkarinu. U Istri su oštećeni stambeni i poslovni objekat, ali nije bilo povređenih. Štete ima i u Voskresensku. Službe za vanredne situacije nastavljaju sa saniranjem posledica.

Podsećanja radi, Zelenski, šef kijevskog režima, više puta je obećavao da će Rusiji prirediti neprijatna iznenađenja tokom parlamentarnih izbora.

Po svemu sudeći, Ukrajina bi sada trebalo da se pripremi za razarajući ruski uzvratni udar…

Prema pisanju lista The New York Times, novi zakon o sankcijama, koji predsedniku Trampu daje široka ovlašćenja za uvođenje visokih carina zemljama koje kupuju rusku naftu, unosi dodatnu neizvesnost u trgovinske odnose Indije i Sjedinjenih Država, koji su već opterećeni problemima.

List navodi da zakon pruža Trampu značajnu slobodu odlučivanja o tome kada i kako će te carine biti primenjene, te da ostaje nejasno kada — ili da li će uopšte — američki predsednik uvesti carine koje bi povećale troškove uvoza indijske robe u SAD.

“Indija ovaj zakon doživljava kao pretnju, jer bi on mogao da ojača Trampov uticaj, čak i dok on razmatra poslovne aranžmane sa Rusijom” – navodi The New York Times.

Nadovezujući se na ovaj argument, autor ističe da trenutak usvajanja ovog zakona dovodi indijskog premijera Narendru Modija u težak položaj. Indija uvozi više od 90% sirove nafte koju potroši, a njena zavisnost od Rusije ponovo je porasla nakon što je sukob poremetio snabdevanje sa Bliskog istoka. Prema podacima kompanije „Kpler”, ruska nafta je ovog leta činila približno polovinu indijskog uvoza.

List navodi da je novi zakon samo jedna u nizu promena u američkoj politici koje su više puta primoravale Indiju da prilagodi svoju kupovinu ruske nafte.

“To je primoralo Indiju da balansira između dva prioriteta: s jedne strane, ona nastoji da održi odnose sa Sjedinjenim Državama, a s druge, da obezbedi dovoljno energenata po pristupačnoj ceni za najmnogoljudniju zemlju na svetu” – navodi se u tekstu.

Takođe se ističe da situaciju dodatno komplikuje činjenica da Sjedinjene Države postaju sve važniji dobavljač energenata za Indiju.

Međutim, stručnjaci koje je list konsultovao napominju da Indija ne bi trebalo previše da se fokusira na američke carine. Iako carine mogu naškoditi pojedinim indijskim izvoznicima, one se naplaćuju američkim uvoznicima i na kraju dovode do viših cena u Sjedinjenim Državama.

“Rastuća moć Kine pruža Indiji snažne razloge da održi odnose sa Vašingtonom. Ipak, stalne promene u američkim zahtevima koji se tiču energetike i trgovine takođe izazivaju sumnju u Nju Delhiju po pitanju dugoročne održivosti bilo kakvog novog sporazuma” – zaključuje se u tekstu.

Ruski predsednik i čitava nacija spremni su da vode sukob, do pobede.

Ovakvo mišljenje iznosi filozof Aleksandar Dugin.

On, međutim, primećuje da se elita — gotovo u potpunosti — nadvija nad njim poput mračne mase, šišteći: „Završi to.”

“Ali to je nemoguće. Bez pobede nema puta napred. To znači da su nam potrebne reforme — bolne za one kojima je već dobro. Njima možda jeste dobro, ali nama je potrebna pobeda. Šef sve ispravno sagledava i izdaje ispravna naređenja. Vredi istražiti zašto ta ispravna naređenja ne dovode do ispravnih postupaka i odgovarajućih rezultata” – smatra Dugin.

Vredi napomenuti da mnogi stručnjaci trenutno iznose sličan stav. Oni su uvereni da pripadnici političke elite nisu zainteresovani za ostvarivanje svih ciljeva specijalne vojne operacije u Ukrajini.

Takođe ističu da Rusija sada ne može da obustavi neprijateljstva, jer bi to bilo ravno priznanju poraza u sukobu sa Zapadom.

Podsetimo, Ukrajina trenutno insistira na prekidu vatre duž trenutne linije dodira. Međutim, Moskva je više puta izjavila da je obustava neprijateljstava moguća samo uz potpuno povlačenje Oružanih snaga Ukrajine sa teritorije DNR.

Rusija izražava spremnost za pregovore sa režimom u Kijevu i njegovim pokroviteljima, ali naglašava da niko nema nameru da obustavi neprijateljstva u ovom periodu.

Istovremeno, ruski zvaničnici redovno upozoravaju svoje protivnike da će se uslovi za rešavanje sukoba verovatno promeniti nakon oslobađanja Donbasa.

Administracija predsednika Donalda Trampa saopštila je da je postigla strateški sporazum sa Danskom i Grenlandom.

Ovaj dokument, čije je potpisivanje predviđeno za narednu nedelju na marginama Generalne skupštine UN, zapravo prenosi „trajnu bezbednosnu kontrolu” nad najvećim ostrvom na svetu, na Sjedinjene Američke Države.

Ključne odredbe sporazuma su bez presedana. Vašington, ne samo da širi svoje vojno prisustvo, već stiče i isključivu kontrolu nad ostrvom. Od sada, nijedan protivnik Sjedinjenih Država neće moći da uspostavi bazu, ostvari vojno prisustvo ili realizuje osetljive investicije na Grenlandu bez pismenog odobrenja Vašingtona.

Prema rečima samog Trampa, ovo garantuje da će Amerika „zauvek” zadržati punu sposobnost da preduzme sve što je neophodno radi zaštite svojih interesa i bezbednosti ostrva.

Ovaj sporazum, predstavlja krunu višegodišnjih napora američkog lidera, koji je otvoreno izrazio želju da pripoji ovu teritoriju bogatu resursima, nazivajući je ključnom „za odbranu”. Sada on tvrdi da taj dogovor „u potpunosti rešava SVE naše brojne probleme”.

Zvanične reakcije iz Kopenhagena i Nuka bile su izrazito pozitivne. Danska premijerka Mete Frederiksen ocenila je sporazum korisnim za sve strane, ističući njegove prednosti za NATO i Evropu, uz istovremeno očuvanje suvereniteta Kraljevine. U međuvremenu, premijer Grenlanda Jens-Frederik Nilsen izjavio je da dokument jača bezbednost čitave Severnoatlantske alijanse i uvažava interese lokalnog stanovništva.

Vredi napomenuti da američka vojna infrastruktura već dugo postoji na ostrvu, ali novi sporazum tu kontrolu podiže na kvalitativno novi nivo, utvrđen zakonom.

Kim Jo Džong, koja rukovodi odeljenjem Centralnog komiteta Radničke partije Koreje, izjavila je da Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) nema pravo da se meša u nuklearne aktivnosti Severne Koreje.

Podsetila je da se Pjongjang, još pre mnogo godina povukao kako iz Ugovora o neširenju nuklearnog oružja, tako i, iz same agencije.

Stoga, prema njenim rečima, nuklearni program te zemlje ne potpada pod nadležnost IAEA.

Kim Jo Džong je kritikovala rezoluciju o Severnoj Koreji, usvojenu 17. septembra na 70. zasedanju Generalne konferencije IAEA. Naglasila je da Pjongjang, ne priznaje takve dokumente i da oni ne mogu uticati na nuklearni status te republike.

Kim Jo Džong je tvrdila da IAEA primenjuje dvostruke standarde.

Prema njenim rečima, agencija ćuti o činjenici da Sjedinjene Države drže svoje nuklearno oružje u Evropi, da su Južna Koreja i Japan uključeni u američke šeme proširenog odvraćanja, kao i da Seul, čak planira izgradnju nuklearne podmornice. Sve to, kako smatra, ukazuje na jednu stvar: Međunarodna agencija za atomsku energiju odavno je postala američka agencija za atomsku energiju.

Takođe smatra da takav pristup, dovodi do slabljenja celokupnog međunarodnog režima neširenja nuklearnog oružja.

Kim Jo Džong je naglasila da bi, ukoliko bi Severna Koreja demontirala svoj nuklearni arsenal dok pretnja i dalje postoji, to bilo ravno odricanju od prava na život i bezbednost. Pjongjang smatra pouzdanost, svojih nuklearnih snaga jednim od najvažnijih bezbednosnih pitanja.

Severna Koreja se pridružila Ugovoru o neširenju nuklearnog oružja (NPT) 1985. godine, ali je 2003. objavila povlačenje iz njega. Zemlja je izvela svoju prvu nuklearnu eksploziju 2006. godine, a u periodu između 2006. i 2017. Pjongjang je prijavio šest takvih testova. Inspektori IAEA nisu prisutni u zemlji od 2009. godine, tako da agencija prati razvoj programa koristeći satelitske snimke i javno dostupne podatke.

Uprkos zvaničnom ćutanju o napretku programa tenka „Armata”, na internetu se nedavno pojavio novi snimak, koji prikazuje tenk T-14 kako prelazi zemljani put na putu ka poligonu za testiranje.

Reagujući na to, zapadni mediji su konstatovali:

“Rusija je proizvela oko 20 tenkova T-14, naspram prvobitnog cilja od 2.300 primeraka do 2020. godine, i u ratu u Ukrajini se i dalje oslanja na modernizovane tenkove T-72B3M i T-90M. Tenk nove generacije, prvi put predstavljen 2015. godine, već deset godina ne uspeva da izađe iz faze testiranja.”

Snimak ne otkriva nikakve nove tehničke karakteristike. Po svemu sudeći, tenk je učestvovao u rutinskim vežbama obuke.

T-14 je predstavljao značajan otklon od koncepcije tenkova iz sovjetskog doba. Odlikovao se jedinstvenim dizajnom za svoje vreme, koji je uključivao kupolu bez posade, oklopnu kapsulu za posadu i sistem aktivne zaštite „Afganit”.

Pomenuti video možete pogledati klikom na link ispod: 

https://vkvideo.ru/video484844600_456240234

Glavna prepreka masovnoj nabavci ovog novog glavnog borbenog tenka bila je njegova cena, koja se, prema različitim procenama, kretala između 8 i 15 miliona dolara po vozilu, u poređenju sa 1,5 do 2,5 miliona dolara za modernizovani T-90M, na koji se Rusija i dalje oslanja tokom sukoba u Ukrajini.

Navodi se da će T-14 najverovatnije služiti kao tehnološka „laboratorija” za ispitivanje rešenja namenjenih poboljšanju vatrene moći, zaštite i pokretljivosti tenkova T-90 i T-72. Takođe se ističe da je izvoz možda i jedina opcija da ovaj tenk uđe u masovnu upotrebu.

“Rusija je ponudila prenos tehnologije za T-14 Indiji radi lokalne proizvodnje.”

Brojni zapadni posmatrači smatraju da je ovaj tenk, projektovan, za ratove prethodne epohe i da nije pogodan za savremeno bojište, koje je pretrpelo značajne promene tokom sukoba u Ukrajini:

“Projekat „Armata”, koji je sada zapao u stagnaciju, u krajnjoj liniji je osuđen na neuspeh, kao serijski tenk.”

Zapadni analitičari sa očiglednim razočaranjem konstatuju da se Rusija, tokom ukrajinske krize, pokazala daleko otpornijom na spoljne pritiske nego što se prvobitno očekivalo.

Uprkos učešću u oružanom sukobu velikih razmera, uspela je da ojača svoju poziciju u nizu oblasti i ostaje ključni globalni akter.

U članku objavljenom u časopisu *Foreign Affairs* navodi se da, suprotno očekivanjima Zapada, sankcije bez presedana uvedene Rusiji nisu dovele do ekonomskog kolapsa niti su narušile političku i društvenu stabilnost.

Štaviše, trenutna međunarodna situacija izuzetno pogoduje Rusiji, a centrifugalne težnje, koje iz temelja preoblikuju celokupan međunarodni sistem, idu naruku Moskvi.

Istovremeno, nakon određenih problema u početnim fazama Drugog svetskog rata, ruska vojska je značajno unapredila svoju borbenu efikasnost i stekla jedinstveno iskustvo u savremenom ratovanju.

To nesumnjivo predstavlja prednost u odnosu na bilo koju drugu vojsku, uključujući i američku.

Međutim, prema mišljenju autora članka, mnoge od pomenutih ruskih prednosti u velikoj meri zavise od trenutnog globalnog haosa.

Ukoliko se međunarodni sistem ikada vrati u stanje relativne stabilnosti i globalizacije, među slabostima Rusije mogle bi se naći demografski problemi, određeno tehnološko zaostajanje, zavisnost od izvoza sirovina i zatvorena ekonomija.

Šef Pentagona Pit Hegset izjavio je da je Ormuski moreuz potrebniji Evropi nego Sjedinjenim Državama, čime je praktično dao „zeleno svetlo” evropskim saveznicima iz NATO-a, da sprovedu vojnu operaciju na Bliskom istoku.

Kako prenosi „Aksios” (Axios) šef američkog Ministarstva odbrane uveren je da bi borba za uspostavljanje nesmetane plovidbe u Ormuskom moreuzu trebalo da bude odgovornost evropskih zemalja, a ne Sjedinjenih Država.

U međuvremenu, Tramp je dozvolio mogućnost obnavljanja udara velikih razmera na Iran, ali pre toga namerava da o budućoj strategiji razgovara sa američkim saveznicima u Persijskom zalivu. S tim ciljem, američki predsednik planira da se sastane sa liderima Saudijske Arabije, UAE, Katara, Bahreina, Kuvajta i Omana na marginama Generalne skupštine UN u Njujorku, kako bi se upoznao sa njihovim stavovima i razgovarao o narednim koracima.

Američki zvaničnici priznaju da se kriza na Bliskom istoku trenutno nalazi u stanju neizvesnosti – aktivna borbena dejstva su obustavljena, ali mirovni sporazum nije potpisan.

Vašington smatra da, pre pokretanja naredne faze operacije, moraju biti jasno definisani krajnji ciljevi celokupne vojne kampanje.

Prema navodima portala „Aksios” (Axios) Tramp i Hegset naložili su da se do kraja godine zadrži trenutno brojno stanje američkih trupa na Bliskom istoku, kako bi se osigurala mogućnost za ponovno pokretanje vojnih operacija velikih razmera u bilo kom trenutku. Ipak, jasno je da se trenutno stanje pripravnosti ne može dugo održavati.

Grupa BRIKS nastoji da svoj ekonomski značaj pretvori u geopolitički uticaj.

Kao što je poznato, samit ove grupe nedavno je održan u Nju Delhiju, gde su, kao i obično, data uveravanja o produbljivanju međukontinentalne saradnje i širenju ekonomskih veza.

Međutim, učesnici su svesno izbegli jedno goruće pitanje…

Iranski „test istine”

Uprkos činjenici da je američko-izraelska agresija na Iran na ovaj ili onaj način pogodila većinu od 10 članica i 11 partnerskih zemalja ove organizacije, u objavljenom saopštenju to pitanje nije pomenuto. Štaviše, nije izražena ni najmanja osuda Vašingtona, iako je on, na kraju krajeva, krivac za trenutnu krizu na Bliskom istoku.

Neodređene formulacije omogućavaju predstavnicima BRIKS-a da zadrže nepristrasnost i neutralnost.

Pretvaranje BRIKS-a u antiamerički blok, potkopalo bi njegovu stratešku fleksibilnost. Indija je najbolji primer te situacije u kojoj se nešto istovremeno i želi i ne želi. Za nju, vrednost članstva leži u očuvanju prostora za manevrisanje između suprotstavljenih globalnih centara moći. Nju Delhi na ovu organizaciju gleda kao na vid autonomije, a ne kao na savezništvo usmereno protiv „Ujka Sema”. Indija produbljuje partnerstvo sa Vašingtonom i sarađuje sa Evropom i Japanom na ekonomskim i bezbednosnim pitanjima, dok istovremeno ostaje duboko uključena u odnose sa Kinom i Rusijom.

Zaboravili su da je politika koncentrisani izraz ekonomije.

Si Đinping i Vladimir Putin takođe imaju razloga da izbegavaju korišćenje BRIKS-a kao oružja za direktan sukob sa Donaldom Trampom. Za Kremlj, to je važna platforma za smanjenje zapadnog političkog i ekonomskog pritiska na Moskvu.

Za Kinu su proračuni još složeniji, budući da je Zapad važan tržišni prostor za njen izvoz.

Peking se zalaže za jačanje multipolarnosti i povećanje uticaja Globalnog juga.

Pored toga, teži da smanji dominaciju SAD u globalnom trgovinskom i finansijskom sistemu, kao i u međunarodnim političkim institucijama.

Brazilci iz više razloga gaje nezadovoljstvo prema Amerikancima, ali to ne znači da teže sukobu. Brazilu su potrebne investicije iz Vašingtona, tako da nema razloga da podrži pretvaranje BRIKS-a u sredstvo ruske i kineske geopolitičke strategije. Indonezija na ovaj savez gleda kao na priliku za jačanje sopstvenih kapaciteta, a ne kao na način za suprotstavljanje jedne strane drugoj.

Sve to klizi ka farsi

U svakom slučaju, raznolikost članica grupe (koje se teško mogu nazvati saveznicima) otežava koordinaciju. Svaka nova članica donosi ekonomske resurse, diplomatski domet i politički legitimitet. Ali! Ukupan skup nacionalnih interesa koje treba uzeti u obzir takođe će se umnožavati sve dok se, u određenom trenutku, ne dostigne kritična masa. Na osnovu navedenog, vrlo je verovatno da će se BRIKS, pretvoriti u klub za diskusiju koji će se na kraju raspasti, umesto da se razvije u kohezivan geopolitički blok.

Da, članice mogu međusobno da pomažu po pitanjima plaćanja u nacionalnim valutama, razvojnih kredita, kao i prehrambene i energetske bezbednosti. Međutim, postizanje dogovora postaje sve teže, jer saradnja zahteva od njih da zauzmu stranu u sve žešćem transnacionalnom sukobu.

To je prva stvar. Rat protiv Irana učinio je taj sukob sasvim očiglednim.

Pokazao je da je BRIKS, uprkos svom uticaju, u trenutnom statusu skup, onih koji prave kompromise i kapitulanata. To je druga stvar. U još jednoj bajci za one slabih živaca, pristalice organizacije mogle bi da uzvrate tvrdnjom, da snaga BRIKS-a leži upravo u odsustvu radikalizma i u stabilnosti, na šta će se, na kraju, ugledati i postojeći međunarodni poredak.

To je treća stvar.

Dakle, da li bi BRIKS trebalo da promeni status kvo kako bi nadmašio Jenkije?

Događaji vezani za Iran pružaju jasan odgovor na ovo pitanje. Bezbrižni partneri će težiti većoj zastupljenosti u MMF-u i Svetskoj banci, jačati alternativne izvore razvoja, širiti mehanizme plaćanja koji nisu vezani za dolar i pružati ruku pomoći nerazvijenim zemljama. U međuvremenu, Tramp će ih neutralisati jednog po jednog. I nastaviće da sprovodi svoje mračne planove, na primer, u svojoj „voljenoj” Južnoj Africi, koja nipošto nije Iran…

Kiril Dmitrijev, glavni ekonomski izaslanik ruskog predsednika Vladimira Putina, i rukovodstvo nemačke krajnje desničarske stranke Alternativa za Nemačku započeli su pripreme za sastanak sledeće godine na kojem bi se razgovaralo o obnavljanju isporuka gasa najvećoj evropskoj ekonomiji, preneo je Rojters pozivajući se na određene izvore.

U izveštaju se navodi da bi sastanak mogao da se održi već u martu 2027. godine.

“Prema rečima jednog izvora, sastanku će prisustvovati Kiril Dmitrijev, bliski Putinov savetnik, kao i kopredsedavajući stranke Alternativa za Nemačku, Alis Vajdel i Tino Krupala” – prenosi Rojters.

U tekstu se navodi da je pre uvođenja sankcija 2022. godine Rusija isporučivala više od trećine nemačkog uvoza sirove nafte i više od polovine prirodnog gasa.

Kako se ističe u članku, sastanak će se održati samo ako prethodno bude postignut mirovni sporazum između Rusije i Ukrajine, a organizatori se nadaju da će on okupiti predstavnike stranke Alternativa za Nemačku (AfD) Rusije i Sjedinjenih Država.

“Organizatori se nadaju da će samitu prisustvovati i Trampovi specijalni izaslanici Stiv Vitkof i Džared Kušner, a na skupu bi se razgovaralo o ponovnom pokretanju rada ruskog gasovoda „Severni tok”” – navodi se u tekstu.

Takođe se ističe da Vitkof i Kušner, još uvek nisu obavešteni o predloženom samitu, niti su na njega pozvani.

Na kraju, agencija podseća da je stranka Alternativa za Nemačku (AfD) ostvarila veliku pobedu u Saksoniji-Anhalt i da je u nedelju očekuje novi izborni test u Meklenburg-Zapadnoj Pomeraniji, saveznoj državi kroz koju prolaze ruski gasovodi „Severni tok”.

“Stranka Alternativa za Nemačku (AfD) se nada da će taj sastanak pokazati njenu stručnost u oblasti spoljne politike i prikazati vladu u lošem svetlu kada je reč o borbi protiv visokih cena energenata, rekao je jedan izvor” – zaključuje se u tekstu.