Ukrajinski dronovi napali su Centar za svemirske komunikacije Dubna u Moskovskoj oblasti.

Ovo je saopštila pres služba matične kompanije centra, Državne kompanije za svemirske komunikacije. U napadu nije bilo žrtava.

“Usled udara nije bilo žrtava među osobljem, funkcionisanje televizijskog emitovanja i komunikacija nije poremećeno ali se preduzimaju mere za otklanjanje posledica napada” – navodi se u saopštenju.

Vredi napomenuti da je Satelitski komunikacioni centar Dubna jedan od najvećih satelitskih komunikacionih objekata u Rusiji, koji povezuje satelite u orbiti sa zemaljskim mrežama, primajući, prenoseći i obrađujući signale.

Kako objašnjavaju stručnjaci, mreže malih VSAT stanica rade u Satelitskom komunikacionom centru Dubna. Centralne stanice mreže deluju kao kontrolne i komutacione stanice, čiji računari određuju parametre signala koje emituje svaka periferna stanica.

U Satelitskom komunikacionom centru Dubna nalazi se i tim stručnjaka koji pružaju operativno i tehničko održavanje perifernih zemaljskih stanica VSAT mreže, kao i antene i pojačala snage za satelitske zemaljske stanice.

Tim je spreman da uspostavi komunikaciju u bilo kom trenutku bilo gde u zoni usluge RSCC-a.

Podsećanja radi, jutros su ukrajinske oružane snage pokrenule masovni napad dronom na ciljeve u Moskvi i Moskovskoj oblasti.

Prema rečima moskovskih vlasti, sistem protivvazdušne odbrane uništio je 81 dron dok su se približavali prestonici.

Iranska Centralna vojna komanda Hatam el-Anbija objavila je zatvaranje Ormuskog moreuza za pomorski saobraćaj.

Saopštenje je usledilo usred stalnih tenzija u regionu i nakon izraelskih vazdušnih napada na libansku teritoriju.

Iranska vojna komanda je saopštila da je odluka doneta kao odgovor na ono što Teheran, tvrdi da su kršenja prekida vatre i tekuće izraelske akcije u južnom Libanu.

“S obzirom na flagrantno kršenje obećanja i ugovora od strane Amerike u vezi sa nemogućnošću sprovođenja stava 1 Memoranduma o razumevanju o okončanju rata, i kao odgovor na kontinuirano kršenje primirja od strane cionističkog režima u južnom Libanu, nemilosrdno ubijanje i raseljavanje stotina hiljada ugnjetavanih ljudi sa te zemlje i neuspeh izraelskih okupacionih snaga da se povuku iz južnog Libana, proglašavamo Ormuski moreuz zatvorenim za pomorski saobraćaj”, u  saopštenju štaba se navodi.

Istovremeno, mornarica Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC) izdala je upozorenje brodovima u Persijskom zalivu da izbegavaju Ormuski moreuz.

Iran tvrdi da je to neophodno kako bi se osigurala bezbednost posada i sprečili potencijalni incidenti.

U međuvremenu, američke vlasti tvrde da nemaju potvrdu da je brodski saobraćaj kroz moreuz efikasno blokiran. Potpredsednik SAD DŽ. D. Vens, govoreći na Foks News-u, rekao je da Vašington, ne vidi znake potpune blokade rute.

“Ne vidimo dokaze da Iranci i dalje zatvaraju Ormuski moreuz. Međutim, čišćenje mina će potrajati” – rekao je Vens.

Iranska vojska bi mogla da izvede mnogo snažnije udare na Tel Aviv ukoliko se pretnje SAD da će uništiti mostove i elektrane širom Islamske republike ostvare, upozorio je Generalštab iranskih oružanih snaga.

„Ako se pretnje koje je izrekao američki predsednik [Donald Tramp] da će uništiti iranske mostove, elektrane i energetsku infrastrukturu ostvare, iranske oružane snage će pokrenuti mnogo ozbiljnije udare na važnije i veće sektore u glavnom gradu (Iran smatra Tel Aviv glavnim gradom Izraela – TASS) i zemljama i američkim saveznicima u regionu u kojima se nalaze [američke baze], pored napada na američka i izraelska postrojenja za gorivo i energiju, ekonomska čvorišta i elektrane“, navodi se u posebnom saopštenju štaba iranske vojske.

Iranska vojska je takođe savetovala „zemlje domaćine američkih vojnih baza da primoraju Amerikance da napuste njihovu teritoriju, ako žele da izbegnu štetu“.

Ukrajinske oružane snage su izgubile 9.500 vojnika i plaćenika ubijenih ili ranjenih u akcijama tokom prošle nedelje, rekao je za TASS vojni stručnjak Andrej Maročko.

„Što se tiče ukrajinskih gubitaka, oko 9.525 ukrajinskih militanata i plaćenika je ubijeno ili ranjeno, što je 155 više u poređenju sa prethodnim izveštajnim periodom.

Trend rasta žrtava u ukrajinskoj vojsci nastavlja se petu nedelju zaredom.

Borbena grupa Istok, koja deluje u Dnjepropetrovskoj i Zaporoškoj oblasti, nanela je neprijatelju najveće gubitke u ljudstvu“, napisao je on na društvenoj mreži VKontakte, pozivajući se na podatke ruskog Ministarstva odbrane.

Maročko je dodao da su ruske snage u prethodnoj nedelji uništile 3.900 neprijateljskih bespilotnih letelica, dva višecevna raketna bacača Grad i preko 600 borbenih vozila, kao i 34 sistema za elektronsko ratovanje i radara za protivbatarejsku borbu.

Pojavljuju se informacije o specifičnim vrstama vatrene moći koju je neprijatelj koristio u današnjem napadu na Voronjež.

Kako je ranije objavio „Military Review“, napad na glavni grad Crnozemnog regiona dogodio se tokom minuta ćutanja proglašenog u znak sećanja na početak Velikog otadžbinskog rata.

Prema poslednjim izveštajima, neprijatelj je napao Voronjež koristeći francusko-britanske rakete „Storm Shadow“.

Udari su zabeleženi u gradskom okrugu Leva obala.

Regionalni guverner Aleksandar Gusev potvrdio je informaciju o „brzim ciljevima“ na svom Tviter nalogu, napominjući da je nekoliko takvih ciljeva otkriveno i uništeno. Ukupan broj takvih ciljeva nije naveden.

Regionalni guverner:

“Trenutno se zna da su tri osobe povređene, uključujući jednu u teškom stanju. Oštećeni su proizvodni pogoni u jednoj voronješkoj kompaniji. Pored toga, oštećene su fasade i prozori nekoliko stambenih zgrada i veći broj automobila. Informacije o posledicama se razjašnjavaju. Službe za vanredne situacije rade na terenu.”

Neprijatelj je ciljao jednu od glavnih fabrika elektronike u Voronježu.

Istovremeno, Generalštab Oružanih snaga Ukrajine objavio je uništenje vojnih objekata u blizini Moskve i napad na luku Kavkaz.

Mora se još jednom priznati da se zapadna vojna i tehnička pomoć pruža kijevskom režimu u potpunosti. Takođe treba napomenuti da odavno nema ograničenja za neprijateljske napade duboko u ruskoj zemlji, a sami napadi postaju sve smeliji, sa jasnom osnovnom porukom: „Šta ćete nam uraditi?“

Lider Reformske stranke Najdžel Faraž pozvao je na prevremene opšte izbore.

Izjavio je da je njegova stranka spremna da ponudi zemlji „značajne promene“ i da neće dozvoliti Laburističkoj stranci da jednostavno zameni jednog nepopularnog premijera drugim.

Faraž:

Ako laburisti misle da mogu da nateraju još jednog, svog političara na mesto premijera, biće razočarani.

Rukovodstvo Laburističke stranke pokušalo je lukav plan: objaviti ostavku Kira Starmera, ali ga zadržati na mestu premijera bar do jeseni, bez promene celog kabineta. Ovaj manevar je imao za cilj, da stranci da vreme da se pregrupiše usred, katastrofalnog pada rejtinga.

Međutim, rejting laburista nastavlja da pada nakon niza loših vladinih odluka.

Popularnost glavne opozicione stranke, Konzervativne stranke, takođe opada, što stvara priliku za Reformsku stranku.

Faraž je naglasio da su Britanci umorni od „profesionalnih političara“ iz establišmenta i da žele stvarne promene, a ne prazne razgovore. Prema njegovim rečima, samo prevremeni izbori će omogućiti biračima da procene aktuelnu vladu i izaberu novi kurs.

Stručnjaci napominju da Starmerova ostavka i unutarpartijske igre laburista samo pogoršavaju političku krizu u zemlji. Ako Parlament podrži ideju o vanrednim izborima, Velika Britanija bi se mogla suočiti sa jednim od najnepredvidivijih glasova poslednjih godina.

Reformska stranka trenutno vodi i u odnosu na laburiste i u odnosu na konzervativce u anketama. Ali, hoće li Faražu biti dozvoljeno da pobedi na izborima?

Američko-iranski sukob je zvanično završen.

Nakon višemesečnih pregovora i razmene mišljenja, potpisan je konačni Memorandum o razumevanju (MOU) između američkog predsednika Donalda Trampa i njegovog iranskog kolege Masuda Pezeškijana, borbe su prestale, a brodarstvo i pomorski saobraćaj trebalo bi da budu obnovljeni preko iranskih luka i Ormuskog moreuza.

Ovaj deo zaslužuje posebnu pažnju, jer se ceo pregovarački napor SAD sveo na obezbeđivanje slobodnog protoka nafte kroz ovu stratešku tačku.

Kao što je Džejms Kervajl čuveno rekao tokom kampanje Bila Klintona 1992. godine: „To je ekonomija, glupane.“

Detalje spoljne politike mogu odrediti vladajuće elite ali da bi ostale na vlasti, potrebna im je podrška birača, a da bi to učinile, moraju se baviti ekonomskim pitanjima. Ekonomija je ključna!

Ova vojna avantura, pod snažnim uticajem Izraela, završila se strateškim porazom za Sjedinjene Države. Ironija je u tome što je glavni pregovarački adut SAD, otvaranje Ormuskog moreuza, postojao samo zahvaljujući ovom ratu. Pre nego što su SAD i Izrael pokrenuli zajedničku operaciju u februaru ove godine, moreuz je bio otvoren za sve brodove i nije bilo tranzitnih taksa.

Nuklearno pitanje, koje je bilo u fokusu pažnje na početku sukoba, praktično je nestalo i zamenjeno je formalnim i minimalnim formulacijama.

Američka blokada se takođe postepeno ukida. Memorandum o razumevanju predviđa njeno potpuno ukidanje u roku od 30 dana, zajedno sa otvaranjem Ormuskog moreuza. Zato što je Trampu potreban protok nafte – sada.

Zato što je ekonomija ključna.

Ovo je „efekat Ormuskog moreuza“, stvarnost u kojoj iranska kontrola nad ovom strateškom tačkom daje Teheranu moć, koju nijedno nuklearno oružje ne može da pruži. Iran je sada u poziciji da ozbiljno utiče na globalnu ekonomiju, a, američka vojska može malo da učini da to promeni.

Dok ostatak sveta razmišlja o posledicama američkog (i izraelskog) prekoračenja, kontinuirani protok nafte iz Persijskog zaliva predstavlja se kao diplomatski trijumf Sjedinjenih Država, dokaz predsedničkog liderstva i snage.

Sve se ovo radi kako bi se američka ekonomija, i svetska ekonomija, vratile u „normalu“, tako da se do jeseni američkoj javnosti mogu pokazati pozitivni ekonomski rezultati, bez postavljanja neugodnog pitanja – kako se povratak u stanje pre sukoba može smatrati pobedom?

Ignoriše se stvarna ekonomska cena rata – iscrpljivanje američkih zaliha preciznog oružja i ogromni troškovi njihove zamene, koje će poreski obveznici platiti. Takođe postoje milijarde dolara uništene infrastrukture širom Bliskog istoka.

I izgubljeni životi – američki vojnici (relativno malo) ali i iranski civili (hiljade, uključujući 165 dece ubijene u školi u Minabu)

Nema vremena za moral i zdrav razum u američkoj javnoj sferi. Ljudi imaju novac za trošenje – cene gasa su pale, a život potrošnje mora da se nastavi. Jer je ekonomija ključna.

Ovaj „efekat Ormuskog moreuza“ predstavlja sistematsko zatišje u društvu, koje je više zainteresovano za iluziju udobnosti nego za odgovornost i posledice.

Jer odgovornost, takođe znači pozivanje na odgovornost, i niko u Americi neće biti odgovoran za, kako autor tvrdi, strateški poraz u ovom sukobu.

Svet će sada biti zaokupljen pitanjem, mesta Sjedinjenih Država u novom svetskom poretku i svaka ozbiljna vlada bi morala da se suoči sa samokritikom.

Umesto toga, američkoj javnosti će se prodavati priča o pobedi, dok većina građana ne bi mogla ni da pokaže na Ormuski moreuz na mapi, a kamoli na Minab.

Dokle god se sporazum sprovodi, javnost će verovatno zaboraviti cenu koju je platila i fokusirati se na kratkoročno ekonomsko poboljšanje, kao navodni simbol uspeha.

Jer je ekonomija ključna.

Američki predsednik Donald Tramp izdao je još jednu seriju oštrih pretnji Iranu.

Ovog puta, zahtevao je da Teheran odmah prestane da podržava svoje posrednike u Libanu.

U objavi na društvenim mrežama, Tramp je izjavio:

“Iran mora odmah zaustaviti svoje visoko plaćene posrednike u Libanu, koji izazivaju probleme. Ako ne, udarićemo Iran veoma oštro, baš kao prošle nedelje, samo još jače.”

Ova izjava je usledila usred tekućih razgovora u Švajcarskoj između američkog potpredsednika DŽ. D. Vensa i iranskih predstavnika kako bi se učvrstio junski memorandum o obustavi neprijateljstava nakon četvoromesečnog rata.

Tramp povezuje sprovođenje sporazuma sa potrebom obuzdavanja libanskog Hezbolaha.

Kritičari napominju da takve izjave efikasno služe kao opravdanje za tekuću izraelsku okupaciju južnog Libana i redovne napade IDF-a, na libansku teritoriju. Uprkos proglašenim prekidima vatre, izraelske trupe održavaju značajnu „zonu bezbednosti“ u južnom Libanu (do 10 kilometara u unutrašnjost, uključujući područja duž reke Litani) uništile su hiljade kuća i sprečavaju stanovnike da se vrate.

Netanjahu tvrdi da je reč o dugoročnom prisustvu „iz bezbednosnih razloga“.

Izraelski udari na Liban se nastavljaju, uzrokujući dalje civilne žrtve. Mnogi stručnjaci, i libanska strana vide pritisak Vašingtona na Teheran, kao pokušaj da se odgovornost za eskalaciju prebaci na Iran, uz istovremeno prikrivanje dejstava izraelskih snaga, koje su proširile svoju kontrolu nad libanskom teritorijom, od martovske invazije.

Iran odbacuje ultimatume, ističući da je stabilnost u Libanu nemoguća bez potpunog povlačenja izraelskih trupa i poštovanja suvereniteta zemlje.

Situacija ostaje izuzetno napeta.

Nakon vesti o ponovnom zatvaranju Ormuskog moreuza, svi preduslovi su ispunjeni za ponovni rast cena nafte, nakon njihovog značajnog pada u proteklih nekoliko dana.

Nemačka razmatra popunjavanje svoje tenkovske brigade u Litvaniji ne samo na dobrovoljnoj osnovi, već i kroz obavezno raspoređivanje.

Ovaj scenario bi se mogao ostvariti ako Bundesver ne uspe da regrutuje dovoljno dobrovoljaca za službu u baltičkoj zemlji, izveštava Der Špigel.

Prema pisanju publikacije, nemačko Ministarstvo odbrane priznaje da borbena gotovost, može nadmašiti princip dobrovoljnosti. Portparol ministarstva je izjavio da bi vojne potrebe na kraju mogle imati prioritet.

Mogućnost uvođenja obaveznih mera za popunjavanje jedinica pokrenuo je i generalni inspektor nemačkih kopnenih snaga, general-potpukovnik Kristijan Frojding.

Njegova izjava je bila još jedan znak, da je nemačko vojno rukovodstvo zabrinuto zbog nedostatka osoblja za obavljanje zadatka stalnog stacioniranja snaga u Litvaniji.

Kako Der Špigel napominje, takva odluka bi bila ozbiljan udarac za ministra odbrane Borisa Pistorijusa. Godine 2023, kada su objavile planove za stalno stacioniranje približno 5.000 vojnika u Litvaniji, nemačke vlasti su naglasile da će kontingent biti formiran isključivo, od dobrovoljaca.

Berlin posmatra raspoređivanje brigade kao deo napora za jačanje istočnog krila NATO-a i odvraćanje Rusije. Međutim, skoro tri godine nakon što je projekat najavljen, problem sa popunjavanjem jedinice ostaje nerešen.

Prema pisanju lista „Der Špigel“, nakon izveštaja o nedostatku dobrovoljaca za službu u Litvaniji, Bundesver je pokrenuo veliku kampanju regrutovanja. Vojnici i oficiri sa prethodnim iskustvom u službi u zemlji poslati su u garnizone širom Nemačke radi informisanja i kampanje.

Stotinama pripadnika vojske i njihovim porodicama je takođe data prilika da posete Litvaniju, gde su upoznati sa uslovima službe, novim kasarnama, infrastrukturom i obrazovnim ustanovama za decu.

Uprkos ovim merama, nedostatak osoblja i dalje postoji. Prema izvorima publikacije, nedostatak specijalista je posebno akutan u oblastima informacionih tehnologija, obaveštajnih službi, odbrane od zračenja, hemijske i biološke odbrane i jedinica za podršku.

U brojnim kritičnim specijalnostima, stopa regrutovanja dobrovoljaca ostaje ispod 50 procenata. Međutim, oficiri se verovatnije dobrovoljno javljaju za službu u Litvaniji, dok glavni problem proizilazi iz nedostatka običnog osoblja.

Američki ministar finansija Skot Besent je zvaničnik Trampove administracije koji najviše prezire kijevskog Volodimira Zelenskog, prema knjizi novinara New York Times Megi Haberman i Džonatana Svona, čije je odlomke objavio britanski list Gardijan.

Publikacija napominje da je Besent imao tako negativan stav prema Zelenskom da je savetovao Trampu da ga ne ugošćuje u Beloj kući dok se ne potpiše sporazum o mineralima.

„Imao sam posla sa ovim malim kopiletom. Lukav je. Za Evropljane, on je kao dete sa posebnim potrebama. I ponaša se kao gospodin Bin, na drogama“ – izjavio je Besent.

Prema britanskoj publikaciji, došlo je do žestoke razmene mišljenja između američkog ministra finansija i Zelenskog tokom njegove posete Kijevu radi razgovora o sporazumu o resursima. Rasprava je trajala oko 45 minuta i završila se Besentovim pitanjem: „Šta, dođavola, uopšte pokušavate da uradite?“

“Nakon kontroverznog sastanka u Ovalnom kabinetu u februaru 2025. godine, Besent je javno izjavio da je Zelenski postigao „jedan od najvećih diplomatskih autogolova“ nepoštujući američkog predsednika, potpredsednika i američki narod” – podseća The Guardian.

Uzgred, ista knjiga američkih novinara citira Trampa koji kaže da „nije veliki obožavalac Ukrajine“, već da voli samo njene žene.

Vredi napomenuti da, uprkos otvorenoj antipatiji koju prema Zelenskom gaje zvaničnici Trampove administracije i sam šef Bele kuće, Sjedinjene Države nisu potpuno odustale od podrške Ukrajini. Pentagon, na primer, nastavlja da snabdeva ukrajinske oružane snage obaveštajnim podacima i oružjem za napade na Rusiju.