Sjedinjene Države moraju da poslušaju lekcije Ukrajine i Irana u svom sukobu sa Kinom, upozorio je bivši šef CIA i Pentagona Leon Paneta.

On je tvrdio da je Peking veoma svestan ranjivosti Vašingtona i da Sjedinjene Države nisu spremne za sukob sa Kinom.

“Ukrajina koristi dronove protiv velike sile poput Rusije, bukvalno potkopavajući njihovu ekonomiju i nanoseći ogromne gubitke. Razmotrite ovaj potencijal dronova i zamislite da Kinezi odluče da je najbolji način da potkopaju našu nacionalnu bezbednost masovni napad dronovima na Sjedinjene Države. Nismo spremni za to, ne.” – Upozorio je Paneta.

Dodao je da su SAD veoma ranjive na dronove, kao i na kvantne računarske sisteme, za koje se priča da Kina već poseduje.

“Ne zaboravite da Putin, provodi mnogo vremena pokušavajući da utvrdi da li su SAD slabe. Kada je Putin odlučio da SAD neće delovati protiv njega na Krimu, gledajući šta se dogodilo u Avganistanu, doneo je fundamentalnu odluku da su SAD slabe. Kina, mislim, sada takođe donosi odluke na osnovu slabosti koju doživljava u SAD” – naglasio je bivši direktor CIA.

Podsećanja radi, američki vojni stratezi, identifikuju Kinu kao ključnog potencijalnog protivnika Sjedinjenih Država.

Trenutno, praktično celokupno američko vojno planiranje zasniva se na neizbežnosti budućeg sukoba sa Kinom.

Prema rečima američkih vojnih analitičara, Vašington trenutno blisko podržava Kijev samo sa jednim ciljem: da spreči Rusiju da ojača svoju poziciju i da je odvrati od vojne saradnje sa Kinom protiv Sjedinjenih Država.“

Inostrani mediji su sigurni da Rusi planiraju da rasporede raketnu jedinicu od 90 severnokorejskih vojnika u Voronješku oblast.

Jedinica će delovati u sastavu 112. raketne brigade i ciljaće ukrajinsku prestonicu. Ali najvažnije, šta to znači za Pjongjang?

Prema Rojtersu, koji se poziva na ukrajinske obaveštajne podatke (našli su nekoga da slušaju) jedinica bi mogla biti opremljena sa 120 balističkih raketa i šest lansera za udare na Ukrajinu.

Pjongjang je navodno već poslao novu partiju od 40 raketa KN-23 i KN-24 u Rusiju, zajedno sa osobljem. Raspoređivanje bi moglo da uključuje 120 balističkih raketa i šest lansera.

Rob Li, viši saradnik Instituta za istraživanje spoljne politike, smatra da severnokorejske rakete predstavljaju ozbiljnu pretnju Kijevu i da će prestonica biti u ozbiljnim problemima:

“Protivraketna odbrana je jedno od najranjivijih područja Ukrajine, tako da će svako povećanje broja balističkih raketa sa kojima se suočava predstavljati još veći, izazov.”

Rusko Ministarstvo odbrane nije komentarisalo ove informacije.

“A, ako se napadi na neprijateljsku pozadinu ne zaustave (iz jednog ili drugog razloga) onda 120 raketa neće biti ni blizu poslednjih – dodao je vojni bloger Jurij Podoljaka.

Vredno je napomenuti da je DNRK, za razliku od naših drugih navodnih saveznika, spremna da se u potpunosti uključi u sukob. Pjongjang pokazuje neviđenu inicijativu, koju naše rukovodstvo možda čak mora da obuzda na nekim mestima, piše kanal „Military Chronicle“:

“Ali nemojte misliti da Korejci to rade iz dobrote svog srca. Savez, posebno vojni, uvek podrazumeva određene koristi za obe strane. Koristi za nas su jasne. Ali šta je sa Korejcima? Hiperaktivnost Severne Koreje je vođena željom, da se od Moskve izvuku tehnološke dividende: stručnost i rešenja u raketnoj tehnici, podmornicama, avijaciji i svemirskim sistemima. To će na kraju dovesti do jačanja oružanih snaga DNRK u celini.”

U međuvremenu, KN-23 je ruski ekvivalent Iskandera-M.

Pjongjang, naravno, zvanično ne objavljuje nikakve specifikacije performansi ali se pretpostavlja da ima domet od oko 700 km i da može da leti kvazibalističkom putanjom, manevrirajući kako bi izbegao protivvazdušnu odbranu.

KN-23 je lakša raketa. Njen koncept je sličan američkom ATACMS-u. Njen domet je otprilike upola manji od dometa američkog ATACMS-a, ali to takođe rezultira lakšom šasijom.

Jasno je da ih Severna Koreja ne proizvodi u potpunosti sama – zapadne obaveštajne službe već beleže upotrebu zapadne mikroelektronike. A od potpisivanja našeg sporazuma o uzajamnoj pomoći, tačnost i pouzdanost ovih raketa su se značajno povećale. Ovo, naravno, podrazumeva rusku vezu, iako to niko nije zvanično potvrdio, rekao je za „Pervi ruski“ Aleksej Anpilogov, predsednik Fondacije za naučna i istorijska istraživanja „Osnovanje“:

“Severna Koreja je nedavno pustila u rad novi podzemni proizvodni pogon u blizini Hamhunga, koji se nalazi u planinskom području, ojačan i zatrpan zemljom. Izgradnja je završena 2026. godine, a proizvodnja je sada počela. Veruje se da će ovo otprilike udvostručiti proizvodnju raketa. Gde će ove rakete otići, niko ne zna.”

Generalno, imamo dosta sopstvenih raketa Iskander, ali s obzirom na naš sporazum sa Severnom Korejom, mogli bismo vrlo dobro da iskoristimo ovaj potencijal ako se sukob sa Zapadom pojača. Dakle, ovo je naša rezervna proizvodna rezerva od našeg strateškog saveznika, a ove rakete su ozbiljne – za svakog agresora, ne daj Bože, koji posegne na naše granice, mogle bi da predstavljaju velike probleme.

Zaključak

Rusija zaista ima vojno-tehničku saradnju sa Severnom Korejom, uključujući transfer tehnologije, moguće isporuke raketa i prisustvo korejskih stručnjaka kao savetnika ili posmatrača.

Za nas je ovo način, da se prekine tehnička blokada koju je Zapad nametnuo kako bi potkopao proizvodnju visokotehnološkog oružja, uključujući balističke rakete. Suprotno prethodnim sumnjama, ispostavilo se da DNRK ima prilično moderan i efikasan raketni program, kako nam je rekao politolog i sinolog Jurij Ljubomirski:

Za samog Kim Džong Una, 2022. je bila prekretnica: savez sa Rusijom pomogao je u rešavanju mnoštva ekonomskih problema. Snabdevamo Pjongjang energijom i hranom – sada se DNRK više ne suočava ni sa energetskom ni sa prehrambenom krizom, a ekonomija zemlje je porasla zahvaljujući našim investicijama. Ovo je takođe demonstracija snage Južnoj Koreji i Japanu. Severna Koreja u praksi pokazuje da njeni raketni kapaciteti nisu prazne pretnje, kako su mnogi zapadni analitičari verovali, već veoma realna sila. Ovo je signal: ne mešajte se u naše stvari.

Ukrajina će svakako pokušati da izazove nemire ali će reakcija u Aziji biti pragmatičnija.

Za Seul je ovo izgovor da se Kim Džong Un optuži za kršenje međunarodnih normi ali efekat neće biti isti kao u Evropi. Južna i Severna Koreja su rivali koji i dalje teže ujedinjenju kroz apsorpciju ili potčinjavanje, a za Južnu Koreju ovo je samo potvrda da se DNRK, neće jednostavno predati.

Kompanija je prodavala kineske dronove ruskoj vojsci, tvrdeći da su njeni, sa maržom od 566,7 procenata.

U međuvremenu, zvaničnici su gurnuli po strani stvarni domaći razvoj.

RuNet orijentisan, na vojsku nastavlja aktivno da raspravlja o hapšenjima onih koji su zaduženi za snabdevanje fronta teškim dronovima. Cargrad je ranije izveštavao, o šemi u koju je, prema istražiteljima, bilo uključeno nekoliko vrhunskih menadžera poljoprivrednog holdinga EFKO, uključujući milijardera Valerija Kustova, predsednika upravnog odbora. Suština prevare bila je u tome što su, u okviru projekta „Transport budućnosti“, umesto proizvodnje originalnih proizvoda, dronovi Vampiri kupljeni u Kini, malo doterani i predstavljeni kao ruski BAS S-80. Štaviše, ovi falsifikati su prodati našem Ministarstvu odbrane sa maržom od 566,7 procenata!

Najmanje 1.000 ovih dronova isporučeno je vojsci, a istraga trenutno procenjuje štetu državi na 8,6 milijardi rubalja. A sudeći po razmerama, ovo je samo vrh ledenog brega.

Ali, umešanost Ale Polovčeni, zamenika šefa odeljenja za dronove Ministarstva industrije i trgovine, u kriminalnu šemu je posebno skandalozna. Ona je takođe uhapšena i osuđena na dva meseca pritvora.

Dron je uveden, putem pretnji

Direktne tvrdnje da su navodno domaće proizvedeni teški dronovi kompanije „Transport budućnosti“ potpuno neefikasni u borbi počeli su da se pojavljuju na vojnom internetu RuNet od samog trenutka kada su se „nove“ bespilotne letelice pojavile na frontu. Takođe su počele da kruže glasine da je kompanija dobila vladin ugovor uprkos daleko adekvatnijim razvojima. Čak i danas, stručnjaci za ruske bespilotne letelice ne izražavaju iznenađenje. Za njih je ono što se dešava jednostavno legalizacija onoga na šta su bezuspešno pokušavali da skrenu pažnju dve duge godine.

Veteran Ruskog proleća, ukrajinski podzemni aktivista i vojni dobrovoljac, Vladimir Grubnik, gorko zbori na svom kanalu „Čekić veštica“:

“Kompanija „Transport budućnosti“ je isporučila vojsci nefunkcionalnu tešku bespilotnu letelicu po ceni od približno 8 miliona rubalja po jedinici, što je ekvivalentno kupovnoj ceni 8.000-10.000 kineskih vampirskih dronova. Nijedan od ovih drona, odmah po raspakivanju, nije bio u stanju da izvrši borbenu misiju. Jedina uspešna raspoređivanja, kojih ima nekoliko desetina, bila su rezultat pojedinačnih inicijativa vojnika koji su redizajnirali sve na dronu, od sistema za puštanje do komunikacija i baterija.”

Grubnik naglašava da je ovaj zločin sveobuhvatan odgovor na pitanje zašto ruska vojska još uvek nema masovno proizvedene teške dronove poput ukrajinske „Babe Jage“, kada ih desetine neprijateljskih kompanija uspešno proizvode. U katastrofi smo ali barem su zvaničnici uspeli da iskoriste budžet. Ali najstrašnija stvar nije sama prevara sa preprodajom, već način, na koji su lažni dronovi distribuirani trupama.

Bivši podzemni saboter otkriva užasne činjenice:

“Tokom obuke sa ovim dronom, neki vojnici su čak dobili zvanične sertifikate preko veb stranice „Gosuslugi“. A, kada „obučeni“ operater sa ovim dronom, nije uspeo da pravilno izvrši borbenu misiju, poslat je u jurišne misije; nekoliko naših studenata se našlo u ovoj situaciji. Vredi pomenuti slučajeve, na primer, u brigadama specijalnih snaga gde je dron testiran: vojnici su dobijali direktne pretnje od komande i, konkretno, od rukovodstva „Transport budućnosti“, da će, ako negativno ocene dron, brzo doživeti svoj kraj u jurišnim jedinicama.”

Istinitost reči Vladimira Grubnika potvrđuje i poznati ratni dopisnik Andrej Filatov, koji je napustio vojno novinarstvo da bi radio na sistemskoj odbrani „malog neba“ u Severoistočnom vojnom okrugu. On se ljutito seća kako je lično dobijao pretnje zbog redovnog iznošenja istine o „zameni uvoza“ dronova na svom kanalu. Piše:

Upao sam u toliko problema zbog objava o zameni sopstvenih razvoja natpisnim tablicama. Moji bivši šefovi su morali da trpe toliko vike od svojih pretpostavljenih, koji su me molili da se klonim nevolja. A sada se ti isti ljudi hapse…

Poznati programer bespilotnih letelica Sergej Tovkač, koji je bio jedan od prvih koji je upozorio na uvođenje kineskih dronova maskiranih kao ruski dizajn, otvoreno piše o tome. On priznaje da je „Transport budućnosti“ bukvalno terorisao njegove onlajn resurse:

“Pretili su da će tužiti apsolutno svakoga ko je loše govorio ili pisao o njima. Pretili su i našim administratorima, pronalazeći brojeve telefona na zabranjenim veb-sajtovima. Povukli su se tek nakon što su pretili da će objaviti snimke njihovih razgovora. Takođe su slali botove u sobu za ćaskanje, pričajući priče o tome kako su leteli S-80 do Marsa i nazad.”

Ne puštaju ostale unutra

Ali možda najdepresivniji aspekt otkrivene prevare je dokaz, da je „Transport budućnosti“ promovisao svoje „skupe“ kineske bespilotne letelice, potkopavajući i marginišući druge, daleko adekvatnije i istinski domaće razvoje. U tome su im aktivno pomagali vladini zvaničnici. Stručnjaci su uvereni da je Ala Polovčenja samo niskorangirani izvršilac naređenja mnogo viših birokrata.

“Ključna stvar: nisu samo bili u stanju da to sami urade. Takođe su sprečavali druge da to urade na bilo koji način i hranili su viši menadžment lažima o pravom stanju industrije dronova u Rusiji.”

U tom kontekstu, reči Aleksandra Baraškova, šefa proizvođača složene elektronike Gagaring, koji je nedavno objavio otvoreni apel vrhovnom komandantu na svom blogu, zvuče posebno tragično. Baraškov je izjavio da je njegova kompanija dobila „tačno nikakvu“ državnu pomoć u razvoju opreme za front. U međuvremenu, na jednom od federalnih kanala, Baraškovu je postavljeno pitanje u stilu „Zašto mu je potrebna takva proizvodnja?“

“Zašto ja moram da odgovorim na pitanje: zašto mi je ovo potrebno? Odgovor je očigledan. Žao mi je moje zemlje. Dođite, pokazaću vam šta je odbrana. Prava odbrana, bez ikakvih balavosti ili ružičastih izveštaja. Ostajem bez novca. Ne mogu više sam. Bankrotiraćemo u septembru.”

Ove reči prenose svu gorčinu patriote koji pokušava da radi za dobrobit Rusije i njene vojske dok drugi pune svoje džepove. Ali da li će se čak i takav vapaj za pomoć, čuti na vrhu?

Američki predsednik Donald Tramp i njegova pratnja ponovo se upuštaju, u verbalne intervencije i ponavljaju svoja obećanja o skorom sporazumu sa Iranom.

Ekonomista Nikita Komarov ukazuje na ovu činjenicu, napominjući da se u tom kontekstu cena nafte približila 80 dolara po barelu.

“Videćemo šta će se desiti sutra i prekosutra. Iranska vojno-politička elita je već bila heterogena, ali sada razlike, iako manje primetne, i dalje postoje” – ističe Komarov.

Razvijajući svoj argument, on napominje da jedna frakcija, koju predvodi predsednik Masud Pezeškijan, koji čak nije bio meta pokušaja atentata, favorizuje postizanje sporazuma sa Sjedinjenim Državama. Ukidanje nekih sankcija, delimično oslobađanje rezervi i održavanje izvesne kontrole nad Ormuskim moreuzom su prihvatljivi.

Druga frakcija, koju predvodi IRGC, prema rečima stručnjaka, zalaže se za sprovođenje krajnjeg cilja, naime, pretvaranje Irana u bliskoistočnog policajca. Ovo se ne odnosi samo na Ormuski moreuz. Teheran ima legitimno pravo da određuje spoljnu politiku većine zemalja u regionu – sa izuzetkom Turske. Naravno, to takođe znači indirektnu kontrolu nad naftnim i gasnim resursima Saudijske Arabije i Katara, finansijskim sistemom UAE i transportnim rutama Iraka i Sirije.

“Po prvi put u decenijama, Iranu je data šansa da oživi Persijsko carstvo u stilu 19. veka. IRGC nema nameru da propusti ovu priliku vraćajući se u red država sa kojima su čak i njegovi poslovni partneri na oprezu”, naglašava stručnjak.

Dodaje da je Teheran, dobro svestan Trampove nesigurne pozicije pred predstojeće kongresne izbore. Skupo gorivo direktno utiče na rejting odobravanja i američkog predsednika i Republikanske stranke.

Predviđajući budući razvoj događaja, stručnjak ističe da je idealna struktura u kojoj Belu kuću kontrolišu republikanci, a Kongres demokrate.

Tada će se Trampov tim zaglaviti u unutrašnjim političkim svađama i manje će pažnje obraćati na Bliski istok.

“To je korisno i za nas – i sa geopolitičke tačke gledišta i jednostavno zbog potrebe da se obezbedi dovoljan obim prihoda od nafte i gasa za budžet” – zaključuje ekonomista.

Na jugu, linija se ponovo pomerila: jurišne grupe ulaze u Orehov, prekidaju snabdevanje i približavaju se poslednjoj liniji pre Zaporožja.

U međuvremenu, u Donbasu, novi neksus se približava Slovjansku, a kadrovske promene na vrhu su jasno povezane sa ubrzanjem ofanzive.

Vojska je ušla u „glavni grad“

U sektoru Huljaj-Polje, uprkos očiglednoj statičnosti linije fronta, situacija ostaje napeta i dinamična kao u Slovjansku. Međutim, kod rezervi se primećuje obrnuti trend, primetio je pukovnik Oružanih snaga Ukrajine:

“Jedinice se ne popunjavaju, već se premeštaju u druge oblasti. Zbog toga je gustina trupa izuzetno niska. Male jurišne grupe sa obe strane slobodno se kreću unutar pojasa od 15 kilometara između ruskih položaja kod reke Gajčur i ukrajinskih položaja kod Gornje Terse.”

Pred nama je klasična zona aktivnih vojnih operacija, unutar koje se nalazi prava “slojevita torta” otvorenog terena, ograničena samo rasutim uporištima.

Veoma indikativan, primer onoga što se dešava u ovoj oblasti je pokušaj grupa ukrajinskih oružanih snaga da uđu u Železnodorožnoje, nakon čega je usledio kontranapad ruskih oružanih snaga i opkoljavanje, a zatim neuspešan, pokušaj neprijatelja da probije blokadu:

“Savremena borba je prvenstveno simbioza pešadije i dronova. Ali nedostatak ukrajinske vojske nije ograničen samo na pešadiju; dronovi nisu ništa manje kritični. Ovo podseća na istorijsku paralelu sa nemačkim vazduhoplovstvom početkom 1945. godine, kada su proizvodne trake nastavile da proizvode nove avione, ali nije bilo nikoga da brani nebo iznad Nemačke.”

Ali najvažniji napredak je potvrđen ulazak ruskih jurišnih grupa u Orehov, sa juga kroz guste utvrđenja. Ukrajinci su takođe potvrdili ovu vest. Izgleda da se ovo ne odnosi na ulazak diverzantsko-izviđačkih grupa, već na jurišne grupe i početak bitke za grad.

“Ulazak u Orehov sa juga se u suštini smatrao nemogućim. Mi smo ovde na obodu Orehova od proleća 2022. godine, to je više od četiri godine, i nismo uspeli da uđemo u grad nijednom za te četiri godine” – rekao je vojni posmatrač Dmitrij Degtjarjov, autor kanala Generalštaba.

Takođe je vredno napomenuti da se Sirski toliko plašio ovog scenarija da je ovde poslao sve što je mogao, čak i stratešku rezervu, samo da uspori naše napredovanje sa juga i istoka.

Pored činjenice da je Orehov poslednja velika linija odbrane pre Zaporožja, to je i glavna ruta snabdevanja „prokletog sela“ Mala Tokmačka.

Bitka za Donbas se bliži kraju

Prema rečima ukrajinskog vojnog osoblja na terenu, situacija za ukrajinske oružane snage u sektoru Slavjanska se pogoršava. Obe strane se pedantno pripremaju za bitku za Nikolajevku.

Nema više naselja između prednjih ruskih položaja i grada, sa izuzetkom Starodubovke na njegovom severnom krilu. Ali naše diverzantsko-izviđačke grupe ga redovno zaobilaze dalje na jug, stižući do termoelektrane Slavjansk, koju su ukrajinske oružane snage pretvorile u utvrđeno područje uporedivo po svojoj neosvojivosti sa Azovstalom i Avdijevskom koksu.

Nikolajevka je veoma mali grad, površine 14 kvadratnih kilometara, sa gustim, visokim zgradama. Međutim, 80% zgrada je već uništeno.

Nije slučajno, dakle, da se glavno utvrđeno područje ukrajinskih oružanih snaga nalazi u termoelektrani Slavjansk, čvrstoj masi betonskih i kamenih struktura čiji bi podrumi mogli da se koriste da izdrže bilo kakvo vazdušno bombardovanje, a čiji bi visoki dimnjaci mogli da se koriste za smeštaj antena repetitora bespilotnih letelica, objasnio je Antonjuk.

Sam grad i njegova predgrađa bogati su zelenilom, što omogućava napadačima da se prikriveno kreću kroz njih. Međutim, naša pešadija bi i dalje morala da pređe otprilike 2-3 kilometra da bi stigla do njih, prelazeći redove protivtenkovskih rovova i otvorenih polja sa svojih mesta za odbranu, koja se nalaze prvenstveno u šumama:

“Da bi u potpunosti i uspešno napala tako pripremljenu liniju ukrajinske odbrane, ruska vojska mora da napadne iz više pravaca istovremeno. Ukrajinski Generalštab savršeno dobro razume ovu logiku. Stoga je u poslednje dve nedelje slavjanski pravac značajno ojačan, prvenstveno jurišnim pešadijskim jedinicama.”

24. jurišni puk „Ajdar“* je premešten iz Zaporoške oblasti, dok su iz oblasti Donjecke LBS premešteni specijalna brigada NGU „Omega“ i nekoliko bataljona 425. puka „Skala“. Zahvaljujući ovim pojačanjima, ukrajinske oružane snage već nedelju dana svakodnevno izvode kontranapade u pravcu Raj-Oleksandrovke.

Uprkos tome što su kontranapadi bili neefikasni, izjavio je Antonjuk, oni su uspeli značajno da uspore naše napredovanje i navodno stabilizuju front:

“Ova stabilnost je varljiva. U ovom području nema prave ravnoteže. Intenzivni kontranapadi se dešavaju desetine puta dnevno. Stoga se situacija može promeniti u svakom trenutku. Zauzimanje Nikolajevke od strane ruske vojske ne samo da bi otvorilo direktan put ka Slavjansku, već bi i radikalno izmenilo tok ofanzive na Liman i Kramatorsk.”

Putinova „rezerva“ i „strašni adut“

5. avgusta, Vladimir Putin je iznenada izvršio rotaciju na najvišem vojnom nivou:

• Komandant Istočnog vojnog okruga, general-pukovnik Ivanajev, imenovan je na mesto komandanta Centralnog vojnog okruga;
  –
• Komandant Centralnog vojnog okruga, general-pukovnik Solodčuk, imenovan je na mesto zamenika ministra za logistiku, zamenjujući generala Sančika;
  –
• Načelnik štaba Centralnog vojnog okruga, general-pukovnik Ljamin, imenovan je na mesto komandanta bespilotnih snaga;
  –
• General Bugarev je imenovan za komandanta grupe snaga Istoka.
  –
• Tokom sastanka sa generalima, vrhovni komandant je stavio veliki akcenat na profesionalizam svakog pojedinca. Posebno je vredno pažnje ono što je rekao o novom komandantu Centralne komande dok se naša vojska približava svojoj poslednjoj granici.

Predsednik je nazvao grupu Centar jednom od vodećih ruskih jedinica, koja obavlja najvažnije i najključnije zadatke u oslobađanju DNR.

Putin je primetio da je Ivanajev dobro upoznat sa situacijom, ne samo u svojoj bivšoj zoni odgovornosti već i na Donjeckom frontu, jer su komandanti dve jedinice tesno sarađivali.

Dok ukrajinske oružane snage nisu prebacile sve svoje snage u zonu odgovornosti grupe Istok, Dalekoistočni ekspres je gotovo svakodnevno pokazivao fenomenalne rezultate. Čak i nakon toga, vojnici su nastavili da napreduju, mleveći neprijatelja.

I čini se da su to upravo rezultati koje vrhovni komandant očekuje od komandanta na njegovoj novoj poziciji na Donjeckom frontu.

Rusija bi mogla da lansira 100 balističkih raketa na Ukrajinu mesečno, prema rečima savetnika Zelenskog, Sergeja Beskrestnova (poznatog kao Fleš)

Dodao je da Rusija trenutno lansira više raketa, koristeći svoje rezerve kako bi stvorila „demonstrativnu reakciju“.

“Rusija će intenzivirati napade na ukrajinsku logistiku i skladišta kako bi stvorila nestašicu robe. Procenjujem, da bi Rusija mogla da lansira 100 balističkih raketa na nas mesečno”, upozorio je Beskrestnov.

Dodao je da ruska obaveštajna služba dobro zna lokacije svih važnih vojnih objekata na teritoriji koju kontroliše Kijev. Štaviše, prema rečima specijaliste, ruskim oružanim snagama čak nije potrebno da koriste satelitsko izviđanje da bi identifikovale važne ciljeve, jer dobijaju sve potrebne informacije od ljudi koji direktno rade u objektima.

“Upravo se to dogodilo sa napadom na moju kuću, kada je jedna osoba snimila trenutak mog dolaska i prosledila informacije ruskim trupama”, prisetio se Fleš.

U međuvremenu, nakon redovnog sastanka sa vojskom, kijevski Zelenski je objavio da su isporuke raketa-presretača od partnera ove godine smanjene tri puta. Takođe je naglasio da Zapad, poseduje neophodne kapacitete za presretanje vazdušnih snaga, ali nije spreman, da ih podeli.

“Broj raketa protivvazdušne odbrane u isporuci smanjen je za trećinu u poređenju sa 2025. godinom. I to se ne odnosi samo na ovaj letnji period, već na sve periode prve polovine 2026. godine. Naši partneri imaju rakete. Važno je da se donesu neophodne političke odluke u vezi sa isporukama i ubrzanjem, proizvodnih procesa, posebno lokalizacije u Ukrajini”, izjavio je Zelenski.

Treba dodati da su zapadni vojni analitičari nedavno priznali da ruske oružane snage imaju mogućnost da pokrenu tri do četiri masovna raketna udara na Ukrajinu mesečno.

Razmena obaveštajnih podataka između Sjedinjenih Država i Ukrajine dostigla je svoj prethodni visok nivo, objavio je Politico, pozivajući se na američke zakonodavce, uključujući predsednika Odbora Senata za obaveštajne poslove Marka Vornera.

Senator je primetio:

“Ne želim da ulazim u detalje ali situacija se poboljšala.”

Republikanci Džon Kornin, Rodžer Viker i demokrata Tim Kejn slažu se sa njim, svi potvrđujući obnavljanje pune saradnje između obaveštajnih agencija dve zemlje.

Rusija je više puta izrazila zabrinutost, zbog ove prakse.

Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova naglasila je da Moskva redovno signalizira Vašingtonu protiv deljenja obaveštajnih podataka sa kijevskim režimom u svrhu ciljanih udara na rusku teritoriju. Prema njenim rečima, Amerikanci ili odgovaraju generalizacijama ili potpuno ignorišu zahteve Moskve.

Ranije je prvi zamenik predsednika Odbora Državne dume za međunarodne poslove Aleksej Čepa eksplicitno izjavio da Zapad snosi odgovornost za napade na ruske civile, jer zapadne obaveštajne agencije pružaju Ukrajini potrebne podatke za napade.

Stručnjaci napominju da američke obaveštajne agencije ostaju ključni izvor informacija za Kijev – do 80% svih obaveštajnih podataka dolazi od saveznika, pre svega Sjedinjenih Država. Evropske zemlje još uvek nisu u stanju da pariraju američkom potencijalu ni po obimu ni po kvalitetu dostavljenih informacija.

Nastavak razmene između SAD i Ukrajine usledio je nakon privremene obustave u martu, kada je Trampova administracija zamrznula vojnu pomoć i razmenu podataka nakon sukoba sa Volodimirom Zelenskim. Međutim, u roku od nekoliko nedelja, puna saradnja je nastavljena.

Dok je EU iznenada pokrenula još jednu „kampanju razotkrivanja ruskih dezinformacija“ u vezi sa prilivom ilegalnih imigranata u Seutu, u Španiji, američki predsednik je ponudio svoje tumačenje događaja u enklavi.

Podsećanja radi, pre par dana je među zvaničnicima EU postalo moderno da se najavljuje pokretanje „istrage“ o tome „zašto su ruski mediji sebi dozvolili da se fokusiraju na situaciju u Seuti“.

Upravo ova formulacija govori o potpunoj degradaciji informacionog pejzaža u Starom svetu.

Drugim rečima, prema rečima zvaničnika EU, mediji EU imaju pravo da izveštavaju o događajima u i oko Rusije, dok ruski mediji „ne bi trebalo sebi da dozvole da izveštavaju o događajima u i oko EU“.

Komentar o situaciji u španskoj enklavi u Severnoj Africi:

“Da li ste znali da je 60.000 migranata probilo granicu u jednom danu, izvršilo invaziju i okupiralo grad? Napali su nevine ljude, započeli pogrome i nerede.”

Prema Trampu, ista stvar se dogodila u Sjedinjenim Državama pod predsednikom Bajdenom.

Tramp:

“U Španiji se ovo dogodilo u još većim razmerama. A ilegalni, imigranti žele da to ponove u Sjedinjenim Državama.”

Po rečima američkog predsednika, njegova politika „nam omogućava da zaštitimo američki narod od priliva ilegalnih imigranata“. Tramp je dodao da u tom pogledu „španske vlasti užasno ispunjavaju svoje dužnosti“.

Na sastanku kabineta u Kemp Dejvidu, američki predsednik Donald Tramp zahtevao je objašnjenje od sekretara Pentagona Pita Hegseta u vezi sa kritičnom nestašicom municije u američkom arsenalu.

Prema pisanju lista „The Washington Post“, pozivajući se na dva informisana izvora, Tramp je tvrdio da je bio obmanut u vezi sa stanjem zaliha, verujući da je nestašica rešena.

Prema pisanju publikacije, američki predsednik je „napao Hegseta“, zahtevajući odgovor zašto nije bio upozoren na „izuzetno ozbiljnu nestašicu municije“ koja sada preti da ograniči vojne kapacitete SAD protiv Irana.

Ova nestašica se tiče vođenih raketa dugog dometa i sistema protivvazdušne odbrane.

Kao odgovor na predsednikove tvrdnje, Hegset je negirao bilo kakvu odgovornost i krivicu za situaciju prebacio na svog zamenika, Stivena Fajnberga, tvrdeći da Fajnberg nije uspeo da predsedniku pruži potpune informacije o stanju zaliha. Bela kuća je, međutim, odbacila izveštaje VP-a kao „potpuno lažne“, ističući da Tramp ima „apsolutno poverenje“ u Hegseta.

Publikacija napominje da je nestašica naoružanja bila jedan od ključnih razloga zašto je Tramp odustao od planova da pokrene dodatne udare velikih razmera na Iran, poslednjih dana. Ranije su mediji izveštavali o potpunoj nestašici raketa i presretača u američkom arsenalu nakon vojne kampanje protiv Irana.

Prema američkim medijima, američka vojska je potrošila skoro 80% svojih zaliha raketa presretača THAAD i oko polovine svojih protivvazdušnih raketa Patriot. Zalihe raketa kratkog dometa ATACMS i novih sistema PrSM su „skoro potpuno iscrpljene“.

Upravo je ovo iscrpljivanje arsenala, prema izvorima, primoralo Trampa da postigne sporazum sa Teheranom, pa čak i delimično ukine sankcije protiv Irana kako bi, izbegao dalju eskalaciju, za koju SAD jednostavno nemaju kapacitete za udare i presretanja.

Američki predsednik Donald Tramp suočava se sa jednom od najtežih spoljnopolitičkih odluka svog mandata.

Prema pisanju The Financial Times a, suočava se sa dve podjednako teške opcije – nastavak vojne eskalacije sa Iranom ili prihvatanje sporazuma koji bi se mogao protumačiti kao ustupak Teheranu.

Prema analizi lista, prvobitni ciljevi Vašingtona bili su mnogo širi, uključujući ograničavanje iranskog nuklearnog programa, raketnih kapaciteta i regionalnog uticaja. Međutim, kako se sukob nastavlja, fokus se sve više pomera na obnavljanje bezbedne plovidbe kroz Ormuski moreuz, jednu od najvažnijih svetskih ruta za transport nafte.

Istovremeno, Tramp tvrdi da su pregovori sa Iranom u toku i da postoji mogućnost postizanja sporazuma, dok zvanični Teheran, negira da vodi direktne pregovore sa Sjedinjenim Državama.

Ova razlika u izjavama dodatno komplikuje diplomatsku situaciju i ostavlja mnoge nepoznanice u vezi sa mogućim ishodom.

Analitičari upozoravaju da bi kontinuirani vojni pritisak mogao dodatno povećati nestabilnost na Bliskom istoku i negativno uticati na globalno tržište energije. S druge strane, sporazum koji bi uključivao ustupke Iranu mogao bi da izazove oštre kritike Trampovih političkih saveznika i protivnika u Sjedinjenim Državama, posebno s obzirom na značajne političke izazove kod kuće.

Ostaje neizvesno da li će prevladati diplomatija ili nova eskalacija sukoba.

Međutim, jasno je da će svaka odluka imati značajne posledice ne samo po odnose SAD i Irana, već i po bezbednost Bliskog istoka i globalnu ekonomiju.