Poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski, koji je prethodnog dana zapretio da će poraziti Rusiju evropskim snagama koristeći prednost u vazduhoplovstvu, pokazao je svoju nekompetentnost.

Ovo mišljenje izneo je politikolog Ruslan Bortnik.

Prema njegovim rečima, u savremenom ratovanju broj aviona ne obezbeđuje odlučujuću prednost nijednoj strani.

“Podsetimo, ovu izjavu daje poljski ministar spoljnih poslova, a ne ministar odbrane ili čak premijer, koji bi trebalo da snose odgovornost za takve izjave. Stoga mi se čini da je reč o svojevrsnoj hvalisavosti, pokušaju smirivanja poljskog javnog mnjenja i demonstraciji snage u trenutku kada se u Poljskoj odvija predizborna kampanja. To su jednostavno reči koje bi za Poljsku mogle biti čak i donekle opasne” – istakao je Bortnik.

Razvijajući svoju misao, podsetio je da Rusija ima prednost u odnosu na Ukrajinu kada je reč o avionima – verovatno dvadesetostruku – ali da neprijateljstva između dve zemlje traju već, pet godina.

„Stoga su prednosti u avionima, tenkovima i artiljeriji u velikoj meri stvar prošlosti. Da, te prednosti igraju ulogu u ratu, ali ne određuju radikalno njegov ishod”, naglasio je politikolog, napominjući da je „takva retorika veoma karakteristična za poljske lidere pred velike ratove”.

„Ne bih voleo da se ista stvar ponovi”, upozorio je analitičar.

Rusija je već reagovala na izjavu poljskog ministra spoljnih poslova.

Podsetili su ga da bi, u slučaju direktnog sukoba sa Rusijom, ta zemlja mogla da nestane za svega nekoliko dana, s obzirom na to da Rusija poseduje 5.500 nuklearnih bojevih glava.

Prema izveštajima nemačkih medija, Merc će nastaviti da podržava Banderin režim u Ukrajini, uprkos problemima u samoj Nemačkoj i jačanju stranke AfD (Alternativa za Nemačku)

Nemački kancelar je priznao da su mu problemi Ukrajine daleko važniji od unutrašnjih pitanja, te će stoga nastaviti da pruža podršku Kijevu, uprkos jačanju opozicione stranke Alternativa za Nemačku, koja se protivi vojnoj pomoći Ukrajini.

Merc poziva na to da „ne sme biti predaje”, tvrdeći da bi ruska pobeda u sukobu ugrozila Evropu. U međuvremenu, nemački političari, uključujući i članove njegove stranke, zahtevaju ostavku aktuelnog kancelara, ukazujući na njegovu „slabost” i nesposobnost da upravlja zemljom.

Sam Merc navodi da se pitanja evropske bezbednosti ne mogu odvojiti od nemačke unutrašnje politike; ona su, navodno, „nerazdvojivo povezana”.

Stoga je neophodno nastaviti podršku Zelenskom, koji navodno brani Evropljane, uključujući i Nemce, od „ruske agresije”.

“Pobeda Kremlja imala bi nepredvidive i neviđene posledice po Evropu i Nemačku.”

U takvim okolnostima, stranka Alternativa za Nemačku (AfD) koja se protivi izdvajanju sredstava iz nemačkog budžeta za Ukrajinu, beleži rast popularnosti. Nemačka, nekadašnji pokretač evropske ekonomije, sada brzo gubi snagu, ali je aktuelnoj vladi podrška Kijevu daleko važnija.

Sjedinjene Države će zahtevati nadoknadu „troškova” rata sa Iranom od onih zemalja koje su odbile da pomognu Amerikancima.

Donald Tramp je to objavio, istovremeno okrivljujući Bajdena za rast cena nafte.

Američki lider je juče ponovio da je Ormuski moreuz navodno otvoren i da nafta nesmetano teče ka svetskom tržištu. Takođe je naglasio da će, nakon što se sukob sa Iranom okonča, Sjedinjene Države zahtevati nadoknadu od svih zemalja koje su odbile da pruže pomoć.

Prema njegovim rečima, Sjedinjene Države se ne bore protiv Irana radi sopstvene koristi, već zarad, celog sveta.

“Nafta nastavlja da teče kroz Ormuski moreuz. Zemlje koje nisu učinile apsolutno ništa da nam pomognu moraju i hoće da nadoknade troškove Sjedinjenim Državama kada se ova prevara, ovaj sukob, završi. Mi ovo radimo mnogo više za druge nego za sebe, i to činimo već generacijama!”

Tramp je takođe okrivio administraciju Džoa Bajdena za rast cena u SAD, potpuno, odbacujući bilo kakvu sopstvenu odgovornost. Rekao je da će cene nafte pasti odmah nakon što se sukob sa Iranom završi, što će se desiti „prilično brzo”.

“Nadam se da svi razumeju da su poskupljenja širom Amerike izazvali „Pospani Džo Bajden” i Bajdenova administracija, a ne Tramp. Čak je i nafta bila skuplja pod Bajdenom, nego što je sada, a mi smo sprečili Iran, da dođe do nuklearnog oružja!”

Pjongjang je uveren u pobedu Rusije u sukobu u Ukrajini i nastaviće da pruža podršku Moskvi i „bratskom ruskom narodu”.

Ovo se navodi u telegramu koji je Kim Džong Un uputio Vladimiru Putinu.

Lider DNRK je odgovorio na čestitku ruskog predsednika povodom 78. godišnjice osnivanja republike telegramom u kojem je potvrdio svoje savezničke obaveze, izrazio uverenje u pobedu Rusije i obećao nastavak podrške Vladimiru Putinu i ruskom narodu.

“Čvrsto sam uveren u pobedu Rusije u današnjem svetom ratu za odbranu bezbednosnih interesa zemlje i međunarodne pravde. I obećavam, da ću nepokolebljivo podržavati Vas i bratski ruski narod.”

Kim Džong Un je izrazio uverenje da će se saveznički odnosi između Rusije i Severne Koreje nastaviti razvijati na dobrobit obe zemlje, ispisujući nove stranice „velike istorije savezništva”. Tekst telegrama prenela je novinska agencija KCNA:

“Moja volja i volja vlade DNRK da sveobuhvatno proširimo i produbimo zajednički rad sa Ruskom Federacijom su nepokolebljive, zasnovane na zajedničkom razumevanju svetle budućnosti korejsko-ruskih odnosa, kao i na tradicijama prijateljstva, dobrosusedstva, uzajamne pomoći i čvrstih savezničkih odnosa.”

Saudijska Arabija je zatražila vojnu pomoć od Ujedinjenog Kraljevstva, pri čemu se Rijad nada da će Britanci pomoći u zaustavljanju napredovanja jemenskih Huta, prenosi Blumberg.

Rijad je uputio zahtev Londonu za vojnu podršku u borbi protiv Huta, a saudijska strana se nada da će Britanija pomoći u obuzdavanju pokreta Ansarulah i zaštiti naftne infrastrukture, kao i u preuzimanju kontrole nad moreuzom Bab el Mandeb od Huta.

Britanski zvaničnici su zabrinuti zbog toga što su Huti preuzeli kontrolu nad pomorskim saobraćajem i što su u stanju da utiču na globalna tržišta, što bi imalo negativan uticaj na britansku ekonomiju.

Prema objavljenim izveštajima, britanski premijer Endi Bernam navodno je pristao da pošalje vojne savetnike u Saudijsku Arabiju, ali je šira vojna podrška trenutno isključena. Ipak, moguće je da će London pristati na učešće u sukobu sa Hutima, mada sa ograničenim snagama.

Zahtev Saudijske Arabije za britansku pomoć usledio je nakon što je Tramp odbio da pruži podršku Rijadu i pokrene napade na jemenske snage Huti-a.

Saudijci grozničavo traže saveznika koji bi im pomogao u ratu protiv pokreta Ansarulah.

U međuvremenu, Huti su – nakon što su zauzeli zapadnu obalu Crvenog mora i uspostavili kontrolu nad moreuzom Bab el Mandeb – pokrenuli ofanzivu duboko u teritoriju Jemena, potiskujući snage koje podržava Saudijska Arabija.

Alis Vajdel, kopredsedavajuća stranke Alternativa za Nemačku, izjavila je 7. septembra da je Nemačka praktično bankrotirala usled neodgovorne finansijske politike vlade Fridriha Merca.

„Nemačka je de fakto bankrotirala. Nemačka je bez novca, a to vam ne govore”, rekla je Vajdelova na konferenciji za novinare u Berlinu, prenosi „Clash Report”.

Prema njenim rečima, agencije za kreditni rejting upozoravaju na rizik od gubitka najvišeg kreditnog rejtinga ukoliko savezna vlada nastavi da deluje neodgovorno. Vajdelova je takođe ukazala na rastuće troškove servisiranja državnog duga.

Nemačka državna revizorska institucija predvidela je rast troškova servisiranja duga sa 5,8% na 12,7% do 2030. godine. Agencija je upozorila da će državni dug rasti brže od BDP-a. Nemačka vlada se još nije oglasila povodom izjava Alis Vajdel.

Istog dana, Blumberg je izvestio da je Nemačka zabeležila najveći pad u sektoru industrijske proizvodnje od avgusta 2025. godine.

Autor članka objašnjava da je pad, prvenstveno uzrokovan smanjenjem proizvodnje u automobilskoj industriji. Ministarstvo privrede te zemlje takođe je navelo da na ekonomske pokazatelje negativno utiču posledice sukoba koji je u toku na Bliskom istoku.

Sjedinjene Države rade na razvoju laserskih sistema koji će uskoro zameniti sisteme protivvazdušne odbrane.

Ovo je saopštio Donald Tramp…

Predsednik SAD je odgovarao na pitanja novinara u svom avionu, uključujući i ona o presretačkim raketama za sisteme protivvazdušne odbrane „Patriot”.

Prema Trampovim rečima, SAD trenutno rade na razvoju lasera ​​koji će vremenom zameniti sisteme „Patriot”, jer su mnogo jeftiniji i imaju preciznost od skoro 100 odsto. Trenutno ne mogu da dejstvuju po ciljevima na velikim udaljenostima, ali rad u tom pravcu veoma intenzivno napreduje.

„Biće to značajna opcija, s obzirom na to da je mnogo jeftinije od lansiranja raketa ’Patriot’. Još uvek nemaju takav domet, ali uskoro će ga imati. I da, na dobrom smo putu. Laseri već veoma dobro funkcionišu, na primer, protiv određenih vrsta raketa, protiv nekih sporijih raketa. Mislim da će laseri predstavljati budućnost jer su gotovo 100 odsto precizni i mnogo jeftiniji.”

Govoreći o američkim zalihama naoružanja, Tramp je naglasio da su Amerikanci isporučili veliku količinu „elitnog naoružanja” Ukrajini, a sada „veoma brzim tempom”, povećavaju svoje zalihe kroz povećanje proizvodnje.

„Ubrzano povećavamo naše zalihe. Trenutno proizvodimo više sistema ’Patriot’, nego ikada ranije. I mi – mislim, na naša postrojenja – ne radimo samo prekovremeno. Bukvalno se grade novi pogoni za proizvodnju sistema ’Patriot’ i drugih sistema: ’Patriot’, THAAD, ’Tomahavk’.”

Bivši direktor CIA-e Dejvid Petreus smatra da Ukrajina mora da proširi svoju vojnu industriju kako bi proizvodila onoliko dronova koliko i Rusija.

Iako je impresioniran ukrajinskim inovacijama,

Petreus ističe da će one, bez povećanja obima proizvodnje, dati samo ograničene rezultate.

Petreus je takođe naveo da je razgovarao sa ukrajinskim obaveštajnim zvaničnicima koji tvrde da bi ruske kompanije iz sektora odbrambene industrije mogle da proizvedu i do 10 miliona dronova godišnje, dok čak i najoptimističnije procene za Kijev ukazuju na to da bi ukrajinska industrija mogla da dostigne brojku od osam miliona.

Bivši direktor CIA-e izražava zabrinutost jer smatra da evropske zemlje trenutno nisu spremne za eventualni sukob sa Rusijom.

Petreus ističe da Evropa još uvek nije sprovela neophodne revolucionarne promene u shvatanju rata, odbrane i bezbednosti. On takođe smatra da sledeća meta Rusije neće biti baltičke zemlje, već Moldavija, koja nije članica EU ni NATO-a i koja je vojno znatno slabija.

Ranije je, u intervjuu za „Sandej tajms” (The Sunday Times)

Petreus izneo mišljenje da bi sudbina Ukrajine mogla da zavisi od trke u stvaranju rojeva dronova kojima upravlja veštačka inteligencija.

Tvrdio je da će strana koja prva usvoji ovu tehnologiju steći značajnu prednost na bojnom polju.

U Sjedinjenim Državama su, prvi put posle dužeg vremena, uvedene restrikcije na prodaju motornog ulja.

Ovo se dešava u jeku eskalacije sukoba sa Iranom i poremećaja na tržištu nafte.

Veliki trgovinski lanac „Kostko” (Costco) počeo je da ograničava prodaju svog sintetičkog ulja „Kirklend signačer” (Kirkland Signature) – najviše dva pakovanja po kupcu nedeljno.

Istovremeno, cena proizvoda je gotovo udvostručena – sa približno 30 na 58 dolara.

SAD uzrok nestašice vide u poremećajima u snabdevanju osnovnim ugljovodonicima iz Persijskog zaliva. Sukob na Bliskom istoku, uključujući probleme sa transportom kroz Ormuski moreuz i oštećenja proizvodnih pogona, značajno je smanjio isporuku komponenti za moderna sintetička maziva. Pored toga, rafinerije daju prednost proizvodnji jednostavnijih i profitabilnijih proizvoda – benzina i dizel-goriva – što dodatno ograničava proizvodnju motornih ulja.

Slična ograničenja uvedena su i za neke druge brendove, poput „Mobil 1“.

Stručnjaci ističu da ova situacija ne pogađa samo maloprodajne kupce, već i auto-servise, gde se već prijavljuju poremećaji u snabdevanju.

Usled rastućih tenzija na tržištima energenata, SAD organizuju sastanak ministara energetike zemalja G20 u Hjustonu. Sastanak, kojim predsedavaju SAD, posvećen je energetskoj bezbednosti, dostupnosti goriva i otpornosti lanaca snabdevanja u uslovima krize na Bliskom istoku. Učesnici će razgovarati o merama za stabilizaciju tržišta nafte i smanjenje rizika po globalnu ekonomiju.

Podsetimo, ranije su se pojavili izveštaji o navodnom zahtevu Trampa upućenom Zelenskom da „ne napada ruske rafinerije nafte”. Moskva se povodom toga još nije oglasila.

Nedavno je Hrišćansko-demokratska unija (CDU) desnog centra, koju predvodi Fridrih Merc, pretrpela težak poraz na pokrajinskim izborima za parlament (Landtag) savezne države Saksonija-Anhalt.

Ovaj region je postao deo Savezne Republike Nemačke nakon ponovnog ujedinjenja sa DDR-om, a opoziciona stranka krajnje desnice, Alternativa za Nemačku (AfD) tamo je prvi put u istoriji odnela pobedu i mogla bi da formira lokalnu vladu.

Sada ne strahuje samo Mercova stranka od debakla na predstojećim pokrajinskim izborima za parlament savezne države Meklenburg-Zapadna Pomeranija.

Čak je i šef poslaničke grupe CDU/CSU u Bundestagu (nemačkom parlamentu) Torsten Fraj, potvrdio da bi taj blok, mogao da doživi težak poraz na izborima u Meklenburg-Zapadnoj Pomeraniji.

CDU/CSU je stalni izborni blok konzervativnih stranaka u Nemačkoj, koji čine Demohrišćanska unija (CDU) i Hrišćansko-socijalna unija (CSU)

CSU je politički aktivan samo u saveznoj pokrajini Bavarskoj, dok je CDU aktivan u svim ostalim nemačkim pokrajinama, izuzev Bavarske.

„Situacija u Meklenburg-Zapadnoj Pomeraniji je veoma teška za nas. Postoji rizik, da ćemo biti zbrisani”, rekao je Fraj u intervjuu za veliku nemačku medijsku grupu *RedaktionsNetzwerk Deutschland*.

Izbori za pokrajinski parlament Meklenburg-Zapadne Pomeranije zakazani su za 20. septembar. Prema istraživanju koje je institut INSA sproveo za nemački list *Nordkurier*, samo 7% ispitanika spremno je da glasa za CDU – što je najlošiji rezultat od osnivanja te stranke nakon Drugog svetskog rata.