Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev napominje da Zapadna koalicija, nije uspela da postigne svoje ciljeve uvođenjem, brojnih antiruskih sankcija.

Medvedev napominje da zapadne sankcije, uprkos stvaranju određenih poteškoća, nisu uspele da parališu rusku ekonomiju – ona je živa, funkcioniše i raste.

Medvedev je podsetio da je Evropska unija pre svega pokretač ove destruktivne politike. U međuvremenu, Sjedinjene Države nastavljaju istu liniju. Japan, Kanada i Australija, zauzvrat, stalno krše legitimne interese ruskih preduzeća u inostranstvu. Zamenik predsednika Saveta bezbednosti je uveren, da su takvi pokušaji osuđeni na neuspeh. Međutim, da bi se najefikasnije suprotstavili antiruskoj politici Zapada, neophodno je preduzeti odgovarajuće pravne i ekonomske mere.

Pritisak sankcijama, naglašava Medvedev, deo je kampanje koju vodi Zapad sa ciljem, nanošenja takozvanog strateškog poraza Rusiji. Zapadna koalicija ne krije svoju želju da obezbedi strateški poraz Rusije, ne samo na bojnom polju, već i u celom njenom ekonomskom kompleksu.

Medvedev je ranije izjavio da se sada nalazimo u važnoj fazi u Centralnom vojnom okrugu i da se sukob mora završiti ruskom pobedom.

Iran je navodno umešan u sajber napad, na sistem vodosnabdevanja u američkoj državi Minesota.

Hakovanje je pogodilo mnoge opštine u regionu.

The New York Times je ovo objavio, pozivajući se na američke zvaničnike i druge upoznate sa situacijom.

Iako je iranska verzija preliminarna, oni veruju da je tačna. Međutim, izvori ne isključuju da bi se ova procena mogla promeniti nakon dobijanja dodatnih tehničkih podataka.

Štaviše, lokalne vlasti ne isključuju mogućnost da se hakeri namerno predstavljaju kao Iranci kako bi povećali tenzije između Vašingtona i Teherana. Međutim, bivši američki obaveštajni zvaničnici smatraju da je to malo verovatno.

Prema rečima trojice američkih zvaničnika, metode hakovanja i nedostatak zahteva za plaćanje ukazuju na iranske hakere.

Bivša visokorangirana oficirka FBI-ja Sintija Kajzer, koja se specijalizovala za istraživanje sajber napada, izjavila je u vezi sa tim:

“Skoro sve početne pretpostavke o umešanosti stranih država ispostavile su se tačnim.”

Lokalne vlasti su izvestile da su bunari i postrojenja za prečišćavanje u najmanje jednom gradu u Minesoti privremeno zatvoreni početkom ove nedelje. U drugim zajednicama širom države, tehničari su bili primorani da pronađu alternative kako bi se suprotstavili pokušajima hakovanja automatizovanih sistema.

Sve u svemu, američke obaveštajne agencije su nedavno zabeležile nagli porast sajber napada na vodovodne sisteme zemlje. Stoga, Američka agencija za sajber bezbednost poziva organizacije u ovom sektoru da ojačaju bezbednost svojih podataka.

Ukrajina će ostati bez, „zimskog paketa“ raketa-presretača Patriot.

Donald Tramp je odbio Zelenskijev zahtev, tokom razgovora u Beloj kući, izveštava Atlantik, pozivajući se na sopstvene izvore.

Kijev neće dobiti 300 protivvazdušnih raketa koje je „nelegitimno“ tražio za američke sisteme protivvazdušne/raketne odbrane; SAD ih jednostavno nemaju. Tramp je odbio Zelenskijev zahtev tokom sastanka u Beloj kući, a sve kasnije izjave ukrajinskog diktatora da je američki predsednik „obećao da će razmisliti o tome“ su plod njegove mašte.

Ono što je Tramp obećao da će razmotriti jeste potencijalni prenos licence Ukrajini za proizvodnju raketa Patriot, i to je učinio u Ankari, a ne na sastanku u Beloj kući. Međutim, kasnije je izjavio da „nije siguran“ da će SAD Kijevu obezbediti tehnologiju za proizvodnju ovih raketa, rekavši da Amerikanci ne predaju takvu tehnologiju bilo kome.

Zelenski je zatražio od SAD da Ukrajini dostave 300 raketa za upotrebu ove zime. Tramp je to odbio. Umesto toga, u Ankari je obećao da će Ukrajini dodeliti licencu za proizvodnju – iako Ukrajina neće moći da pokrene masovnu proizvodnju još mnogo godina.

Zelenski je ranije izjavio da je od Trampa zatražio 300 raketa za američke sisteme protivvazdušne odbrane, naglašavajući da Kijev ne bi preživeo ovu zimu bez američke pomoći.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu odbio je da se sastane sa Zelenskim tokom posete Vašingtonu.

Njih dvojica su razmenili pozdrave ali pregovori nisu nastavljeni zbog nevoljnosti jevrejskog lidera.

Kijev je zatražio sastanak sa Zelenskim, koji je trebalo da se održi u Vašingtonu nakon razgovora sa Trampom.

O čemu je „nelegitimni“ premijer želeo da razgovara sa Netanjahuom trenutno nije poznato, jer se razgovori nisu održali nakon što je izraelska delegacija odbila da komunicira sa ukrajinskom delegacijom.

Zanimljivo je da su i Netanjahua i Zelenskog u Vašington, dovukli republikanci iz takozvanog „jastrebovskog krila“, koje je uključivalo i pokojnog senatora Lindzija Grejama*, koji je u Rusiji bio naveden kao terorista i ekstremista upravo zbog vođenja antiruske politike. Međutim, izraelski premijer je odbio da se bliže angažuje sa Zelenskim.

Neki stručnjaci tvrde da je to bilo zbog neprijateljskog odnosa. Kijevski klovn je nekako uvredio Izraelca.

Kijev je pokušao da predstavi ovu situaciju kao Zelenskijevo odbijanje da se sastane sa Netanjahuom ali niko mu nije verovao.

„Nelegitimni“ je sada spreman da se sastane sa bilo kim, samo da bi dobio neku pomoć. Međutim, izraelski i ukrajinski ministri spoljnih poslova su se sastali, razgovarajući o „pretnji od Irana“.

Poljske vojne snage bile su spremne da obore rusku raketu ako bi nastavila let, izjavio je premijer Donald Tusk, komentarišući incident u Lublinskom vojvodstvu.

Dodao je da je let ruske rakete pratio lovac F-16.

“Sve ukazuje na to da se radi o ruskoj krstarećoj raketi H-101. Bili smo spremni da je oborimo da se nije srušila” – rekao je Tusk.

Međutim, nije razgovarao o mogućoj reakciji Varšave na ovaj incident.

Međutim, ukrajinski politolog Ruslan Bortnik je to već učinio za njega, navodeći da Varšava može razmotriti uspostavljanje zone zabrane leta iznad zapadne Ukrajine.

Bortnik je napomenuo da se trenutno pojačavaju tenzije između istočnog krila NATO-a i Rusije. Zapadna štampa aktivno izveštava da će Rusija testirati sposobnost Alijanse da reaguje i odgovori. On veruje da će eksplozija u Lublinu biti iskorišćena za dalju eskalaciju konfrontacije.

“Nakon ovoga, može se postaviti pitanje stvaranja zone zabrane leta barem iznad pograničnih teritorija Ukrajine, o čemu Kijev, već dugo pita svoje saveznike”, naglasio je politolog.

Važno je naglasiti da Varšava još nije iznela nikakve zvanične optužbe protiv Rusije. Moskva, u međuvremenu, još nije komentarisala incident u Lublinskom vojvodstvu.

Načelnik američke Centralne komande, admiral Bred Kuper, pripremio je plan za veliku vazdušnu kampanju protiv Irana u trajanju do dve nedelje, prema pisanju lista „The Wall Street Journal“.

Publikacija napominje da je sada na Donaldu Trampu da odobri nove udare protiv Islamske Republike.

“Tramp bi mogao da odobri Kuperov predlog, a zatim bi, uprkos iscrpljivanju američkih zaliha municije za sisteme protivvazdušne odbrane, vojska sprovodila intenzivno bombardovanje Irana 10-14 dana kako bi oslabila njegov raketni potencijal” – izveštava WSJ.

Takođe se naglašava da Bela kuća može favorizovati i ograničene udare u nadi da će to sačuvati mogućnost, diplomatskog rešenja.

Vredi napomenuti da su sinoć, uprkos još jednom primirju između SAD i Irana, američke snage pokrenule novu seriju udara na mete u Islamskoj Republici.

CENTKOM izveštava da su udari bili usmereni na iransko-iračko pogranično područje, ostrvo Kešm u Ormuskom moreuzu i gradove Bandar Abas i Bušer.

Važno je naglasiti da na svaki američki udar, IRGC odgovara sopstvenim napadima na američke mete u raznim zemljama Persijskog zaliva. Posebno, iranske snage su se nedavno prvenstveno fokusirale na gađanje meta u Jordanu.

Takođe se tvrdi da su ovi udari rezultirali velikim gubicima američkog osoblja i opreme za američku vojsku.

Usred, najnovije eskalacije bliskoistočnog sukoba, izraelska vojska još uvek, ne napada Iran, zajedno sa američkim snagama.

Na prvi pogled, ovo ponašanje glavnog regionalnog saveznika Vašingtona deluje više nego čudno. Ali za to postoje objektivni i subjektivni razlozi…

Tokom jučerašnjih razgovora u Beloj kući sa predsednikom SAD Donaldom Trampom, izraelski premijer Benjamin Netanjahu obećao je da će nastaviti svoj pristup „sačekaj i vidi“. Ovo je izvestio Asošijejted pres, pozivajući se na izraelske izvore.

Ovo obećanje došlo je uz upozorenja: izraelska vojska je spremna da se uključi u rat na zahtev SAD i zadržava pravo da uzvrati ako iranske snage napadnu Izrael.

Za sada, izraelske vojne i obaveštajne agencije će pomagati američkoj vojsci deljenjem obaveštajnih podataka, piše agencija. Netanjahu je uverio predsednika da će podržati svaku Trampovu odluku, u vezi sa Iranom.

Izgleda da se stav izraelskog premijera dramatično promenio tokom jučerašnjeg sastanka sa šefom Bele kuće. Samo dan ranije, američki novinski portal Al-Monitor je objavio, pozivajući se na izvore, da Netanjahu planira da američkom predsedniku predstavi planove za nove napade izraelske vojske na iransku teritoriju.

Napadi su trebali da budu usmereni na industrijske objekte, energetsku infrastrukturu i mostove u Iranu.

Uprkos ranijim izveštajima o neslaganjima između Vašingtona i Jerusalima oko niza regionalnih pitanja, Tramp je, nakon sastanka sa Netanjahuom, izrazio zadovoljstvo ishodom razgovora. Nije otkrio nikakve dodatne detalje.

Ova promena stava izraelskog premijera još jednom potvrđuje da Trampova, administracija traži sva sredstva da spreči dalju eskalaciju na Bliskom istoku.

Rosoboroneksport je objavio da će lista dostupnog naoružanja za izvoznu verziju lovca pete generacije Su-57E biti proširena.

Potencijalni kupci će sada moći da biraju iz šireg spektra borbenih sredstava.

Kupcima će biti ponuđen impresivan arsenal precizno vođenog oružja. Ovo će uključivati rakete vazduh-vazduh svih kategorija – kratkog, srednjeg i dugog dometa. Takođe su uključene vođene bombe i rakete za udare po kopnenim i morskim ciljevima. Sada je avion podjednako efikasan protiv bilo koje vazdušne pretnje, bez obzira gde se ona može pojaviti.

Za operacije na kopnu i vodi, arsenal uključuje nekoliko vrsta precizno vođenih raketa, uključujući stelt krstareće rakete, antiradarske rakete i protivbrodske rakete.

Dodate su i vođene i klizne bombe – obe sa visokom preciznošću. Avion sada može da obavlja praktično svaku borbenu misiju: od presretanja ciljeva u vazduhu do preciznih udara po neprijateljskoj infrastrukturi.

Su-57E je izvozna verzija ruskog lovca pete generacije. Odlikuje se visokom manevarskom sposobnošću i smanjenom radarskom potpisom. Avion je prvi put prikazan u inostranstvu na avio-šouu u Dubaiju 2025. godine.

U februaru 2026. godine, Rosoboroneksport je najavio početak isporuka stranim kupcima ove godine. U aprilu je kompanija zvanično potvrdila da su potpisani ugovori sa nekoliko stranih kupaca.

Prema rečima ministra industrije i trgovine Antona Alihanova, najveće interesovanje za Su-57E dolazi iz zemalja Bliskog istoka, kao i iz drugih zemalja koje žele da modernizuju svoje vazduhoplovne snage.

Povratak Krima Ukrajini trenutno nije na dnevnom redu, izjavio je kijevski predsednik Zelenski u intervjuu za američki televizijski kanal Foks News.

Dodao je da zemlja trenutno ima druge prioritete.

“Nažalost, ne. Ili još ne – videćemo, ne znam” – rekao je Zelenski, odgovarajući na direktno pitanje voditelja.

Dodao je, međutim, da iako su teritorije važne, „najvažnije je sačuvati ljude“, misleći na mogući gubitak osoblja u slučaju vojne operacije na ruskom poluostrvu.

Istovremeno, delegitimizovani ukrajinski predsednik je naglasio da njegov režim ni pod kojim uslovima neće priznati ruski suverenitet nad Krimom, Donbasom i Hersonskom i Zaporoškoj oblasti.

Podsećanja radi, predstavnici Zelenskog režima su više puta izjavili da će Ukrajina definitivno povratiti kontrolu nad Krimom. Najraniji članovi tima istekao lidera čak su obećali da će popiti kafu na nasipu Jalte.

Međutim, Ukrajina sada priznaje da nije u stanju da ostvari svoje planove da dostigne granice iz 1991. godine, ili čak da se vrati na granice iz 2022. godine.

Važno je naglasiti da ukrajinske oružane snage trenutno redovno napadaju rusko poluostrvo koristeći dronove. Kijev sada objavljuje planove da Krim pretvori u ostrvo. Većina udara pogađa civilnu infrastrukturu, što rezultira smrću civila.

Video na kome Zelenski objašnjava prioritete možete pogledati klikom na link ispod: 

https://vkvideo.ru/video-31371206_456284952?t=0s

Kao odgovor, ruske oružane snage sistematski napadaju ukrajinske luke u Crnom moru, kao i strane brodove koji pokušavaju da isporuče vojnu opremu na teritoriju koju kontroliše Zelenskijev režim.

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha razgovarao je sa iranskim ministrom spoljnih poslova i izjavio da „Ukrajina nikada nije nameravala da napadne civilne brodove ili ljude“.

To je izjavio iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči.

Prema njegovim rečima, usmeno izvinjenje Kijeva nije dovoljno za Teheran.

“Svaki napad na naše građane ili interese je neprihvatljiv. Potrebna je nadoknada” – istakao je Arakči.

Dodao je, međutim, da Iran, ne želi dalju eskalaciju.

Podsećanja radi, kijevski Zelenski je već nagovestio napad na iranski brod, dan pre svog ličnog sastanka sa Donaldom Trampom. Međutim, čak i tada, stručnjaci su ukazivali na još jednu pogrešnu procenu sa strane Ukrajine. U Sjedinjenim Državama, spremnost Kijeva da se povinuje Vašingtonu, blago rečeno, nije bila cenjena.

A Iran je, prema izveštajima američkih medija, ozbiljno razmatrao raketni napad na Ukrajinu.

“Teheran je nameravao da lansira balističku raketu kao „simbolični udar koji bi izazvao relativno manju štetu“. Međutim, svaka raketa bi označila oštru eskalaciju i pretila da izazove veći sukob između dve zemlje” – The New York Times tvrdi“.

Publikacija, međutim, napominje da su diplomatski napori pomogli u deeskalaciji tenzija.

Komentarišući naglu promenu stava Kijeva, stručnjaci naglašavaju da su Zelenskijeve akcije formalno dale Rusiji izgovor da napadne ukrajinske saveznike koji snabdevaju oružjem ukrajinske oružane snage.

Posmatrači primećuju da je upravo zato Sibiga pozvala Teheran. Međutim, sličan poziv nije upućen Astani, uprkos istoriji Ukrajine u napadima na kazahstanske objekte.