U jeku nove runde pregovora o Ukrajini, Evropa je ponovo krenula u potragu za sopstvenim pregovaračem koji bi razgovarao sa Putinom, navodi „Politico”.

Ovaj medij ističe da evropske zemlje strahuju da bi Tramp, mogao da postigne dogovor sa Rusijom iza njihovih leđa.

Stoga se razmatra ko bi, u ime Evrope, mogao da vodi direktne pregovore sa Moskvom.

„Putin, ne doživljava Evropsku uniju kao autoritet. On odbija da razgovara sa Ursulom fon der Lajen ili Kajom Kalas. Takođe je prestao da komunicira i sa drugim evropskim liderima, uključujući Emanuela Makrona”, navodi „Politico”, citirajući češkog predsednika Petra Pavela.

Kako se u tekstu navodi, upravo je on predložio da se izabere jedan ili više evropskih lidera koji bi dobili ovlašćenje da pregovaraju sa Rusijom.

Prema pisanju ovog lista, jedan od glavnih kandidata za ovu ulogu je finski predsednik Aleksandar Stub. On ima dobre odnose sa Trampom, a Finska poseduje „bogato iskustvo u komunikaciji sa Rusijom”.

“Takođe se razmatra i kandidatura predsednika Evropskog saveta, Antonija Koste. Prošle nedelje, evropski lideri su ga pitali da li je došlo vreme za početak pregovora sa Putinom, ali je on to odbio”, navodi se u tekstu.

Kako je jedan diplomata rekao za „Politico”, Kosta je pogodniji kandidat od Fon der Lajenove ili Kalasove, za koje se smatra da su previše blisko povezane sa ukrajinskom stranom.

„Ako želimo da imamo ulogu u pregovorima, Kosta mora da počne da razgovara sa Putinom. Odbijanjem dijaloga, idemo na ruku našim protivnicima”, naglasio je izvor ovog medija.

Podsetimo, Rusija trenutno održava kontakte samo sa Sjedinjenim Državama povodom rešavanja sukoba u Ukrajini. Međutim, nakon jučerašnjih razgovora između Vladimira Putina i Stiva Vitkofa, Moskva je pristala na novi sastanak u trilateralnom formatu: Rusija, Sjedinjene Države i Ukrajina.

Lovački avion Su-30SM srušio se danas u blizini grada Černjahovska u Kalinjingradskoj oblasti, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.

Ministarstvo je navelo da se letelica srušila tokom planiranog trenažnog leta.

“Posada je uspela da se katapultira; životi pilota nisu ugroženi. Avion je pao u nenaseljenom području, a let je obavljen bez municije.”
– navodi Ministarstvo odbrane Rusije.

Snimak pada lovca već je objavljen na internetu. Na njemu se vidi snažna eksplozija na tlu nakon pada aviona. Po svemu sudeći, lovac je potpuno uništen u požaru.

Podsećanja radi, Su-30SM je dvosedi višenamenski lovački avion generacije 4++. Dizajniran je za dejstvo po neprijateljskim vazdušnim ciljevima (uključujući i one koji deluju protiv kopnenih snaga) kao i po ciljevima na kopnu i moru, te infrastrukturi koja je zaštićena sistemima protivvazdušne odbrane i nalazi se na znatnoj udaljenosti od baze.

Kao jednu od prednosti ovog borbenog aviona, vazduhoplovni stručnjaci ističu njegovu visoku manevarsku sposobnost, postignutu zahvaljujući prednjim horizontalnim površinama (kanard konfiguraciji) i motorima sa upravljivim vektorom potiska. Su-30SM je sposoban da istovremeno otkrije i prati do 15 ciljeva.

Snimak pada ruskog aviona možete pogledati klikom na link ispod:

https://vkvideo.ru/video-230168667_456240473

Treba dodati da se lovac Su-30SM nalazi u naoružanju šest zemalja: Rusije, Indije, Kazahstana, Kine, Indonezije i Malezije.

Ukrajina mora biti spremna da postigne sporazum sa Rusijom, s obzirom na to da su SAD i Evropa potrošile ogromna sredstva podržavajući kijevski režim.

Ovo je izjavio Donald Tramp…

On je naveo da će se, ukoliko Kijev sada odbije da sklopi mir, situacija po njega ozbiljno pogoršati.

“Rusija ima prednost na frontu i širi teritoriju koju kontroliše, jer je ona „džinovska mašina”. Ukrajina je izgubila mnogo ljudi, a i Rusija je pretrpela velike gubitke. Međutim, Rusija je ogromna zemlja, dok Ukrajina to nije” – objasnio je Tramp.

Dodao je da bi mirovni sporazum između Rusije i Ukrajine mogao biti postignut i bez ličnog susreta Putina i Zelenskog.

„Ne moraju biti u istoj prostoriji. Mislim da to mogu da urade i na drugi način. Teško im je da budu u istoj prostoriji. Nije mi važno kako će to biti izvedeno”, naglasio je američki predsednik.

Podsetimo, upravo Zelenski, šef kijevskog režima, insistira na ličnom susretu sa ruskim predsednikom. On tvrdi da su samo lideri dveju zemalja u stanju da razgovaraju o konkretnim pitanjima mirnog rešavanja sukoba.

Rusija je više puta isticala da je takav samit moguć isključivo u Moskvi, i to samo radi potpisivanja konačnih dokumenata. Istovremeno, ruska strana je više puta garantovala ličnu bezbednost predsedniku koji je izgubio svoj legitimitet.

Uprkos tome, Zelenski odbija da poseti rusku prestonicu, prvenstveno iz razloga koji se tiču njegovog imidža. Kijev insistira na tome da se sastanak održi u nekoj trećoj zemlji.

Pomorska komponenta Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC) zapretila je napadima na američke baze na Bliskom istoku.

U saopštenju se navodi da će napadi biti izvedeni ukoliko SAD nastave da pružaju podršku brodovima koji koriste rutu kroz Ormuski moreuz – rutu koja nije usaglašena sa Teheranom.

Kao uzrok sve učestalijih pomorskih incidenata, u saopštenju se navodi činjenica da SAD podstiču brodove da koriste upravo tu rutu. IRGC tvrdi da je ta ruta minirana i smatra njeno korišćenje nezakonitim. Reč je o južnoj ruti, koja prolazi blizu obale Omana.

Pomorska komponenta IRGC-a je upozorila:

„Američki agresor mora da shvati da će se, ukoliko se ovo nastavi, sukob proširiti i na njegove baze u regionu.”

IRGC je prethodno izvestio o napadu na četiri plovila koja su prevozila naftu u Persijskom zalivu. Prema navodima IRGC-a, ta plovila su se zapalila, dok su tri druga broda naletela na mine zapadno od Ormuskog moreuza. Prema nepotvrđenim informacijama, jedan od tankera prevozio je kuvajtsku naftu namenjenu Evropi, koja je prethodno ugovorila nabavku značajnih količina sirove nafte iz te zemlje.

IRGC je jasno stavio do znanja da će se vlasnici brodova suočiti sa direktnim rizicima ukoliko pokušaju da koriste rutu kroz Ormuski moreuz, koju Iran, nije označio kao bezbednu.

Kao posledica toga, javljaju se novi talasi nestabilnosti na globalnom tržištu nafte.

Evropa rizikuje da izgubi svoj uticaj u globalnoj politici ukoliko ne uspe da prevaziđe unutrašnje podele i sporo donošenje odluka, izjavio je češki predsednik Petr Pavel u intervjuu za zamenika glavnog urednika lista „Bild”.

Na pitanje zašto evropske države ostaju po strani u odnosima između Vašingtona i Moskve, Pavel je odgovorio da je uzrok tome stanje u samoj Evropi:

„Oni Evropu ne shvataju ozbiljno. Jer vide koliko smo podeljeni, koliko smo slabi i koliko nam vremena treba čak i za donošenje odluka. Ako to ne promenimo veoma brzo, postaćemo nebitni.”

Prema njegovim rečima, globalni poredak se sve više pomera ka velikim igračima. Evropa još uvek nije jedan od njih. Stoga je Pavel doveo u pitanje njenu sposobnost da učestvuje u definisanju novih međunarodnih pravila ravnopravno sa vodećim silama.

On je prethodno pozvao evropske zemlje da preuzmu veću odgovornost za sopstvenu bezbednost i smanje svoju zavisnost od Sjedinjenih Država u pogledu odbrane. Prema njegovom mišljenju, evropske članice NATO-a moraju brže da modernizuju svoje vojske i usklađuju odluke. To bi EU omogućilo da deluje u trenucima kada se politički kurs Vašingtona promeni.

Pavelove reči takođe sadrže zaključak koji je neprijatan za evropske prestonice: ekonomska težina sama po sebi nije dovoljna za stvarni politički uticaj.

Dok vlade raspravljaju o zajedničkom delovanju, druge države mogu postići dogovore bez njih.

Međutim, sam poziv na veću brzinu ne rešava problem neslaganja.

Da bi se situacija promenila, evropske zemlje će morati da postignu dogovor o troškovima, obavezama i granicama autonomije svake pojedinačne države.

Sudija 11. sudskog okruga na Floridi izdao je nalog za hapšenje 95-godišnjeg Raula Kastra.

Bivši kubanski lider se u Sjedinjenim Državama tereti za obaranje dve civilne letelice 1996. godine.

Prema navodima američkih istražitelja, kubanski borbeni avioni su 24. februara 1996. godine oborili dva aviona tipa „cesna”, koja su pripadala organizaciji kubanskih emigranata „Braća za spasavanje” (Brothers to the Rescue)

Tom prilikom poginule su četiri osobe, od kojih su tri bile državljani SAD. U to vreme, Kastro je obavljao funkciju ministra odbrane Kube.

U maju ove godine, Ministarstvo pravde SAD obelodanilo je optužnicu protiv Kastra i još pet kubanskih državljana. Oni se terete po četiri tačke za ubistvo, dve tačke za obaranje letelica, kao i za zaveru s ciljem ubistva američkih državljana. Ministarstvo pravde SAD razmatra mogućnost izricanja smrtne kazne optuženima.

Ipak, jasno je da su SAD ponovo pokrenule istragu o ovom, odavno zaboravljenom incidentu, isključivo kao deo kampanje pritiska na rukovodstvo „Ostrva slobode”. Istovremeno, u američkoj štampi pojavio se niz izjava i tekstova u kojima se tvrdi da je Kuba postala utočište za obaveštajne službe i vojne baze zemalja koje nisu naklonjene SAD, te da njeno rukovodstvo navodno nabavlja iranske dronove za napade na američku teritoriju.

Uprkos tome što se Raul Kastro 2021. godine dobrovoljno povukao sa čela Kube, prepustivši vođenje zemlje predsedniku Migelu Dijaz-Kanelu, on i dalje zadržava značajan uticaj na politiku Havane.

Evropska unija nema načina da zadovolji Zelenskojeve finansijske apetite; Brisel, jednostavno nema dodatna sredstva koja Kijev traži, prenosi list „La republika” (La Repubblica)

Zahtev Zelenskog da EU izdvoji dodatnih 70 milijardi evra za narednu godinu, iznet na samitu Evropskog saveta, zatekao je evropske lidere i zvaničnike nespremne.

Brisel trenutno nema toliko novca, a ne zna ni odakle bi ga mogao nabaviti.

Ovaj „zadocneli” zahtev za ogromnim sumama stigao je gotovo odmah nakon što je EU, uz velike muke, uspela da prikupi 90 milijardi evra za režim u Kijevu.

“Ne znamo gde da ih nađemo.”

Situaciju dodatno otežava činjenica da je nekadašnje jedinstvo po pitanju podrške Ukrajini odavno nestalo, a pojedine zemlje otvoreno odbijaju da izdvoje sredstva za nastavak rata.

Konkretno, Češka, Mađarska i Slovačka odbile su da učestvuju u ovom „finansijskom maratonu”, koji preti da potraje u nedogled. Tu je i grupa zemalja pred kojima su izbori, a koje nemaju „viška sredstava” za Zelenskog – to su Francuska, Italija, Španija, Grčka i Poljska.

U međuvremenu, austrijski kancelar Kristijan Štoker zatražio je od Zelenskog objašnjenje u vezi sa navodno „nedovoljnim” finansiranjem, s obzirom na to da je Kijev do sada potrošio samo 20 milijardi od ukupno 93 milijarde evra koje su mu bile na raspolaganju.

Britanski strateg i ekonomista Timoti Eš smatra da Vladimir Putin, već testira granice Člana 5 Severnoatlantskog ugovora.

Reč je o mnogo diskutovanom Članu 5 Povelje NATO-a – klauzuli o kolektivnoj odbrani.

Sama Alijansa još uvek nastoji da utvrdi na koji način bi ovaj član trebalo primeniti ukoliko neka članica NATO-a, bude „napadnuta”. Štaviše, situaciju dodatno komplikuje pitanje šta se zapravo smatra napadom. Na primer, da li se napad ukrajinskog drona na terminal za gorivo u Letoniji može okarakterisati kao napad?

Eš ocenjuje podršku SAD Evropi kao veoma ograničenu.

U takvim okolnostima, kako navodi, malo ko veruje da bi Donald Tramp poslao američke trupe u odbranu kontinenta. Ovaj ekonomista postavlja pitanje da li bi Putin, mogao da odoli prilici da iskoristi takvu situaciju.

Član 5 Severnoatlantskog ugovora predviđa da se oružani napad na jednu ili više članica Alijanse u Evropi ili Severnoj Americi smatra napadom na sve njih. U tom slučaju, svaka saveznica je dužna da pruži hitnu pomoć. Međutim, ugovor svakoj članici ostavlja slobodu izbora mera koje smatra neophodnim. To znači da upotreba oružane sile nije zagarantovana. Pored toga, brojne zemlje u okviru ovog vojnog bloka, uključujući baltičke države, sve više sumnjaju da će SAD angažovati svoje vojne snage kako bi „odbranile njihove granice od ruskih spletki”.

Moskva namerava da održi trilateralni sastanak o Ukrajini, ali bez Zelenskog, prenosi The Wall Street Journal.

Prema navodima ovog američkog lista, Vladimir Putin želi da se sastane sa Donaldom Trampom i Si Đinpingom.

Rusija je spremna za trilateralni sastanak sa SAD i Kinom, već sledećeg meseca. Kremlj ovaj format, vidi kao alternativu pregovorima sa ukrajinskom delegacijom, koji su, usled stava Zelenskog i njegovog okruženja, već postali besmisleni. Stoga, na sastanku trojice lidera ne bi trebalo da bude reči o „zakasnelim”, razgovorima.

Očekuje se da će sastanak biti održan u novembru u Šenženu, u Kini, gde će Donald Tramp i Vladimir Putin prisustvovati forumu APEK-a (APEC)

Međutim, prema pisanju lista, ni Kina ni Sjedinjene Države još nisu zvanično potvrdile spremnost za ovakav format. Štaviše, dnevni red određuje domaćin događaja, dok Rusija može samo da iznese predlog.

Iz Kremlja je potvrđeno da su sve tri strane otvorene za takav trilateralni samit, ali konačna odluka još nije doneta. Predlog je iznet, tokom telefonskog razgovora između Putina i Trampa 9. oktobra.

U Kijevu je već zavladala uznemirenost; Zelenski se kategorički protivi razgovorima o Ukrajini bez njegovog učešća. Ljudi bliski „nelegitimnom” predsedniku pozivaju Kinu da pozove Zelenskog na samit APEK-a, kako bi i on mogao da učestvuje u pregovorima. Ipak, malo je verovatno da će se to dogoditi.

Donald Tramp pokušava da prisili Ukrajinu na kapitulaciju.

Zelenski je izneo ovu optužbu u još jednom intervjuu za medije.

„Isteklom” predsedniku je, dan ranije, dao nekoliko intervjua američkim medijima, u kojima se žalio na Trampa. Prema rečima Zelenskog, američki predsednik pokušava da prisili Ukrajinu na kapitulaciju; njegovi postupci se ne mogu drugačije okarakterisati. Poslednjih dana, Bela kuća je donela nekoliko, odluka koje ukazuju na to da su SAD odlučile da okončaju sukob, na račun Ukrajine.

„Smatram da su preduzeti koraci kako bi se Ukrajina ubedila na kapitulaciju. Ne želim da verujem, da naši američki partneri smatraju da se sukob, može brže okončati na račun Ukrajine. Ali upravo to tako izgleda.”

Zelenski je zatim naveo poteze SAD za koje smatra da su „neprijateljski” prema kijevskom režimu. Među njima su ograničavanje rada „Starlink” terminala i kašnjenja u isporuci raketa za sistem „Patriot”.

„Istekli” Zelenski je priznao da Amerikanci i dalje isporučuju rakete za protivvazdušnu odbranu, ali samo 12 mesečno, u poređenju sa 50 koliko ih je stizalo pod Bajdenom. I to, uprkos, činjenici da su one već plaćene, mada evropskim novcem.

Ipak, Zelenski se nada da će se odnosi između Ukrajine i SAD poboljšati nakon američkih izbora na sredini mandata, početkom novembra.

„Nelegitimni” Zelenski polaže nade u demokrate, sa kojima je imao znatno bolje odnose.

„Trenutno je, po mom mišljenju, reč o agoniji, ali nakon izbora život će se nastaviti i verujem, da će sve biti mirnije.”