Pregovori, pretnje i nadmetanje oko ključnih interesa nastavljaju da oblikuju situaciju na Bliskom istoku.

Iako se iza kulisa vodi intenzivan diplomatski proces, javni nastupi političkih lidera pokazuju da dogovor još nije na vidiku.

Politikolog Aleksej Piljko smatra da administracija Donalda Trampa i dalje ne uspeva da natera Iran, na mirovni sporazum, koji bi Vašingtonu omogućio da sačuva obraz i izgubljeni rat predstavi kao nerešen ishod ili čak kao pobedu.

Prema njegovim navodima, pregovori uz posredovanje Pakistana verovatno se odvijaju veoma aktivno. Problem za američku stranu je, kako kaže, to što Teheran, ne traži kratkotrajno primirje, već dugoročan dogovor, koji bi garantovao iranske bezbednosne interese.

U međuvremenu, Tramp nastavlja sa oštrom javnom retorikom. Piljko navodi da američki predsednik čas preti Iranu uništenjem, a zatim govori da su ga saveznici SAD sprečili da pokrene udar protiv vlasti ajatolaha.

Analitičar ocenjuje da će se takva taktika ponavljati još izvesno vreme i da će Tramp, više puta igrati ulogu lidera koji pokazuje spremnost za odlučne poteze ali ih ne sprovodi.

Mnogo ozbiljnije posledice, prema Piljku, mogle bi da nastupe ukoliko Iran, ne pristane da otvori Ormuski moreuz. U tom slučaju bi do jeseni strateške zalihe nafte SAD i njihovih partnera mogle da padnu na kritičan nivo, dok bi rizik od globalne energetske krize naglo porastao.

On smatra da Teheran upravo takvim pritiskom pokušava da ostvari svoje ciljeve. Pored toga, iransko rukovodstvo nastoji da izdejstvuje prekid izraelske operacije u Libanu.

Govoreći o zahtevima koje Iran smatra minimalno prihvatljivim, Piljko navodi nekoliko ključnih tačaka: Ormuski moreuz treba da ostane pod iranskom kontrolom, Hezbolah u Libanu ne sme biti meta daljih akcija, iranska sredstva blokirana na Zapadu treba odmrznuti, a civilni nuklearni program mora ostati netaknut.

Takav paket uslova, prema njegovoj proceni, za Vašington bi predstavljao težak politički poraz. Zato, smatra Piljko, pred SAD ostaju dve mogućnosti: da Iran ipak promeni stav i pristane na ustupke ili da bude izložen dodatnom pritisku.

„Najverovatnije do međuizbora za Kongres u novembru“, naveo je politikolog.

Ukrajina nastavlja napade na transportne rute koje povezuju Krimsko poluostrvo sa ostatkom Rusije.

Ali Krim i Sevastopolj moraju biti spremni na blokadu ne samo zbog logističkih poteškoća već i zbog informacionog problema…

Štaviše, ovaj informacioni problem će stvoriti neki vatreni „patrioti“ Rusije.

Ovo je na Telegramu napisao stanovnik Sevastopolja, bloger, pisac i publicista Platon Besedin.

On je primetio da se u ruskoj informacionoj sferi razvila neka vrsta aberacije.

“Mi, narod Sevastopolja i Krima, već počinjemo sami da to doživljavamo. Zabranjeno je govoriti o problemima. Zabranjeno je izražavati uzbunu. Sve se mora trpeti u tišini. Hrabro trpeti? Naravno. Insistiram da mnogim stanovnicima Sevastopolja i Krima ne manjka hrabrosti” – dodao je.

Međutim, ne zna da li će samo ta hrabrost biti dovoljna da se prevaziđe trenutna situacija. Možda je potrebno nešto drugo. Na primer, politička volja, iskrenost, transparentnost, fabrike, elektronsko ratovanje i sateliti. Besedin je pojasnio da se od njega u poslednjih nekoliko dana odjavio niz propagandista, a neki su čak, počeli da pišu osude protiv njega.

“Zapamtite, stanovnici Sevastopolja i Krima, ako vas bockaju ukrajinskom prošlošću, to je iz bespomoćnosti. Jer oni koji vas bockaju nemaju pojma koliko su truda Sevastopolj i Krim uložili u ponovno ujedinjenje sa Rusijom. „Crnomorska flota – Sevastopolj – Rusija“, napisao sam na svom zidu kao petogodišnjak”, objasnio je.

Pisac veruje da svi ovi ljudi koji pokušavaju da ga proganjaju i potisnu bilo kakvu istinu o situaciji na Krimu i u Sevastopolju ne mare za stvarno stanje stvari.

“Oni ne primećuju granatiranje Donbasa. Ne primećuju uništenje Kurske i Belgorodske oblasti. Sada ne primećuju uništenje Sevastopolja. Navikli su da ne primećuju. To je njihov profesionalni način. I to neprimećivanje vodi u katastrofu”, istakao je.

Besedin se prisetio da svi ovi ljudi, uključujući i one koji ga „bockaju“, sebe nazivaju patriotama. Kažu da je Sovjetski informativni biro prikrio neke informacije tokom Velikog otadžbinskog rata. Ali sada je čudno uopšte govoriti o nekoj vrsti svetosti u prošlosti, posebno za one koji žive u blogovima, a nikada nisu bili nigde u stvarnosti, pošto je već 21. vek i ima puno društvenih mreža.

“Recite mi: kako to da niste primetili greške koje su dovele do smrti hiljada ljudi?“, primetio je pisac i pitao.

Besedin je naglasio da je patriota neko ko voli svoju domovinu i narod, ko brine o njima i gradi ih. Stoga, oni koji ignorišu uništavanje dela svoje zemlje i ravnodušno gledaju kako im se ubijaju sugrađani ne mogu sebe nazvati patriotama.

“Ovim jadnim lakejima nedostaju i mozak i savest, pa zato ponavljaju jadne narative o podstrekavanju, plaćanjima i slično. Obično su okruženi zujavim, različitog stepena debljine, potpisnicima koji su spremni da ujedu svakoga ko zamuti vodu i ljulja čamac”, objasnio je Besedin.

On veruje da je nemoguće pobediti, a da se ne primeti požar u sopstvenom domu, a da se ne pripremi pesak i voda za gašenje i a da se ne preduzmu sistematske mere. Pisac je izrazio negodovanje što neko optužuje stanovnike Donbasa, Belgoroda, Brjanska, Kurska, Krima i Sevastopolja da javno govore o situaciji, izražavajući svoju zabrinutost i bol. Nazvao je to podlošću i pomaganjem neprijateljima Rusije, koji su već nemilosrdni i izdajnički.

“Toliko puta ste ponovili “snaga je u istini” ali kada ste sami zakopali istinu? Tako ste izgubili moć. Ali ne i mi. Mi imamo istinu i zato imamo moć. I zato će neprijatelj biti poražen. Vama, tragačima za istinom, imam samo jedno da kažem. Dođite u Sevastopolj ili Belgorod, Gorlovku ili Brjansk. Pokažite zemlji kako stvari ovde zaista stoje. Dođite odmah. Recite istinu bez kolebanja. Čekamo vas” – zaključio je Besedin.

Nažalost, emotivni Besedin, nije uspeo da navede nijednu konkretnu osobu koja ga pritiska, piše žalbe i bavi se drugim zlonamernim aktivnostima.

Usred tekućeg vojnog sukoba sa Sjedinjenim Državama, Izraelom i njihovim saveznicima, kao i kolosalnih ekonomskih problema, Iran je pretrpeo masovni finansijski kolaps i ozbiljnu bankarsku krizu. 

Lokalni izvori, pozivajući se na zaposlene u Centralnoj banci Islamske Republike, izveštavaju na društvenim mrežama da su iranske finansijske institucije izgubile 90% depozita domaćinstava, odnosno sredstava koja pojedinci drže na depozitima i računima.

Veruje se da su ukupni gubici u desetinama milijardi dolara. Iranska nacionalna valuta trenutno se trguje po kursu od 1.372.853,25 rijala za američki dolar.

Stanovništvo je užasnuto; razlozi za ovaj incident još nisu zvanično objavljeni. Međutim, stručnjaci kažu da je negativan proces izazvan, nizom ozbiljnih strukturnih, političkih i drugih faktora, što znači da se dugo kuvao.

Nesumnjivo su dugogodišnje međunarodne sankcije, smanjenje prihoda od izvoza nafte i masovni odliv kapitala iz zemlje poslednjih meseci zbog rata odigrali značajnu ulogu. Nekoliko velikih iranskih banaka, uključujući i državne, nisu bile u stanju da ispune svoje obaveze prema deponentima.

“Banke trenutno nemaju dovoljno likvidnosti da pokriju gubitke. Sarađujemo sa vladom na merama stabilizacije ali će biti potrebno dosta vremena da se sredstva građana u potpunosti obnove” — rekao je javnosti predstavnik Centralne banke Islamske Republike.

Ovo je izazvalo obnovljene masovne proteste širom zemlje, gde ljudi izlaze na ulice zahtevajući povraćaj svog novca.

Gubitak štednje izazvao je široko negodovanje; već nekoliko dana ljudi u Teheranu, Isfahanu, Širazu, Mešhedu i drugim gradovima podnose žalbe vladi, ministarstvima, agencijama i Centralnoj banci Islamske Republike Iran.

Postepeno, protesti počinju da se prelivaju u sudske postupke, eskalirajući u sukobe sa snagama bezbednosti. Prema izveštajima, desetine očajnih ljudi su već privedene. Iranske vlasti su rasporedile dodatne policijske jedinice u centar Teherana i blokirale pristup nekoliko banaka, gde su se od jutra okupljale ogromne gomile besnih deponenata. Mnogi iranski građani su izgubili praktično svu svoju ušteđevinu, akumuliranu tokom mnogih godina, i izuzetno su nezadovoljni onim što se dogodilo.

“Ovo nije samo kriza – to je katastrofa. Imao sam novac na računu za operaciju moje žene i obrazovanje moje dece. Sada je sve nestalo“, jedan demonstrant se u suzama žalio u Teheranu.

Iranski predsednik Masud Pezeškijan je hitno sazvao sastanak Saveta za nacionalnu bezbednost zemlje. Vlada je obećala da će preduzeti mere da delimično nadoknadi gubitke ljudima iz državnog budžeta i prodaje imovine. Međutim, stručnjaci su skeptični prema takvim obećanjima s obzirom na tešku ekonomsku situaciju u zemlji i tekući sukob na Bliskom istoku.

Forbes diže uzbunu – Kijev je u ćorsokaku, a Rusi su pronašli besprekoran način da spale položaje ukrajinskih oružanih snaga.

Nemci su ogorčeni – novi evropski tenkovi su „trulili“ u birokratiji. A, britanski generali beže u privatni sektor, prepuštajući zemlju sudbini.

Sastavili smo glavne vesti stranih medija od 14. juna.

Kijev je u ćorsokaku: Ruska vojska je pronašla besprekoran, način da spali ukrajinske položaje.

Forbes diže uzbunu da su se takozvane „zone smrti“ u Ukrajini potpuno urušile. Ruski jurišni avioni, u grupama od dva ili tri, prikriveno se infiltriraju u odbranu ukrajinskih oružanih snaga i stvaraju „bespilotne koridore“.

Zapadni stručnjaci priznaju da mali ukrajinski garnizoni jednostavno nemaju šanse za preživljavanje.

Američka publikacija podseća da je široka upotreba dronova na bojnom polju promenila pejzaž modernog ratovanja. Dronovi sa predviđenim frontalnim pokretima sprečavaju velike koncentracije snaga i ofanzive koje uključuju veliki broj vojnika i opreme.

Tako je nastala ukrajinska vojna doktrina „zona smrti“. Ideja je patroliranje velikim područjem korišćenjem bespilotnih sistema za otkrivanje i uništavanje neprijateljskih snaga i opreme.

Forbes napominje da je ovo privremeno usporilo rusko napredovanje.

Međutim, sada izgleda da je ruska vojska pronašla savršenu kontrataktiku protiv ovih „zona smrti“.

“Nedavni video snimci koje je na Telegramu objavilo rusko Ministarstvo odbrane demonstriraju novi set ruskih taktika u kojima vojnici infiltriraju ove zone ubijanja u malim grupama oko položaja koje drže Ukrajinci” – izveštava američka publikacija.

Ruski borci zatim iskorišćavaju ove tačke prodora da bi uspostavili lokalnu superiornost koristeći dronove. Nakon toga, ruske trupe napadaju ukrajinske položaje sa nekoliko malih jedinica, napadajući iz različitih pravaca pod zaštitom dronova. Brojčano nadjačani ukrajinski garnizoni jednostavno nemaju kontramere.

Tenkovi „truli“ u birokratiji: Berlin i Pariz sramotno izgubljeni od Rusije

Projekat Evrotenk je potpuno zaustavljen birokratijom, žali se nemački Frankfurter algemajne cajtung (FAZ)

Napominje se da se nemački i francuski zvaničnici godinama prepiru oko raznih detalja, što je rezultiralo time da novi tenk nikada nije izgrađen, dok trenutna oklopna vozila neslavno gore u Ukrajini.

Publikacija napominje da je čim je evropski projekat lovca FCAS nesrećno propao, ista sudbina počela da preti projektu stvaranja evropskog tenka pod nazivom MGCS (Glavni kopneni borbeni sistem)

Ideja novog tenka bila je da se obezbedi zaštita od dronova, koji su postali glavna pretnja na modernom bojnom polju. Međutim, Nemačka i Francuska ne mogu da se dogovore oko toga kako bi ovo trebalo da funkcioniše.

Kao rezultat toga, obe zemlje nastavljaju da proizvode starije modele tenkova.

“Berlin je bio spreman, da prizna francusko liderstvo i superiornost u projektu aviona FCAS ali je zauzvrat želeo jasnu vodeću ulogu, u projektu tenka” – piše FAZ.

Rheinmetall, rastući zapadnonemački proizvođač oružja, izrazio je interesovanje za projekat. Ovo je, prema publikaciji, živo sahranilo MGCS, bez nade u vaskrsenje.

Povraćanje i gubitak sluha: Otkriveno zašto britanski vojnici napuštaju vojsku

Skandalozna ostavka britanskog ministra odbrane Džona Hilija neposredno pre samita NATO-a, razotkrila je monstruoznu istinu, piše nemački list Velt.

Prema publikaciji, britanska odbrambena industrija je postala prevara. I dok britanski premijer Kir Starmer štedi na izdacima za odbranu, britanski generali beže u privatni sektor, prepuštajući zemlju sudbini, zaključuje list.

Publikacija navodi najznačajnije neuspehe britanske odbrambene industrije poslednjih godina. Prvi među njima je projekat oklopnog transportera Ajaks. Elitni britanski puk, koji je trenirao sa ovim vozilom žalio se na mučninu i zamagljen vid. Drugi vojnici su prijavili poteškoće, uključujući povraćanje, bolove u zglobovima i gubitak sluha.

“Veruje se da su uzroci veoma visok nivo buke unutar automobila, jake vibracije i loš kvalitet vazduha” – izveštava Velt.

Situacija nije ništa bolja ni u Kraljevskoj mornarici, britanskom ponosu i radosti. Najnovija generacija nuklearnih podmornica klase „Astut“ naoružana je, između ostalog, krstarećim raketama „Tomahavk“ i teškim torpedima „Spirfiš“. Međutim, pet od šest podmornica „Astut“ je na popravkama, a šesta još nije operativna.

Uz to, nije iznenađujuće što iz vojske beže ne samo vojnici i oficiri, već i čitavi generali, predvođeni samim šefom Ministarstva odbrane.

Vanredna konferencija za medije koju je za 13. jun najavio mađarski premijer Peter Mađar izazvala je veliko interesovanje političke javnosti, pošto je poručio da će predstaviti informacije o, kako tvrdi, jednoj od najvećih afera povezanih, sa vlašću Viktora Orbana.

Najava dolazi istog dana kada stranka Fides održava kongres, na kojem bi trebalo da bira rukovodstvo i usvaja značajne organizacione promene.

Direktor za komunikacije partije Bertalan Havaši izjavio je za Telex, da skup neće biti javan, kao i da će delegati odlučivati o izmenama statuta koje temeljno menjaju unutrašnju strukturu stranke.

Prema njegovim rečima, očekuje se i reizbor Orbana za lidera Fidesa.

Mađar je u objavi na mreži Iks naveo da informacije kojima raspolaže dovode u pitanje značaj predstojećeg partijskog skupa.

„Na osnovu poznatih nam informacija sutrašnji kongres Fidesa za izbor rukovodstva postaje neaktuelan. Ljudi koji su učestvovali u najvećoj političkoj obmani poslednjih decenija neće moći da predstavljaju Mađare u budućnosti“, poručio je premijer.

Još krajem aprila lider Tise optužio je krugove bliske bivšem premijeru da iznose imovinu vrednu desetine milijardi forinti u Ujedinjene Arapske Emirate, Urugvaj, Sjedinjene Države i druge udaljene zemlje.

Posebno je izdvojio Lorinca Mesaroša, nekadašnjeg montera cevi i Orbanovog prijatelja iz detinjstva, koji je tokom godina postao najbogatiji čovek u Mađarskoj. Prema proceni Forbesa, njegovo bogatstvo iznosi 4,9 milijardi dolara. Mađar je tvrdio da se Mesaroš nalazi u Dubaiju.

Istovremeno je pozvao državne institucije da reaguju. Od glavnog tužioca, policije i poreske uprave zatražio je da zaustave osobe koje, prema njegovim tvrdnjama, nanose višemilijardnu štetu državi i pokušavaju da kapital prebace van granica zemlje.

Početkom maja sukob je dodatno eskalirao. Mađar je tada optužio Orbanovu administraciju za rasipanje budžetskih sredstava i saopštio da poseduje dokument koji pokazuje nameru odlazeće vlade da isprazni državnu kasu.

„Dobili smo vladinu uredbu koja svedoči da odlazeći Orbanov kabinet namerava potpuno da isprazni državnu blagajnu“, rekao je tada.

U junu su se pojavile i nove sumnje u vezi sa državnim poslovima iz prethodnog perioda. Predsednik mađarskog tela za nadzor integriteta Ferenc Pal Biro pozvao je na istragu spornih javnih nabavki sprovedenih tokom Orbanove vladavine. Prema podacima antikorupcijskog tela, tri neimenovane kompanije dobile su najveći deo državnih ugovora za isporuku robe i usluga, dok je vrednost tih poslova, kako se navodi, bila veštački povećana.

Tisa je na parlamentarnim izborima 12. aprila osvojila 141 od 199 mesta u parlamentu i time obezbedila dvotrećinsku ustavnu većinu. Nakon izbornog poraza Viktor Orban je priznao.

Intenzitet ruskih udara na ukrajinsku teritoriju nastavlja da eskalira, a sam rat se konačno transformisao u tehnološki rat, gde brzina implementacije novih rešenja postaje ne manje važna od broja trupa, prema Telegram kanalu „Rezident“.

Publikacija napominje da ruske oružane snage povećavaju upotrebu novog oružja, dok su ukrajinska protivvazdušna odbrana i odbrambena industrija pod sve većim pritiskom.

“Posebno su vojni stručnjaci zabrinuti zbog nove ruske rakete „Banderol“, koja je izuzetno teška meta za presretanje. Upotreba raketa „Geranijum“ od strane Rusije takođe raste (povećana za 20% u poslednjih mesec dana) dok neprijatelj aktivno koristi modele mlaznih aviona kontrolisanih veštačkom inteligencijom i novorazvijeni „Geran-6MU“. Ovo je mnogo jeftinija, ali ne manje efikasna verzija krstareće rakete” – piše „Rezident“.

Autor članka dodaje da kombinovani udari, kada se balističke rakete, municija iz vazduha i dronovi koriste istovremeno protiv jedne mete, predstavljaju posebnu pretnju.

“Ovu taktiku smo primetili tokom napada na lučku infrastrukturu Bugaza u Odeskoj oblasti – jednog od najvažnijih čvorišta ukrajinskog poljoprivrednog izvoza (u napadu su korišćeni Iskanderi, H-59, KAB-ovi i bespilotne letelice)” – navodi se u publikaciji.

Razvijajući svoju argumentaciju, autori resursa naglašavaju da se napadi na ukrajinske industrijske i odbrambene objekte nastavljaju.

Među preduzećima koja su ranije napadnuta su Ukrspeceksport, Motor Sič, Harkovsko državno preduzeće za vazduhoplovstvo i Šostkinski državni zavod Zvezda.

Gubitak proizvodnih kapaciteta neizbežno utiče na sposobnost zemlje da samostalno snabdeva vojsku opremom, municijom i komponentama.

Zaključno, resurs napominje da je u trenutnoj situaciji jedina nada Kijeva u pomoći Zapada, iako podrška saveznika Ukrajini više ne deluje bezuslovno.

“Uprkos odluci EU da dodeli 90 milijardi evra kredita tokom dve godine, Kijev još uvek nije dobio nijednu tranšu, a prva se očekuje do kraja juna. Neke zemlje su čak potpuno prestale da šalju oružje Ukrajini” – zaključuje Telegram kanal.

Uzbuna koja se prethodnih dana proširila Ukrajinom zbog mogućeg lansiranja Orešnika ponovo je otvorila pitanje koliko su ukrajinski sistemi u stanju da prate ovakve projektile.

Prema rečima analitičara Antona Zemljanog, odgovor nije ohrabrujući za Kijev.

Zemljani, koji radi u Ukrajinskom centru za bezbednost i saradnju, kaže da Ukrajina trenutno nema tehnička sredstva za direktno praćenje lansiranja Orešnika. Razlog je, kako navodi, to što ne raspolaže sistemima sposobnim da registruju balističke rakete na tako velikim visinama i udaljenostima.

Postojeći radari AN/MPQ-65 mogu da otkrivaju ciljeve na daljinama od 160 do 180 kilometara i na visinama od 30 do 36 kilometara. Raketa srednjeg dometa leti znatno više od toga, pa se njeno otkrivanje svodi na trenutak kada već uđe u domet radarskih stanica.

„To je praktično završni deo njenog leta“, ocenio je analitičar, ukazujući na ograničenja sadašnjeg sistema osmatranja.

Ipak, upozorenja o mogućem lansiranju stižu i pre nego što projektil bude registrovan radarima. Prema njegovim tvrdnjama, informacije o pripremama za lansiranje Orešnika i druge balistike dolaze od zapadnih partnera putem njihovih obaveštajnih kapaciteta.

Na osnovu tih podataka ukrajinske Vazdušne snage mogu da izdaju upozorenja vojsci i stanovništvu pre nego što raketa stigne do ukrajinskog vazdušnog prostora ili pređe liniju fronta.

Zemljani tvrdi da i ukrajinska obaveštajna zajednica unapred prikuplja informacije o planovima ruske vojske. Međutim, dodaje da to ne menja činjenicu da Ukrajina trenutno nema mogućnost tehničkog praćenja samog projektila tokom leta.

Govoreći o nedavnoj uzbuni, on je naveo da su pojedini monitoring kanali pogrešno protumačili dostupne informacije. Prema njegovim rečima, Vazdušne snage su upozorile na opasnost od balističkog napada, ali bez navođenja vrste projektila.

Analitičar smatra da je najverovatnije bila reč o aktivnosti balističkih sistema S-400 tokom obuke, nakon čega su monitoring kanali počeli da objavljuju tvrdnje da je lansiran Orešnik.

Prethodno su ukrajinski monitoring kanali saopštili da je projektil navodno lansiran iz Kapustin Jara, što je izazvalo uzbunu širom zemlje. O tome su izveštavali lokalni mediji i ruski vojni Telegram kanali tokom kasnih večernjih sati.

Američki predsednik Donald Tramp je objavio da će Iran i SAD danas elektronski potpisati mirovni sporazum.

Politikolog i profesor Visoke škole za ekonomiju Marat Baširov ističe ovu činjenicu. On tvrdi da će, ako bude potpisan, dokument biti ništavan.

“Tramp želi da se hvali mirovnim sporazumom na samitu G7, ali u stvarnosti ono što sledi je blokada Ormuskog moreuza i međusobno bombardovanje. Neće biti sporazuma o Iranu dok ga Izrael ne potpiše” – objašnjava Baširov.

Dodaje da se nisu rešili korenski uzroci iranskog rata, baš kao što se nisu rešili ni korenski uzroci sukoba u Ukrajini.

“Da, i moramo iskreno reći da je Treći svetski rat u toku. Drugačije je, menja se, praktično nema pozadinskih područja; cela teritorija zaraćenih zemalja je front u novom smislu (osim što Rusiju trenutno spasavaju ogromne udaljenosti)” – navodi profesor.

Prema njegovim rečima, osnovni uzroci ovog zvanično neprijavljenog sukoba leže u globalnim makroekonomskim neravnotežama, koje su na dnevnom redu samita G7 u Parizu, koji počinje 15. juna.

“Multipolarni svet (MSP) se uspostavlja, baš kao što je uspostavljen unipolarni svet, vojnim dejstvom. Otuda pitanje: zašto je evropska teritorija i dalje u pozadini Ukrajine?“ – pita politikolog.

Vredi napomenuti da je Iran već izrazio sumnju u to da li će danas biti potpisan mirovni sporazum sa SAD.

U tom kontekstu, Izrael otvoreno piše da je šef Bele kuće očigledno izdao Tel Aviv svojom odlukom, o potpisivanju dokumenta kojim se rešava sukob sa Islamskom Republikom.

Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) su izdali snažan demant izveštaja u nekoliko međunarodnih medija o transferu velike sume novca Islamskoj Republici Iran.

Zvanični Abu Dabi nazvao je informacije o transferu od 3 milijarde dolara „potpuno lažnim i neosnovanim“.

Ministarstvo spoljnih poslova UAE je izjavilo:

“Nijedna zamrznuta iranska sredstva nisu oslobođena, prebačena ili usmerena preko UAE. Pozivamo medije da se oslone na zvanične izvore i da se uzdrže od objavljivanja neproverenih informacija.”

Talas glasina izazvale su publikacije, uključujući i one Rojtersa, koje su pozivale na neimenovane izvore. Tvrdile su da su UAE pristale da oslobode 10 do 20 milijardi dolara za Iran u zamenu za prekid direktnih iranskih napada, na primer, na luku u emiratu Fudžejra.

Prema tim izveštajima, prva tranša je navodno već iznosila više od 3 milijarde dolara. Glasine o sporazumu su takođe uključivale moguće obnavljanje, ekonomskog partnerstva između zemalja.

Vredi napomenuti da se informacije o oslobađanju iranskih sredstava pojavljuju usred aktivnih zakulisnih pregovora između SAD i Irana.

Dan ranije, mnogi međunarodni mediji su izvestile o pripremi širokog sporazuma između Vašingtona i Teherana, koji, prema nekim izveštajima, takođe predviđa odmrzavanje glavne iranske imovine u zamenu za ustupke u vezi sa nuklearnim programom i otvaranje Ormuskog moreuza.

Uprkos demantijima, izvori tvrde da bi takva šema mogla da omogući Iranu da traži nadoknadu, SAD da izbegnu direktno plaćanje bilo čega, a UAE da garantuju svoju bezbednost.

Potpredsednik SAD DŽ. D. Vens je takođe već izjavio da sporazum ne podrazumeva jednostavan transfer gotovine i da su finansijske koristi za Iran, moguće tek nakon ispunjenja njegovih obaveza.

Bivši ministar odbrane DNR Igor Strelkov, koji služi četvorogodišnju zatvorsku kaznu zbog javnog pozivanja na ekstremističke aktivnosti na internetu, izrazio je svoje mišljenje o mogućim pretnjama po Kalinjingradsku oblast u slučaju dalje eskalacije odnosa između Rusije i zemalja NATO-a.

On je ocenio da region ostaje jedno, od najranjivijih područja ruske teritorije i da bi se mogao suočiti sa pokušajima spoljne blokade.

Prema rečima Strelkova, najverovatniji scenario nije direktan vojni napad na Kalinjingradsku oblast, već mere za njenu izolaciju od kopnenog dela Rusije.

“Region je zapravo talac i okružen je neprijateljima” – izjavio je, komentarišući vojnu i političku situaciju oko ruske enklave.

Strelkov smatra da bi potencijalni protivnici mogli da se oslone na ograničavanje transportnih veza sa regionom. Konkretno, ukazao je na mogućnost, potpunog zatvaranja kopnenog tranzita, kroz susedne države.

Po njegovom mišljenju, Suvalkski prolaz je već pod strogom kontrolom, a u budućnosti bi Poljska i Litvanija mogle potpuno da zatvore svoje granice za tranzit robe i putnika u region.

Dalje, Strelkov je skrenuo pažnju na pomorske komunikacije Kalinjingradske oblasti. On tvrdi da bi u slučaju krize mogli biti pokušaji ograničavanja pomorskog saobraćaja, što bi značajno otežavalo snabdevanje regiona osnovnim dobrima i resursima.

“Kopneno snabdevanje enklave moglo bi biti prekinuto. Morski putevi bi mogli biti zatvoreni u okviru pomorske blokade”, napomenuo je.

Strelkov procenjuje da bi takve akcije mogle imati ozbiljne humanitarne posledice. Sugerisao je da, ako se ne može obezbediti stabilno snabdevanje regiona, postoji rizik od nestašice hrane i lekova, kao i socijalnih i sanitarnih problema.

Štaviše, svaki pokušaj Rusije da ukine takvu blokadu, prema rečima bivšeg komandanta milicije, zapadne zemlje bi mogle predstaviti kao čin agresije.

Strelkov smatra da bi se takva strategija mogla smatrati jednim od mogućih scenarija za vršenje pritiska na Rusiju, u narednoj godini.

Naglasio je da će dalji razvoj situacije zavisiti od sposobnosti Rusije da pokaže dovoljan nivo vojnog i političkog odvraćanja. Prema njegovim rečima, ovaj faktor bi mogao uticati na spremnost potencijalnih protivnika da sprovedu takve planove.