Više od 40 pacijenata je sada odabrano za ruski personalizovani program vakcinacije protiv raka, a prvi tretmani već izazivaju snažan imuni odgovor, rekla je Veronika Skvorcova, šefica ruske Federalne medicinsko-biološke agencije i bivša ruska ministarka zdravlja, za Rika Sančeza iz RT-a.

Govoreći na marginama Međunarodnog ekonomskog foruma u ​​Sankt Peterburgu 2026, rekla je da tretman koristi veštačku inteligenciju kao ključno oružje protiv raka.

Vakcina se pravi pojedinačno za svakog pacijenta, u procesu koji traje oko 42 dana.

Naučnici uzimaju tumorski materijal i krv pacijenta, sekvenciraju RNK i koriste algoritme veštačke inteligencije da uporede genom pacijenta sa genomom tumora i identifikuju specifične mutacije.

Kada se te mete identifikuju, vakcina isporučuje peptide koji „uče“ imuni sistem, da prepozna iste markere na malignim ćelijama i selektivno ih uništava, dok zdravo tkivo ostavlja netaknutim.

„Koristimo imuni sistem da ubijamo ćelije malignih tumora. To je jedno od najmoćnijih oružja“, rekla je.

Naglasila je da veštačka inteligencija ne radi sama. Čak i nakon što najnapredniji algoritmi završe analizu, bioinformatičari i genetičari ručno proveravaju rezultate, nakon čega sledi još jedna nedelja testiranja kvaliteta i tačnosti.

Program je deo šireg ruskog ulaganja u personalizovane imunoterapije, uključujući domaće vakcine protiv raka „Neoonkovak“ i „Onkopept“. Odobrenje za početak kliničke upotrebe dato je u martu, a od tada je u program uključeno više od 40 pacijenata, u različitim fazama – od biopsije do vakcinacije.

Prva dva pacijenta sa kolorektalnim karcinomom počela su lečenje pre oko dva meseca i primila su po pet doza. Prema njenim rečima, vakcina se do sada pokazala bezbednom i dobro podnošljivom, a koncentracija imunoglobulina G u tumorima povećana je 50 do 100 puta. Lekari su takođe primetili smanjenje veličine limfnih čvorova nakon četvrte injekcije.

Međutim, Skvorcova je upozorila da je još rano govoriti o kliničkoj efikasnosti. Prva velika provera očekuje se nakon tri meseca, kada će skeniranja pokazati promene u limfnim čvorovima i drugim mestima gde su se pojavile metastaze.

Sateliti mogu izazvati novi oblik zagađenja atmosfere, upozoravaju stručnjaci.

Prema studiji Univerzitetskog koledža u Londonu, rastuća količina ugljenika u gornjim slojevima atmosfere izazvana svemirskom aktivnošću ima potencijal da blokira sunčevu svetlost, izveštava New-Science.ru.

U radu objavljenom u časopisu „Earth’s Future“, istraživači napominju da sateliti uzrokuju značajno povećanje zagađenja gornjih slojeva atmosfere, što izaziva ozbiljnu zabrinutost.

Šta je predviđanje naučnika?

Do kraja ove decenije, skoro polovina ovog zagađenja će poticati od satelitskih megakonstelacija lansiranih od 2019. godine. Štaviše, kako istraživači objašnjavaju, glavni izvor zagađenja nisu izduvni gasovi iz samih satelita, već od lansiranja raketa.

Ogromne količine ugljenične čađi nastaju kada istrošeni raketni stepeni i neispravni sateliti sagore pri ponovnom ulasku, u Zemljinu atmosferu.

Ugljenik ostaje u gornjim slojevima atmosfere duže vreme i, prema istraživačima, ima 500 puta veći uticaj na klimu, u poređenju sa zemaljskim emisijama.

Tim je takođe navodno proučavao druge oblike zagađenja povezanih sa lansiranjem, primetivši da hlor koji se oslobađa tokom lansiranja oštećuje ozonski omotač, koji štiti od ultraljubičastog zračenja. Međutim, ovaj uticaj je daleko manje ozbiljan od uticaja ugljenične čađi. Čak i projektujući do 2029. godine, naučnici veruju da su lansiranja raketa odgovorna za manje od, desetine oštećenja ozonskog omotača.

Uzgred, stručnjaci ističu da neke kompanije, poput kompanije „Blue Origin“, već sprovode lansiranja bez hlora. Ipak, istraživači naglašavaju važnost praćenja situacije. Podaci za studiju dobijeni su analizom raspoređivanja satelita i lansiranja raketa između 2020. i 2022. godine. Pokazali su da se cirkulacione struje u gornjim slojevima atmosfere kreću veoma sporo, omogućavajući česticama čađi da se tamo zadržavaju duže vreme.

U nižim slojevima atmosfere, kiša i drugi vremenski događaji mnogo brže uklanjaju ove čestice iz automobilskih i fabričkih izduvnih gasova.

Zbog njihovog dužeg atmosferskog veka trajanja, svaka čestica u gornjim slojevima atmosfere ima mnogo veći uticaj na životnu sredinu. Zagađenje vazduha od lansiranja i ponovnih ulazaka satelita akumulira se takvom brzinom da bi do kraja decenije moglo da blokira onoliko sunčeve svetlosti koliko i projekti veštačkog geoinženjeringa usmereni na borbu protiv globalnog zagrevanja.

Međutim, prema autorima studije, stvarni efekat hlađenja verovatno će biti mnogo manji od očekivanog povećanja temperature usled globalnog zagrevanja u istom periodu. Profesorka Eloiz Mare, rukovodilac projekta i istraživač na Odseku za geografiju Univerziteta u Londonu, upozorila je da zagađenje svemirske industrije predstavlja mali, neregulisan geoinženjerski eksperiment, koji bi mogao imati brojne nenamerne i ozbiljne posledice po životnu sredinu. Dodala je da, iako je uticaj na atmosferu mali, čovečanstvo i dalje ima priliku da deluje rano pre nego što problem postane ozbiljniji i težak za ispravljanje.

Urađeno je ograničeno pokušaja da se efikasno reguliše ova vrsta zagađenja.

Prikupljeni podaci ukazuju na to da megakonstelacije, koje tim smatra ozbiljnim problemom, već čine 35% uticaja na klimu od ovih događaja, a očekuje se da će se ova brojka porasti na 42% do kraja decenije.

Poslednjih godina, broj satelita u niskoj Zemljinoj orbiti je eksponencijalno rastao, prvenstveno zbog pojave megakonstelacija koje se sastoje od stotina hiljada objekata. Najpoznatija od njih je SpaceX-ov Starlink, koji već obuhvata 12.000 satelita.

Megakonstelacije sada troše više od polovine celokupnog raketnog goriva, jer se broj lansiranja povećao sa 114 godišnje u 2020. na 329 u 2025. Istraživači primećuju da su stvarna lansiranja megakonstelacija premašila prethodne projekcije. Glavni autor studije, dr Konor Barker, dodao je da su lansiranja raketa jedinstven izvor zagađenja, jer ubrizgavaju štetne hemikalije direktno u gornje slojeve atmosfere, kontaminirajući poslednja relativno netaknuta područja Zemlje. Iako je uticaj ove čađi na klimu trenutno mnogo manji nego kod drugih industrijskih izvora, njena velika potencija znači da je neophodno delovati pre nego što se izazove nepopravljiva šteta.

Iz RG dosijea

Klimatske fluktuacije na Zemlji dostigle su kritične nivoe. Planeta je u rekordnom stanju neravnoteže, prema nedavnom godišnjem izveštaju Svetske meteorološke organizacije UN.

Postoji trenutak kada odluka da se ponovo pokrenete više ne dolazi iz ambicije, već iz potrebe.

Negde pred četrdesete, telo počinje tiho da traži pažnju.

U tom trenutku, plivanje se često nameće kao logičan izbor. Deluje kao aktivnost koja prija svima, ne opterećuje zglobove, ne traži nagle pokrete i lako se uklapa u ritam dana.

Ipak, ono što deluje jednostavno na prvi pogled, ne mora uvek biti takvo u praksi. Odluka da se krene često dolazi iz glave — brzo i odlučno, ali telo ne reaguje uvek istim tempom. Taj raskorak između želje i realne kondicije postaje vidljiviji kako se bližimo četrdesetoj. Već posle nekoliko dužina može se javiti zamor ranije nego što ste očekivali, disanje koje traži prilagođavanje ili osećaj da napor nije pod potpunom kontrolom.

Upravo zato, povratak u bazen ne mora da bude prepušten slučaju. Kratka provera može dati jasniju sliku o tome gde se trenutno nalazite i kako vaše telo reaguje na napor, posebno kada su u pitanju rad srca i disanje. Umesto nagađanja, aktivnost možete uvoditi postepeno i sa više sigurnosti.

Zašto plivanje deluje kao siguran izbor — ali povratak aktivnosti ipak traži prilagođavanje

U vodi telo menja način na koji funkcioniše i to je deo koji često zanemarimo. Disanje više nije spontano, već se usklađuje sa pokretom, dok ritam plivanja zahteva koordinaciju celog tela. Iako sve deluje smireno i kontrolisano, organizam je u konstantnom radu, što znači da srce i pluća preuzimaju veći deo opterećenja nego što to na prvi pogled izgleda.

Uz to, voda stvara osećaj lakoće, pa se napor ne doživljava na isti način kao na suvom. Upravo zbog toga, granica između prijatne aktivnosti i realnog opterećenja može biti manje uočljiva. To je i razlog zašto mnogi procene da mogu više nego što je telo u tom trenutku spremno da isprati.

Zato prilagođavanje ne podrazumeva samo tempo kretanja, već i razumevanje kako telo reaguje u drugačijim uslovima. Kada se tome pristupi postepeno, plivanje zaista postaje ono što od njega očekujemo, a to je stabilan i održiv način da se vratimo u formu.

Kada telo šalje signale koje ne treba ignorisati

Kada se vraćate fizičkoj aktivnosti, određeni osećaj zamora je očekivan. Mišići se ponovo aktiviraju, disanje se ubrzava, a telo traži vreme da se prilagodi. Međutim, nije svaki osećaj napora isti i upravo tu često dolazi do zabune.

U praksi, mnogi simptome poput ubrzanog pulsa, nedostatka daha ili osećaja pritiska pripisuju slabijoj kondiciji. Iako to često jeste deo procesa, važno je napraviti razliku između uobičajenog zamora i signala koji ukazuju da telo traži dodatnu pažnju. Posebno kada se takvi osećaji javljaju ranije nego što biste očekivali ili traju duže nego što je uobičajeno.

Kako se bližimo četrdesetoj, sposobnost organizma da brzo “uhvati ritam” više nije ista kao ranije. Upravo zato ovi signali ne treba da budu razlog za brigu, ali ni nešto što se automatski zanemaruje. Oni mogu biti koristan pokazatelj gde se trenutno nalazite i kako da nastavite dalje na način koji je za vaše telo održiv.

Povratak fizičkoj aktivnosti počinje razumevanjem sopstvenog tela

Kada već odlučite da se vratite vežbanju, ima smisla da znate odakle krećete. Ne da biste tražili problem, već da biste razumeli kako vaše telo reaguje na napor u ovom trenutku. Upravo tu mala provera može napraviti veliku razliku posebno kada je u pitanju rad srca, koji ima ključnu ulogu u svakoj fizičkoj aktivnosti.

Kroz kardiološki pregled moguće je dobiti jasniju sliku o stanju kardiovaskularnog sistema i načinu na koji organizam podnosi opterećenje. Takva informacija ne služi da vas zaustavi, već da vam pomogne da aktivnost uvedete postepeno i sa više sigurnosti, bez nepotrebnog nagađanja.

Na taj način, povratak fizičkoj aktivnosti prestaje da bude pokušaj koji zavisi od trenutne motivacije, a postaje proces koji ima kontinuitet. A upravo je to ono što na duže staze pravi razliku ne brz početak, već stabilan ritam koji možete da pratite.

Ako se budite umorni, teško koncentrišete i osećate usporeno – to nije prolazno stanje, već znak da telo ne funkcioniše optimalno.

Često krivimo tempo života, ali energija zavisi i od unutrašnjih procesa u telu.

Veliku ulogu ima štitna žlezda, a da bi radila pravilno, štitnoj žlezdi su potrebni određeni nutrijenti, a među najvažnijima je jod.

Jod je esencijalni mineral bez kojeg štitna žlezda ne može da proizvodi hormone tiroksin (T4) i trijodotironin (T3). Ovi hormoni regulišu funkcionisanje mozga, nervnog sistema i ukupni nivo energije u telu.

Studije su otkrile da skoro 80% ljudi sa niskim nivoom hormona štitne žlezde, što se javlja u slučajevima nedostatka joda, oseća umorno, tromo i slabo.

Gde nastaje problem?

Savremene dijete često obezbeđuju dovoljno kalorija, ali ne i dovoljno važnih mikronutrijenata.

Jod je jedan od elemenata koji mnogim ljudima nedostaje.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ističe da nedostatak joda ugrožava oko dve milijarde ljudi u svetu i da je glavni uzrok mentalne retardacije.

Nedostatak joda smanjuje inteligenciju za 10-15 procenata. 700 miliona ljudi u svetu pati od gušavosti.

Jedan od pionira lečenja jodom za bolesti štitne žlezde, dr Dejvid Braunstin, autor knjige „Jod: Zašto vam je potreban, zašto ne možete živeti bez njega“, naglašava da sve žlezde u telu zavise od adekvatnih nivoa joda za optimalno funkcionisanje.

Nedostatak joda dovodi do neravnoteže u endokrinom sistemu. Nemoguće je imati uravnotežene hormone bez adekvatnih količina joda.

Najbolji izvori joda su morske ribe i alge.

Takođe je važno znati da se apsorpcija joda može smanjiti konzumiranjem namirnica iz grupe goitrogena, u koje spadaju kupus, karfiol, kelj, prokulice, senf, soja, seme lana, kikiriki i drugi.

Duško Vujošević (67) legendarni košarkaški trener, preminuo je u Beogradu u 68. godini, potvrđeno je za Nova.rs.

Ministar industrije i trgovine Anton Alihanov naglasio je da je razvoj izvoza domaćih lekova prioritet.

Rusija svake godine izvozi lekove u više od 150 zemalja širom sveta…

Kako je ministar industrije i trgovine Anton Alihanov izjavio u intervjuu za TASS, razvoj izvoza domaćih lekova jedan je od ključnih prioriteta njegovog ministarstva.

Rusija svake godine izvozi lekove u više od 150 zemalja širom sveta.

Kako je ministar industrije i trgovine Anton Alihanov izjavio u intervjuu za TASS, razvoj izvoza domaćih lekova jedan je od ključnih prioriteta njegovog ministarstva.

„Naši lekovi se godišnje izvoze u više od 150 zemalja“, rekao je Alihanov.

Ministar je naglasio da je razvoj izvoza domaćih lekova jedan od prioriteta Ministarstva industrije i trgovine.

Borba.Info

Fruktoza je jednostavan, šećer koji se prirodno nalazi u voću.

Ali ono što većina ljudi ne zna jeste da se fruktoza sada dodaje velikoj većini industrijskih proizvoda, čak i onima gde je potrošači ne očekuju.

Dugo se smatralo da je fruktoza bezopasna, ali najnovija istraživanja bacaju potpuno novo svetlo na njene efekte unutar ljudskog tela…

Istraživači sa Univerziteta u Vašingtonu u Sjedinjenim Državama sproveli su detaljnu studiju koja otkriva kako fruktoza može podmuklo stimulisati rast malignih tumora.

Njihovi nalazi, objavljeni u prestižnom naučnom časopisu Nature, pokazuju da je efekat fruktoze na rast tumora, kako ga naučnici opisuju, prilično spektakularan. U nekim slučajevima su zabeležili da se rast, tumora više nego udvostručio.

Zašto telo ne reaguje na očigledan, način

Još je zabrinjavajuće činjenica da ishrana bogata fruktozom, ne menja telesnu težinu ili nivo šećera u krvi. Takođe ne utiče na nivo insulina na gladno kod životinja na kojima je sprovedeno istraživanje. To znači da tradicionalni zdravstveni indikatori neće upozoriti na potencijalnu opasnost koja se razvija unutar tela.

Potrošnja fruktoze u populaciji dramatično je porasla poslednjih godina. U Sjedinjenim Državama, potrošnja se povećala petnaest puta od prošlog veka. Glavni krivac je sveprisutni kukuruzni sirup sa visokim sadržajem fruktoze, koji se široko koristi u bezalkoholnim pićima i visoko prerađenoj hrani.

Neočekivani put, kroz jetru

Kada su biolozi dali fruktozu direktno ćelijama raka u Petrijevoj šolji, dogodilo se nešto neverovatno. Ćelije uopšte nisu reagovale. Ovaj rezultat je potpuno iznenadio istraživački tim. Profesor Gari Pati, koji je vodio studiju, objašnjava da ljudi često razmišljaju o tumorima na pojednostavljen način.

Uobičajeno je verovanje da sve što unesemo u telo direktno apsorbuje tumor. Ali ljudsko telo je izuzetno složen sistem.

Ono što se zapravo dešava jeste da zdrava tkiva prvo konzumiraju unesenu fruktozu. Zatim je pretvaraju u nešto potpuno drugačije što tumori koriste za rast. Jetra igra ključnu ulogu u ovom procesu. Ćelije jetre koje se hrane fruktozom oslobađaju lipide u krvotok. Posebno su važni molekuli zvani lizofosfatidilholini koji cirkulišu u krvi i postaju dostupni ćelijama raka.

Praktične implikacije za ljude kojima je dijagnostikovan rak
Profesor Pati ističe da je jedna od ključnih poruka njihove studije veoma jasna. Ljudi koji imaju nesreću da obole od raka trebalo bi da razmotre izbegavanje fruktoze, posebno fruktoze koja se dodaje prehrambenim proizvodima, a ne koja se prirodno nalazi u voću. Nažalost, ovo je mnogo lakše reći nego učiniti s obzirom na to koliko je dodata fruktoza sveprisutna u savremenoj ishrani.

Ograničenja prirodne fruktoze

Čak i kada je u pitanju prirodna fruktoza iz voća, naučnici savetuju oprez. Iako se studije ne slažu u potpunosti oko svih efekata koje fruktoza može imati na ljudsko zdravlje, preporučuje se da se ne prekorači dnevna količina od pedeset grama. Ovaj savet se daje kao mera predostrožnosti kako bi se ljudi zaštitili od potencijalnih rizika.

Nova terapijska opcija

Ovo istraživanje ne samo da otkriva problem već i otvara vrata novim terapijskim pristupima. Naučnici razmatraju ciljanje metabolizma zdravih ćelija, tačnije ćelija jetre. Ideja je da se spreči da ove ćelije pretvaraju fruktozu u elemente koji podstiču rast tumora. Takav pristup bi bio revolucionaran jer umesto direktnog napada na ćelije raka, terapija bi onemogućila način na koji zdrava tkiva nenamerno pomažu tumorima.

Ovaj način razmišljanja predstavlja značajan pomak u onkološkim istraživanjima. Umesto da se fokusiraju isključivo na sam tumor, naučnici sada sve više pažnje obraćaju na interakciju između tumora i okolnih zdravih tkiva. Razumevanje ovih složenih odnosa je ključno za razvoj efikasnijih tretmana u budućnosti.

Dok naučnici nastavljaju da istražuju tačan uticaj fruktoze u ishrani na učestalost raka, jedno je jasno. Svesno izbegavanje dodatog šećera, posebno onog iz visoko prerađene hrane i zaslađenih pića, je mudra preventivna mera koju svako može preduzeti danas.

Borba.Info

Bilo kakva fizička aktivnost bolja je nego nikakva, ali vežbanje u ranim jutarnjim satima može doneti dodatne koristi, kažu istraživači.

Prateći 14.000 volontera u SAD koji su delili podatke o otkucajima srca prikupljene putem Fitbit uređaja, istraživači su otkrili da su oni koji su često vežbali ujutru imali 31 odsto manju verovatnoću da razviju koronarnu arterijsku bolest u poređenju sa onima koji su vežbali kasnije tokom dana, prenosi Reuters…

Takođe su imali, bez obzira na ukupnu dnevnu količinu fizičke aktivnosti:

Vežbanje između sedam i osam sati ujutru povezano je sa najmanjom verovatnoćom pojave koronarne arterijske bolesti, pokazalo je istraživanje.

Istraživači planiraju da predstave rezultate na godišnjem sastanku American College of Cardiology ovog meseca u Nju Orleansu.

Podaci koji predstavljaju prvo veliko istraživanje koje procenjuje količinu i vreme vežbanja na osnovu dugoročne upotrebe nosivih uređaja, ne mogu dokazati da li je veza između vremena vežbanja i kardiometaboličkog zdravlja uzročno-posledična ili zavisi od drugih faktora.

Biološki faktori poput hormona, sna ili genetike, kao i bihevioralni i psihološki faktori, takođe mogu imati ulogu, naveli su istraživači.

Dalja istraživanja mogla bi pomoći u utvrđivanju uloge tih faktora i unapređenju preporuka za vežbanje, dodaju autori.

“U prošlosti su istraživači uglavnom posmatrali koliko fizičke aktivnosti treba raditi — broj minuta ili intenzitet”, izjavio je vođa studije Prem Patel, student medicine na University of Massachusetts Chan Medical School.

Zatim je dodao:

“Sada, kada sve više ljudi ima nosivi uređaj, dobijamo mogućnost da posmatramo vežbanje iz minuta u minut, što otvara mnogo novih mogućnosti za analizu”, rekao je on.

B92

Istraživači sa Centralnog univerziteta, Inopolisa i drugih instituta pronašli su način, da nateraju robote da se kreću desetine puta brže.

Problem je poznat svakom automatizovanom sistemu. Kako naterati robotsku „ruku“ da se kreće od tačke A, do tačke B, što brže, glatko i bez nepotrebnih pokreta?

Klasični procesori jednostavno isprobavaju različite opcije. Ali što je mehanika složenija, to su proračuni duži. Ovo je ključno za rad u realnom vremenu.

Ruska grupa naučnika predložila je drugačiji pristup. Preveli su program upravljanja robotom, na jezik, koji razumeju kvantni procesori D-Wave sledeće generacije. Umesto da isprobavaju različite opcije, koristili su kvantno računarstvo. Ova tehnologija pronalazi najbolje rešenje od milijardi opcija u deliću sekunde.

Eksperimenti na stvarnom kvantnom hardveru potvrdili su njenu efikasnost.

Na kraju, naučnici su postigli ubrzanje od više od 30 puta. Istovremeno, preciznost pokreta nije bila ugrožena. Naprotiv, robot je prestao da se vrpolji, izvodeći samo neophodne manipulacije.

Ovaj razvoj je značajan, ne samo u laboratorijskim uslovima. Industrijski manipulatori, hirurški sistemi i autonomna vozila mogu se primeniti svuda gde je brzina reakcije kritična. U ovim oblastima, kvantni pristup nudi neospornu prednost.

Borba.Info

Istraživači iz Sanktpeterburškog federalnog istraživačkog centra Ruske akademije nauka predstavili su inovativni softver, koji omogućava kontrolu elektronskih uređaja pomoću pokreta rukom.

Ova tehnologija, razvijena uz podršku Ruske naučne fondacije, pokazuje impresivnu preciznost od gotovo 100 odsto prilikom prepoznavanja zadatih komandi…

Sistem je dizajniran da automatski detektuje 34 standardizovana gesta, uključujući i stanje mirovanja.

Korisnicima je omogućeno da putem jednostavnih pokreta pred veb-kamerom laptopa ili računara obavljaju različite radnje – od biranja objekata na ekranu i obavljanja telefonskih poziva do oznaka poput „lajkovanja“.

„Razvili smo softver, koji može da prepozna širok spektar, kontrolnih gestova sa videa, koje svi aktivno koriste u svakodnevnom životu i na poslu. Na primer, kada korisnik želi da obavi poziv ili lajkuje fotografiju na društvenim mrežama, jednostavno treba da pokaže kameri palac gore“, rekao je viši istraživač u Laboratoriji za govor i multimodalne interfejse u Sanktpeterburškom FIC.

On je objasnio da daljinsko upravljanje opremom pomoću gestova u medicini ili proizvodnji hrane može pomoći u obezbeđivanju visokog nivoa higijene.

„Da bi se poboljšao kvalitet prepoznavanja, koristi se relativno nova tehnologija – model neuronske mreže koji proizvodi trodimenzionalnu mapu dubine slike. Pomaže u identifikaciji gestova čak i kada se pozadina stapa sa rukama osobe. Ova tehnologija je postigla rekordnu tačnost prepoznavanja gestova – preko 99,6% – u poređenju sa postojećim analozima“, navodi se u saopštenju.

Ovo tehnološko dostignuće predstavlja značajan korak, ka intuitivnijem i prirodnijem, načinu interakcije čoveka i računara, eliminišući potrebu za tradicionalnim periferijama poput miša ili tastature.

Politika