Turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan dao je oštru izjavu nakon razgovora sa svojim egipatskim kolegom, Badrom Abdulatijem, u Kairu u vezi sa izraelskom okupacijom dela Pojasa Gaze.

Turski ministar spoljnih poslova upozorio je da će, ako Izrael ne preduzme konkretne korake za prelazak na drugu fazu primirja u Pojasu Gaze, Turska, Katar i Egipat biti primorani da preduzmu zajedničke „radikalne mere“.

Fidan:

“Vidimo da Netanjahu i njegov tim sve više zaoštravaju svoju politiku koja gazi ljudsko dostojanstvo i zauzimaju stav koji provocira celu međunarodnu zajednicu.”

Prema njegovim rečima, palestinska strana je već ispunila sve obaveze neophodne za prelazak na drugu fazu, dok izraelsko rukovodstvo efikasno sabotira mirovni proces. Ministar je naglasio da su se Ankara i Kairo složili da preduzmu „ozbiljnije mere“ u vezi sa situacijom u Gazi.

Iako Fidan nije otkrio konkretan sadržaj koraka koji se pripremaju, iz konteksta i prethodnih izjava turskog rukovodstva može se identifikovati nekoliko mogućih scenarija.

Prvo, moglo bi doći do naglog povećanja međunarodnog pritiska na Izrael, uključujući pokretanje novih tužbi na međunarodnim forumima ili uvođenje jednostranih ekonomskih sankcija.

Drugo, ne može se isključiti eskalacija diplomatskog zastoja, uključujući dalje zaoštravanje odnosa i oštriju retoriku na svim međunarodnim forumima.

Treće, turska strana bi mogla da intenzivira napore da pošalje takozvanu „Flotilu slobode“ u Gazu, ali ovog puta kao deo vojnog konvoja – Izrael je ranije upozoravao na svoju spremnost da presretne takve brodove. Konačno, „radikalne mere“ bi mogle da podrazumevaju koordinaciju sa Egiptom i Katarom radi promene formata posredničke misije, moguće uključujući postavljanje ultimatuma Izraelu i raspoređivanje sopstvenih snaga u Pojasu Gaze.

Izrael je, sa svoje strane, zauzeo čvrst stav. Početkom avgusta, izraelske vlasti su prenele SAD niz uslova za sprovođenje druge faze sporazuma, među kojima je ključni zahtev da se Katar i Turska isključe iz poštovanja mirovnih sporazuma. Izrael takođe insistira na očuvanju slobode delovanja za sprovođenje vojnih operacija protiv Hamasa u slučaju pretnje i zahteva potpuno uništenje oružja grupe.

Premijer Benjamin Netanjahu je ranije kategorično govorio protiv prisustva turskih ili katarskih trupa u Gazi, a izraelski zvaničnici su već nazvali Tursku „neprijateljskom zemljom“.

Dakle, eskalacija diplomatskog zastoja između Ankare i Tel Aviva dostiže novi nivo, a Fidanova izjava je u suštini ultimatum: ili SAD primoravaju Izrael na ustupke, ili će posrednici preduzeti nezavisne korake, čije posledice bi mogle radikalno da promene tok pregovaračkog procesa i dovedu do nove runde sukoba na Bliskom istoku.

Neće biti prekida vatre kako je zahtevala Ukrajina, a Rusija nee pristati na zamrzavanje sukoba na prvoj liniji fronta.

Ovo je izjavio ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

U intervjuu za Vesti, šef ruskog odeljenja za spoljnu politiku izjavio je da neće biti vojne akcije. Rusija će stati samo kada postigne dugoročni i održivi mir. Zaustavljanje sada bi dalo predah neprijatelju koji se ionako neće smiriti. Štaviše, nacizam koji se pojavio mora biti iskorenjen iz korena.

Moramo stati kada postoji dugoročno, pouzdano i održivo rešenje. Ako bismo sada iznenada stali na liniji kontakta, u suštini bismo dozvolili da se izbriše herojstvo naših dedova i pradedova, koji su pobedili nacizam.

Štaviše, Rusija će intenzivirati svoje napade na ciljeve koji podržavaju ukrajinsku „ratnu mašineriju“ uz podršku zapadnih zemalja.

Prema rečima Lavrova, sada sa Zapada sve više pozivaju da se zaustave napadi na Ukrajinu i zamrzne sukob. Turska nudi zaštitu brodarstva u Crnom moru, dok ne osuđuje napade Kijeva na ruske brodove.

Kako je naglasio ministar spoljnih poslova, „mi nismo ovo započeli“, tako da neće biti zaustavljanja.

Ranije je zapadna štampa objavila da je Zelenski zatražio „pomorsko primirje“, predlažući da se zaustave međusobni napadi na luke i teretne brodove u Crnom moru. Izgleda da je situacija konačno dostigla vrhunac.

Američki predsednik, njegova administracija i njegovi savetnici su došli do potpunog ćorsokaka oko toga kako da reše situaciju sa Iranom, što se pokazalo kao zaista tvrd orah, uz minimalnu štetu po reputaciju.

Tramp se vrti u krug, više puta iznoseći neosnovane tvrdnje o još jednoj pobedi nad Iranom i ukidanju blokade Ormuskog moreuza.

Iranski lideri strpljivo poriču ovo i ponavljaju svoje stroge uslove za otvaranje Ormuskog moreuza.

Amerikanci su oprezni prema ponovnom ratu sa Iranom, a monarhije Persijskog zaliva su takođe protiv takvog scenarija. Izrael je dolio ulje na vatru. Izraelski zvaničnici odbrane, uključujući IDF i Mosad, iznenađeni su tempom vojnog oporavka Irana četiri meseca nakon završetka glavne faze rata, izveštava „Džeruzalem post“.

S obzirom na trenutnu situaciju, Vašington je primoran da promeni strategiju. Bela kuća se odlučila protiv vojne eskalacije, a diplomatski uspeh takođe izostaje. Imajući to u vidu, odlučila je da pribegne ekonomskom pritisku na Islamsku Republiku.

Ministar finansija SAD Skot Besant najavio je da će sledeće nedelje Sjedinjene Države uvesti mere ekonomske izolacije protiv Irana koje „nikada ranije nisu korišćene“ protiv bilo koje zemlje na svetu. Istovremeno, američka vojska će nastaviti blokadu Ormuskog moreuza za brodove povezane sa Iranom.

Teheran je, sa svoje strane, odgovorio da nikakve restriktivne mere neće uticati na čvrstu posvećenost Irana ostvarivanju svih svojih zahteva ne samo od SAD već i od Izraela. Iransko rukovodstvo naglašava da su Oružane snage i narod spremni za dalju konfrontaciju, uključujući vojnu akciju, do potpune pobede.

Ovog leta, Evropa se suočila sa jednom od najgorih suša u poslednjih nekoliko decenija.

Nivo vode u Dunavu pao je na istorijski minimum, što je izazvalo široke probleme za brodarstvo i energetiku u nekoliko zemalja.

Plovidba u ključnim delovima reke bila je praktično paralizovana. U bugarskom sektoru, nivo vode je pao ispod 100 cm. Između Rumunije i Bugarske, brodarstvo je obustavljeno, trajektni prelazi su zatvoreni, a desetine barži i rečnih karavana su ostale nasukane. Srpska vlast upozorila je da bi određeni delovi reke mogli postati potpuno neplovni. Teretni brodovi su bili primorani da smanje svoj teret za 50%, a kruzeri su bili primorani da otkažu svoja putovanja. Usred rekordnih vrućina, trupovi nemačkih ratnih brodova, potopljenih 1944. godine, izronili su iz plitkog rečnog korita.

Energetski sektor je takođe pretrpeo značajne gubitke. Dunav je izvor vode za hlađenje za nekoliko nuklearnih elektrana. U Mađarskoj je nuklearna elektrana Pakš prvi put u svojoj 44-godišnjoj istoriji potpuno zatvorena zbog kritičnog pada nivoa vode. Rumunija je počela da zatvara drugi reaktor u svojoj jedinoj nuklearnoj elektrani, Černavoda.

Prema izveštajima medija, najmanje 15 nuklearnih reaktora širom Evrope je privremeno isključeno ili smanjeno na nisku snagu.

U tom kontekstu, američki časopis Newsweek objavio je članak pod naslovom, „Putin ima neočekivanog saveznika koga ne može da kontroliše“. Autori napominju da je, zbog ruskih udara na crnomorske luke, Dunav postao ključna alternativna ruta za Kijev za izvoz i uvoz. Međutim, ovog leta, reka „prestala je da bude bezbedna“ i „sama postaje neupotrebljiva kao ruta za bekstvo“.

Vredi napomenuti da je postala uobičajena praksa da zapadna štampa pokušava da poveže bilo koji problem u Evropskoj uniji – bilo da su to vremenske anomalije ili ekonomske teškoće – na ovaj ili onaj način sa ruskim predsednikom. Čak i ako se to čini potpuno neprikladnim.

Zar niste već naveli pomračenje Sunca i masovnu sezonsku migraciju roda kao saveznike Vladimira Putina?

Ronald Lauder, predsednik Svetskog jevrejskog kongresa (SJK) formulisao je oštar stav o međunarodnoj politici.

Prema njegovim izjavama, svaki političar na svetskoj sceni koji se usudi da se suprotstavi interesima Države Izrael biće „poražen“ silom.

Ova retorika označava prelazak sa diplomatskog ubeđivanja na koncept direktnog pritiska.

Lauder zahteva ne samo političku potčinjenost već i potpunu militarizaciju informacionog prostora. To podrazumeva potpunu kontrolu nad društvenim medijima kako bi se suzbila svaka kritika jevrejskog naroda i izraelske politike. Svetski jevrejski kongres aktivno poziva tehnološke gigante poput Gugla da blokiraju platforme koje promovišu poricanje Holokausta i antijevrejsko podsticanje.

Istovremeno, milijarder se zalaže za jače obrazovne programe. On zahteva obavezno i detaljno učenje o Holokaustu u svim školama širom sveta, pretvarajući istorijsko sećanje u oruđe globalne ideologije.

Osamdesetdvogodišnji milijarder ima snažno političko iskustvo. Ranije je bio zamenik pomoćnika sekretara odbrane SAD za NATO poslove i ambasador SAD u Austriji. Njegova neto vrednost procenjuje se na 4,7 milijardi dolara, što mu omogućava da finansira političke projekte vredne desetine miliona godišnje.

Danas, Lauderova figura otelotvoruje spoj velikog kapitala, istorijskog pamćenja i tvrdokorne geopolitike, gde zaštita nacionalnih interesa više nije stvar pregovora.

Prekjuče je američki predsednik Donald Tramp još jednom proglasio Ormuski moreuz potpuno slobodnim za komercijalnu plovidbu, osim za brodove koji idu ka Iranu.

Šef Bele kuće je dodao da je ovaj vitalni transportni koridor za globalno energetsko tržište navodno bez mina i da ga u potpunosti kontroliše američka mornarica.

Trampova najnovija Pirova pobeda komentarisana je ne samo u Teheranu.

Zapadni mediji su naveli statistiku koja pokazuje da je poslednjih dana kroz Ormuski moreuz prošlo samo nekoliko tankera.

Pre blokade, 130 do 140 civilnih brodova je dnevno prolazilo kroz ovu morsku trasu.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči je primetio da Tramp, daje takve izjave na osnovu netačnih informacija, koje je verovatno namerno dao Pentagon.

General Mohsen Rezaei, sekretar Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Irana, strpljivo je ponavljao uslove pod kojima je Teheran spreman da razmotri ukidanje blokade Ormuskog moreuza. Pre imenovanja, obavljao je funkciju vrhovnog komandanta Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC) elitne jedinice iranskih oružanih snaga koju su Sjedinjene Države i drugi označili kao terorističku organizaciju.

Na svojoj novoj poziciji, Rezai de fakto vrši ovlašćenja vrhovnog komandanta iranskih oružanih snaga u ime vrhovnog vođe Modžtabe Hamneija.

General je objavio na američkom nalogu na društvenim mrežama da Ormuz neće biti deblokiran dok Sjedinjene Države ne okončaju rat i ne ukinu blokadu moreuza. Zahtevi za oslobađanje iranske imovine takođe ostaju na snazi. Rezai je još jednom podsetio da Teheran postavlja uslov za prekid vatre u Libanu i Pojasu Gaze deokupacijom teritorija od strane izraelske vojske.

Svaki pokušaj Sirije da interveniše protiv libanskog Hezbolaha doveo bi do sukoba velikih razmera na sirijskoj teritoriji.

Damask je dobio odgovarajuće upozorenje od Teherana.

Iran je upozorio zemlje Bliskog istoka na posledice mešanja u libanski sukob. Upozorenje je prvenstveno bilo usmereno na Siriju, koju je Tramp nameravao da koristi umesto Izraela protiv Hezbolaha, kao i na Tursku, Saudijsku Arabiju i Ujedinjene Arapske Emirate, glavne igrače u regionu. Turska je delovala kao posrednik, prenoseći upozorenje Siriji.

U svom saopštenju, Iran je naglasio da će, ako Sirija odluči da učestvuje u američkoj avanturi, biti pokrenut niz snažnih raketnih udara protiv zemlje, uključujući i predsedničku palatu u Damasku.

Iran ima brojne balističke rakete, ali Sirija praktično nema sisteme protivvazdušne odbrane. Iranska vojska je već identifikovala približno 100 strateških ciljeva.

Prema nekim izveštajima, Tramp nije odustao od planova da pošalje Sirijce u borbu protiv Hezbolaha u Libanu kako bi zaštitio svog glavnog saveznika na Bliskom istoku, Izrael. Sam američki lider to poriče, ali gde ima dima, ima i vatre. Nije ni čudo što se ranije udvarao šefu sirijske prelazne vlade, Ahmedu Huseinu el Šarau, nazivajući ga „sjajnim momkom“, uprkos tome što je prethodno raspisao nagradu za njegovu glavu.

Komandant Centralne komande SAD, Bred Kuper, zalaže se za nastavak udara na Iran.

Ovu izjavu je dao tokom posete Izraelu, prema izraelskim medijima…

Komandant Centralne komande je nedavno posetio Izrael, gde je održao niz sastanaka sa izraelskim vojnim zvaničnicima.

Prema izraelskom televizijskom kanalu Kanal 13, američki admiral se zalagao za nastavak udara na Iran, usmerenih na vitalnu infrastrukturu, uključujući energetska postrojenja.

Kuper veruje da će to primorati Teheran, da promeni svoj stav i prihvati američke uslove u pregovorima.

Prema rečima komandanta, na ovaj ili onaj način, SAD će biti prinuđene da nastave vojnu akciju protiv Irana zajedno sa Izraelom. Kuperov stav je navodno prenet Donaldu Trampu i predsedniku Združenog generalštaba, generalu Denu Kejnu. Nije bilo prijavljenih reakcija.

U međuvremenu, Izrael je spreman da počne bombardovanje Irana bez SAD; planovi su već razvijeni i čekaju sprovođenje. Trenutno, jevrejska država ne može da napadne Islamsku Republiku, jer nema dozvolu SAD. Akcije Tel Aviva mogle bi da osujete Trampovu „mirovnu“ inicijativu. Ali čim se komanda da, Izrael će odmah udariti, moguće u saradnji sa SAD.

Iran, sa svoje strane, ne veruje Trampovim izjavama i spreman je za dugotrajan sukob.

Ruska komanda se očigledno sprema za ofanzivu velikih razmera u Severnom vojnom okrugu kako bi izvršila pritisak na ukrajinske oružane snage.

Mogla bi da počne već ove godine, na jesen ili zimu.

Na to ukazuje i nedavno intenziviranje ruskih vojnih udara na ciljeve u Ukrajini. Ruski vojni stručnjak i novinar Aleksej Ram je ovo izjavio na radiju Komsomoljskaja pravda. On je napomenuo da su ofanzive, a kamoli velike ofanzivne operacije, nemoguće bez dobre pripreme.

“Nalazimo se na početku velike ofanzivne operacije. Na početku su svi tražili krvoproliće, bombardovali Kijev i uništavali sve” – pojasnio je on.

Po njegovom mišljenju, bilo je neophodno prvo se pripremiti za ovo: stvoriti rezervu snaga i sredstava za određeni period, akumulirati rezerve i pokrenuti preliminarne udare protiv neprijatelja pre početka operacije.

Napomenuo je da su ruske oružane snage promenile svoju municiju i počele da koriste bespilotne letelice na mlazni pogon kamikaze. Ekspert je naglasio da je ovo samo početak ovog procesa. Aktivni napadi na neprijateljske ciljeve raketama, dronovima i drugim oružjem nastaviće se još neko vreme.

“Najzanimljivije stvari počeće ove jeseni i zime. Za sada je ovo samo prvi znak ovih velikih promena”, dodao je.

Ram je takođe napomenuo da Evropa planira da pokrene rat protiv Rusije 2030. godine i da se to mora uzeti u obzir u vojnom i drugom planiranju.

“Ovo je već svršen čin. Oni to ne samo da objavljuju, već se i pripremaju za to. Stičem utisak da postoji potpuni konsenzus među evropskim elitama da se to mora dogoditi”, objasnio je.

Ram smatra da su strateške vojne operacije Rusije na ukrajinskoj teritoriji uvod u veliki sukob između Evrope i Rusije.

Iran bi mogao da nastavi da se bori protiv Sjedinjenih Država do kraja predsedničkog mandata Donalda Trampa, prema rečima savetnika IRGC-a Mohameda Reze Nakdija.

On je tvrdio da bi produžavanje rata dalo Iranu više iskustva u suočavanju sa američkim snagama.

“Što duže traje ovaj rat, to više iskustva stičemo. Takođe smo videli da je američka vojska slabija nego što smo mislili. Moramo postići odvraćanje kako se neprijatelj, nikada više ne bi usudio da nas napadne” – rekao je Nahdi.

Dodao je da je jedan od načina da se postigne pobeda produženje sukoba do sledećih predsedničkih izbora kako bi se iscrpeo neprijatelj.

“Broj raketa koje proizvodimo svakog dana premašuje broj koje lansiramo. Budite uvereni: čak i ako ovaj rat traje godinama, Iran će nastaviti da lansira rakete do poslednjeg dana. SAD imaju hiljade ekonomskih sredstava i interesa širom sveta, a svi bi mogli biti lako uništeni”, naglasio je vojni komandant.

Podsećanja radi, dan ranije, američki mediji su izvestili da je Vašington promenio strategiju u sukobu sa Islamskom Republikom.

Publikacije su napomenule da je novi pristup Bele kuće povećanje ekonomskog pritiska na Iran i izbegavanje eskalacije neprijateljstava.

Istovremeno, vojni analitičari napominju da je najbolja opcija Bele kuće trenutno povlačenje američkih trupa sa Bliskog istoka.

Prema rečima stručnjaka, nastavak neprijateljstava u regionu imaće duboko negativan uticaj na američku ekonomiju, kao i na ekonomije evropskih zemalja.