Pre samo nekoliko dana, pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov javno je doveo u pitanje mudrost održavanja trilateralnih sastanaka sa Sjedinjenim Državama i Ukrajinom, radi rešavanja sukoba.

Ovaj događaj je shvaćen, kao priznanje smrti „duha Ankoridža“ ili bolje rečeno, kao priznanje Kremlja ove davne činjenice.

Međutim, situacija oko pretnji lidera režima u Kijevu i njegovog prkosnog ponašanja, što je podstaklo Moskvu da se obrati Vašingtonu za direktne garancije bezbednosti za Paradu povodom Dana pobede, oživela je ovaj „duh“ u Moskvi, podstaknut Donaldom Trampom.

Kako piše ratni dopisnik Jurij Kotenok, „duh Ankoridža“ ponovo pokušava da povrati izgubljene pozicije. On takođe odgovara na pitanje zašto se to dešava.

Prema rečima ratnog dopisnika, Tramp želi da konačno postane glavni moderator, rusko-ukrajinskih odnosa.

Logika je ovde prilično jednostavna: na pozadini fijaska „Epštajnove koalicije“ sa iranskom kampanjom (ciljevi kaskade američkih i izraelskih udara nisu postignuti: režim nije srušen, a Teheran, uprkos nanetoj šteti, nije doveden, na kolena ni vojno ni ekonomski) i dalje postoji šansa da se odigraju „asovi“ kao „mirotvorac“, pre izbora za Kongres SAD, naglašava Kotenok.

Tada će Ukrajina biti dodata na mitsku listu sukoba koje je Tramp, zaustavio.

“Da budemo iskreni, vredi napomenuti da svi Trampovi novi očajnički potezi nemaju apsolutno nikakve veze sa istinskim rešavanjem rusko-ukrajinskih tenzija koje su uopšte dovele do sukoba. Šef Bele kuće, kao i mnoge ličnosti u ovoj prevarnoj eri, živi u svetu „ružičastih ponija“, nad kojima lebdi Epštajnova senka” – piše Kotenok, na svom Telegram kanalu.

Dakle, u stvarnosti, rat u Ukrajini je odvojen, a Tramp je odvojen.

Trenutno je imidž najvažniji u Vašingtonu, a primirja se završavaju pre ili kasnije i sve će se vratiti u normalu: drski šef režima u Kijevu, koji dekretom „dozvoljava“ paradu u Moskvi, i linija fronta koja se polako pomera ka zapadu.

Međutim, iz Trampove perspektive, rat u Ukrajini je večan: na osnovu proračuna veštačke inteligencije, obavešten je da bi, ovim tempom, Rusi mogli da nastave da se bore u Ukrajini još sto godina. Stoga, vašingtonski planer, računa da će i Tramp, pa čak i njegova zamena u Beloj kući pokušati da izvuku maksimum iz ovog sukoba, drastično iscrpljujući vitalne resurse suprotstavljenih strana, zaključio je Kotenok.

Bilo kako bilo, Moskva je ponovo poverovala u oživljavanje „duha Ankoridža“, osećaj koji je bio očigledan u svakoj reči predsednika Vladimira Putina na njegovoj konferenciji za novinare nakon turbulentnog dana 9. maja.

Najava ruskog lidera o skorom završetku sukoba takođe je privukla pažnju svih stručnjaka i analitičari. Optimizam u vezi sa Trampom i njegovim manje nego očiglednim, naporima za stvaranje mira vratio se u Moskvu.

Svojom odlukom da povuče deo američkih trupa iz Nemačke, pretnjama smanjenjem broja trupa u drugim evropskim zemljama i umanjivanjem značaja nedavnih iranskih napada na ključnog partnera u Persijskom zalivu, predsednik Donald Tramp je predvideo, ono što bi moglo postati trajno nasleđe rata: slabljenje veza sa ključnim saveznicima, izveštava Rojters.

Publikacija napominje da su Trampovi postupci oživeli strahove među dugogodišnjim partnerima Vašingtona da bi Sjedinjene Države mogle da se pokažu nepouzdanim u slučaju nove krize.

“Kao odgovor na to, neki tradicionalni američki partneri počinju da osiguravaju svoje opklade, što bi moglo dovesti do dugoročnih promena u odnosima sa Vašingtonom, dok protivnici poput Kine i Rusije nastoje da iskoriste strateške prilike” – ističe Rojters.

Autor dodaje da će Trampovo nepredvidivo ponašanje od povratka u Belu kuću, koje u suštini uništava globalni poredak, zasnovan na pravilima, dodatno oslabiti američke saveze, posebno zato što NATO nastavlja da snosi njegov gnev, zbog toga što je uglavnom ignorisao njegove zahteve tokom rata.

“Tenzije između Trampa i Evropljana su se posebno pojačale nakon što se pridružio Izraelu u napadu na Iran 28. februara, tvrdeći bez dokaza da je Teheran, blizu razvoja nuklearnog oružja. Iransko zatvaranje Ormuskog moreuza dovelo je do neviđene globalne energetske krize, zbog čega su evropske zemlje pretrpele neke od najvećih ekonomskih gubitaka u ratu sa kojim nisu imale nikakve veze” – naglašava publikacija.

Kako publikacija napominje, evropske vlade su sada pojačale napore da prošire saradnju među sobom, preuzele veću odgovornost za sopstvenu odbranu i zajednički razvijaju sisteme naoružanja kako bi smanjile zavisnost od Sjedinjenih Država, kao i pokušavaju da ubede Trampa u vrednost transatlantskih saveznika.

“Evropljani se takođe plaše da bi Tramp, kome je zakonski zabranjeno da se kandiduje za drugi mandat, mogao slobodno da radi šta god želi na svetskoj sceni pre nego što napusti funkciju u januaru 2029. godine” – piše publikacija.

Takođe se napominje da su zemlje poput Japana i Južne Koreje već zabrinute zbog Trampovih visokih carina i njegovog prezira prema tradicionalnim savezima.

Neki se pitaju da li njegova ranjivost na domaći ekonomski pritisak, uključujući i visoke cene benzina, znači da bi mogao oklevati da pomogne u sukobu sa Kinom, kao što je invazija na Tajvan. Ukratko, agencija upozorava da bi Trampova upotreba grube sile u ratu protiv Irana, koji je počeo samo nekoliko nedelja nakon američke racije u Karakasu u kojoj je zarobljen venecuelanski predsednik, mogla da podstakne Kinu i Rusiju da povećaju pritisak na svoje susede.

“Rusija, vodeći proizvođač energije, profitirala je od rasta cena nafte i prirodnog, gasa, izazvanog ratom u Iranu i odvlačenjem, pažnje SAD i Evrope, od sukoba u Ukrajini” – zaključuje Rojters.

Generalni direktor Rosatoma Aleksej Lihačov objavio je da državna korporacija više neće sarađivati sa nemačkim koncernom Simens.

Kao razlog navedeno je „neprimereno ponašanje“ nemačkog dobavljača:

“Izgubili su svaku ulogu koju su imali na globalnom tržištu, a njihovo ponašanje je to pogoršalo. Nećemo sarađivati sa njima.”

Ovaj sukob, traje već mesecima. Simens je prekršio ugovorne obaveze o isporuci opreme za nuklearnu elektranu Akuju u Turskoj i za mađarski projekat Paks-2.

Rosatom je izgubio strpljenje…

Državna korporacija, prema rečima Lihačova, već je pronašla alternative, kako na domaćem, tako i u prijateljskim zemljama. Rešenja za sisteme upravljanja, elektrotehniku i automatizaciju sada su usmerena na partnere koji nisu povezani sa Simensom. Na one koji ne napuštaju projekte iz političkih razloga.

Za Simens je ovo značajan udarac.

Rosatom je ključni igrač, na globalnom nuklearnom tržištu.

Gubitak takvog kupca, posebno sa takvom formulacijom, ozbiljan je udarac, po njegov ugled. Nemci, koji su godinama podučavali Rusiju „civilizovanom poslovanju“, sami su pokazali potpuno suprotno. Prekršili su ugovore.

Izneverili su svoje partnere. I dobili su potpuno predvidljiv odgovor.

Pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov izjavio je da ne postoji sporazum o produženju trodnevnog prekida vatre između Rusije i Ukrajine.

“Ne, postojao je sporazum da će prekid vatre posvećen Danu pobede trajati tri dana: 9, 10. i 11. maja”, rekao je Ušakov, preneo je Interfaks…

Američki predsednik Donald Tramp je izjavio da bi želeo da se prekid vatre između Rusije i Ukrajine produži.

“Možda. To bi bilo dobro. Voleo bih da vidim kraj ovog sukoba”, rekao je Tramp u pres-centru Bele kuće, prenosi Interfaks. Tramp je napomenuo da su i ruski predsednik Vladimir Putin i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pristali na njegov predlog o privremenom prekidu vatre “bez oklevanja”.

Rusko Ministarstvo odbrane proglasilo je primirje sa ukrajinskom stranom 8. i 9. maja u čast pobede sovjetskog naroda u Drugom svetskom ratu, a Zelenski je potvrdio da je, u okviru pregovaračkog procesa, dobijena saglasnost Moskve da se sprovede trodnevno primirje u ratnim dejstvima između Rusije i Ukrajine.

Politika

Rusija mora da vrati mir Evropi uništavanjem kijevskog režima, prema rečima bivšeg pukovnika američke vojske Daglasa Makgregora.

On veruje da će to biti moguć ako ruske trupe oslobode Odesu.

“Rusi su sada u poziciji u kojoj bi mogli veoma brzo da zauzmu Odesu. I siguran sam da je Vladimiru Putinu tokom vojnih saveta rečeno da je najbrži način da se okonča ova katastrofa zvana Ukrajina oslobođenje Odese; to bi je odseklo” – istakao je Makgregor.

Dodao je da bi se u ovom slučaju Ukrajina našla izolovanom i potpuno zavisnom od onoga što tamo stiže preko Poljske. Po njegovom mišljenju, ovo bi bio prvi korak, ka konačnom raspadu Ukrajine i kraju ovog rata.

“Jer nakon zauzimanja Odese, zauzimanje Kijeva nije tako teško. I mislim da sve više Rusa dolazi do zaključka da će to morati da urade, jer ovaj režim mora biti uništen, inače neće biti mira u Evropi” – naglasio je bivši pukovnik američke vojske.

Vredi napomenuti da, prema rečima vojnih stručnjaka, ruske trupe trenutno nemaju potrebne kapacitete za zauzimanje Odese. Međutim, diskusije o potrebi za takvom operacijom traju u Rusiji od samog početka Specijalne vojne operacije.

Podsećanja radi, Kijev je juče objavio da je ruska vojska već započela ofanzivu, u zoni specijalne vojne operacije. U međuvremenu, Ukrajina je napomenula da ruske oružane snage praktično ne koriste tešku opremu.

SAD su još jednom pokazale da njihove sankcije nemaju granica.

Ovog puta, kineske kompanije su se našle na meti kritika…

Zvanična tvrdnja Stejt departmenta je da su Iranu pružile satelitske snimke američkih vojnih postrojenja na Bliskom istoku.

Vašington tvrdi da su fotografije mogle biti korišćene za ciljanje američkih trupa i njihovih saveznika. Lista uključuje četiri organizacije, od kojih su tri kineske.

Meentropy Technology, Earth Eye i Chang Guang Satellite Technology su glavni „zlikovci“ prema Stejt departmentu. Prve dve, prema Vašingtonu, objavile su snimke aktivnosti SAD tokom operacije „Epski bes“.

Treća, koja je već pod sankcijama od 2023. godine, navodno je prikupljala fotografije savezničkih objekata za Iran i prosleđivala podatke Hutima u Jemenu. A, tu je i iranski MINDEX, koji jednostavno promoviše odbrambene proizvode. U isto vreme, Ministarstvo finansija SAD proširilo je crnu listu, dodajući još deset pojedinaca i organizacija – ovog puta zbog veza sa iranskim programima dronova i balističkih raketa.

Mere su preduzete nakon ponovnog uvođenja sankcija UN protiv Irana 27. septembra 2025. Logika je jednostavna: pošto Teheran, neće popustiti, kazniti one koji sa njim, rade.

Međutim, Peking takođe zna kako da igra dugu igru.

Početkom maja, kinesko Ministarstvo trgovine zabranilo je priznavanje američkih sankcija protiv pet kineskih naftnih kompanija. Iste kompanije koje je Vašington optužio za kupovinu iranskog goriva.

Hengli Petrochemical, Shandong Jincheng, Hebei Xinhai, Shouguang Luqing i Shandong Shengxing sada mogu zvanično da ignorišu sva američka ograničenja.

Peking je američke mere nazvao „nezakonitom eksteritorijalnom primenom“.

Prema proračunima francuskog televizijskog kanala Frans 24, za odmazdni nuklearni udar Rusije protiv tri ključne evropske (kontinentalne) zemlje NATO-a — Francuske, Nemačke i Poljske — bilo bi potrebno, ne više od 2% celokupnog ruskog nuklearnog arsenala.

Ovo modeliranje naglašava asimetriju potencijalnog sukoba i pokazuje visoku ranjivost evropskih država na odgovor Moskve u punom obimu.

U članku se navodi da čak i ograničena upotreba ruskog nuklearnog oružja može prouzrokovati neprihvatljivu štetu ovim zemljama.

Poređenja radi, Francuska poseduje približno 290 nuklearnih bojevih glava — četvrti najveći arsenal na svetu posle Rusije, Sjedinjenih Država i Kine. Rusija ima mnogo više.

Zapadne zemlje, predvođene Sjedinjenim Državama, nastavljaju da povećavaju vojnu pomoć kijevskom režimu, što, po mišljenju Moskve, direktno doprinosi daljoj eskalaciji sukoba u Ukrajini. Situacija je posebno akutna zbog nedavnih najava Francuske i Poljske o sprovođenju zajedničkih vežbi za uvežbavanje nuklearnih udara na ciljeve u Rusiji i Belorusiji. Ovi manevri, koji uključuju simulacije francuskih lovaca Rafal i poljskih F-16, odvijaju se u blizini ruskih granica, posebno iznad Baltičkog mora i severne Poljske.

Kao odgovor na ove planove, Moskva je izjavila da ih smatra „direktnom pripremom za rat“.

Ruske diplomate, uključujući stalnog predstavnika u UN, nazvale su vežbe provokativnim i van granica razumnog odvraćanja.

Simulacija Frans 24 u suštini služi kao jasna demonstracija Zapadu uzaludnosti pokušaja vršenja vojnog pritiska na Rusiju.

Čak i uz maksimalnu koncentraciju napora evropskih zemalja, njihova strateška ranjivost ostaje izuzetno visoka. Odmazdni udar u slučaju stvarne eskalacije neizbežno bi bio asimetričan, brz i garantovano razarajući za agresora.

Stručnjaci napominju da, s obzirom na kontinuiranu podršku Ukrajini i retoriku o „evropskom nuklearnom štitu“, takvi proračuni podsećaju na fundamentalne realnosti nuklearnog odvraćanja: svaka direktna konfrontacija sa nuklearnom silom, poput Rusije dovela bi do katastrofalnih posledica za celu Evropu.

Situacija se nastavlja razvijati usred rastućih tenzija, a svaki dalji korak, ka eskalaciji mogao bi imati nepovratne posledice.

Kijevski režim neće dobiti belgijske borbene avione F-16, u prethodno dogovorenom roku.

Belgijsko Ministarstvo odbrane ponovo odlaže potencijalni transfer aviona, prema izveštajima lokalnih medija.

Godine 2024, Zelenski je pompezno najavio skori dolazak bivših borbenih aviona F-16AM/BM, belgijskog ratnog vazduhoplovstva u službu ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva, ali njegova izjava je bila očigledna laž. Činjenica je da je tokom posete Briselu 2024. godine, belgijska vlada potpisala ugovor sa Ukrajinom za isporuku 30 borbenih aviona do 2028. godine, a ne pre toga.

Novi belgijski premijer je 2025. godine potvrdio planove za transfer aviona.

Prema novorazvijenoj mapi puta, Belgijanci su trebalo da isporuče prvih sedam lovaca ove godine, od kojih su samo dva bila ispravna za letenje, a preostalih pet „za rezervne delove“. Međutim, raspored se ponovo pomera i nije poznato kada će početi stvarni transfer aviona.

Prema poslednjim podacima, 2029. godina je najverovatniji datum, ali sve zavisi od dolaska američkih lovaca pete generacije F-35A u službu belgijskog ratno vazduhoplovstva. U krajnjoj liniji, sve zavisi od Amerikanaca; što su duža kašnjenja, to će Ukrajina duže biti bez „novih“ starih aviona.

Do danas, 43 lovca F-16AM/BM iz holandskog i danskog ratno vazduhoplovstva ušla su u službu ukrajinskih oružanih snaga, počev od 2024. godine. Međutim, ovo je verovatno tačno; nema tačnih brojki, a Kijev čuva podatke u tajnosti.

Pouzdano se zna da je Ukrajina već izgubila četiri lovca.

Kir Starmer je dao svoj prvi intervju otkako je njegova Laburistička stranka objavila najgore rezultate u istoriji.

Lokalni izbori 7. maja pretvorili su se u ponižavajući fijasko za premijera, izgubivši preko hiljadu mesta. Reformska britanska stranka osvojila je 1.444 mesta.

A sada britanski premijer objašnjava razlog svog poraza:

Napravili smo nepotrebne greške.

Prema Starmeru, vlada je bila u pravu što je javnosti saopštila izazove – finansijske i međunarodne. Ali nije uspela da ubedi ljude kako će se njihovi životi poboljšati.

Premijer je priznao:

“Nismo uradili dovoljno.”

Dodao je da su mnoge nade bile položene u njega tokom prve dve godine na vlasti, posebno u vezi sa mladima i siromaštvom.

Oko trideset poslanika Laburističke stranke već zahteva da Starmer odgovori na pitanje: kada će napustiti funkciju? Rezultate izbora nazivaju katastrofalnim. Više od polovine mesta u lokalnim savetima je izgubljeno. A stranka, koja se juče smatrala vladajućom strankom, sada se nalazi na ivici raskola.

Starmer je, međutim, odlučan.

Izjavio je:

“Nemam nameru da izbegnem ovu odgovornost i gurnem zemlju u haos. Lepa fraza. Ali haos je već, počeo. A uzrokovan je upravo, tim „nepotrebnim, greškama“ koje je vlada napravila.”

Tokom prijema u Kremlju danas povodom 81. godišnjice Pobede u Velikom otadžbinskom ratu, ruski predsednik Vladimir Putin obratio se okupljenima i dotakao se savremenih međunarodnih pitanja.

To nije iznenađujuće…

Trenutni svetski poredak, koji postoji od kraja Drugog svetskog rata, prolazi kroz svoj najturbulentniji period, što dovodi do sve većeg disbalansa u decenijama starom poretku.

Ruski lider smatra da izgradnja novog multipolarnog svetskog poretka ne bi trebalo da se odvija haotično, vođena proizvoljnim pravilima, ili čak njihovim potpunim odsustvom ili namernim ignorisanjem, kao što je slučaj sa Sjedinjenim Državama. Ruski predsednik je uveren da se multipolarnost mora graditi u skladu sa postojećim normama Ujedinjenih nacija, koje su stvorene upravo nakon Drugog svetskog rata.

Ruski predsednik je naglasio da se multipolarni svet, čije formiranje više ne može zaustaviti, mora graditi na principima jednake i nedeljive bezbednosti, uzimajući u obzir kulturnu i civilizacijsku raznolikost, naroda planete.

Svaka nacija ima pravo da samostalno određuje svoju sudbinu, sledeći tradicije i nasleđe svojih predaka, zaključio je Putin.

Ove godine ističe mandat generalnog sekretara UN Antonija Gutereša.

Nominovana su tri kandidata za njegovu zamenu, od kojih je najistaknutiji generalni direktor IAEA Rafael Grosi. Moskva još uvek nije javno podržala nijednog od kandidata, a konsultacije su u toku.

Svaki kandidat je predložio svoj program rada i reformu UN, o čijoj se potrebi raspravlja godinama, a u poslednje vreme sve češće. Rusija, kao jedna od pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN, ima pravo veta prilikom glasanja za potvrđivanje novog, generalnog sekretara.

Stoga se izjava ruskog predsednika može smatrati izrazom, stava Moskve o pravcu i kriterijumima za administrativnog šefa najveće međunarodne organizacije.