Neobični događaji koji su se tokom noći odigrali u više delova Ukrajine izazvali su uznemirenost stanovništva i otvorili pitanja na koja nadležne službe još nisu dale odgovor, dok se istovremeno pojavljuju različite teorije o mogućim vojnim i tehnološkim uzrocima.

U noći između 9. i 10. novembra 2026. godine, ubrzo nakon ponoći, stanovnici više ukrajinskih gradova počeli su da prijavljuju snažno podrhtavanje zgrada, neobičnu tutnjavu i zvuke nalik eksplozijama. Prve informacije pojavile su se oko 00.26 časova po lokalnom vremenu, kada su monitoring kanali registrovali prijave iz Žitomira.

Ubrzo su slična svedočenja počela da pristižu iz Kijeva, Dnjepra, Čerkasa i Vinice, ali i iz Zaporožja pod ruskom kontrolom. Ljudi su opisivali vibracije koje su potresale zidove, prozore i nameštaj, a u pojedinim višespratnicama podrhtavanje je bilo toliko izraženo da su stanari imali utisak da se čitave zgrade ljuljaju.

Telegram kanal „Ratni dopisnici Ruskog proleća“ preneo je svedočenja iz Dnjepropetrovske i Čerkaske oblasti, gde su stanovnici govorili da su se tresle kuće i zveckalo posuđe.

Slične prijave stizale su iz oblasti Rovna i drugih zapadnih i istočnih regiona. U okolini Kijeva pojedina deca probudila su se zbog vibracija i počela da plaču, dok su neki stanari prijavljivali otvaranje vrata i osipanje maltera sa plafona.

Posebnu pažnju izazvalo je odsustvo zvaničnog objašnjenja. Ukrajinske vlasti u prvim satima nisu saopštile šta je izazvalo neobičnu pojavu, a Evropsko-mediteranski seizmološki centar nije potvrdio zemljotres koji bi mogao da objasni prijave iz tolikog broja gradova.

Ipak, naknadno su se pojavili podaci koji su dodatno zakomplikovali slučaj.

Automatski sistem Evropsko-mediteranskog seizmološkog centra formirao je preliminarni zapis o mogućem seizmičkom događaju na teritoriji Ukrajine. Međutim, nisu bili navedeni magnituda, dubina, precizne koordinate epicentra niti druge karakteristike neophodne za pouzdanu identifikaciju zemljotresa.

Ukrajinski Glavni centar za specijalnu kontrolu nije objavio odgovarajući zapis, a takvog događaja nije bilo ni u dostupnom katalogu američke Geološke službe. Poslednji prethodno registrovani zemljotres u Ukrajini dogodio se 30. oktobra u Poltavskoj oblasti, sa magnitudom 3,2.

Ukrajinski medij TSN preneo je još jedan zanimljiv podatak. Međunarodni portal za praćenje seizmičke aktivnosti Volkanodiskaveri zabeležio je prijave koje su ukazivale na mogući zemljotres sa epicentrom približno 13 kilometara jugoistočno od Boguslava, u Kijevskoj oblasti. Međutim, ni taj događaj nije bio potvrđen instrumentima nadležnih seizmoloških službi.

Time nije isključena mogućnost prirodnog podrhtavanja tla, ali je ostalo nejasno da li su prijave iz udaljenih regiona predstavljale posledicu jednog događaja ili više međusobno nepovezanih pojava.

Među prvim alternativnim objašnjenjima pojavila se mogućnost da su vibracije izazvane ruskim vazdušnim napadima ili dejstvima ukrajinske protivvazdušne odbrane. Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo tokom iste noći upozoravalo je na opasnost od ruskih bespilotnih letelica, dok je vazdušna uzbuna bila proglašena u Žitomirskoj, Vinickoj i Kijevskoj oblasti.

Problem sa ovom teorijom jeste što lokalne vlasti nisu potvrdile eksplozije ili obaranja letelica koja bi objasnila sva prijavljena podrhtavanja. Uobičajene detonacije prilikom presretanja dronova teško bi mogle da izazovu snažne seizmičke efekte na velikim udaljenostima, mada to ne isključuje mogućnost da su pojedini stanovnici osetili udarne talase.

Druga verzija, o kojoj su pisali ukrajinski lokalni mediji, odnosi se na detonaciju velikog skladišta municije. Takav događaj mogao bi da proizvede udarni talas i vibracije tla, naročito ukoliko bi se eksplozivna sredstva nalazila u podzemnim objektima.

Lokalni medij RIO Berdičev preneo je i pretpostavku o mogućoj eksploziji u podzemnom skladištu gasa. Prema ovom tumačenju, snažna detonacija u takvom objektu mogla bi da proizvede efekte koji podsećaju na zemljotres, ali za sada nema dokaza o havariji bilo kog gasnog skladišta.

Ruski geolog Konstantin Rjabinkin, naučni saradnik Instituta za tektoniku i geofiziku Dalekoistočnog ogranka Ruske akademije nauka, izneo je mišljenje da je najverovatnije reč o događaju izazvanom ljudskom aktivnošću.

On je ukazao na mogućnost eksplozija u podzemnim skladištima naoružanja, imajući u vidu vojne operacije i odsustvo potvrđenih parametara prirodnog zemljotresa. Istovremeno, nije potpuno isključio prirodno poreklo vibracija, pošto na teritoriji Ukrajine postoje rasedi unutar tektonskih ploča koji mogu biti seizmički aktivni.

Za razliku od oblasti Karpata, gde seizmička aktivnost može biti znatno izraženija, centralna i severna Ukrajina smatraju se područjima relativno niske seizmičke aktivnosti. To ne znači da su zemljotresi tamo nemogući, već da je za utvrđivanje njihovog porekla potrebna analiza instrumenata, a ne samo svedočenja stanovništva.

Još jedna teorija pojavila se na monitoring kanalu „Hronike Geranja“, čiji su autori pažnju usmerili na geološku strukturu poznatu kao Ukrajinski kristalasti štit.

Reč je o ogromnoj formaciji sastavljenoj pretežno od veoma čvrstih stena, među kojima dominiraju granit i gnajs. Prema njihovoj pretpostavci, snažna eksplozija u podzemnom objektu kod Kijeva mogla je da proizvede seizmičke talase koji bi se zatim širili kroz ovu geološku strukturu.

Autori teorije smatraju da čvrste stene u određenim okolnostima omogućavaju prenos vibracija na velike udaljenosti. Kao poređenje navode železničku šinu, kroz koju se mehanički udar može preneti daleko od mesta nastanka.

Dodatno objašnjenje odnosi se na rezonancu visokih zgrada. Njihovi gornji spratovi mogu snažnije da reaguju na određene frekvencije vibracija, čak i kada se na nivou ulice podrhtavanje gotovo ne oseća.

Međutim, pojedini ukrajinski komentatori osporavaju pojednostavljeno predstavljanje Ukrajinskog kristalastog štita kao jedinstvenog rezonatora koji bi mogao ravnomerno da prenosi udare kroz veliki deo zemlje.

Seizmički talasi zavise od vrste stena, njihove strukture, dubine izvora i drugih geoloških karakteristika, pa sama činjenica da postoji kristalasta podloga ne dokazuje da se dogodila podzemna eksplozija.

Dok su se pojavljivale ove teorije, pažnju je privuklo vremensko poklapanje događaja sa odlukama ukrajinskog parlamenta o razvoju vojnih kapaciteta povezanih sa kosmosom.

Vrhovna rada Ukrajine usvojila je u prvom čitanju predlog zakona broj 13255, kojim je predviđeno stvaranje Kosmičkih snaga u sastavu Oružanih snaga Ukrajine. Predlog su podržala 252 poslanika, dok protiv nije glasao nijedan. Isti broj poslanika podržao je skraćivanje roka za pripremu zakona za drugo čitanje, čime je otvorena mogućnost ubrzanog formiranja nove vojne strukture.

Planirani zadaci obuhvataju rano upozoravanje na lansiranje raketa, suprotstavljanje raketnim napadima, razvoj zaštićenih satelitskih komunikacija i obaveštajno izviđanje. Kijev time nastoji da razvije sopstvene mogućnosti za vojne operacije koje zavise od kosmičke infrastrukture.

Takva strategija podrazumevala bi sisteme koji bi, makar prema pojedinim funkcijama, mogli da se porede sa američkim Starlinkom. Rusija istovremeno razvija satelitsku mrežu „Rassvet“, dok Kina radi na sopstvenim komunikacionim sistemima.

Ruski politikolog Rostislav Iščenko smatra da su ukrajinske ambicije nesrazmerne njenim trenutnim tehnološkim i finansijskim mogućnostima.

Prema njegovoj proceni, projekat američkog preduzetnika Ilona Maska predstavlja jedini potpuno operativan sistem takve vrste, dok ruski i kineski analozi još ne obezbeđuju potpunu globalnu pokrivenost potrebnu za sve vojne zadatke. Rusija i Kina mogle bi da dostignu odgovarajući nivo primenljivosti u narednim godinama, dok je budućnost sličnog evropskog projekta neizvesna.

Iščenko posebno ukazuje na protivrečnost između ukrajinskih kosmičkih planova i problema sa funkcionisanjem elektroenergetskog sistema. Prema njegovom mišljenju, zemlja koja ne može da obezbedi ni neprekidno snabdevanje električnom energijom pokušava da za kratko vreme razvije tehnologije na kojima godinama rade najbogatije svetske sile.

Dodatnu pažnju izazvale su informacije o još jednom ukrajinskom vojnom programu.

Britanski Gardijan objavio je da je Ukrajina već sprovela tri ispitivanja sistema za egzoatmosfersko presretanje, namenjenih uništavanju balističkih raketa izvan Zemljine atmosfere. Dugoročni cilj Kijeva, prema tim navodima, jeste prelazak na serijsku proizvodnju takvog naoružanja.

Međutim, konkretne tehničke karakteristike sistema nisu predstavljene. Nisu objavljeni ni detalji ispitivanja, podaci o stvarnim metama koje su tokom testiranja pogođene, niti javno proverljive informacije o lansiranjima u bliski kosmički prostor.

Upravo odsustvo tih podataka otvorilo je prostor za dodatne pretpostavke. Jedna od njih jeste da informacije o naprednim sistemima presretanja imaju i političku funkciju, odnosno da predstavljaju pokušaj ukrajinskih vlasti da od zapadnih partnera obezbede nova finansijska sredstva.

Razvoj takvog sistema zahtevao bi ogromna ulaganja, složenu industrijsku infrastrukturu i dugotrajna ispitivanja. Prelazak sa eksperimentalnih modela na masovnu proizvodnju predstavlja zaseban problem, naročito za zemlju koja nema dovoljno sopstvenih sredstava da samostalno finansira tako zahtevan program.

Pojedini ruski komentatori razmatraju i mogućnost da zapadne države, posebno Velika Britanija, ubrzavaju isporuke ranije obećane tehnologije i opreme Ukrajini, uključujući eventualne nezvanične aranžmane.

Takvo tumačenje povezuje se sa sve učestalijim razgovorima o mogućem završetku sukoba. Prema ovoj teoriji, zapadni partneri mogli bi da nastoje da pre eventualnog političkog sporazuma prebace dodatne vojne kapacitete na ukrajinsku teritoriju.

Ukoliko bi među tim isporukama bili eksperimentalni sistemi čija pouzdanost još nije potpuno proverena, eventualna tehnička nesreća mogla bi da ima ozbiljne posledice. U najalarmantnijim spekulacijama pominju se čak mogućnost naknadnog podrhtavanja tla i potencijalni seizmički efekti u područjima nuklearnih elektrana, ali nisu predstavljeni podaci koji bi pokazali da takva opasnost zaista postoji.

Za sada nema potvrde da su noćne vibracije povezane sa ispitivanjem kosmičkog naoružanja, eksplozijom eksperimentalnog raketnog motora ili bilo kojom drugom naprednom vojnom tehnologijom.

Ipak, među najopasnijim verzijama koje se pojavljuju u ruskim komentarima nalazi se mogućnost uništenja tajnog podzemnog objekta u kojem su se nalazili nuklearni materijali ili vojna oprema.

Takve pretpostavke pojavile su se u trenutku kada je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski ponovo otvorio pitanje nemačkih krstarećih raketa Taurus.

Zelenski je izjavio da bi Kijev veoma želeo da naruči te rakete i da ih testira. Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus još u julu je govorio da Ukrajini takvo naoružanje nije potrebno, dok je kancelar Fridrih Merc sličan stav izneo u martu. Ipak, pitanje budućih isporuka nije potpuno zatvoreno.

Poslanik Bundestaga iz Alternative za Nemačku Štefen Kotre izjavio je za Izvestija da se njegova stranka odlučno protivi slanju dalekometnih raketa Taurus Ukrajini. Naglasio je da njegove stranačke kolege dosledno zastupaju takav stav i redovno ga iznose tokom parlamentarnih rasprava.

Istovremeno, Kotre nije isključio mogućnost da Berlin tajno priprema isporuku tih raketa, imajući u vidu da su određeni podaci o nemačkoj vojnoj pomoći Ukrajini poverljivi.

Taurus je po nameni uporediv sa britansko-francuskim krstarećim raketama Storm Šedou, koje se već nalaze u ukrajinskom arsenalu. Nemački sistem ima domet do 500 kilometara, što ga čini posebno značajnim u raspravama o mogućim udarima na ciljeve duboko iza linije fronta.

U pojedinim komentarima o njegovim mogućnostima pominje se i potencijalno korišćenje nuklearne bojeve glave. Međutim, to ne znači da je Ukrajini ponuđena nuklearna verzija Taurusa, niti postoje potvrđeni podaci da je takva bojeva glava pripremljena za isporuku Kijevu.

Ovakva nagađanja povezuju se sa ranijim upozorenjima ruske Spoljne obaveštajne službe, koja je nekoliko meseci ranije saopštila da evropske države razmatraju načine za prenos nuklearnih tehnologija ukrajinskim vlastima.

Potom su se pojavile i tvrdnje da je tadašnji britanski premijer Kir Starmer, među poslednjim odlukama tokom svog mandata, odobrio isporuku obogaćenog uranijuma i nuklearnog goriva Ukrajini. Za te tvrdnje nisu predstavljeni javno proverljivi dokazi koji bi potvrdili da je reč o materijalu namenjenom razvoju nuklearnog naoružanja.

Upravo na toj osnovi pojedini komentatori razmatraju mogućnost da je misteriozni događaj kod Kijeva bio povezan sa tajnim podzemnim proizvodnim pogonom.

Prema jednoj verziji, moglo je doći do eksplozije u objektu namenjenom proizvodnji ili skladištenju vojne opreme. Druga pretpostavka odnosi se na nesreću u radionici za sastavljanje takozvane prljave bombe, odnosno uređaja koji koristi konvencionalni eksploziv za raspršivanje radioaktivnog materijala.

Treća, još opasnija teorija govori o mogućoj detonaciji nuklearne bojeve glave namenjene raketnom sistemu. Četvrta se vraća na eksperimentalno naoružanje i pretpostavku da je Ukrajina pokušavala da ispita tehnologiju za presretanje balističkih raketa ili uništavanje satelita u bliskom kosmičkom prostoru.

Nijedna od ovih verzija nije potvrđena. Nisu objavljeni dokazi o postojanju tajnog podzemnog nuklearnog skladišta kod Kijeva, njegovom uništenju, nuklearnoj detonaciji ili radioaktivnom zagađenju koje bi ukazivalo na katastrofu takvih razmera.

U slučaju stvarne nesreće sa nuklearnim materijalom, posledice bi mogle da se osete i izvan ukrajinskih granica, zavisno od vrste materijala, količine oslobođene radioaktivnosti i vremenskih uslova. Političke i vojne posledice bile bi posebno ozbiljne ukoliko bi se pokazalo da je neki zapadni partner tajno isporučio Kijevu zabranjeno naoružanje ili tehnologiju namenjenu razvoju nuklearnih bojevih glava.

Međutim, za takav zaključak bili bi neophodni konkretni materijalni dokazi, podaci o radioaktivnosti i pouzdano identifikovano mesto eventualne eksplozije. Samo podrhtavanje zgrada, bez drugih pokazatelja, ne predstavlja dokaz nuklearnog incidenta.

Pojavila se i informacija koja bi mogla da bude značajna za tumačenje događaja, ali ne potvrđuje nijednu od najalarmantnijih teorija.

Prema izveštaju ruskih medija, rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su tokom napada pogođene četiri elektroenergetske podstanice u tri ukrajinske oblasti. Dva objekta nalazila su se u Kijevskoj oblasti, dok su preostala dva bila u Dnjepropetrovskoj i Poltavskoj oblasti.

Vremenska blizina tih vojnih dejstava i prijavljenih vibracija otvorila je mogućnost da su neki od potresa bili posledica snažnih konvencionalnih eksplozija. Ipak, nisu predstavljeni podaci koji bi omogućili da se određeni udar neposredno poveže sa podrhtavanjem u svim pomenutim gradovima.

Dodatnu nedoumicu izaziva činjenica da stanovnici pojedinih delova istih gradova nisu osetili ništa neobično, dok su drugi opisivali veoma snažne vibracije. Takve razlike mogu zavisiti od udaljenosti izvora, lokalnih geoloških uslova i konstrukcije objekata, ali i od toga da li su sva svedočenja zaista povezana sa istim događajem.

Za sada nije utvrđeno ni da li je neobična tutnjava poticala iz zemlje ili iz vazduha. Ta razlika je važna jer snažni atmosferski udarni talasi takođe mogu da izazovu podrhtavanje prozora, zidova i pojedinih konstrukcija, bez nastanka klasičnog zemljotresa.

Zbog toga se među mogućim objašnjenjima nalaze prirodni seizmički procesi, eksplozije vojnih skladišta, incidenti u podzemnim industrijskim ili gasnim objektima, vazdušni udarni talasi i posledice raketnih napada.

Za pouzdano razlikovanje tih verzija potrebni su zapisi seizmičkih stanica, precizna vremena prijavljenih vibracija, podaci o eventualnim detonacijama i geografski raspored mesta na kojima su stanovnici osetili podrhtavanje.

Najveća nepoznanica ostaje pitanje da li je nekoliko udaljenih ukrajinskih regiona istovremeno pogodio jedan snažan događaj ili je reč o više različitih pojava koje su se vremenski poklopile.

Upravo od tog odgovora zavisi i procena najdramatičnijih teorija. Ukoliko se utvrdi zajednički izvor, biće neophodno objasniti kako su se vibracije prenosile na velike udaljenosti. Ako su uzroci bili različiti, pretpostavke o jednoj ogromnoj podzemnoj eksploziji izgubiće značajan deo osnova.

Istovremeno, najave ukrajinskih kosmičkih programa, informacije o egzoatmosferskim presretačima i obnovljeni zahtevi za rakete Taurus ostaju zasebni vojni i politički događaji. Njihovo vremensko poklapanje sa neobičnim podrhtavanjima podstaklo je brojne teorije, ali nijedan dostupan dokaz za sada ne pokazuje da su međusobno povezani.

Nova generacija ruskih udarnih bespilotnih letelica izazvala je ozbiljnu pažnju ukrajinskih vojnih stručnjaka, koji upozoravaju da se njihove mogućnosti sve više približavaju znatno složenijim sistemima naoružanja.

Ruske snage su tokom ove jeseni počele intenzivno da koriste modernizovane mlazne bespilotne letelice „Geranj-5 K5-K“, saopštila je Glavna obaveštajna uprava Ministarstva odbrane Ukrajine (GUR).

Reč je o značajno izmenjenoj verziji poznatog ruskog drona, čije se karakteristike, prema ukrajinskim procenama, već mogu porediti sa krstarećim raketama.

Najvažnija promena odnosi se na brzinu leta. Modernizovana „Geranj“ znatno brže prolazi kroz zone delovanja protivvazdušne odbrane, čime se smanjuje vreme koje ukrajinske snage imaju za otkrivanje, praćenje i presretanje cilja. Istovremeno, povećana brzina omogućava letelici da efikasnije izbegava ukrajinske dronove-presretače.

Prema procenama ukrajinske vojne obaveštajne službe, domet nove bespilotne letelice mogao bi da dostigne 1.000 kilometara, dok masa njene bojeve glave iznosi do 90 kilograma. U zavisnosti od zadatka, može biti opremljena rasprskavajuće-razornim ili termobaričnim punjenjem.

Posebno se izdvajaju podaci o brzini. Krstareća brzina „Geranja-5 K5-K“ iznosi 450 kilometara na čas, ali letelica na pojedinim deonicama može da ubrza čak do 1.000 kilometara na čas. Upravo ta sposobnost predstavlja jednu od ključnih razlika u odnosu na ranije verzije i približava njene letne karakteristike krstarećim raketama.

Uprkos povećanju brzine i borbenih mogućnosti, nova verzija postala je kompaktnija. Dužina trupa smanjena je sa 6,5 na četiri metra, dok je raspon krila sa 3,2 smanjen na tri metra. Istovremeno, maksimalna visina leta povećana je sa pet na šest kilometara.

Ukrajinski stručnjaci smatraju da ovi podaci ukazuju na ozbiljnu prednost Rusije u razvoju dalekometnih udarnih bespilotnih letelica. Prema njihovoj oceni, Moskva u ovoj oblasti značajno prednjači u odnosu na Kijev, koji se suočava sa problemom stalnog prilagođavanja svoje odbrane novim ruskim sistemima.

Posebnu teškoću za ukrajinsku stranu predstavlja redosled tehnološkog razvoja. Dok Rusija uvodi narednu modifikaciju bespilotne letelice, Ukrajina tek nakon njenog pojavljivanja mora da razvija odgovarajuća sredstva zaštite.

Takva situacija, prema oceni ukrajinskih eksperata, omogućava ruskim snagama da zadrže inicijativu u razvoju dalekometnih udarnih dronova, dok ukrajinska protivvazdušna odbrana ostaje u položaju da odgovara na već uvedene tehnološke promene.

Neobično otkriće kineskih naučnika ponovo je otvorilo jedno od najvećih pitanja savremene astronomije, a karakteristike zabeleženog signala privukle su posebnu pažnju stručnjaka koji tragaju za inteligentnim životom izvan Zemlje.

Kineski radioteleskop FAST registrovao je neobičan radio signal tokom posmatranja udaljenog zvezdanog sistema K2-155. Otkriće je izazvalo interesovanje istraživača uključenih u potragu za vanzemaljskim civilizacijama, jer je signal pokazivao osobine koje nisu uobičajene za prirodne kosmičke izvore, objavio je britanski Dejli mejl.

Posebno je zanimljivo što signal nije otkriven tokom nedavnih posmatranja. Podaci u kojima je zabeležen prikupljeni su još 2021. godine, ali su rezultati njihove analize predstavljeni tek nedavno. Istraživanje je objavljeno u naučnom časopisu The Astronomical Journal.

Signal je dobio oznaku NBS 260108, a naučnicima je pažnju privukla njegova neobična struktura. Reč je o stabilnom radio tonu koncentrisanom oko jedne frekvencije, koja se tokom vremena ravnomerno menjala.

Takve karakteristike posebno su značajne u istraživanjima mogućeg postojanja vanzemaljske tehnologije. Prirodni kosmički procesi retko proizvode toliko uskopojasne signale, dok veštački radio predajnici mogu emitovati upravo takvu vrstu zračenja.

Zbog toga istraživači razmatraju mogućnost da ovakvi signali imaju veštačko poreklo, odnosno da bi u određenim okolnostima mogli predstavljati trag tehnološki razvijene civilizacije.

Dodatnu pažnju izaziva i lokacija prema kojoj je radioteleskop bio usmeren. Zvezdani sistem K2-155 nalazi se približno 238 svetlosnih godina od Zemlje i obuhvata tri planete iz kategorije takozvanih superzemalja.

Superzemlje su planete veće od Zemlje, ali manje od Neptuna i Urana. Njihovo proučavanje zauzima važno mesto u savremenoj astronomiji, naročito kada se nalaze na udaljenostima od svojih zvezda koje omogućavaju razmatranje potencijalno pogodnih uslova za život.

Jedna od tri planete u sistemu K2-155 nalazi se blizu takozvane nastanjive zone svoje zvezde. To je područje u kojem bi, pod odgovarajućim atmosferskim uslovima, na površini planete mogla postojati voda u tečnom stanju.

Ipak, dodatna analiza signala NBS 260108 pokazala je da njegovo vanzemaljsko poreklo nije potvrđeno. Istraživači su ustanovili osobine koje više odgovaraju radio smetnjama zemaljskog ili instrumentalnog porekla, pa su takvo objašnjenje ocenili kao verovatnije.

Precizan izvor signala nije utvrđen. Zbog toga ovo otkriće ne predstavlja dokaz postojanja vanzemaljske civilizacije, ali pokazuje zašto se neobični radio signali iz udaljenih planetarnih sistema detaljno ispituju pre donošenja konačnih zaključaka.

U Vašingtonu se sve glasnije govori o novoj vojnoj operaciji koja bi mogla da promeni odnose snaga na Bliskom istoku, dok se unutar američke administracije vodi ozbiljna rasprava o tome koliko još ima vremena za donošenje odluke.

Američki predsednik Donald Tramp suočava se sa sve snažnijim pritiscima dela svojih najbližih saradnika da ponovo pokrene vojna dejstva protiv Irana. Rasprava se ne vodi samo o mogućim ciljevima i obimu napada, već i o političkim okolnostima koje bi uskoro mogle da ograniče manevarski prostor Bele kuće.

Prema informacijama televizije NBC News, pojedini predstavnici Trampovog okruženja smatraju da predsednik ima približno osam nedelja da donese odluku o pokretanju nove velike vojne operacije protiv Teherana. Razlog za takvu procenu povezan je sa promenama u američkom Kongresu koje se očekuju početkom naredne godine.

Demokrate bi već u januaru trebalo da preuzmu kontrolu nad oba doma Kongresa, što bi znatno otežalo eventualnu vojnu eskalaciju. U takvim okolnostima administracija bi mogla da se suoči sa parlamentarnim istragama, ali i rezolucijom kojom bi se zahtevao hitan prekid borbenih dejstava.

Upravo zbog toga pojedini američki zvaničnici insistiraju da Tramp izda naređenje za obnavljanje udara u narednim nedeljama, pre nego što se politički odnosi u Vašingtonu promene.

Među mogućim metama nove operacije nalaze se iranski nuklearni objekti, uključujući kompleks Pikeks Mauntin (Pickaxe Mountain), kao i postrojenja naftne i gasne industrije. Razmatra se vojna kampanja koja bi trajala kraće od prethodne, ali bi bila znatno intenzivnija, sa snažnijim udarima u ograničenom vremenskom periodu.

Jedan od najistaknutijih zagovornika proširenja operacije jeste američki ministar odbrane Pit Hegset. On odgovornost za nastali zastoj pripisuje zvaničnicima koji su u aprilu ubedili predsednika da obustavi aktivna borbena dejstva, a zatim prihvati memorandum sa Teheranom.

Među predstavnicima administracije koje izvori povezuju sa takvom odlukom nalaze se potpredsednik SAD Džej Di Vens, državni sekretar Marko Rubio, specijalni izaslanik Stiv Vitkof i Trampov zet Džared Kušner.

Međutim, unutar predsednikovog najbližeg kruga ne postoji saglasnost o daljim koracima prema Iranu. Deo savetnika protivi se novim napadima, upozoravajući da bi vojna eskalacija mogla da poništi dosadašnje napore usmerene na postizanje mirovnog sporazuma.

Takva podela dolazi u trenutku kada diplomatski kontakti još nisu potpuno iscrpljeni. Tramp je 6. novembra saopštio da je u pregovorima sa Iranom ostvaren određeni napredak, što ukazuje da mogućnost političkog dogovora i dalje postoji.

Istovremeno, televizija Foks njuz objavila je da Vašington razmatra mogućnost obnavljanja vojnih operacija već 9. novembra.

Time su se dve suprotstavljene opcije, nastavak pregovora i povratak vojnim udarima, našle pred američkim predsednikom u trenutku kada deo njegovih saradnika smatra da se vreme za odluku ubrzano smanjuje.

Pitanje mogućeg prekida vatre u Ukrajini ponovo je otvoreno, ali rusko rukovodstvo upozorava da pre donošenja bilo kakve odluke mora biti razjašnjeno jedno od ključnih pitanja budućeg razvoja događaja.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je da Moskva neće prihvatiti još jedno primirje ili prekid vatre u Ukrajini ukoliko ne bude imala jasno razumevanje onoga što će uslediti nakon takvog dogovora.

Lavrov je ovaj stav izneo pred novinarima po završetku zajedničkog zasedanja Saveta ministara spoljnih poslova, Saveta ministara odbrane i Komiteta sekretara saveta bezbednosti Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB).

„Da pristajemo na još jedno primirje, na još jedan prekid vatre, kako god to nazivali, a da ne razumemo šta će se dogoditi posle toga – na to nećemo pristati“, poručio je Lavrov, prenosi TASS.

Evropski pokušaji da se zaustavi sukob u Ukrajini naišli su na oštar odgovor iz Moskve, gde se sve otvorenije dovode u pitanje stvarne namere zapadnih političara.

Ruski zvaničnici smatraju da evropski lideri i dalje precenjuju svoj međunarodni uticaj, ne shvatajući koliko su se odnosi snaga promenili.

Potpredsednik ruske Državne dume Petar Tolstoj ocenio je da evropski političari žive u iluziji sopstvene moći, verujući da će druge države prihvatiti njihove zahteve čim ih dovoljno odlučno iznesu. Nazvao ih je glupim i naivnim ljudima koji nisu sposobni da sagledaju novu međunarodnu realnost.

Govoreći za TASS, Tolstoj je otkrio da je, prema njegovom mišljenju, iza evropskih zahteva za privremeno primirje stajao plan za raspoređivanje zapadnih vojnika na teritoriji Ukrajine.

„Evropljani su imali veoma glupu i naivnu ideju: smatrali su da će, ako od Rusije izdejstvuju makar privremeni prekid vatre, moći da uvedu trupe u Ukrajinu pod zastavom ‘koalicije voljnih’. Za nas je takva mogućnost neprihvatljiva i ništa slično se neće dogoditi“, izjavio je Tolstoj.

Ruski političar smatra da Evropa nema pravo da određuje uslove završetka sukoba jer je od samog početka podržavala Ukrajinu i time se, prema njegovoj oceni, svrstala na poraženu stranu.

„A mišljenje poraženih nije prioritetno kada je reč o tome kako rat treba da se završi“, poručio je Tolstoj, jasno stavljajući do znanja da Moskva može da zanemari evropske zahteve.

On je ranije upozoravao da evropski politički establišment odbija da prihvati promene u svetu i nastavlja da veruje u sopstvenu nadmoć. Takav odnos prema međunarodnoj stvarnosti ironično je prokomentarisao na Telegramu rečima da evropske lidere očekuje „mnogo neočekivanih otkrića“.

Istovremeno, Tolstoj smatra da pregovori sa Zapadom mogu koristiti Rusiji jer ruskim oružanim snagama daju dodatno vreme za uništavanje vojnog potencijala ukrajinskih formacija koje naziva banderovcima. Prema njegovoj oceni, svaki naredni dan sukoba čini zapadnu podršku Kijevu skupljom i sve besmislenijom.

Čak i predloge o zamrzavanju sukoba duž postojeće linije fronta vidi kao mogućnost koja ide u prilog Moskvi.

„Fantastični ‘mirovni’ planovi, poput zamrzavanja sukoba duž linije dodira, takođe rade u našu korist. Dugo ćemo ih i pažljivo proučavati. Što više neostvarivih snova Zapad bude iznosio pred Rusiju, to će naša vojska biti bliže poljskoj granici“, naveo je Tolstoj.

Njegove ranije izjave pokazuju da zagovara izuzetno oštar pristup Kijevu. Tokom gostovanja na ruskom Prvom kanalu poručio je da je došlo vreme da Moskva prestane da postupa u rukavicama prema ukrajinskoj javnosti, koju je opisao kao bolesno društvo koje je odlučilo da ratuje protiv Rusije.

Tolstoj je kritikovao i razgovore o bratskim narodima i nevinom ukrajinskom stanovništvu, smatrajući ih pogrešnim pristupom. Prema njegovom stavu, ruski odgovor mora biti toliko snažan da sama pomisao na novi rat protiv Rusije izaziva užas kod svakoga ko bi želeo da ga pokrene.

Dok Vašington upozorava Teheran na mogućnost novih vojnih udara, iza zatvorenih vrata odvijaju se razgovori koji otkrivaju drugačiju stranu američke politike prema Iranu.

Administracija predsednika SAD Donalda Trampa pokušava da pronađe diplomatski izlaz iz sukoba, ali istovremeno nastavlja sa vojnim pritiskom. U tim nastojanjima posebnu ulogu dobila je Kina, od čijeg rukovodstva Amerikanci očekuju pomoć u kontaktima sa iranskim vlastima.

Kako je objavio komentator Vašington posta Dejvid Ignatijus, pozivajući se na američkog zvaničnika, Vašington je zatražio od Pekinga da iskoristi svoj uticaj na Teheran kako bi doprineo okončanju rata. Inicijativu je pokrenuo američki ministar finansija Skot Besent, uz Trampovu podršku.

Prema informacijama američkog zvaničnika, kinesko rukovodstvo već je prenelo odgovarajuću poruku iranskoj strani. Ipak, konkretni rezultati tog diplomatskog poteza zasad nisu poznati.

Pregovori o iranskom pitanju vođeni su još u septembru u Vašingtonu, kada je Tramp lično zatražio pomoć kineskog predsednika Si Đinpinga. Tokom zatvorenog razgovora Si se saglasio sa američkim stavom da Iran ne sme da poseduje nuklearno oružje.

Očekuje se da će dvojica lidera ponovo razgovarati o ovoj temi tokom samita Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEC), zakazanog za 18. novembar u kineskom Šenženu.

Važnu ulogu u diplomatskim kontaktima ima i potpredsednik SAD Džej Di Vens, koji je u oktobru uputio pomirljivo pismo Mohsenu Rezaiju. Teheran je pozitivno reagovao na taj gest, kao i na Vensove izjave da je rat bio greška.

Međutim, pokušaji pronalaženja političkog rešenja preko Pekinga praćeni su oštrim upozorenjima Bele kuće. Tramp nastavlja da preti Iranu novim udarima, dok Pentagon istovremeno priprema mogućnost dalje vojne eskalacije.

Tako Vašington od Kine traži pomoć u zaustavljanju rata, dok američka vojska razrađuje mogućnosti njegovog proširenja. Upravo ta protivrečnost pokazuje da diplomatski napori ne znače odustajanje SAD od vojnog pritiska na Teheran.

Međunarodna ekonomska konkurencija poprima sve opasnije oblike, a pojedini potezi velikih sila, prema oceni Moskve, predstavljaju direktnu pretnju globalnoj bezbednosti.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov upozorio je da se u svetskoj ekonomiji ubrzano šire metode pritiska koje prevazilaze tradicionalne trgovinske i finansijske sukobe.

Protekcionističke mere, ograničavanje pristupa savremenim tehnologijama i zloupotreba međunarodnih finansijskih mehanizama postali su sastavni deo takvog nadmetanja.

U autorskom članku „Svetska ekonomija i njene veze sa međunarodnom bezbednošću“, objavljenom u listu Komersant, Lavrov je ocenio da prepreke širenju naprednih tehnologija sve češće prerastaju u potpune blokade. Istovremeno, zloupotreba statusa rezervnih valuta, osiguranja, vozarine i berzanskih usluga dostigla je, kako smatra, razmere bez presedana.

Posebno je ukazao na jednostrane restriktivne mere koje se primenjuju i prema trećim jurisdikcijama, kao i na oduzimanje suverene imovine. Takvi postupci, prema njegovoj oceni, postali su uobičajeni instrumenti nelojalne konkurencije, zajedno sa terorističkim napadima na kritičnu infrastrukturu.

Govoreći o posledicama takve politike, ruski šef diplomatije izneo je ozbiljnu optužbu na račun Velike Britanije. On je izjavio da je miniranje gasovoda Severni tok izvedeno pod rukovodstvom kuratora iz Londona.

Time je uništavanje važnog energetskog sistema povezao sa širim obrascem međunarodnog nadmetanja u kojem se, pored ekonomskih ograničenja, koriste i napadi na strateške objekte.

Eksplozije na gasovodima Severni tok i Severni tok 2 dogodile su se 26. septembra 2022. godine. Tada su zabeležena razaranja bez presedana na tri cevi ovog gasovodnog sistema, pri čemu Severni tok 2 još nije bio pušten u eksploataciju.

Generalno tužilaštvo Ruske Federacije potom je iniciralo pokretanje krivičnog postupka zbog akta međunarodnog terorizma.

Lavrov je upozorio da takvi napadi, zajedno sa finansijskim ograničenjima, tehnološkim blokadama i oduzimanjem državne imovine, više ne predstavljaju izuzetke, već postaju uobičajene metode nelojalne konkurencije u savremenim međunarodnim odnosima.

Pregovori o Ukrajini zakazani za 10. i 11. novembar u Abu Dabiju izazvali su neslaganja oko učešća evropskih država, dok iz Moskve i Pariza stižu različite poruke o tome ko će imati mesto za pregovaračkim stolom.

U glavnom gradu Ujedinjenih Arapskih Emirata sastaće se delegacije Rusije i Ukrajine, uz posredovanje Sjedinjenih Američkih Država. Međutim, pitanje prisustva evropskih predstavnika otvorilo je novi diplomatski spor neposredno pred početak razgovora.

Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov izjavio je da evropska trojka, koju čine Francuska, Nemačka i Velika Britanija, nije pozvana da učestvuje u trilateralnim pregovorima.

Peskov je objasnio da Amerikanci i Ukrajinci imaju sopstvene kanale komunikacije sa evropskim partnerima i da preko njih mogu da uspostave mehanizam koordinacije. Ipak, naglasio je da će zvanični pregovori ostati ograničeni na Rusiju, Ukrajinu i SAD, prenose RIA Novosti.

Američki specijalni izaslanik Džared Kušner potvrdio je na društvenoj mreži Iks trilateralni karakter sastanka, ali je istakao da će trajno rešavanje ukrajinskog sukoba zahtevati i direktne razgovore Rusije sa evropskim državama.

Kušner, zet američkog predsednika Donalda Trampa, izrazio je nadu da će pregovori u Abu Dabiju stvoriti uslove za takve kontakte u bliskoj budućnosti. Prema njegovim rečima, sveobuhvatno i trajno rešenje moraće da obuhvati i šire mehanizme evropske bezbednosti koji se neposredno tiču interesa evropskih partnera.

Istovremeno, Juronjuz navodi da mogućnost direktnih kontakata evropskih predstavnika sa ruskom delegacijom u Emiratima još nije isključena. U Abu Dabi dolaze predstavnici Evropske komisije i Evropskog saveta, savetnici za nacionalnu bezbednost Francuske, Nemačke i Velike Britanije, kao i šef kabineta generalnog sekretara NATO-a Džefri van Leven.

Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro prethodno je u programu radija RTL izjavio da će Evropa biti predstavljena na razgovorima i da će Francuska učestvovati u diskusijama.

„Francuska će biti u Abu Dabiju kako bi učestvovala u tim razgovorima. Francuska će se pobrinuti da se glas Evrope čuje“, poručio je Baro, a prenosi Vremja.ua.

Međutim, ruska strana je takvu mogućnost odbacila još 28. oktobra, kada je pomoćnik predsednika Rusije Jurij Ušakov u intervjuu za Vesti izjavio da evropski predstavnici nisu pozvani na trilateralni sastanak i da njihovo pozivanje nije ni planirano.

Prema informacijama medija, ruska i ukrajinska delegacija već su poletele za Abu Dabi. Evropski zvaničnici će, uprkos dolasku u Emirate, ostati izvan zvaničnog pregovaračkog formata, dok mogućnost njihovih odvojenih susreta sa ruskom delegacijom ostaje otvorena.

Svakodnevno ispijanje kafe moglo bi da ima značajniju ulogu u očuvanju zdravlja mozga nego što se ranije pretpostavljalo.

Rezultati velikog naučnog istraživanja ukazuju na povezanost ovog popularnog napitka sa manjom učestalošću demencije i boljim očuvanjem pamćenja i sposobnosti razmišljanja. Međutim, pokazalo se da količina popijene kafe može biti važna koliko i sam izbor napitka.

Istraživanje sprovedeno u Sjedinjenim Američkim Državama obuhvatilo je više od 131.000 ljudi, koji su praćeni tokom perioda dugog i do 43 godine. Naučnici su analizirali njihove navike u konzumiranju kafe i čaja, kao i promene kognitivnih funkcija i učestalost dijagnostikovane demencije.

Rezultati su pokazali značajnu razliku između osoba koje redovno piju kafu sa kofeinom i onih koje je gotovo uopšte ne konzumiraju. Među najvećim potrošačima kafe registrovan je 141 slučaj demencije godišnje na 100.000 ljudi, dok je među osobama koje gotovo ne piju ovaj napitak zabeleženo 330 slučajeva.

Nakon što su istraživači uzeli u obzir različite prateće faktore koji mogu uticati na zdravlje mozga, utvrđeno je da je rizik od demencije kod ljubitelja kafe bio približno 18 odsto manji.

Razlike su primećene i kada je reč o subjektivnom osećaju slabljenja pamćenja i sposobnosti razmišljanja. Takve tegobe prijavilo je 7,8 odsto osoba koje redovno konzumiraju kafu, naspram 9,5 odsto među onima koji je gotovo ne piju.

Posebno je zanimljiv zaključak o količini napitka koja je povezana sa najpovoljnijim rezultatima. Prema analizi, optimalan dnevni unos iznosi dve do tri šoljice kafe. Povećavanje te količine ne donosi dodatnu značajnu korist kada je reč o smanjenju rizika od demencije.

Istraživači su ispitivali i uticaj drugih napitaka. Pokazalo se da čaj takođe ima povoljnu statističku povezanost sa očuvanjem kognitivnih funkcija, pri čemu su najbolji rezultati zabeleženi kod osoba koje dnevno piju jednu do dve šoljice.

Međutim, kafa bez kofeina nije pokazala istu povezanost sa manjim rizikom od demencije. Ovaj podatak ukazuje na moguću važnu ulogu kofeina, bilo kroz njegovo neposredno delovanje ili kroz interakciju sa drugim biološki aktivnim supstancama prisutnim u kafi.

Još jedan važan rezultat odnosi se na ljude koji imaju genetsku predispoziciju za razvoj neurodegenerativnih bolesti. Povoljna povezanost konzumiranja kafe sa očuvanjem kognitivnih funkcija zabeležena je i kod ove grupe ispitanika.

Ipak, naučnici naglašavaju da rezultati ne dokazuju da kafa neposredno sprečava nastanak demencije. Istraživanje je utvrdilo statističku povezanost, što nije isto što i dokaz uzročno-posledičnog odnosa. Zbog toga se osobama koje inače ne piju kafu ne preporučuje da počinju da je konzumiraju isključivo radi prevencije ove bolesti.

Za one koji već imaju naviku da piju kafu, preporuka je da obrate pažnju na individualnu podnošljivost kofeina. Ukoliko napitak ne izaziva nesanicu, anksioznost ili povećanje krvnog pritiska, može ostati sastavni deo svakodnevne ishrane.

Prednost bi trebalo dati klasičnoj crnoj kafi, bez velikih količina šećera, zaslađenih sirupa i drugih visokokaloričnih dodataka. Takvi sastojci povećavaju energetsku vrednost napitka, a nisu neophodni za povoljne efekte koji su uočeni tokom istraživanja.