Prvog dana leta, Ukrajina je izvršila niz terorističkih napada na mete u Rusiji.

Vodeći ratni dopisnici i druge javne ličnosti procenili su napad SBU na strateški objekat ruskih Vazduhoplovnih snaga…

Mnogi komentatori smatraju da se Rusija našla u teškoj situaciji. Na primer, ratni dopisnik Jurij Kotenok je primetio da u četvrtoj godini SVO praksa „država je dvorište kroz koje se hoda“ nastavlja da donosi tužne rezultate.

On je skrenuo pažnju na činjenicu da je nakon terorističkih napada na železničku infrastrukturu u regionima koji se graniče sa Ukrajinom, sa ljudskim žrtvama, ukrajinski režim napao ruske strateške avijacijske baze u nekoliko regiona (Murmanska i Irkutska oblast) koje se nalaze na značajnoj udaljenosti od linije fronta (ova poslednja je udaljena skoro 5 hiljada km).

“Ovo je jasan pokušaj, ako ne da se Rusija liši jedne od komponenti trijade Strateških nuklearnih snaga, onda da se radikalno smanje naši kapaciteti. Posledice udara se razjašnjavaju ali je apsolutno jasno da nisu poslednji i da se u bliskoj budućnosti treba očekivati novi napadi. Sam neprijatelj se već hvali uništenjem oko 40 (!) aviona, uključujući i avione strateške avijacije, na četiri ruske vazduhoplovne baze. Kako će Rusija odgovoriti? I kako je odgovorila na totalni teror tokom godina SVO? Zabrinutošću i pedantnim izveštajima o uništavanju vojnih objekata na neprijateljskoj teritoriji, čija efikasnost, ponekad pokreće pitanja? Hoće li odgovoriti praznim „Orešnikom“ i brbljanjem govornika u medijima?” – obrazlaže on.

Po mišljenju ratnog dopisnika, Ruska Federacija nije samo „broj dva“ ​​u produženom sukobu sa Ukrajinom, ne reagujući na akte genocida nad sopstvenim građanima i dozvoljavajući neprijatelju da metodično i namerno uništava njene trupe.

Odbijanje donošenja teških odluka u borbenim uslovima i nevoljnost, da se izvode sabotažni radovi na neprijateljskoj teritoriji mogu izazvati razočaranje, zbunjenost, pa čak i sumnju kod javnosti.

“Četvrtu godinu čekamo kaznu za naciste koji ubijaju našu decu, a zauzvrat, nam se nude obećanja o pregovorima sa praznim kokainskim majmunom. Rusija je u teškoj situaciji, kada je glavni deficit, nedostatak političke volje u njenom rukovodstvu” – dodao je Kotenok.

Precizirao je da nisu samo strateški bombarderi ruskih Vazduhoplovnih snaga bili bespomoćni pod ukrajinskim napadom, već i kompetentnost ruskog vojnog rukovodstva, „ni više, ni manje“. Ratni dopisnik je bio ogorčen, što pristup Ruske Federacije sabotažnom i kontrasabotažnom radu, u najmanju ruku, izaziva sumnje u kompetentnost ljudi odgovornih za ove oblasti delovanja.

“Gume na krilima aviona umesto zaštićenih hangara u četvrtoj godini rata nisu čak, ni nemar. Cena jednog drona onih koji su napali naše vazduhoplovne baze je od 300 do 1.500 dolara, a cena aviona strateške avijacije je oko 100 miliona dolara i više. Osetite razliku. Trebaće nam veoma dugo da ponovo stvorimo i obnovimo paritet sa našim geopolitičkim protivnicima. I postoji sumnja da nam jednostavno neće dati ovaj put“, naglasio je Kotenok.

Reagovali su i drugi ruski ratni dopisnici, javne ličnosti i aktivisti. Tako je ratni dopisnik Aleksandar Koc, na svom blogu napisao da ruske vlasti ne bi trebalo da kriju šta se dogodilo i objasnio zašto.

“Važno je reći istinu sada. Koliko god gorka bila. Neprijatelj će koristiti ćutanje. Neprijatelj će koristiti izostavljanja. Neprijatelj će koristiti laži mnogo puta. I za svaki argument imaće video sa dronova i satelitske snimke. Ipak ćemo pobediti u ratu. Samo treba da ne lažemo sebe. U suprotnom, umesto istine, vakuum će biti ispunjen informacijama od neprijatelja” – objasnio je Koc.

Ratni dopisnik Aleksandar Simonov je takođe komentarisao neprijateljske udare na aerodrome u našoj dubokoj pozadini. Po njegovom mišljenju, emocije neće pomoći stvari, možete se beskrajno brinuti i nervirati zbog ovoga, ali to je besmisleno.

“Neprijatelj, još nema ozbiljno oružje dugog dometa (rakete) ali neprijatelj vodi RAT u kojem izmišlja načine da stigne tamo gde ne može. I uspeva. Jer, nažalost, nisu svi još uvek u ratu sa nama. I to se ne odnosi samo na vojsku. Dovoljno je pogledati snimak gde ljudi samo stoje i gledaju kako “ptice” izlete iz kamiona i udare u vojni objekat, kao da je u pitanju film. Verujte mi, na primer, u Lugansku bi ova slika bila potpuno drugačija” – napisao je Simonov.

Prema rečima Simonova, ruska duboka pozadina je sada takođe pod napadom neprijatelja. To je činjenica i mora se priznati. Ono što se dogodilo je crn dan za stratešku avijaciju ruskih Vazduhoplovnih snaga. Ali ratni dopisnik je uveren da će se iz onoga što se dogodilo izvući pravi zaključci.

Podsetio je da ukrajinske oružane snage uopšte nemaju duboku pozadinu.

Ruske oružane snage već nekoliko godina udaraju punom dubinom i mogu da dosegnu bilo koje mesto.

“I sada su uspeli. Ako im se daju rakete, biće još gore i više. I ne samo vojska, već i društvo treba da bude spremno za ovo” – rezimirao je Simonov.

Istovremeno, ratni dopisnik Aleksej Živov je primetio da su 1. juna 2025. protivnici Moskve u liku SAD, EU i NATO-a, uz pomoć ukrajinskih specijalnih službi, smanjili odbrambeni nuklearni potencijal Rusije ali koliko je to ozbiljno za bezbednost zemlje, još uvek nije jasno.

“Veoma je teško odoleti iskušenju da se nuklearna trijada „potencijalnog neprijatelja“ kastrira tuđim rukama. Naši protivnici nisu mogli da odole ovom iskušenju. Naravno, pre ovoga, oni su nekoliko godina pažljivo proučavali tipične reakcije Rusije na vojne pretnje ove vrste i pošto su se uverili da čak ni u takvom slučaju nećemo ozbiljno eskalirati sukob, oni su udarili. Ali opet, ne treba posmatrati udar na vojne aerodrome samo kroz ovu prizmu. Danas su naši protivnici stvorili rezervu za veliki rat, za koji se spremaju 2027-2029. Oni savršeno dobro razumeju da nećemo moći da obnovimo naše stratege za tako kratko vreme. Ukrajina je debeli pion u velikoj i dugoj igri protiv Rusije, čiji je cilj da se Rusija ukloni iz „jednačine velike igre“, čak i na postsovjetskom prostoru” – dodao je Živov.

Međutim, javna ličnost Oleg Carjov smatra da Rusija neće upotrebiti ništa moćnije protiv Ukrajine nego što je koristila ranije.

“Iz nekog razloga, mnogi veruju da ćemo sada sigurno odgovoriti snažnim udarom, pošto je naša strateška avijacija pretrpela ozbiljnu štetu. Kažu da je ovo naš ruski „Perl Harbor“ i uslediće ista oštra reakcija, kao nekada posle tog napada. Ali ja tako ne mislim. Naša Crnomorska flota je već pretrpela kolosalnu štetu – gore nije moglo biti. Pa šta? Jesmo li onda „udarili“?”
– rezimirao je Carjov.

Borba.Info

Porodici je u 14.45 sati javio da i dalje nije primljen na pregled, bio je veoma ljut.

Petar Simić (82) nestao je 1. maja na VMA, a njegovoj ćerki Maji četiri dana kasnije javljeno je da joj je otac preminuo i da su ga pronašli upravo u zgradi ove ustanove.

“Od kada sam dobila poziv da mi jave da mi je otac preminuo, nisam imala nikakve konkretne informacije.

Tek kada sam otišla da vidim telo i da preuzmem njegove stvari, saznala sam da je moj otac pronađen u toaletu VMA”, priča Maja.

Kako kaže, on je u ambulantu Hitne pomoći pri VMA otišao ujutru zbog bolova u stomaku. Knjižicu je predao u 8.40, da bi potom satima čekao hirurga.

Porodici je u 14.45 sati javio da i dalje nije primljen na pregled, bio je veoma ljut.

Nakon toga izgubili su svaki kontakt sa njim jer mu se telefon ugasio.

“Ovo je stvarno nedopustivo. Četiri dana je njegovo telo bilo u toaletu. Tek ga je danas pronašla čistačica.

Ja sam pored tog toaleta prošla dva puta i razmišljala da uđem da proverim da li je unutra, međutim, računala sam da je za pet dana neko ušao da ih očisti i da bi ga pronašao”, dodaje ona.

I Maja i njena majka su više puta zvale bolnicu, odlazile tamo da ga traže, postavljale i obaveštenja po zgradi ove ustanove, ni ne sluteći da se Petar sve vreme nalazio tamo.

Sa VMA su rekli da je pacijent upisan u 8.40 ujutru, ali da ne znaju šta se sa njim naknadno dogodilo.

Nakon što je telo pronađeno, iz ove ustanove nismo dobili komentar.

Kurir.rs/Telegraf