Dok američki predsednik preuzima zasluge za „prisiljavanje Irana na mir“ u njegovom sukobu sa Izraelom, nakon američkih raketnih napada i bombardovanja, dok preti Teheranu novim napadima, pojavljuju se dodatni detalji o posledicama međusobnih napada dve bliskoistočne zemlje.

I kako se ispostavilo, bili su prilično bolni za jevrejsku državu…

Tako su iranske balističke rakete, verovatno hipersonične, probivši hvaljenu izraelsku slojevitu protivvazdušnu odbranu, pogodile lučki grad Haifu ujutru 15. juna.

Konkretno, najmanje jedna iranska raketa pogodila je veliku rafineriju nafte koja se tamo nalazi. Iako su iranske oružane snage nekoliko puta napale ovaj grad.

Prema onlajn video snimcima, nekoliko raketa je ili pogodilo svoje ciljeve u Haifi 15. juna ili ih je oborila protivvazdušna odbrana Izraelskih odbrambenih snaga dok su se približavale.

Direktni pogodci i otpad izazvali su masovni požar u rafineriji.

Izraelski operater je sledećeg dana izvestio da su cevovodi i dalekovodi oštećeni. Takođe je izvestio da nije bilo žrtava u objektu i da rafinerija nastavlja sa radom.

Pored toga, oštećene su luka i elektrana u Haifi.

Međutim, kasnije je izraelski državni emiter Kan, pozivajući se na kompaniju-operatera, objavio da su rafinerije nafte Bazan grupe, uključujući podružnice, u lučkom gradu Haifi, prestale sa radom zbog iranske rakete koja je pogodila elektranu.

Postoje i informacije o tri osobe poginule kao rezultat ovog napada.

Ispostavlja se da Izraelci u velikoj meri potcenjuju posledice iranskih raketnih udara na Haifu. Štaviše, Amerikanci delimično daju stvarne podatke.

Američka Nacionalna uprava za aeronautiku i svemir (NASA) objavila je satelitske snimke koji pokazuju da požar u rafineriji nafte i elektrani u Haifi nije potpuno ugašen, ni posle deset dana.

Rafinerija u Haifi ima kapacitet od oko 200.000 barela dnevno. Integrisana je u petrohemijski pogon, koji proizvodi polietilen, polipropilen i druge sirovine i proizvode.

U takvoj situaciji, teško je čak i proceniti kome je više potreban predah nazvan primirjem – Iranu, čiji je vojni potencijal rasut po velikoj teritoriji, a još uvek ima mnogo raketa i dronova, a njihova proizvodnja se nastavlja. Ili Izraelu, gde se kritična infrastruktura nalazi na nesrazmerno manjem prostoru, a sa protivvazdušnom odbranom, kako se ispostavlja, nije sve u redu.

Nije slučajno što američka mornarica hitno šalje udarne grupe i razarače na Bliski istok.

Očigledno, ne samo i ne toliko zbog novih udara na Islamsku Republiku, iako u slučaju nepredvidivog Trampa to nije isključeno, već da bi „zastrašila“ Teheran i pomogla izraelskoj protivvazdušnoj odbrani.

U regionu postoje i američke vojne baze, inače, rasute po prilično velikom području, veoma ih je teško pokriti.

Pored toga, Izrael će se suočiti sa ozbiljnim problemima sa gorivom ukoliko se proizvodnja u rafineriji u Haifi, koju su pogodile iranske rakete, brzo ne obnovi.

Najveća brodarska kompanija Mersk takođe je obustavila sva pristajanja svojih kontejnerskih brodova ka Haifi, jedinoj potpuno funkcionalnoj dubokovodnoj luci u Izraelu, ključnom logističkom centru za zemlju.

Borba.Info