Severnoatlantska alijansa, predvođena SAD, je bombardovanjem zgrade RTS-a u Beogradu 1999. godine, pokazala koliko zaista podržava ideale demokratije kao i koliko je spremna da prekrši sve obaveze, norme i pravila.

Zapad zahteva od Srbije da zaboravi NATO bombardovanje 1999. godine i hladnokrvno ubistvo, više od 2.500 svojih građana, uključujući 89 dece, uništenu infrastrukturu kao i gubitke vredne više milijardi dolara, navela je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, na brifingu.

Od Srbije se traži da okrene novu stranicu istorije, a o nadoknadi ili makar izvinjenju nema, ni reči, navela je Zaharova.

„Licemerje Zapada nema granica – on uporno ignoriše napad na zgradu RTS-a u Beogradu 23. aprila 1999. godine“, istakla je Zaharova.

Upravo tada je Vašington pokazao, koliko zaista podržava ideale demokratije – usmerio je svoje oružje protiv medija, pod lažnim izgovorom tzv. borbe protiv propagande, naglasila je zvanična predstavnica ruskog MSP-a.

„Tada je Zapad, predvođen SAD, pokazao spremnost da prekrši sve obaveze, norme i pravila, pa i ona koje se smatraju svetinjom demokratskog društva, ako su ugroženi njihovi sebični interesi“, zaključila je Zaharova.

Podsetila je na 23. april 1999. godine kada je NATO u Beogradu „počinio zločin koji ne zastareva“ i pogodio zgradu Radio-televizije Srbije.

„U noći između 22. i 23. aprila 1999. godine, avioni NATO-a izveli su napad u kojem je poginulo 16 civila među kojima su bili tehničari, urednici, šminkeri, reditelji, obezbeđenje i snimatelji“, podsetila je Zaharova.

Međutim, napad na medijsku kuću, ne samo da je prošao nekažnjeno, već je Zapad ovaj zločin pravdao vojnom nuždom, pozivajući se na činjenicu da su srpske komunikacije i objekti medija proglašeni „legitimnim vojnim ciljevima“ i pre početka operacije.

Danas se ispred ruševina zgrade RTS-a u Beogradu nalazi spomenik na kome su uklesana imena žrtava i jedna reč, jedno retoričko pitanje: „Zašto?“, navela je Zaharova.

„One koji se usude da brane svoju slobodu i dostojanstvo i jednostavno govore istinu, na sve načine pokušavaju da ućutkaju“, zaključila je Zaharova.

rt.rs

Državna duma je usvojila apel UN u kojem ih poziva da osudi operaciju protiv Jugoslavije 1999. godine i preduzme mere da se NATO pozove na odgovornost.

Nacrt apela veća Savezne skupštine usvojen je ne samo UN, već i međunarodnim parlamentarnim organizacijama i parlamentima stranih država u vezi sa 25. godišnjicom početka bombardovanja teritorije suverene Jugoslavije, od strane koalicija Severno-atlantskog saveza…

O apelu je novinarima rekao šef komiteta Dume za međunarodne poslove, lider LDPR Leonid Slucki.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Odbor za međunarodne poslove podneo je Većima Savezne skupštine nacrt obraćanja u vezi sa 25. godišnjicom početka bombardovanja teritorije suverene Jugoslavije NATO koalicije.

Predlažemo da ga podnesemo na razmatranje Državnoj dumi 20. marta, sinhronizovano sa Savetom Federacije – objasnio je.

U tekstu nacrta apela, ruski parlament poziva UN i parlamente sveta da konačno osude vojnu operaciju Severnoatlantske alijanse protiv Jugoslavije i preduzmu mere za privođenje država članica NATO međunarodnoj odgovornosti za direktnu agresiju na Jugoslaviju.

Savezna Republika Jugoslavija, rekao je Slucki.

Ruski poslanici smatraju da je neophodno, uoči godišnjice agresije NATO-a na Jugoslaviju, dati pravičnu ocenu „ovog grubog kršenja međunarodnog prava“.

Takođe, parlamentarci „izražavaju duboku zabrinutost, zbog tekućih pokušaja kolektivnog Zapada da međunarodnoj zajednici predstavi akt agresije, na Saveznu Republiku Jugoslaviju kao mirovnu operaciju“.

U međuvremenu, nepriznato Kosovo je prvi put pristalo da pruži vojnu pomoć Kijevu.

Sastoji se od municije za minobacače, kamione i oklopna vozila. Lekovi sa kamionima, taktičkim i oklopnim vozilima biće isporučeni u Ukrajinu sledeće nedelje.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Na današnji dan 1999. godine američki avioni su s pet projektila razorili zgradu ambasade Kine u Beogradu, usmrtivši troje kineskih novinara, a jedan civil je ubijen prilikom bombardovanja obližnjeg hotela “Jugoslavija”.

Prethodno je NATO avijacija, kao i pet dana pre toga, onesposobila ključne trafo-stanice na širem području Beograda, izazvavši delimičan raspad elektroenergetskog sistema u Srbiji.

Danas je nedelja, 7. maj, 127. dan 2023. Do kraja godine ima 238 dana.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

1682 – Umro je ruski car Fjodor III Aleksejevič Romanov, kojeg je na prestolu nasledio polubrat Petar I, nazvan Petar Veliki. Car je postao 1676, ali, maloletan i bolešljiv, nije bio u stanju da samostalno vlada, pa su zemljom praktično upravljali njegovi ujaci, boljari Miloslavski.

Tokom njegove vladavine Rusija je učvrstila vlast na ogromnim novoosvojenim teritorijama u Povoložju, Sibiru i Ukrajini.

1711 – Rođen je škotski filozof, ekonomista i istoričar Dejvid Hjum, koji je kritikom verodostojnosti metafizike, odnosno preispitivanjem principa kauzaliteta, uzdigao empirističko filozofsko mišljenje u Engleskoj. Dao je značajan podsticaj kritičkoj filozofiji Imanuela Kanta i uticao na pozitivizam i logičko-empirističku filozofiju.

Prethodnik je klasičnih engleskih ekonomista i tvorac kvantitativne teorije novca. Dela: “Rasprava o ljudskoj prirodi”, “Moralni, politički i literarni ogledi”, “Filozofski ogled o ljudskom razumu”, “Političke rasprave”, “Istraživanje principa morala”, “Istorija Engleske”, “Moj život”.

1833 – Rođen je nemački kompozitor Johanes Brams, istaknuti kasni romantičar. Kao pobornik oživljavanja oblika klasične i pretklasične muzike komponovao je u tradiciji Johana Sebastijana Baha, Ludviga van Betovena i ranih romantičara.

Sintetizovao je principe klasike i romantike, pa su ga njegovi sledbenici nazvali osnivačem nemačke novoklasične škole. Dela: četiri simfonije, kamerna muzika, violinske i klavirske sonate, balade, dva klavirska i jedan violinski koncert, vokalne kompozicije (“Nemački rekvijem”), solo pesme, horovi.

1840 – Rođen je ruski kompozitor Petar Iljič Čajkovski, najistaknutiji ruski simfoničar 19. veka. Inspirisao se narodnom muzikom, bajkama i ruskom istorijom. Komponovao je šest simfonija, opere, uvertire, koncerte za klavir, koncerte za violinu, kamernu muziku, balete, solo pesme, klavirske kompozicije. Inspirisan Srpsko-turskim ratom 1876.

Čajkovski je komponovao “Srpsko-ruski marš”, danas poznat kao “Slovenski marš”. Motive je pronašao u zbirci Kornelija Stankovića “Srbske narodne melodije”, štampanoj 1862. u Beču (prvo izdanje 1859). Za tu zbirku srpski kompozitor nagrađen je od strane ruskog carskog dvora Ordenom svetog Stanislava.

Srpsko-ruski marš Čajkovskog prvi put je izveden 17. novembra 1876. u Moskvi. Ostala dela: opere “Evgenij Onjegin”, “Pikova dama”, simfonija “Patetična”, baleti “Labudovo jezero”, “Ščelkunčik”, “Uspavana lepotica”, uvertira “Romeo i Julija”.

1861 – Rođen je indijski pisac i filozof Rabindranat Tagore, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1913. Po opštoj oceni literata neprevaziđene vrednosti. Napisao je više od hiljadu poema, 24 drame, osam romana, najmanje osam tomova pripovedaka, više od 2.000 pesama i mnoštvo eseja.

Pisao je na bengalskom jeziku, a poeziju je sam prevodio na engleski. Napustio je tradicionalni književni bengalski i pisao na govornom jeziku. Njegovo delo odlikuje se snagom i jasnoćom misli, dostojanstvenom emotivnošću ali ga krasi i duboka društvena odgovornost.

Dela: zbirke pesama “Gradinar”, “Gitandžali”, zbirke pripovedaka “Grupa priča”, “Zlatan čamac”, “Kasna žetva”, “Snovi”, “Nuđenja”, roman “Gora”, lirske drame “Čitra”, Malini”, publicistički rad “Nacionalizam”.

1892 – Rođen je srpski pisac Milutin Bojić. Autor čuvene “Plave grobnice” poeme o masovnom sahranjivanju srpskih vojnika u Jonsko more nedaleko od Krfa. Studirao je filozofiju i pedagogiju u Beogradu. Učestvovao je u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. Posle povlačenja preko Albanije radio je kao državni službenik na Krfu i u Solunu. Umro je od tuberkuloze u 25. godini i sahranjen je na solunskom groblju Zejtinlik. Dela: četiri knjige pesama i više drama, uključujući “Kraljevu jesen” i “Uroševu ženidbu”.

1893 – Povodom 400. godišnjice osnivanja Obodske štamparije, književno-umetnička zajednica pod predsedništvom Milana Milićevića priredila je prvu izložbu srpskih knjiga u Beogradu.

1901 – Rođen je američki filmski glumac Frenk DŽejms Kuper, poznat kao Gari Kuper, jedan od najomiljenijih glumaca u istoriji Holivuda, prepoznatljiv po naglašenoj individualnosti. Snimio je 84 filma. Filmovi: “Zakon Divljeg zapada”, “Narednik Jork” (Oskar), “Kome zvono zvoni”, “Tačno u podne” (Oskar), “Vera Kruz”, “Prijateljsko ubeđivanje”, “Ljubav popodne”, “Drvo za vešanje”.

1915 – Nemačka podmornica torpedovala je u Prvom svetskom ratu britanski putnički brod “Luzitanija” kod obala Irske, u kojem je poginulo 1.198 ljudi, uključujući mnoge građane SAD. Ovaj slučaj ostavio je veliki utisak u Americi i na kraju je prihvaćen kao povod da SAD stupe u rat protiv Nemačke.

1928 – Granica prava glasa žena u Velikoj Britaniji spuštena je sa 30 na 21 godinu.

1936 – Rođen je Ivan Jagodić, srpski pozorišni, filmski i televizijski glumac. Posebno je bio angažovan u Dramskom programu. Upamćen je, između ostalog, po karakterističnoj boji glasa i vrhunskoj dikciji.

1954 – Snage otpora u Vijetnamu potukle su Francuze kod Dijen Bijen Fua, što je uticalo na francusku javnost da pojača zahteve za prestanak rata i francuska vlada je 21. jula 1954. prihvatila sporazum kojim je okončala vojnu intervenciju u svojoj koloniji Indokini. Bio je to početak raspada francuskog kolonijalnog carstva.

1995 – Kandidat konzervativaca, gradonačelnik Pariza Žak Širak, pobedio je na predsedničkim izborima u Francuskoj kandidata socijalista Lionela Žospena.

1997 – U izveštaju Vlade SAD osuđena je saradnja Švajcarske s nemačkim nacistima tokom Drugog svetskog rata, zbog činjenice da su švajcarske banke prihvatale zlato, umetnine i najrazličitije dragocenosti opljačkane širom okupirane Evrope. U studiji je navedeno da je time produžen rat, jer je podržana “sposobnost Nemačke da vodi rat”.

1999 – Od kasetnih bombi – zabranjenih prema ženevskim konvencijama za napade i na vojne ciljeve – izbačenih nešto pre podneva iz aviona NATO isključivo na civilne ciljeve, stambene zgrade i ulice u blizini glavne gradske pijace i Kliničkog centra u strogom centru Niša, poginulo je 16 civila a više od 70 je ranjeno.

1999 – Kod Lipljana je pronađeno telo Fehmija Aganija, najbližeg saradnika Ibrahima Rugove. Zvanično je saopšteno “da ga je ubila tzv. OVK” pošto se protivio njihovim terorističkim metodama, što je tzv. OVK odbacila, kao i njegovi najbliži.

2000 – Predsednik Rusije Vladimir Putin, uverljivi pobednik na izborima mesec i po dana ranije, polaganjem zakletve na svečanosti u Kremlju zvanično je preuzeo funkciju šefa države. Njegov prethodnik Boris Jeljcin je, predajući dužnost, događaj ocenio kao istorijski, jer je prvi put u istoriji Rusije vlast mirno predata.

2002 – U more na severoistoku Kine srušio se kineski putnički avion, što nije preživeo niko od 112 putnika i članova posade.

2002 – U napadu islamskog teroriste samoubice na jedan klub južno od Tel Aviva poginulo je najmanje 15 ljudi. Odgovornost je preuzela teroristička organizacija Hamas.

2007 – Umro je srpski pesnik, akademik, Stevan Raičković. Studirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, a već sa 17 godina počeo je da objavljuje poeziju u “Književnosti”, “Mladosti”, “Književnim novinama” i “Politici”. Bio je saradnik Literarne redakcije Radio Beograda i urednik u Izdavačkom preduzeću “Prosveta”.

Objavio je dvadesetak zbirki pesama i nekoliko knjiga eseja. Prvu zbirku “Detinjstvo” objavio je 1950. Prevodio je rusku poeziju i to Anu Ahmatovu, Marinu Cvetajevu, Josifa Brodskog, kao i Borisa Pasternaka, ali i Šekspirove sonete i Frančeska Petrarku (“Deset ljubavnih soneta”). Raičkovićeva poezija objavljivana je na ruskom, poljskom, češkom, slovačkom, mađarskom, bugarskom, rusinskom, albanskom, slovenačkom i makedonskom jeziku.

Dobitnik je najznačajnijih pesničkih nagrada – Zmajeve, Zmajevih dečjih igara, “Neven”, Njegoševe, Dučićeve,”Branko Miljković”, “Ljubiša Jocić”, “Goranov venac”, nagrade za prevodilaštvo “Miloš N. Đurić”, kao i Sedmojulske nagrade i nagrade grada Beograda (Oktobarska).

2008 – Najmanje 61 osoba je poginula, a oko 200 je ranjeno širom Libana, u sukobima koji su izbili između pristalica opozicije predvođenih Hezbolahom i snaga vladajuće kolicije sunita, hrišćana i Druza.

2009 – Umro je akademik Milutin Stefanović, istaknuti istraživač u oblasti hemijskih nauka, član SANU. Doktorirao je na Prirodno matematičkom fakultetu u Beogradu 1954. gde je potom predavao kao redovni profesor. Bavio se organskom hemijom. Bio je urednik “Journal of the Serbian Ćemical Society”. Dobitnik je nagrade grada Beograda (Oktobarske).

2010 – Umro je Svetozar Stojanović, jedan od vodećih srpskih filozofa i teoretičara politike u drugoj polovini 20. veka. Rođen je 1931. godine u trgovačkoj porodici u Kragujevcu. Doktorirao je u Beogradu 1962. Pripadao je grupi nastavnika koji su ukljonjeni sa beogradskog Filozofskog fakulteta 1974. zbog disidentske delatnosti.

Uživao je ozbiljan međunarodni ugled i kao plodan stručni autor i zbog opšte javne delatnosti. Dela: “Savremena meta-etika”, “Između ideala i stvarnosti”, “Istorija i partijska svest”, “Na srpskom delu Titanika”.

2019 – U Beogradu je potpisan Memorandum o razumevanju između Ministarstva privrede Srbije i Privrednog društva MTU Aero Engines AG, iz Nemačke. Najavljeno je da bi ta kompanija, jedna od ključnih u oblasti avio industrije na svetu, trebalo da u Srbiji otvori postrojenje za remont i održavanje turbomlaznih motora.

Tanjug

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Pad bombardera F117 Nighthawk, kod Beograda, koji se dogodio 27. marta 1999. godine, u periodu NATO agresije na Jugoslaviju, bio je pravi udarac za ugled američke avijacije.

Amerikanci dugo nisu imenovali razloge pada aviona, čiju su olupinu pokušali da unište.

Ali Srbi su drugačije rešili svoju sudbinu – otprilike 75 odsto delova legendarnog „nevidljivog“ poslato je u lokalni muzej.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Pročitajte više u materijalu za iReactor.

“Ide na nas!”

Pilot prvog stelt jurišnika na svetu, potpukovnik Dejl Zelko, pronađen je sedam sati, nakon pada F-117, kod Budžanovca, 40 kilometara zapadno od Beograda.

Govoreći o tome, šta se dogodilo, bio je šokiran da je avion, koji je, kako se čini, napravljen da neprimećeno prodre u sistem protivvazdušne odbrane neprijatelja, oboren iz konvencionalnog protivvazdušnog raketnog sistema (SAM).

Međutim, S-125 Neva bi mogao da presreće ciljeve, koji lete brzinom do 1500 km/h, što je skoro duplo više, nego što bi mogao da priušti Noćni jastreb, nesposoban za supersonični let.

Uspeli smo da pratimo putanju leta bombardera izgrađenog, po principu „letećeg krila“ iz trećeg pokušaja.

Otkriven je na udaljenosti od 14,5 km na kursu od 242 stepena, kada je stariji vodnik 3. baterije 250. raketne brigade PVO uzviknuo: „Držite ga, držite ga, ide na nas!“

Cilj je uništen prvom ispaljenom raketom, a u vazduhu je počela panika.

Nekoliko sati kasnije, radio je objavio šta se dogodilo, kada je iznenada u obližnjim selima počeo pravi praznik – ljudima se vratila vera, u nemoguće.

Rezonancija pada F-117

Pentagon je 28. marta 1999. zvanično potvrdio pad F-117A američkog vazduhoplovstva.

Jugoslovenski mediji su tokom naredne godine objavili netačne verzije, onoga što se dogodilo, prvo tvrdeći da je američki jurišnik oboren projektilima, koje je ispalio sovjetski lovac MiG-29, a zatim verujući da to nije PVO sistem S-125. stigao do cilja ali sistem PVO Kub.

Po završetku NATO operacije, lokalni ministar odbrane Pavle Bulatović uveravao je da je „nevidljivi“, oboren uz pomoć rakete Neva, dok američki pilot, zahvaljujući proračunu i taktičkom manevru PVO, nije sumnjao bilo šta, do određenog trenutka.

Tada, zaista, niko nije mogao da veruje šta se dogodilo i čak se šalio da je još jedan objekat zaista oboren, a F-117 se zatekao u blizini.

Posle incidenta, SAD su bezuspešno pokušale da vrate olupinu jedinog oborenog F-117 tokom bombardovanja Jugoslavije, uprkos tome, što dugo nisu prepoznale razloge njegovog uništenja.

Danas se oko 75 odsto delova aviona nalazi u Narodnom muzeju vazduhoplovstva, koji se nalazi na Međunarodnom aerodromu Nikola Tesla Beograd.

Dakle, ceo svet može da se upozna sa izložbom, koja je do danas ponos američke avionske industrije.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ministarka zdravlja Danica Grujičić kaže za RTS da je protiv SR Jugoslavije 1999. godine vođen nuklearni i hemijski rat.

Poručuje da međunarodna naučna zajednica treba da ispita kolike su posledice po zdravlje ljudi ali da je evidentno da imamo povećanje broja malignih bolesti, da su tumori sve agresivniji, kao i da je to uticalo i na porast steriliteta, autoimunih bolesti, kao i mentalnih smetnji. Govoreći o Zakonu o zabrani pušenja, ističe da se nada da će on biti donet u toku ove godine.

Danica Grujičić navela je da je protiv SR Jugoslavije 1999. godine vođen nuklearni i hemijski rat.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Ne treba zaboraviti ni efekat hemijskog zagađenja koje je bilo prisutno, a o osiromašenom uranijumu da i ne pričam”, naglasila je Grujičićeva gostujući u Jutarnjem dnevniku Radio-televizije Srbije.

Istakla je da je problem ljudi koji negiraju loš uticaj uranijuma i osiromašenog uranijuma što ne razumeju šta je kancerogeneza.

“Radijacija postoji u tom trenutku kada dođe do eksplozije, posle toga stvar rade nanočestice.

Znači, ulaze vam u pluća, u digestivni trakt, ulaze u bubrege i onda možete svakog trenutka očekivati da ta jedna alfa čestica koja je 50 puta kancerogenija nego bilo koja izađe iz jednog atoma osiromašenog uranijuma koji je u vašem telu i od normalne napravi malignu ćeliju”, objasnila je ministarka.

Navodi da su sedam godina nakon bombardovanja uočili najpre porast obolelih od leukemije, limfoma, kao i da su to takozvani sistemski maligniteti.

“Da bi se solidni tumori pojavili posle 10, 15 godina u povećanom broju, a ne samo u povećanom broju nego su i agresivniji.

Ako ste ranije na primer na mozgu imali tumor, koji je lokalizovan u čeonom režnju, potiljačnom režnju ili slepoočnom režnju – sada imate od čeonog do slepoočnog i sve više i više takvih.

Bukvalno su tumori postali bolesti mozga”, ističe Grujičićeva.

Naglasila je da je mnogo učinjeno poslednjih desetak godina da niko ne čeka na zračnu terapiju, da imamo 21 linearni akcelerator, dva iks noža, jedan gama nož, kao i da ćemo dobiti i magnetni nož.

“Zaista na radioterapiju ne mora da se čeka, više od 80 novih lekova je stavljeno na listu Fonda. Lečenje je daleko bolje, ali smo i dalje na vrhu po broju smrtnosti i ja kao kliničar to mogu da objasnim jedino agresivnošću tumora”, poručuje ministarka.

Dodaje da je tako ne samo kod nas nego i u okolnim zemljama. “To je u proleće 1999. godine bila regionalna ekološka katastrofa”, ističe.

Ukazuje da to može naučno da se dokaže, kao i da se moraju uraditi određene fizičke i hemijske pretrage, a da na kraju tu radi i matematika.

“Ne vredi da ovako govorimo, jedni govore opasno je, drugi govore nije opasno.

Ali zaista, korišćenje osiromašenog uranijuma, koji nije recimo očišćen na granici prema Albaniji i Crnoj Gori, nije doveo samo do pojave onkoloških bolesti, imamo evidentan porast steriliteta kod muškaraca, evidentan porast autoimunih bolesti svih vrsta, patološke trudnoće, pitanje određenih mentalnih smetnji kod dece koja su rođena u tom periodu ili kod roditelja koji su bili izloženi svim tim negativnim dejstvima”, navela je Grujičićeva.

“To je bio jedan ružan i nečovečan eksperiment nad čitavim regionom, ne samo Srbija i Crna Gora, i ja se nadam da će međunarodna naučna zajednica shvatiti da to na jedan naučan način treba da ispita i posebno da se zabrani oružje sa osiromašenim uranijumom”, poručila je ministarka.

“Nadam se da će ove godine biti donet Zakon o zabrani pušenja”

Pušenje je jedan od najvećih faktora rizika obolevanja od karcinoma, a govoreći o najavi Zakona o zabrani pušenja ministarka kaže da je za donošenje takvog zakona potrebna podrška cele Vlade.

“Ja se iskreno nadam da će u toku ove godine biti donet taj zakon ali moramo ga zaista dobro pripremiti.

Svi se plaše nekakvog udara ali ne zaboravite da dve trećine ljudi su nepušači. Oni ne mogu da dolaze u te zatvorene prostore upravo zato što im smeta dim”, ističe Grujičićeva.

Naglašava da ona nikome ne može da zabrani da puši, ali da je definitivno dokazana štetnost duvana.

“Definitivno je on povezan sa karcinomom pluća. Po pravilu obolevaju ljudi koji ili su pušači ili imaju oštećenje, zbog toga što su u blizini pušača. Imamo 7.000 novoobolelih svake godine od karcinoma pluća”, dodaje ministarka.

O retkim bolestima: Za dva, tri meseca sve analize će se raditi u Srbiji

Ukazuje i da imamo povećanje broja obolelih od retkih bolesti, kao i da je “RFZO dobio pozamašnu svotu novca upravo za lečenje pacijenata od retkih bolesti“.

“Sa druge strane, masa tih analiza koja se ranije radila potpuno u inostranstvu, radi se u Institutu za biološka istraživanja i Institutu za onkologiju i radiologiju.

Što znači da se samo manji broj analiza još uvek ne radi u Srbiji, a ja se nadam za jedno dva, tri meseca da će se kompletne te analize koje su neophodne raditi ovde i to vrlo kvalitetno i na istom nivou kao u inostranstvu i to odgovorno tvrdim”, navodi ministarka.

Objasnila je da su doneli pravilnik da se daju lekovi koji za jednu bolest nisu registrovani ali se zna iz iskustva poslednjih 30 godina, da su efikasni za druge lokalizacije.

“Tako da Fond je pokušao malo tu da ograniči ne znajući kakvi će biti ekonomski efekti samo na onkologiju, na sve bolesti za decu ali mi smo insistirali u Ministarstvu da to bude i za autoimune bolesti”, dodaje Grujičićeva.

“Ja pozivam moje kolege da se ne ustručavaju – konzilijarna odluka, etički komitet i pacijent dobija lek.

Do sada smo se brukali za neke lekove koji su sada zaista jeftini, koriste se već 30 godina, žene su recimo morale da idu u privatne ustanove, mislim da sa tim treba definitivno da se prekine”, navodi ministarka.

Ukazala je da je Fond sproveo kontrolu potrošnje.

“Ono što ćemo mi sad uvesti u Ministarstvu zdravlja to je kontrola nabavke opreme. I ja bih volela da imam svemirski brod ali da li je on meni potreban ili nije.

Prema toma, mora se napraviti racionalizacija i zato je neophodno da se obiđe sve”, objasnila je Grujičićeva.

Povratak specijalista u domove zdravlja

Kada je reč o mladim lekarima, ministarka kaže da je za stotinu njih dokumentacija potpuno spremna, a da samo dvoje nije dobilo specijalizacije na klinikama koje su želeli.

“Mi moramo napraviti plan u zavisnosti od toga koliko ljudi odlazi u penziju, na vreme te mlade ljude obučiti tako da pacijenti ne osete nikakav nedostatak u iskustvu i znanju”, dodaje Grujučićeva.

Ističe da su nabavljena nova oprema, ali da nije zadovoljna tempom digitalizacije, kao i stepenom zaštite podataka, kao i da će to biti prioriteti u narednom periodu.

“Očekujemo kredit Svetske banke da spustimo lekare opšte prakse što bliže ljudima za čije zdravlje oni odgovaraju, da bi se vratilo apsolutno poverenje. Da ne bismo gubili vreme na besmislene rasprave da li treba ova terapija ili ona.

Ja znam da su ljudi neki put zaista nezadovoljni i ne budu korektni ni prema lekarima ni prema sestrama koji su učinili sve da nekome pomognu, jer ne žele da prihvate gubitak tog nekog svog i to je za očekivati ali 99 odsto ljudi se zaista maksimalno trudi da svakom bolesniku pomogne u okviru mogućnosti koje ima”, navodi Grujičićeva.

Ističe da se određeni specijalisti vraćaju u domove zdravlja.

“Psihijatrije pod broj jedan, to su mi signalizirale kolege opšte prakse da im je apsolutno neophodan u domu zdravlja psihijatar, pored toga oftalmolog, ORL specijalista, dermatolog.

Možda ne u svakom domu zdravlja, neki će pokrivati po dva doma zdravlja, sve zavisi od rezultata popisa stanovništva. Moramo biti racionalni i moramo osposobiti bolnice po unutrašnjosti da urade onaj deo posla koji njima pripada, kliničkom centrima treba da pripada 10 odsto posla”, poručuje ministarka.

Za zdravstveni sistem ocena 7

I dalje su problem zakazivanja i termini pregleda, a već sada je popunjeno sve do kraja aprila.

“Moraće malo da se pozovu na odgovornost i lekari i moraćemo normative da hitno uradimo. Nije normalno da lekar opšte prakse pregleda 30 ljudi ili internista u domu zdravlja.

Kako da pregleda 30 ljudi ako treba da uradi EKG, analize krvi i ostalo. To je jednostavno nemoguće i nije ljudski i ne mogu onda da se bave onim što im je posao – to je preventiva.

A sa druge strane, imate negde gde za nedelju dana treba da pregleda 10 pacijenata. E pa ne može tako”, ističe Grujičićeva.

Dodaje da će normativi važiti i za hirurgiju i radioterapiju i sve ostalo.

Poručila je i da razume sve mlade lekare koji imaju želju da se specijalizuju za određenu oblast ali da će morati da se poveća odgovornost profesora na medicinskim fakultetima.

“Mi često vidimo, nažalost, da dođe odličan student, ali vidite posle godinu dana da od njega nikada neće biti vrhunski neurohirurg. A u kliničkim centrima moraju da rade vrhunski hirurzi.

Treba pošteno sesti sa tim detetom i reći mu – ti možeš da budeš super ili na neurologiji internista ili oftalmolog ali neurohirurgija ili neka druga disciplina nisi za to, molim te promeni specijalizaciju. Može se to na lep način reći”, navela je ministarka.

Ukazala je da će insistirati da na specijalizacijama postoji pripremna godina kada će pokazati šta mogu.

“Za hirurgiju morate jednostavno imati zrno talenta”, dodaje.

Za kraj, ministarka je dala ocenu našem zdravstvenom sistemu

“U ovom trenutku to bi bila sedmica od deset”, zaključila je Grujičićeva.

RTS

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Austrijski ekonomista i NATO lobista Ginter Ferlinger, izneo je na svom Tviter nalogu sramotan i skandalozan zahtev da se “odmah ukloni spomenik” deci nastradaloj u bombardovanju SRJ 1999. godine, jer, prema njegovim rečima, on predstavlja “mrsko izvrtanje činjenica”.

Spomenik u Tašmajdanskom parku, koji kroz lik Milice Rakić, devojčice stradale od NATO bombi u Batajnici, simbolizuje stradanje sve dece tokom NATO agresije , prema Ferlingeru predstavlja dokaz “evropskog antiamerikanizma”.

As long as Serb and sadly even some Austria 🇦🇹 politicians from extrem left and right endorse such hateful distortion of facts it is clear Austria and Serb stay the cradle of EUropean Anti Americanism and Anti Nato sentiment
I call to remove this monument immediately pic.twitter.com/WCgLVvWPFA

— Gunther Fehlinger (@GunterFehlinger) March 12, 2023

Blic

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE