Uživo sa La Palme na Kanarskim ostrvima u ponedeljak, 20. septembra, nakon erupcije vulkana.

Nakon nedelju dana seizmičke aktivnosti, vulkan je u subotu eruptirao, što je navelo vlasti da počnu evakuaciju obližnjih sela.

Vojnici su raspoređeni na ostrvo da pomognu u evakuaciji.

Vulkan predstavlja otvor (ili rupturu) u Zemljinoj kori, kroz koji istopljena stenska masa (lava), pepeo i gasovi bivaju istisnuti na površinu, gde se hlade i talože.

Vulkan je geološki oblik (najčešće planina, mada takođe postoje i podmorski vulkani) gde lava izlazi na površinu.

Vulkani bitno utiču na oblikovanje Zemljinog reljefa. Na Zemlji, najčešće se susreću na rubovima litosfernih ploča.

Vulkan može biti aktivan ili neaktivan, zavisno od njegovih erupcija i tektonskoj aktivnosti u njegovoj blizini.

Najistaknutiji deo vulkana je vulkanska kupola koja se neprestano povećava.

Na vrhu kupole se nalazi krater, a vezu između kratera i vulkanskog ognjišta čini vulkanski kanal.[4]

Prodor magme može se dogoditi iz više razloga kao što su tektonski uticaji i promene dubinskog pritiska koji je guraju, visoka temperatura (600 do 1200°C) koja povećava pokretljivost magme te topljenje stene ili zbog gasova i para koji povećavaju uzgon magme. Magma na površini Zemlje se naziva lava.

Lava može izbijati na površinu na dva načina:

Izlivanjem – magma izbija polako i jednolično, zbog čega nastaju bazaltni pokrovi.

Primeri su poluostrvo Dekan, Kamčatka, Island. Ovo je havajski tip vulkana.

Ovakav tip erupcija javlja se u slučaju bazičnih magmi, s malom količinom volatila.

Erupcijom – eksplozivno, nastaje zbog velike količine nakupljenih gasova i vodene pare. Popraćeni su potresima, a zabileženi su i slučajevi katastrofalnih posledica za okolinu.

(Sent Helens 1980. godine, Krakatau 1883. godine, Mon Pele 1902. godine).

Ovo je azijski tip vulkana. Javlja se u slučaju magme sa puno volatila, kiselog tipa.

Osim lave iz vulkana može izbijati i piroklastični materijal: vulkanske bombe – veći komadi lave koji prilikom hlađenja dobijaju vretenast oblik, vulkanski blokovi – zdrobljeni piroklastični materijal koji može težiti i po nekoliko hiljada tona, vulkanski prašinac ili tuf – vulkanski pepeo pomešan s vodom te lapile – užareno kamenje veličine šljunka.

Vulkanska aktivnost često je praćena popratnim pojavama, izbijanjima vodene pare, različitih gasova i hemijskih hejinjenja.

Fumarole su otvori iz kojih izbija vodena para, a iz solfatara izbija Vodonik-sulfid (H2S). Mofeti su otvori iz kojih izbija ugljen-dioksid, CO2.

Vulkanska područja često prate termalni i mineralni izvori.

Gejziri su otvori iz kojih zbog visokog pritiska izbija vrela voda i vodena para.

Najpoznatiji gejzer je onaj u Nacionalnom parku Jeloustoun, Stari Verni.

Borba.Info