Najbogatijih jedan odsto Nemaca drži trećinu, a elita od 0,1 procenat čak petinu ukupne imovine.

Stara ideja koja bi mogla značajno smanjiti nejednakost i olakšati mladima “ulazak u svet odraslih” opet je postala aktuelna zahvaljujući jednom nemačkom ekonomskom think-tanku.

Kako piše Dojče Vele, Nemački institut za ekonomska istraživanja predložio je da se svakom građaninu Nemačke nakon navršenih 18 godina dodeli 20.000 evra, u sklopu univerzanog osnovnog nasledstva (Grunderbe).

Novac se ne bi mogao uludo potrošiti, već iskoristiti isključivo za školarinu, otplatu stambenog kredita ili osnivanje preduzeća.

Ideja je slična univerzalnom osnovnom dohotku koji je u praksi testiralo nekoliko država u svetu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Ako istinski želimo da stvorimo prosperitet za svakog u bliskoj budućnosti, moramo smanjiti visok stepen imovinske nejednakosti kroz redistribuciju”, napisao je u predlogu Stefan Bach, poreski stručnjak tog think-tanka.

S obzirom na to da svake godine oko 750.000 građana postane punoletno, osnovno nasledstvo koštalo bi nemački budžet oko 22,6 milijardi evra godišnje.

Taj novac se može naći kroz povećanje poreza na nasledstvo, uvođenjem oporezivanja vrlo bogatih građana, te reformom poreza na nekretnine, predlažu ekonomisti.

10 odsto najbogatijih Nemaca “drži” dve trećine ukupne privatne imovine

U poređenju s drugim zemljama sa sličnom distribucijom dohotka,imovina u Nemačkoj visoko koncentrisana, tumače iz tog think-tanka. Najbogatijih 10 odsto građana poseduje dve trećine ukupne privatne imovine vredne 12 biliona evra.

Najbogatijih jedan odsto Nemaca drži trećinu, a elita od 0,1 procenat čak petinu ukupne imovine.

Ipak, bogati učestvuju sa samo 1,1 odsto u poreskim prihodima države.

S druge strane, polovina stanovništva poseduje tek 1,3 odsto imovine, što znači da u pravilu ne nasleđuju ništa, procenjuje Forum New Economy.

Stefan Bach tvrdi da su simulacije pokazale da bi univerzalno osnovno nasledstvo snizilo Gini koeficijent – meru nejednakosti dohotka i imovine – za 5 do 7 procenata.

Šta više, vrednost imovine najsiromašnije polovine nemačkog stanovništva skočila bi između 59 i 94 odsto.

Bach kaže da se nova koalicijska vlada kancelara Olafa Scholza, ako zaista želi da se pozabavi smanjenjem nejednakosti, mora fokusirati na povećanje imovine srednje klase.

DW

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE