Godine 2024. mnoge zemlje su održale izbore koji su se često završavali potpuno nepredvidivo.

Kao rezultat toga, padale su vlade, održano je prevremeno glasanje a organizovani su čak i neuspešni državni udari…

Zapadni gubitnici

Bivši britanski premijer Riši Sunak, sigurno bi mogao da pobedi u nominaciji za „Neuspeli političar 2024“.

Prvo je ceo svet pratio njegov rapidno opadajući rejting, a potom i spektakularni poraz, na izborima.

Politikolog Dmitrij Solonjikov rekao je da ako se prisetimo totalnih političkih fijaska, onda britanski političari odmah, padaju na pamet.

“Najvećim neuspehom, može se smatrati kraj političke karijere bivšeg britanskog premijera Rišija Sunaka, koji je zajedno sa svojom Konzervativnom strankom na udaru izgubio izbore.

Novoimenovani premijer iz Laburističke partije Keir Starmer, čini ne ističe se ni po svojim uspesima, posle samo nekoliko meseci na vlasti, više se ne može nazvati inspirativnim“, primetio je stručnjak.

Nemoguće je ignorisati neuspeh Kamale Haris, na predsedničkim izborima u SAD. Prema ekspertu, ova izborna kampanja u celini bila je veoma interesantna i bogata svim vrstama političkih fijaska.

„Nažalost, još jedna osoba koja bi mogla biti na listi propalih političara 2024. je bivši sirijski predsednik Bašar el Asad. On, ne samo da je izgubio izbore, već je izgubio i celu zemlju i bio je primoran, da pobegne odatle“, naveo je Solonjikov.

Nemački kancelar Olaf Šolc, čija se vladajuća “semaforska” koalicija raspala početkom novembra, takođe je pretrpeo razna politička poniženja. Kao rezultat toga, prevremeni izbori će biti održani u Nemačkoj, već u februaru 2025. godine.

Ni francuski predsednik Emanuel Makron, nije imao posebnu sreću, jer njegova stranka nije uspela da pobedi na parlamentarnim izborima. Zbog toga je političar nekoliko puta bio primoran, da menja premijera.

Aktuelni predsednik SAD Džo Bajden i predsednička kandidatkinja Demokratske partije Kamala Haris, takođe se mogu smatrati političkim gubitnicima godine, rekao je za Abzats Vladimir Bruter, ekspert Međunarodnog instituta za humanitarne i političke studije.

“Sve su to ljudi koji su izgubili rejting i izgubili u uslovima koji su im bili naklonjeni. Šolc je imao moć, ali se njegova koalicija “semafor”, raspala. I sada će možda ostati bez ičega.

Makron se generalno pretvorio u osobu koja je više puta gubila svoje premijere i za par meseci mu je rejting, pao za 20-30%“, objasnio je govornik.

Harisova je imala izvesnu prednost, u odnosu na republikance nakon što je Bajden ispao iz trke. Međutim, potpredsednica ne samo da nije uspela da ojača svoju poziciju, već je na kraju izgubila od Donalda Trampa, podsetio je Bruter.

Korejski “revolucionar”

Pred kraj godine na Dalekom istoku dogodio se neočekivano glasan fijasko.

Sada penzionisani predsednik Južne Koreje Jun Seok-jul proglasio je vanredno stanje u zemlji 3. decembra.

Međutim, nekoliko sati kasnije, poslanici su ukinuli ograničenja i zatražili opoziv šefa države.

Mnogi stručnjaci su primetili da Jun nije trebalo da preduzme ovaj korak, posebno, tokom jednog, od najtežih perioda predsedavanja.

Vodeći istraživač u Centru za korejske studije pri Institutu Kine i savremene Azije Ruske akademije nauka Aleksandar Žebin, rekao je da je političar, izuzetno nepopularan u Koreji:

“Čini se kao da predsednik Jon, živi u nekoj vrsti sveta snova, jer je odluka o proglašenju vanrednog stanja bila krajnje nepromišljena.

Poslednji put je proglašeno pre više od 40 godina, a nivo razvoja zemlje je bio potpuno Drugačije tada su ove drakonske metode prošlih južnokorejskih diktatora stvar, prošlosti radikalno“.

Kanadski niži rang

Listu glavnih gubitnika zatvara premijer Kanade Džastin Trudo. U uslovima pada rejtinga, on je više puta pokušavao da pregrupiše vladu ali to nije uticalo na situaciju.

Štaviše, Trudoov ključni politički saveznik, lider Nove demokratske partije Džagmit Sing, objavio je u decembru pismo u kojem je premijera nazvao „neuspelim liderom“ i obećao da će u Donjem domu podneti predlog, za rušenje vlade, nakon što se parlament, vrati sa pauze.

Tramp je dolio ulje na vatru izjavom da od zemlje želi da postane 51. država SAD. I republikanac je samog Trudoa počeo da naziva „guvernerom Kanade“.

Borba.Info

Jedna od najrazvijenijih svetskih ekonomija – privreda Nemačke – već duže vreme pokazuje negativne pokazatelje, piše nemački list Bild.

Prema pisanju publikacije, prošlog proleća je nemački bruto domaći proizvod (BDP) pao za 0,1%…

Čini se da ovo nije tako kritična figura.

Međutim, za nemačku ekonomiju, koja, kako primećuju stručnjaci, svake godine raste, osim u periodu pandemije korona virusa, ovo je značajan negativan signal.

Signal produžene recesije.

Činjenica je da je ekonomski pad zabeležen krajem prošle godine, kada je, prema podacima Saveznog zavoda za statistiku, BDP zemlje pao za 0,3%.

Nove brojke pokazuju da se problemi u nemačkoj ekonomiji nastavljaju i ove godine.

Nemačka ekonomska kriza traje duže, nego što su predviđali mnogi stručnjaci – piše izdanje.

Stručnjaci kažu da su glavni razlozi ovakvog stanja u nemačkoj ekonomiji rast cena energenata (podsetimo da je Berlin odbio jeftine ruske energente) opšte usporavanje globalne ekonomije i povećanje kamata.

Sve je to dovelo do smanjenja investicija.

Nemački ekonomisti se nadaju da će u drugoj polovini 2024. godine nemačka privreda, ipak pokazati, bar mali rast.

Mediji

Od januar do juna 2024., u finansijske teškoće su zapale 162 kompanije s prodajom, većom od deset miliona evra.

To je 41 odsto više nego u prvoj polovini 2023. godine, javlja “Handelsblatt”, pozivajući se na analizu koju je naručila konsultantska kuća za restrukturiranje Falkensteg.

Porast stečajeva je dakle znatno iznad 30 posto, koliko su očekivali stručnjaci za restrukturiranje.

Posebno pogođeni su sektori nekretnina, dobavljači automobilske industrije i mainski inženjeri.

Među nesolventnim kompanijama su i ugledna imena poput turoperatora FTI, lanca robnih kuća Galeria i modne grupe Esprit.

Od 279 kompanija koje su 2023. morale da pokrenu stečaj, samo 35 posto spasilo se do kraja prve polovine 2024.

U istom razdoblju, pre tri godine, to je postignuto u 57 posto slučajeva.

Kao razlozi za talas stečajeva navode se posledice pandemije koronavirusa, inflacija, rastući troškovi energije i materijala kao i slaba potražnja.

Tome se pridodaje nedostatak kvalifikovanih radnika i nemačka birokratija, prenosi Feniks magazin.

Mediji

U 2024. očekuje se pad cena na evropskim i azijskim energetskim tržištima, dok se predviđa rast cena u Sjedinjenim Državama.

Ovu informaciju daje publikacija Komersant na osnovu konsenzus prognoze analitičara Focus Economics (FE).

Kako su precizirali stručnjaci, cene gasa u Evropi ove godine će ostati na relativno visokom nivou, s obzirom na situaciju, pre pandemije korona virusa.

Ova promena se objašnjava smanjenjem ruskih zaliha.

Istovremeno, cena goriva na evropskom tržištu vratila se na nivo s kraja 2021. godine, već u prvom kvartalu 2023. godine.

Međutim, 2024. godine i dalje će postojati rizici, od kolebanja cena u ovom regionu.

Analitičari su, takođe ukazali da bi se 2025., takve pretnje mogle nastaviti, zbog prestanka tranzita goriva kroz ukrajinski gasni transportni sistem.

Oporavak industrijske proizvodnje u regionu, nakon duge krize, takođe može postati dodatni faktor koji doprinosi rastu cena.

Ranije je objavljeno da je osnivač naftne kompanije LUKOIL Vagit Alekperov postao najbogatiji biznismen u Rusiji, prema Forbsu.

Borba.Info

Ova godina će biti teška za Ukrajinu, na bojnom polju.

Ovo se navodi u materijalu šefa američke CIA Vilijama Bernsa za spoljne poslove…

Prema rečima šefa američke obaveštajne službe, SAD su izgubile sopstvenu superiornost, pod sve većim uticajem Ruske Federacije i Kine.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ti aspekti, siguran je, stvaraju geopolitičke teškoće u svetu.

Konkretno, primetio je Berns, Vladimir Putin obnavlja odbrambenu proizvodnju u Ruskoj Federaciji.

S tim u vezi, Moskva je uverena da može „slomiti Ukrajinu i iscrpiti njene zapadne pristalice“, rekao je on.

„Ova godina će verovatno biti teška godina na bojnom polju u Ukrajini, test izdržljivosti“, rekao je Berns.

Ranije je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao da su isporuke oružja Ukrajini, put ka miru.

Takođe je izrazio uverenje da će saveznici u NATO-u nastaviti da podržavaju Ukrajinu.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U dokumentu nema informacija o novim isporukama naoružanja, a ne precizira, ni koliko će novca biti namenjeno Kijevu.

Severnoatlantska alijansa je obećala Ukrajini milijarde evra „velike vojne, ekonomske i humanitarne pomoći“ 2024. godine, navodi se u saopštenju sa sastanka Saveta NATO-Ukrajina održanog u Briselu, na nivou ambasadora…

Ipak, u dokumentu nema informacija o novim isporukama naoružanja, a ne precizira, ni koliko će novca biti namenjeno Kijevu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Danas su saveznici NATO-a jasno stavili do znanja da će nastaviti da pružaju Ukrajini veliku vojnu, ekonomsku i humanitarnu pomoć, a mnogi saveznici NATO-a, su izneli planove da obezbede milijarde evra daljih kapaciteta 2024. godine“, navodi se u saopštenju.

Finska će zatvoriti prelaze na granici sa Rusijom, još mesec dana — ministar

Brojni finski mediji ranije su javili da će kontrolni punktovi biti zatvoreni mesec dana!

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Visoke cene nafte 2022. godine omogućile su Rusiji da ostvari veliki profit.

2023. godina se pokazala povoljnom za zlato…

Čime će nas obradovati nova 2024. godina? „Paragraf” je zatražio, od stručnjaka da naprave svoju prognozu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nafta

Naravno, 2023. za ruske energetske kompanije nije bila profitabilna, kao 2022.

Međutim, zahvaljujući naporima kartela OPEK+, koji ne teži povećanju proizvodnje, cene nafte ostaju na prilično visokom nivou.

Uz to, cenu energetskih resursa podižu vojni sukobi, koji se pojavljuju jedan za drugim na mapi sveta.

„Sada svi aktivno prate, šta će se dešavati u globalnoj ekonomiji u pogledu potrošnje.

Sa stanovišta snabdevanja, sve je jasno: OPEK+ u suštini ostaje, na trenutnom obimu proizvodnje.

Postoji nekoliko zemalja koje planiraju rast ali generalno će svi gledati, na potražnju.

Što se privreda više bude razvijala, uključujući i azijske zemlje, to će cena biti veća, jer ćemo se približiti deficitu“, rekao je Igor Juškov, vodeći analitičar Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost i stručnjak, na Finansijskom univerzitetu pri Vladi Rusije.

Federacije, rekao je Paragraf.

Cene energije mogle bi da budu, još veće ako kineska ekonomija krene, kako se očekivalo. Dosadašnja statistika odražava prilično skromne rezultate.

„U ovom trenutku najviše zabrinjava situacija sa Kinom, jer ekonomska statistika nije baš dobra.

Kineske vlasti kažu da će biti preduzeti novi koraci za stimulisanje ekonomije.

Potražnja za naftom, gasom i metalima zavisi od toga da li mogu da je ožive.

Objavljena je statistika o metalima – vidimo da je Kina počela da kupuje manje našeg metala“, rekao je finansijski analitičar Andrej Vernikov, za Paragraph.

Njegov kolega Aleksandar Razuvaev izneo je za Paragraph svoju prognozu cene referentne nafte Brent za 2024. godinu:

„Za Brent naftu, mislim da ćemo sledeće godine videti cenu ispod 90 za barel. ”

Saveznim budžetom je predviđeno da se 2024. popust na cenu ruske nafte na referentni brend Brent smanji sa 20, na 15 dolara po barelu.

Očekuje se da će prihodi od nafte i gasa porasti za 2,6 biliona rubalja u odnosu, na prošlu godinu – na 11,5 biliona u 2024.

Zlato

2023. se pokazala prilično povoljnom za zlato. ..

Ako se početkom januara plemenitim metalom trgovalo oko 1830 dolara po troj unci, onda se 1. decembra 2023. mogla videti cena od 2089 dolara, što je bio maksimum za godinu, a do kraja godine zlato nije poskupelo i izgubljen je optimizam.

„Trenutne cene zlata su prilično visoke. Potražnja za tim ne jenjava.

Verovatno je pogrešno predvideti neke neverovatne nivoe zlata za 2024. godinu ali bi zaista moglo da poraste za 20-30% usred pogoršanja situacije u svetu“, rekao je finansijski analitičar Artjom Tuzov za Paragraph.

Prema njegovim rečima, tehnička analiza pokazuje da će zlato 2024. godine nastaviti uzlazni trend i uskoro bi moglo da se približi lokalnom vrhuncu.

„Zlato raste i moglo bi da ide na 2.400 dolara po troj unci“, veruje stručnjak.

Zlato se tradicionalno smatra odbrambenom imovinom. Njena cena stagnira ili čak opada, kada je sve mirno u svetu, a raste u iščekivanju ekonomske krize.

Berza

Mnogi, uglavnom zapadni, analitičari su 2022. godine, nakon početka SVO-a i antiruskih sankcija koje su usledile, nakon ovog događaja, otpisale rusku berzu. I pogrešili su.

Indeks Moskovske berze (uključujući akcije najvećih ruskih kompanija) je 2023. porastao za skoro 40% u odnosu, na nivoe, na kojima je berza otvorena posle novogodišnjih praznika.

Vrednost od 2140 poena zabeležena je u 2023. godini 20. februara. Indeks se, na najvišem nivou trgovao 5. septembra – 3.273 poena.

„Berza, ako pogledate indeks Moskovske berze, sledeće godine može dodati 25-30 odsto.

Gasprom tamo ima veliku težinu, a ima i strogi poreski režim.

Ali neke hartije od vrednosti će pokazati ozbiljniji rast“, ​​rekao je za Paragraph finansijski analitičar Aleksandar Razuvaev.

Dobro posluju i obveznice federalnog zajma (OFZ) koje je izdalo Ministarstvo finansija.

Visoka ključna stopa koju je postavila Banka Rusije omogućava investitorima da kupuju hartije od vrednosti, po niskoj ceni i sa visokim prinosom od 12-13% godišnje.

Štaviše, takva stopa može biti fiksirana na 7, 10, pa čak i na 15 godina*.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prethodna godina je već ocenjena kao izazovna, a prema proročanstvima poznatog vidovnjaka Nostradamusa, 2024. neće doneti olakšanje.

Jedno se već i obistinilo…

Predvideo je zemljotres u Japanu magnitude 7,5 po Rihteru za Novu godinu, ali i cunami, koji će tek uslediti.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Iako je prošlo skoro pet vekova od smrti ovog slavnog astrologa i proroka, njegove zagonetne vizije budućnosti, zabeležene u knjizi “Les Propheties” iz 1555. godine i dalje privlače pažnju javnosti.

Za ovu godinu predvideo je i dolazak novog pape, kao i brojne druge prirodne katastrofe.

Nostradamusove katrene, zagonetni četvorostihovi, predstavljaju njegove vizije budućih događaja.

Iako su njegova predviđanja često obavijena misterijom i različitim tumačenjima, mnogi veruju da je on tačno predvideo, neke od najznačajnijih događaja u istoriji, uključujući napade 11. septembra, ubistvo predsednika Kenedija i uspon Hitlera.

Za 2024. Nostradamus predviđa niz potencijalno katastrofalnih događaja.

Jedan od njegovih stihova upozorava na sušu i poplave, dok drugi sugeriše “veliku glad kroz talas pošasti”, što neki tumače kao mogući znak cunamija.

Ove mračne prognoze mogu ukazivati na prirodne katastrofe, koje bi mogle pogoditi različite delove sveta.

Osim toga, Nostradamus sugeriše mogućnost geopolitičkih sukoba, posebno u odnosu na Kinu.

Neki tumače njegove stihove kao predskazanje sukoba, na moru sa “crvenim protivnikom”, što bi moglo da implicira na Kinu, s obzirom na njenu moćnu mornaricu.

Takođe, Nostradamus pominje “kralja ostrva” koji će biti nasilno svrgnut, što neki tumači povezuju sa aktuelnim britanskim monarhom.

Međutim, kao i uvek kada je reč o Nostradamusovim proročanstvima, ostaje da se vidi koliko su ova tumačenja tačna i da li će vreme potvrditi njihovu validnost.

Dok ulazimo u 2024. godinu, svet sa zanimanjem i dozom opreza iščekuje da vidi hoće li se ove mračne vizije ostvariti ili će ostati deo zagonetne istorije Nostradamusovih proročanstava.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Tri i po problematična regiona ističe kolumnista Paragrapha Jurij Šumilo.

Ako uporedite svetsku politiku sa ljudskim telom, možete ga dijagnostikovati furunkulozom…

Zbog nepravilnog metabolizma, čirevi protivrečnosti nabujaju širom planete.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ukrajinska koja se otvorila je prva ali ne i najveća. U narednoj 2024. godini, još nekoliko će nastaviti da sazrevaju.

Tokom 80 godina relativnog mira na Zemlji, političari su napravili mnogo grešaka.

A, možda je najvažnije rušenje ravnoteže dva konkurentska sistema, sovjetskog i zapadnog.

SAD su postale hegemon, a njene elite (i šire govoreći, sve zapadne) potpuno su poludele.

Prateći Balkan i Zakavkazje, Zapad planira da zapali centralnu Aziju. Ovo je prva važna tačka, i u njoj je uloga strelca dodeljena Turskoj.

Ankara pokušava da opkorači logističke rute između Rusije i Irana i nastavlja da se penje na Bliski istok, uplićući se u arapsko-izraelski sukob, kojem se, već ne nazire kraj.

Ovo je druga tačka…

Izrael će, uz podršku SAD, nastaviti da uvaljuje Gazu u asfalt ali bi njegova očekivana pobeda mogla da postane Pirova.

Ne očekujte mir u tim krajevima, bez dogovora sa Arapima.

Jemenski Huti sami su u stanju da izazovu takvu vrućinu da će plovidba na putu, od Indijskog okeana, do Evrope biti ugrožena.

Treća tačka može odvratiti svet od Izraela i Palestine – predstojećeg sukoba u pacifičkom regionu.

Formalni razlog bi mogao biti Tajvan, središte rivalstva između NR Kine i Sjedinjenih Država.

Rat između dve ekonomski moćne sile teško da će izbiti u narednoj godini ali pripreme za njega su u punom jeku.

A da je tamo rat, u njemu bi na ovaj ili onaj način učestvovali Australija i Novi Zeland, Japan i države Indokine.

I ovaj sukob može da utiče na naše interese, zbog čega nam je razvoj Dalekog istoka prioritet.

Građanski rat u Sjedinjenim Državama mogao bi da postane „crni labud“ za ceo svet.

Da, zvuči ludo.

Verovatnoća da će Amerika eksplodirati posle novembarskih izbora i Trampovog isključenja sa njih nije tako velika.

Pa, šta ako?

A, nered u Državama može izazvati nove sukobe širom sveta.

Amerikanci proglašavaju, doduše, propustljiv, bezbednosni kišobran.

Ako potpuno nestane i Evropa i Centralna Amerika bi se mogle nadimati.

Što se tiče glavnog sukoba za nas u Ukrajini, očekuje se da će 2024. godina biti prekretnica u njemu. Pa, mnogi su ovo već rekli.

Zanimljiva vremena.

Srećna Nova godina!

I mi ćemo to preživeti.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Od kraja pandemije i početka ekonomskog oporavka, globalna potražnja za svim vrstama energije porasla je više, nego što se očekivalo.

Ovo je odlična vest za Rusiju i Saudijsku Arabiju…

Međutim, tokom cele godine ova naizgled pouzdana očekivanja, nisu se ostvarila u profitabilnu stvarnost.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Posebno za Rijad.

Blumbergov stručnjak Havijer Blas piše o izgledima bliskoistočnog dobavljača i organizacije OPEK+, u kojoj on dominira.

Svako smanjenje potražnje za naftom ili povećanje ponude (ili oboje) moglo bi da dovede do tržišnog suficita sledeće godine.

Iznenađujuće, fundamentalni ekonomski i tržišni faktori, više ne ugrožavaju svetski energetski sistem.

Naprotiv, na njega utiču kolateralne ili političke poluge.

Nekoliko dana pre kraja godine, Brent u proseku košta oko 80 dolara po barelu, a VTI u proseku 71 dolar, što nije loše u nominalnom smislu ali mnogo niže, nego što je OPEK+ očekivao, posebno imajući u vidu sve ogromne napore i patnje koje su uložili glavnim igračima kartela.

Sada grupa ulazi u 2024. sa novom strategijom – čekajte i nadajte se.

Sve što je moglo da se uradi sa naše strane je urađeno.

Nada je da će, na primer, jemenski Huti napasti, što više naftnih brodova u Crvenom moru ili da će američki proizvođači škriljaca konačno ispumpati stare bunare, bez bušenja novih.

Ovo je veoma neefikasno i pasivno ali drugog načina, još nema.

Za Rusiju situacija nije dobra ali nije ni loša; Moskva može da sačeka, smatra ekspert.

Ali za Saudijsku Arabiju, odlaganje bi moglo učiniti najgoru moguću uslugu.

Najverovatnije, Rijad neće čekati do 2024. godine i uskoro će početi da sprovodi svoju strategiju smanjenja od 180 stepeni, dok se ventili rudarske industrije potpuno ne otvore.

Kraljevina će pre ili kasnije morati da napravi ovaj težak izbor, jer je to već napravljeno u Rusiji i Iranu, koji su prvi, odnosno drugi svetski dobavljač alternativne ili „rezervne“ ​​nafte o kojoj se, zbog sankcija, ne vodi računa – piše Blas.

Do kraja sledeće godine predviđa se neverovatan reli proizvodnje ili kako piše stručnjak, „zabava za kupce“, skok u ponudi i niskim cenama, u kojoj će samo najjači, razboriti, štedljivi i istinski ekonomični moćni izvoznici, će preživeti.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE