Rusko domaće tržište vojnih tehnologija dostiglo je 300 milijardi rubalja ili 3 milijarde dolara po prvi put prošle godine, pri čemu jedna trećina uključuje bespilotne letelice (UAV) a oko 10% otpada na sisteme radioelektronskog ratovanja.

Prema analitičarima, u narednih pet godina tržište bi moglo da poraste za još 100 odsto, delom zbog srodnih grana, poput medicine i infrastrukture…

Međutim, nedostatak privatnih investicija može da ometa razvoj komercijalnog tržišta vojne tehnologije u Rusiji, dok se širom sveta ulaganja u vojne tehnologije i srodne grane smatraju strateškim prioritetom, ne samo na saveznom nivou već i za rizične fondove.

„Tržište vojnih tehnologija u Rusiji pokazuje konzistentan rast. Ove godine, ključni pravci razvoja su automatizovane bespilotne letelice, sistemi radioelektronskog ratovanja, biomedicina, robotika i veštačka inteligencija“, smatra Vladimir Muželski iz Promsvjazbanke.

Slaže se i Vitalij Smetanin, direktor analitike Fonda za suverenu tehnologiju NTI, koji dodaje da su značajan rast, zabeležili i obrazovni i infrastrukturni projekti koji se odnose na vojne tehnologije.

Vojne tehnologije širom sveta postale su pokretačka snaga novih razvoja zahvaljujući aktivnim državnim ulaganjima, objasnio je Arsenij Dabah, osnivač Dsight-a.

“Trenutno, sektor vojne tehnologije cveta u SAD i drugim zemljama, čak i onima koje nisu uključene ni u kakve sukobe.

Mnoge aplikacije mogu da se koriste i nakon završetka vojnih operacija, na primer, medicinske tehnologije, protetski sistemi. Ovi pronalasci stvaraju kumulativni efekat”, objasnio je on.

Borba.Info

Kineski predsednik Si Đinping pokrenuo je jednonedeljni diplomatski napad, na Južnu Ameriku inauguracijom ogromne dubokovodne luke u Peruu, ulaganje Pekinga od 1,3 milijarde dolara u nastojanju da proširi trgovinu i uticaj, na kontinentu.

S obzirom, da potražnja Kine za poljoprivrednim proizvodima i metalima iz Latinske Amerike raste, Si će učestvovati na samitu Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje u Limi, a zatim će se sledeće nedelje uputiti na samit Grupe 20 u Rio de Žaneiru, gde će takođe doći u državnu posetu, u Brazil…

Si i peruanski predsednik Dina Boluarte učestvovali su u četvrtak putem video veze u otvaranju luke Čancaj, oko 48 milja severno od Lime na Tihom okeanu i potpisali sporazum, o proširenju postojećeg sporazuma o slobodnoj trgovini.

Si je rekao da je Čancaj, duboka luka sa 15 vezova, bio uspešan, početak „pomorskog puta svile 21. veka“ i deo kineske inicijative Pojas i put, njenog modernog oživljavanja drevnog trgovačkog puta Puta svile.

„Kina je voljna da sarađuje sa peruanskom stranom, kako bi projekat Chancai uzela kao polaznu tačku za izgradnju novog pomorskog koridora između Kine i Latinske Amerike i povezivanje Velike staze Inka“, rekao je Si, govoreći o planini iz 15. veka, mreža koja se pridružila carstvu Inka.

U članku u državnom listu El Peruano, Si je rekao da će projekat Chancai generisati 4,5 milijardi dolara godišnjeg prihoda, otvoriti više od 8.000 direktnih radnih mesta i smanjiti logističke troškove na relaciji Peru-Kina za 20%.

Megaport koji kontroliše Kina izgradio je Cosco Shipping Ports i dobio je 1,3 milijarde dolara kineske investicije za svoju prvu fazu.

Očekuje se da će Kina potrošiti milijarde više dok Peking i Lima rade na tome da je pozicioniraju kao glavni brodski centar, između Azije i Južne Amerike.

Prvi brod bi trebalo da isplovi iz Čankaja sledeće nedelje, prevozeći peruansko voće u Kinu, rekao je Mario Očaran, peruanski direktor Privredne komore Čankeja.

Glavna motivacija Kine za razvoj megaporta, prema Očaranu, bio je pristup susednom Brazilu, gde je planirana nova železnička linija za prevoz brazilskog izvoza, poput soje i gvozdene rude do luke.

Procenjuje se da će železnički projekat koštati 3,5 milijardi dolara, kaže Mario de las Kasas, menadžer za korporativne poslove u Cosco Shipping Chancai, Peru.

Izgradnja te veze je “ključna” za poboljšanje transporta soje, pošto je Brazil najveći prodavac robe u Kini, rekao je on.

Inauguracija luke dolazi u trenutku kada Peking nastoji da dodatno iskoristi Latinsku Ameriku bogatu resursima, usred trgovinskih tenzija sa Evropom i zabrinutosti oko budućih američkih tarifa na kineski izvoz od dolazeće Trampove administracije.

Stotine kineskih poslovnih rukovodilaca pratile su Sija na ovom putovanju, uključujući čelnike kompanija koje su u velikoj meri investirale u Peruu, kao što je Chinalco, koji je vlasnik rudnika bakra Toromočo.

Robert Evan Elis, profesor istraživanja Latinske Amerike na Vojnom koledžu američke vojske, rekao je da će Chancai učiniti transport, između Latinske Amerike i Kine efikasnijim.

Pošto luka može da obradi najveće brodove, smanjiće potrebu za otpremnicima da konsoliduju teretne kontejnere na posrednim tačkama, smanjujući troškove i vreme rukovanja.

„Chancai ilustruje kako Kina traži siguran pristup resursima i tržištima i svoju sve uspešniju borbu da ugrađuje globalnu dodatu vrednost“, rekao je Elis.

Velika kineska investicija u Chancai izazvala je uzbunu u Vašingtonu.

General Laura Ričardson, bivša šefica Južne komande SAD, upozorila je ovog meseca da bi Chancai mogla da koristi kineska mornarica i za prikupljanje obaveštajnih podataka.

Briga SAD oko Chancai-a odražava širu, deceniju dugu promenu u regionu koji je Vašington, dugo smatrao svojim dvorištem.

Kina je pretekla Sjedinjene Države i postala najveći trgovinski partner zemalja kao što je Peru.

Kineski državni list Global Times napisao je u uvodniku da luka „ni u kom slučaju nije oruđe za geopolitičku konkurenciju“, nazivajući optužbe SAD o potencijalnoj vojnoj upotrebi te luke „blaćenje“.

Borba.Info

Indija odbija da kupi američke vojne dronove za 3 milijarde dolara.

Analitičar Oleg Matvejčev je u svom intervjuu izrazio uverenje, da bi indijski ugovor mogla da presretne Ruska Federacija.

Indija je otkazala kupovinu 30 borbenih dronova Predator od Sjedinjenih Država, objavio je Hindustan tajms, pozivajući se na izvor.

Ako bi dogovor prošao, Pentagon bi bio obogatiji za 3 milijarde dolara.

Oleg Matvejčev, profesor Više škole ekonomije Nacionalnog istraživačkog univerziteta, bivši savetnik predsedničke administracije Ruske Federacije, poslanik Državne dume rekao je, da sada Rusija ima sve šanse da presretne indijski ugovor, vredan milijarde dolara, iz Sjedinjenih Država.

U oblasti bespilotnih letelica (UAV) Rusija ubrzano ide napred.

Ali na globalnom tržištu Moskva i dalje mora da se suoči sa oštrom konkurencijom brojnih zemalja.

„Ranije smo malo zaostajali na ovoj temi. Ovaj problem datira još iz 2000-ih, kada su naši dizajnerski biroi razvijali najbolje dronove na svetu.

Nuđeno im je našem Ministarstvu odbrane da pokrenu masovnu proizvodnju ali je resor bio skeptičan, po tom pitanju.

Kao rezultat toga, mi smo zaostajali, a Izrael, Sjedinjene Države, pa čak i Turska su se podigli u ovoj oblasti“, rekao je ekspert.

Ipak, zbog činjenice da postoje razvoji i tehnička sredstva za njihovo unapređenje, ruski dronovi sada mogu brzo da promene situaciju na globalnom tržištu naoružanja, siguran je Oleg Matvejčev.

„Ruske bespilotne letelice su već na svetskom nivou. Mislim da će u bliskoj budućnosti prestići strane konkurente. Neki modeli već prestižu“, dodao je on.

Naš sagovornik je naglasio: glavna prednost domaćih dronova je cena i kvalitet.

„Cena ovog ili onog ruskog uređaja je 3-5 puta niža od cene NATO-a, a karakteristike kvaliteta i performansi (TTKS) su na istom nivou ili više“, rekao je ekspert.

Stoga su ruske bespilotne letelice idealne za indijsku vojsku.

Kako je podsetio Oleg Matvejčev, Indija je ekonomija u razvoju, koja nema mnogo novca.

Ako uslovni UAE mogu sebi da priušte da preplate američku vojnu opremu, pogotovo što lokalni šeici sav novac drže u zapadnim bankama, onda je situacija sa Indijom drugačija.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Indija je nezavisna zemlja u smislu odbrane i finansija. I treba joj mnogo jeftinije tehnologije.

S obzirom na ovo, ja na mestu Indijaca, uopšte ne bih kupovao skupo američko oružje.

Rusko oružje je pouzdanije, performanse su bolje, a mi ne postavljamo političke zahteve, kao dodatak dogovoru“, rekao je analitičar.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE