Rusija zahteva da Ukrajina ustupi još 30 odsto koje ne kontroliše: To se tiče dela DNR, Zaporoške i Hersonske oblasti, piše ISW.

Nebenzja je na sastanku Saveta bezbednosti UN 17. februara izjavio da je Ukrajina „nepovratno izgubila” Krim, kao i deo oblasti DNR, LNR, Zaporožja i Hersona…

Istovremeno, stalni predstavnik Rusije u UN je nagovestio da mirovni pregovori treba da „isprave” situaciju u ovim oblastima, a da Ukrajina „mora da ustupi preostale delove ove četiri oblasti koje trenutno kontroliše”.

Nebenzja zahteva da Ukrajina ustupi približno 30% teritorije DNR, Zaporoške i Hersonske oblasti, koje trenutno nisu pod ruskom kontrolom.

Trenutno ruske trupe kontrolišu oko 99 odsto teritorije LNR, navodi se u izveštaju.

Rusija takođe zahteva da Ukrajina u budućnosti postane „demilitarizovana“ neutralna država i da se naša zemlja ne pridruži nikakvim savezima ili bezbednosnim blokovima.

Borba.Info

Udeo zemalja BRIKS-a – Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južnoafričke Republike – u svetskom BDP-u dostići će 30 odsto u januaru kada se tom formatu bude priključilo još šest država, pokazuje istraživanje Državne banke Indije.

BRIKS-u će se početkom januara pridružiti Argentina, Egipat, Etiopija, Iran, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati.

Njihov ukupan udeo u svetskoj privredi iznosi, oko šest odsto.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kada je reč o BRIKS-u, u njemu ekonomski dominira Kina, koja čini oko 70 odsto ukupnog BDP-a tog formata. Za njom slede Indija sa 13 odsto, Rusija sa osam, Brazil sa sedam i Južna Afrika sa dva odsto ukupnog BDP-a.

Kada sa šest novih članica bude priključilo BRIKS-u početkom sledeće godine, Saudijska Arabija će činiti oko četiri odsto BDP-a tog formata, Ujedinjeni Arapski Emirati, Egipat i Argentina oko dva odsto i Iran oko jedan odsto.

Udeo Etiopije u ukupnog BDP-u BRIKS-a biće zanemarljiv, pokazuje istraživanje indijske banke.

Proširenje tog formata najviše će se osetiti na polju proizvodnje nafte, pošto će udeo zemalja BRIKS-a u tom sektoru skočiti sa 18 na 40 odsto.

Udeo BRIKS-a u globalnoj robnoj trgovini će porasti sa 20 na 25 odsto, a udeo globalne trgovine uslugama sa 12 na 15 odsto, saopštila je banka i dodala da će se njihov udeo u globalnim deviznim rezervama povećati na 45 odsto.

Dodavanjem šest novih članica grupi BRIKS, ona će 2024. godine pokrivati 46 odsto svetske populacije.

Odluka o pristupanju Argentine, Egipta, Etiopije, Irana, Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata u BRIKS, doneta na samitu te organizacije u Johanesburgu, stupiće na snagu 1. januara 2024. godine.

Politika

Putin: Rusija je “apsolutno nepobediva”!https://t.co/euU4vbb4GN

— Borbainfo (@Borbainfo1) September 4, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kosovo je postalo veoma zavisno, neki kažu da se čak 30 odsto njegove ekonomije zasniva na prilivu iz dijaspore.

Sjedinjene Američke Države veruju da tzv. Kosovo ima obavezu da formira ZSO, istorija nije započela danom kada je formirana vlada Aljbina Kurtija.

To je za radio Kontakt plus izjavio ambasador SAD na tzv. Kosovu Filip Kosnet, a prenosi “Kosovo onlajn”.

Američki diplomata smatra i da neće biti puno prostora za napredak, ako obe strane nisu spremne na kompromise.

“Bajdenova administracija pažljivo je proučila Vašingtonski sporazum koji su potpisali Vučić i Hoti u Beloj kući i zaključila da su to stvari koje želimo da vidimo kako ih strane dalje ispunjavaju.

Povećavaju trgovinu, investicije, uvećavaju napore u borbi protiv terorizma…

Očekujemo da ljudi neće reći, pa, Ahtisarijev plan više ne znači ništa, jer je došlo do promene u vladi“, naveo je Kosnet.

Upitan da li deli optimizam specijalnog izaslanika SAD za Zapadni Balkan Metjua Palmera, koji je početkom juna izjavio da misli da je “apsolutno moguće” da predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tzv. kosovski premijer Aljbin Kurti stave potpis na dogovor između Beograda i Prištine ove godine, Kosnet je između ostalog rekao da je važno krenuti napred po tom pitanju, sa određenim osećajem hitnosti.

“Naravno da je neophodno voditi ozbiljne pregovore. Premijer Kurti je mnogo govorio o tome da želi da bude pripremljen za pregovore na odgovarajući način.

Smatramo da je važno da ljudi budu pripremljeni za ozbiljne razgovore, ali i da krenu napred po tom pitanju sa određenim osećajem hitnosti”, naveo je Kosnet.

O tome da li vidi prostor za kompromisno rešenje između Beograda i Prištine, imajući u vidu da je za Srbiju Kosovo i Metohija njen deo, a za Prištinu nezavisna država i da li smo danas bliže ili dalje od rešenja, ambasador SAD je naveo da vreme nije na strani dveju strana.

“Nisam ambasador u Srbiji. Prepustiću drugima da razgovaraju o tome. Mislim da je najveći neprijatelj Kosova samozadovoljstvo. Šta podrazumevam pod tim?

Tokom poslednjih dvadeset godina, na Kosovu se stvorila situacija gde su se ljudi veoma navikli na međunarodnu zajednicu koja upumpava puno novca u zemlju, pomažući narodu Kosova u rešavanju njihovih problema.

Svaki put kad dođe do krize, članice Kvinte, KFOR ili EU su tu da drže ljude za ruke i pomognu im u takvim trenucima.

To neće trajati večno. Kosovo je postalo veoma zavisno, neki kažu da se čak 30 odsto njegove ekonomije zasniva na prilivu iz dijaspore.

To neće trajati još dugo. I to kažem zato što u SAD imamo puno iskustva sa emigrantskim zajednicama koje se nastanjuju u SAD. Šablon je uvek isti.

Prva generacija će da šalje puno novca kući, druga generacija neće.

Mislim da je to istina takođe i za kosovsku dijasporu širom Evrope“, naveo je Kosnet.

SAD, kako je dodao, ostaju partner tzv. Kosova, ali njihovi programi pomoći imaju za cilj da pomognu Kosovu da bude samostalna zemlja koja je sama sebi dovoljna, i nisu namenjeni da budu trajne dotacije.

Na pitanje kako vidi pismo Aljbina Kurtija upućeno igumanu manastira Visoki Dečani Savi Janjiću, u kome navodi da želi da poseti ovaj manastir, kao iskrenu želju ili prikupljanje poena i kod koga, ambasador SAD je rekao:

“Razgovarao sam o tome sa premijerom Kurtijem.

Mislim da iskreno želi da poseti manastir. Smatram da bi bilo korisno ako bi mogao da poseti manastir.

Istovremeno, moja vlada već duže vreme smatra, što je evidentno, da je već dosta vremena prošlo i da Vlada Kosova treba da sprovede odluku Ustavnog suda od pre više od pet godina da se ova parcela zemljišta prenese na manastir.

To vidimo kao direktno pitanje vladavine prava. Premijer Kurti je izabran na osnovu snažne posvećenosti da poštuje vladavinu prava. Očekujemo da će on da ispuni tu i mnoge druge obaveze”, zaključio je on.

kosovo online