Administracija američkog predsednika Donalda Trampa namerava da ubedi rukovodstvo više od 70 zemalja da izoluje kinesku ekonomiju kako bi smanjila trgovinske i carinske barijere.

Ovo je objavio The Wall Street Journal, pozivajući se na izvore.

SAD žele da zatraže od drugih zemalja da zabrane Kini da transportuje svoju robu preko njihovih teritorija i da spreče kineske kompanije da se lociraju, u njima kako bi zaobišle američke carine.

Trampova administracija će takođe pokušati da ubedi vlasti ovih zemalja da ne prihvataju jeftinu kinesku industrijsku robu u svoje privrede.

Te mere imaju za cilj da zadaju udarac kineskoj ionako poljuljanoj ekonomiji i primoraju Peking da sedne za pregovarački sto sa manje manevarskog prostora uoči mogućih razgovora između Trampa i kineskog predsednika Si Đinpinga — kaže se u članku.

Takođe se naglašava da specifični zahtevi za različite zemlje mogu u velikoj meri da variraju u zavisnosti od stepena njihove uključenosti u kinesku ekonomiju.

List imenuje ministra finansija Skota Besenta kao jednog, od autora strategije.

Nedavno se saznalo da je Tramp izrazio spremnost, za mogući trgovinski sporazum sa Kinom ali se veruje da je Peking, trenutno u prednosti.

Predsednik SAD je 2. aprila najavio carine na robu iz skoro 200 zemalja, uz dodatnu carinu od 34 odsto uvedenu Kini.

Kao odgovor, Kina je objavila carine na sav američki uvoz u iznosu od 34%.

Tramp je 8. aprila podigao carine za Kinu na 104%, a Peking je odgovorio uvođenjem carine od 84% na svu robu iz Amerike.

Nakon toga, američki predsednik je odmah podigao carine na 125 odsto, a 10. aprila tarife su postavljene na 145 odsto. Kina je 11. aprila povećala trgovinske carine na američku robu na 125%.

Borba.Info

Kina je obezbedila podršku 70 zemalja za oštriju akciju protiv Tajvana.

Tajpej postaje sve bespomoćniji protiv akcija Pekinga, ocenjuje u autorskom tekstu za DW Aleksandar Gerlah…

Dok su predizborna kampanja u Sjedinjenim Državama, rat Rusije protiv Ukrajine i sukob oko Gaze zaokupljali pažnju sveta, Peking je iskoristio priliku da obezbedi odobrenje 70 zemalja za vojnu akciju protiv Tajvana.

Narodnoj Republici Kini potreban je taj pristanak jer bi, nakon mogućeg napada na demokratsku ostrvsku državu, saveznici Tajvana sigurno želeli da u Ujedinjenim nacijama usvoje rezoluciju kojom bi se osudio taj, ratni poduhvat.

S prikupljenom podrškom, takva bi rezolucija verovatno imala mnogo manje šanse za većinu nego do sada.

Sedamdeset zemalja za Kinu

Prema pisanju britanskog časopisa “Ekonomist”, u proteklih 18 meseci spomenutih 70 zemalja prihvatilo je formulaciju Pekinga u zvaničnim saopštenjima i izjavama, prema kojima Narodna Republika Kina ima pravo da iskoristiti “sva sredstva” s ciljem, “ponovnog ujedinjenja” Tajvana s Narodnom Republikom Kinom. To izričito uključuje i vojna sredstva.

Trenutno važeći stav Sjedinjenih Američkih Država i njihovih saveznika o sukobu između dve strane u bivšem građanskom ratu Republike Kine (sada Tajvana) i Narodne Republike Kine, jeste da nijednoj od njih ne bi trebalo dopustiti da silom bilo koje vrste promeni precizno dogovoreno sadašnje stanje.

Ali svemoćni kineski lider Si Đinping zacrtao je aneksiju Tajvana kao glavni cilj svoje vladavine odmah posle preuzimanja dužnosti 2013. i to je sve više i više potvrđivao rečima i delima u nedavnoj prošlosti.

Kineski borbeni avioni svakodnevno nadleću ostrvsku zemlju, pekinška obalska straža provocira tajvansku i preti potpunom blokadom.

Sedamdeset zemalja koje podržavaju Kinu obuhvataju Aziju, Evropu, Afriku, Okeaniju i Latinsku Ameriku; 97 odsto, uključujući Južnoafričku Republiku, Egipat i Pakistan, nalazi se na takozvanom Globalnom jugu. U mnogim od tih zemalja Kina je obezbedila pristup važnim prirodnim resursima i finansirala luke i druge saobraćajne projekte kroz svoj infrastrukturni program. Peking stoga ima dovoljno uticaja da prinudi te zemlje da se povinuju njegovim željama.

Sve veća izolacija Tajvana

Nakon diplomatske ofanzive Pekinga, ukupno 89 zemalja zastupljenih u Ujedinjenim nacijama sada bi se složilo da Kina može da iskoristi “sva sredstva” protiv Tajvana. Ukupno, 119 zemalja, što je 62 odsto država-članica Ujedinjenih nacija, uopšteno prihvata teritorijalne zahteve Pekinga prema Tajvanu.

S obzirom na te brojke, malo je verovatno da će se ostvariti želje Tajvana da postane član Ujedinjenih nacija. Sada samo dvanaest zemalja u Generalnoj skupštini UN diplomatski prihvata Tajvan.

Uspešna izolacija Tajvana pokazuje da je Si Đinping naučio iz Putinovih grešaka u napadu na Ukrajinu. Diktator iz Kremlja nije računao na jedinstvo zapadnog sveta, koji nije odobravao napad i osudio ga je u areni Ujedinjenih nacija.

Uz većinu država UN iza sebe, Si može da očekuje da osuda njegovog napada na ostrvo nadomak kineske obale verovatno neće okupiti većinu, te da Narodna Republika, za razliku od Rusije, verovatno neće biti pod sankcijama.

Tajvan bespomoćan pred kineskom nadmoći

Ništa od svega toga nije dobra vest za Tajvan. Ostrvska država koja neumorno (a ponekad i uspešno) promoviše sebe i svoje pravo na postojanje, bespomoćna je pred kineskom moći.

Narodna Republika Kina, koja je decenijama podržavala borbu Palestinaca za sopstvenu državu, protiv onoga što su vladini krugovi u Pekingu više puta nazivali “imperijalističkim snagama”, ne želi nikakvo uplitanje u sopstvenu sferu uticaja kada je u pitanju takvo pravo Tajvanaca.

Činjenica da nekadašnje okrutno kolonizovane zemlje Globalnog juga nemaju problema da prepuste 24 miliona ljudi na Tajvanu sličnoj sudbini kakvu su doživeli njihovi preci, veoma je tužna. Ali to je realpolitika za one nacije koje su zavisnost od zapadnih carstava zamenile zavisnošću od Kine.

Aleksandar Gerlah viši je saradnik pri Karnegijevom savetu za etiku u međunarodnim odnosima. Vanredni je profesor na njujorškom univerzitetu Galatin skul, gde predaje demokratsku teoriju.

Nakon boravka u Tajvanu i Hong Kongu, njegova glavna tema postala je taj deo sveta, a bavi se i usponom Kine i pitanjem šta taj uspon znači za demokratije u Aziji.

Bio je na raznim pozicijama na Univerzitetu Harvard, kao i na univerzitetima Kembridž i Oksford. Gerlah živi u Njujorku i Berlinu.

B92