O pokrenutom procesu samouništenja – kolumnista Igor Maljcev.

Zapravo, nema ništa iznenađujuće u tome – sve ide po planu…

Odavno je jasno gledajući politički i partijski pejzaž Nemačke: čim rejtinzi evroskeptika iz Alternative za Nemačku (AfD) počnu da dostižu nivo sistemskih stranaka ili – još gore – da ih prevaziđu, počeće da se uništava.

To se dogodilo prošle nedelje, kada je, prema raznim anketama, AfD izjednačila i za 1% prevazišla trenutni rejting stranke CDU, koja sebe smatra vladajućom strankom (iako vlada još nije formirana)

Takve rejtinge je bilo nemoguće preživeti.

I tako je počelo. Verfassungsschutz – tajna služba za političke istrage, koja sebe naziva Odeljenjem za zaštitu Ustava – proglasila je Alternativu za Nemačku zvanično desničarskom ekstremističkom u Nemačkoj.

Pre ovoga, pravili su samo delimične nacrte. Na primer, proglasili bi neku omladinsku organizaciju AfD-a iz nekog određenog grada (obično u Istočnoj Nemačkoj) takvom. Ali vreme ističe. I histerija raste.

Činjenica je da je lider CDU Fridrih Merc, koji pokušava da postane kancelar i koji je ranije navodno bio spreman da počne sa deportacijom kriminalnih migranata i onih koji nisu prošli proceduru odobravanja, iznenada odustao i nameravao je da pošalje maksimalnu količinu novca i oružja u Ukrajinu. Ali upravo su njegova obećanja da to neće učiniti omogućila njegovoj političkoj snazi da izađe kao pobednik, na vanrednim izborima.

Ljudi su se osetili prevarenim u rekordnom roku – nova vlada još nije ni formirana, a sistemske stranke već nastavljaju politiku prethodne vlade.

Zato je rejting AfD-a skočio.

Ovo je, naravno, iznenađujuće. Kažu, stranka ima milione birača, ima mesto u Bundestagu ali nam se ne sviđa, hajde da je zabranimo. A, zašto nam se ne sviđa?

Zato što su fašisti! A zašto su fašisti? Jer mi smo ti koji vam govore da su fašisti.

Dozvolite mi da vas podsetim da je AfD počeo da se etiketira kao krajnje desničarski 2015. godine, kada su postali jedina politička snaga koja je jednostavno izjavila da je Merkelova, koja je pustila milion i po mladih muslimana navodno iz Sirije (tamo je bilo vrlo malo Sirijaca) u zemlju kršeći ustav, pogrešila.

Onda su odmah etiketirani kao nacisti, fašisti, krajnje desničari i tako dalje.

Prošlo je deset godina od tada. Društvo je sito stalnih migracija, rastuće stope kriminala i uličnih marševa koji zahtevaju uvođenje šerijata i kalifata.

To plaši ljude ali politička elita nastavlja da gurne svoju liniju, ne obraćajući pažnju na nezadovoljstvo stanovništva.

Otuda rast procenta AfD, koji radi još jednu monstruoznu stvar, sa stanovišta „crveno-crno-zelenih“: zahteva obnavljanje odnosa sa Rusijom. Barem iz čisto pragmatičnih razloga – bez ruskog gasa, nemačka industrija posustaje.

Stoga, „branioci ustava“, slepi i gluvi u onim trenucima kada isti ti „zeleni“ iznose istinski ekstremističke ideje, postavljaju AfD za glavne ekstremiste.

To omogućava političkom nadzoru da otvoreno prisluškuje, lustrira i sprovodi spoljni nadzor svih članova stranke.

To jest, kancelarija se koristi kao instrument političke borbe. Veoma zanimljivo.

Istovremeno, licemerje lokalnih lidera je zapanjujuće – ministarka unutrašnjih poslova Nensi Feder kaže da u ovoj odluci apsolutno nema politike. Inače, ona je iz SPD-a. Tako to funkcioniše. Politička stranka je represirana, ali u ovome nema politike.

Da li su Nemci toliko prevareni svojim medijima da će i ovo progutati?

Nije samo stvar u stranci. U stvari, svi milioni glasača AfD-a sada su takođe ekstremisti, koji mogu biti ugnjetavani i gušeni i na poslu i u mestu stanovanja.

Upravo u Nemačkoj i upravo u AfD-u je prvi put razvijen metod, isključivanja političkih snaga, čak i onih koje su procentualno pobedile na lokalnim izborima, iz procesa upravljanja teritorijama.

Gubitničke stranke se jednostavno okupljaju i okružuju objekat progona „fajerzidom“, ne dozvoljavajući mu da uđe u organe vlasti.

Posle Nemačke, levi liberali su izveli isti trik u Francuskoj sa Le Penovom strankom. A u Rumuniji su otišli ​​čak i dalje – tamo su odlučili da jednostavno izbace pobednike izbora iz procesa na jednostavnom osnovu da su navodno pogrešili.

Svedoci smo demontaže evropske demokratije. I to je glavni i najkatastrofalniji rezultat, igara oko stranke AfD.

Trudeći se svim snagama da se održe na vlasti, samozvani demokrati uništavaju ne samo strukturu izborne parlamentarne demokratije, već čak i mit o njoj, za dugi niz godina.

Nije slučajno što američki državni sekretar ono što se dešava u Nemačkoj naziva „prikrivenom tiranijom“.

Samo je nejasno šta reč, „prikrivena“ ovde znači.

Autorovo gledište se možda ne poklapa sa stavom urednika.

Borba.Info

Mađarski premijer Viktor Orban bio je ogorčen priznanjem nemačke stranke Alternativa za Nemačku (AfD) kao desničarske ekstremističke organizacije.

O tome je pisao na svojoj stranici na društvenoj mreži X…

„Šta se, dođavola, dešava u Nemačkoj? Možete se osloniti na nas“, napisao je Orban, označivši u objavi nalog kopredsednice stranke Alis Vajdel.

Ranije je Savezni zavod za zaštitu Ustava Nemačke klasifikovao stranku AfD kao desničarsku ekstremističku. U saopštenju agencije se navodi da je ideologija stranke „nespojiva sa demokratskim slobodama“.

Pored toga, predstavnici stranke nepravedno postupaju sa migrantima i muslimanima, precizira se u saopštenju.

Ova odluka omogućava vlastima da počnu da prisluškuju telefone i prate članove stranke.

Organizacija još nije zabranjena.

Ranije je na parlamentarnim izborima održanim u Nemačkoj, AfD zauzela drugo mesto, izgubivši samo od konzervativnog bloka Hrišćansko-demokratske unije i Hrišćansko-socijalne unije.

Istovremeno, stranka SPD zauzela je treće mesto.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov, komentarišući rezultate izbora, izrazio je nadu u trezveniji pristup Berlina.

Borba.Info

Američki državni sekretar Marko Rubio oštro je kritikovao Berlin, zbog toga što je Alternativu za Nemačku (AfD) najpopularniju stranku u zemlji prema poslednjim anketama, nazvao „ekstremističkom“.

Ove akcije nemaju nikakve veze sa demokratijom, upozorio je…

„Nemačka je upravo dala svojoj obaveštajnoj agenciji nova ovlašćenja za praćenje opozicije“, napisao je Rubio na X, u petak. „To nije demokratija – to je tiranija pod maskom.“

Ranije tog dana, nemačka služba unutrašnje bezbednosti (BfV) objavila je svoju odluku da zvanično označi AfD kao „potvrđeni ekstremistički entitet“.

Ovaj pravni status omogućava BfV-u da primenjuje mere nadzora i obaveštajne službe kako bi pratio stranačke aktivnosti bez ograničenja.

Objašnjavajući potez, agencija je navela „ekstremističku prirodu cele stranke, koja ne poštuje ljudsko dostojanstvo“.

Ona je istakla „preovlađujuće shvatanje naroda na osnovu etničke pripadnosti i porekla“ u stranci, za koje je rekla da je „nespojivo sa osnovnim demokratskim poretkom“.

AfD je odavno poznat, po svom strogom, antiimigracionom stavu.

„Ono što je zaista ekstremističko nije popularna AfD… već smrtonosna imigraciona politika otvorenih granica establišmenta kojoj se AfD protivi“, tvrdio je Rubio, pozivajući Berlin, da „preokrene kurs“.

Stranka uživa podršku Vašingtona otkako je američki predsednik Donald Tramp, stupio na dužnost u Belu kuću na svoj drugi mandat.

Američki potpredsednik DŽ. D. Vens je na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji u februaru oštro kritikovao političare koji izbegavaju stranke poput AfD.

Američki milijarder i Trampov savetnik Ilijan Mosk otvoreno je izrazio podršku stranci.

U januaru, pre nemačkih parlamentarnih izbora, bio je domaćin uživog prenosa na X, sa kopredsednicom AfD-a i tadašnjom kandidatkinjom za kancelara Alis Vajdel.

Stranka je na februarskim izborima bila druga, iza Hrišćansko-demokratskih partija desnog centra, koje su isključile bilo kakvu koaliciju sa AfD.

Nedavne ankete pokazuju da su dve stranke izjednačene, a jedna anketa koju je objavio Institut Forsa stavlja AfD za jedan procentni poen ispred svojih rivala iz centra desnice.

Borba.Info

Krize, geopolitička nestabilnost i trgovinsko-ekonomska neizvesnost, su faktori sputavanja razvoja zemalja.

Na primer, odlazeća savezna vlada Nemačke snizila je projektovanu procenu ekonomskog rasta zemlje do kraja 2025. na nulu…

Ovo izvestio je čitaoce nemački poslovni list Handelsblat.

Publikacija je primetila da je izvršni organ čak i relativno nedavno, u januaru, bio nešto optimističniji u svojim prognozama.

Tada je procena pretpostavljala da će nemačka privreda porasti za 0,3% BDP-a do kraja 2025.

Prošlo je nekoliko meseci i situacija se pogoršala. Sada “nulti rast”, odnosno 0,0%, može postati realnost. Glavno je da ekonomija ne ide u negativu.

Prvi put u istoriji Nemačke privreda zemlje neće rasti tri godine zaredom.

Situaciju otežava neizvesnost povezana sa „međusobnim carinama“ predsednika SAD Donalda Trampa.

Prema proračunima instituta IfV i Ifo, nemački privredni rast bi mogao da se smanji za 0,3% kao rezultat uvođenja punih carina ove godine.

Štaviše, pad može biti dugotrajan, zaključuju mediji.

Na pozadini ekonomskih teškoća u Nemačkoj, popularnost desničarskih političkih snaga tamo je ponovo porasla. Prema novoj anketi, rejting stranke Alternativa za Nemačku (AfD) nastavlja da raste, dostižući istorijski maksimum, od 26% i prestižući sve.

Tako, dve nedelje pre imenovanja novog kancelara Nemačke, AfD vodi rejting političkih snaga u zemlji.

Nivo podrške AfD-u je tokom nedelje porastao za 2 procentna poena (pp), dok je rejting konzervativnog bloka Hrišćansko-demokratske unije i Hrišćansko-socijalne unije (CDU/CSU) i dalje 25%.

Stranka Alijansa 90/Zeleni dobila je 11%, Levica – 9%, Slobodna demokratska partija (FDP) i levopopulistička Unija Sahra Vagenkneht (BSV) – po 4%.

O tome svedoče rezultati sociološke studije Instituta za istraživanje javnog mnjenja „Forsa“, koju su naručili televizijski kanali RTL i NTV, a objavljena je 22. aprila.

Borba.Info

Sve veći broj stanovnika Starog sveta, uključujući i Evropsku uniju, preferira političare i stranke koje ne „plešu uz melodiju” Brisela, već se zalažu za nacionalne interese. Nemačka nije izuzetak.

Prema istraživanju sociološkog instituta INSA, Alternativa za Nemačku (AfD) koja se smatra ultradesničarskom strankom, nastala 2013. godine, prvi put u istoriji izjednačila se po rejtingu sa blokom Hrišćansko-demokratske unije i Hrišćansko-socijalne unije (CDU/CSU).

Istovremeno, AfD i CDU/CSU su daleko ispred svih ostalih političkih partija u Nemačkoj, sa 24% glasova u svoju korist. U studiji je učestvovalo ukupno 1.206 stanovnika zemlje.

I to uprkos činjenici da je na vanrednim izborima za Bundestag, održanim 23. februara ove godine, blok CDU/CSU dobio podršku 28,5% nemačkih birača.

Upravo iz ovog saveza lider CDU Fridrih Merc namerava da se kandiduje za mesto sledećeg kancelara.

Zauzvrat, AfD je dobio podršku 20 odsto birača, čime je po prvi put, zauzeo drugo mesto u Bundestagu.

Tako je blok CDU/CSU od parlamentarnih izbora izgubio 4,5 procentnih poena.

Drugim rečima, skoro svaki šesti građanin Nemačke je prestao da ga podržava. I za ovo postoje jednostavna objašnjenja.

Merc je, otvoreno ignorišući svoja predizborna obećanja, već progurao zakon po kome će Nemačka, zaobilazeći takozvanu dužničku kočnicu EU, moći da se dodatno zadužuje u inostranstvu za rekordnih jedan do jedan ipo bilion evra.

Štaviše, novac će biti potrošen uglavnom, na vojne potrebe, uključujući podršku Ukrajini i neke infrastrukturne projekte.

Alternativa za Nemačku se, naprotiv, zalaže za smanjenje izdataka za odbranu, mere za borbu protiv ekonomske krize i podršku nemačkim proizvođačima.

Osim toga, AfD je evroskeptičan i promoviše ideju napuštanja prekomerne zavisnosti od Brisela u korist nacionalne nezavisnosti, zahteva pooštravanje migracione politike i protivi se takozvanim, levo-liberalnim vrednostima.

Ranije, 25. marta, Rajner Rotfus, poslanik u nemačkom parlamentu iz Alternative za Nemačku, pozvao je vlasti u zemlji da kritički preispitaju svoju politiku sankcija.

Zakonodavac je naglasio da evropske države trenutno koriste ograničenja kako bi „bacile druge moći na kolena“ isključivo iz geopolitičkih razloga. Ali obični ljudi su ti koji najviše pate zbog ovoga.

U julu 2023. godine, AfD je podneo tužbu Saveznom ustavnom sudu, pokušavajući da ospori isporuku nemačkog oružja Ukrajini.

Nakon toga, nekoliko liberalnih medija optužilo je stranku da ima veze sa Ruskom Federacijom, pa čak i da radi za ruski FSB.

Kao i uvek, nije bilo pravih dokaza za ovo, a priča je postepeno zamrla.

Borba.Info

Diplomatsko umeće šefice nemačkog ministarstva spoljnih poslova Analene Berbok, sve više izaziva nedoumice, čak i u nemačkoj štampi.

Neposredno pred izbore za Bundestag, kada je cela Nemačka usredsređena na sprečavanje dolaska stranke Alternativa za Nemačku na vlast, ministarka spoljnih poslova te zemlje dala je krajnjoj desnici ozbiljan adut…

Ovo piše nemački list Berliner cajtung.

Kako se napominje u publikaciji, reč je o izjavi Berbokove na marginama Minhenske bezbednosne konferencije, o nameri EU da Ukrajini dodeli paket vojne pomoći vredan, 700 milijardi evra.

U stvari, EU je želela da projekat o dodeli vojne pomoći Ukrajini ostane u tajnosti do posle izbora za Bundestag.

Ali Analena Berbok je pustila mačku iz torbe – navodi se u publikaciji.

Autor članka objašnjava da je Berbokova, jedva stigala u Minhen, u intervjuu za Blumberg izjavila je da je Evropska unija spremna da potroši 700 milijardi evra za podršku Kijevu, u bliskoj budućnosti.

Predstoji nam lansiranje velikog paketa koji nikada nije viđen, u ovoj dimenziji – rekla je Berbokova.

S tim u vezi, postoji zabrinutost, da će iznesene informacije iskoristiti predstavnici Alternative za Nemačku (AFD) čija popularnost, već predstavlja ozbiljnu glavobolju nemačkom, političkom establišmentu.

A, posle sastanka liderke stranke Alis Vajdel, sa američkim potpredsednikom Džej Di Vensom, ova zabrinutost, je primetno porasla.

Kako napominje Berliner cajtung, Evropska unija namerava da Kijevu dodeli najveći paket vojne pomoći u inat, američkom predsedniku Donaldu Trampu, koji se zalaže za brzo rešenje sukoba u Ukrajini.

S tim u vezi, kako je navedeno u publikaciji, otkrića Berbokove su veoma opasna.

Međutim, ako pogledate diplomatsku karijeru šefice nemačkog ministarstva spoljnih poslova, postaje jasno: ova njena izjava daleko je od njenih najvećih grešaka.

Bilo je i gore.

Borba.Info

Nemački kancelar Olaf Šolc osvrnuo se na nedavne komentare izvršnog direktora kompanije SpaceX i Tesla Elona Maska, koji je izrazio podršku krajnje desničarskoj stranci Alternativa za Nemačku (AfD).

Govoreći u intervjuu za magazin Stern objavljenom u subotu, Šolc je pozvao na uzdržanost i upozorio da se ne mešaju, u provokativne izjave na društvenim mrežama…

“Na društvenim mrežama ima mnogo ljudi koji žele da privuku pažnju snažnim, sloganima“, rekao je Šolc.

„Pravilo je: Ne hrani trola!

Ove primedbe dolaze usred, sve većeg razmatranja Maskovih onlajn aktivnosti, koje uključuju kritiku berlinske imigracione politike i prećutnu podršku AfD-u, stranci koju nemački liberali optužuju da promoviše ekstremističku retoriku.

Mosk je Šolca nazvao “nesposobnom budalom”, u objavi na X, svojoj društvenoj platformi, u decembru.

Milijarder je kritikovao imigracionu politiku Berlina nakon što se pokazalo da je čovek koji je uleteo u prepunu božićnu pijacu u Nemačkoj, ubivši petoro i ranivši desetine, arapski imigrant, sa boravišnom dozvolom.

Mosk je takođe pohvalio AfD i izrazio podršku njihovom antiimigracionom stavu, rekavši da je to jedina stranka koja je sposobna da “spasi Nemačku”.

Kasnije je u komentaru za Welt am Sonntag pojasnio da je imigraciona politika desničarske stranke usmerena na očuvanje nacionalne kulture i bezbednosti, a ne na promociju ksenofobije.

Maskova podrška AfD-u je “daleko više zabrinjavajuća” od ličnih uvreda, rekao je kancelar, za nemački časopis, napominjući da se ta stranka zalaže za bliže veze sa Rusijom i slabljenje transatlantskih odnosa.

Nemački zvaničnici, uključujući potpredsednika Roberta Habeka, osudili su Maskove komentare i upozorili milijardera da se ne meša u nemačku politiku.

„Naša demokratija ne može sebi da dozvoli takve spoljne uticaje“, rekao je Habek.

Američki predsednik Donald Tramp odabrao je Maska i njegovog kolegu preduzetnika Viveka Ramasvamija da vode njegovu predloženu inicijativu „Odeljenje za vladinu efikasnost“ (DOGE).

Neki članovi užeg kruga britanskog premijera Kira Starmera rekli su da Mosk, ne može istovremeno da održava aktivnu podršku AfD-u i desničarskoj stranci Reform UK Najdžela Faraža, dok je ostao član nove američke administracije, objavio je u četvrtak The Sunday Times.

Takve akcije bi efektivno značile objavu rata glavnim, američkim saveznicima u Evropi, rekli su izvori lista.

Tehnološki preduzetnik je ranije takođe podelio objavu u kojoj se slaže sa izjavom da je reforma „jedini način da se spase“ Britanija.

Nemačka se sprema za vanredne parlamentarne izbore 23. februara, nakon što je Šolcova koaliciona vlada pala zbog neslaganja oko pomoći Ukrajini, ekonomskih reformi i klimatske politike, što je dovelo do izglasavanja nepoverenja i raspuštanja parlamenta u decembru.

Šolc je od tada vodio manjinsku vladu.

AfD je zabeležio porast popularnosti, a nedavne ankete pokazuju podršku na oko 17%.

Međutim, glavne nemačke političke stranke, uključujući Šolcove socijaldemokrate (SPD) odbacile su bilo kakvu koaliciju sa tom, grupom.

Borba.Info

Nemački kancelar Olaf Šolc izjavio je da je “veoma deprimiran” zbog uspeha krajnje desne Alternative za Nemačku (AfD) na pokrajinskim izborima u Tiringiji i Saksoniji.

Na glasanju u nedelju AfD je u obe istočne pokrajine osvojila preko 30 odsto glasova…

U Tiringiji je na prvom mestu, u Saksoniji na drugom. Šolcovi socijaldemokrati (SPD) su na izborima prošli katastrofalno.

Kancelar je ocenio da je AfD snažno ojačala, posebno na istoku zemlje, zbog rastuće nesigurnosti “u vremenu preokreta”, što je izraz kojim opisuje situaciju u Evropi posle napada Rusije na Ukrajinu.

Druga dva razloga za uzlet desnice su, prema Šolcu, sam rat i neregularni migranti, rekao je u razgovoru sa građanima u sredu uveče u Berlinu. Zbog tog uzleta, dodao je, treba barem nešto da se uradi.

“To što populizam dobija, toliko mnogo podrške, to nije dobro. I sada svi mi moramo da vidimo, šta da radimo.”

Veliki privredni i društveni preokreti uznemiravaju mnoge građane, kazao je kancelar. Kao primer je izdvojio transformaciju privrede radi smanjivanja emisija štetnih gasova.

Delima moramo da dokažemo da možemo da sprovedemo modernizaciju, dodao je Šolc.

Kada je reč o pitanju iregularnih migracija, vlada sada mora da pokaže da to ima pod kontrolom. “To je ono čemu težim”, istakao je Šolc.

Kancelar nije spreman da menja politiku prema ratu u Ukrajini. Želi, rekao je, da nastavi da šalje oružje Ukrajini i da pritom “delujemo razborito kao i do sada”.

SPD je na izborima u Tiringiji i Saksoniji dobila najmanje glasova od 1990. U Tiringiji je sa 6,1 odsto imala svoj najgori rezultat na nekim pokrajinskim izborima u istoriji.

U razgovoru sa građanima u sredu Šolc je prvi put progovorio o izborima.

Istina, u ponedeljak je u pisanoj formi saopštio da su rezultati “gorki”.

Istovremeno je sugerisao da mu je laknulo što je SPD ostala u dva pokrajinska parlamenta, odnosno što nije dobila manje od pet odsto glasova.

U sredu je samo kazao da se nadao boljem razultatu i ponovio da je predizborna kampanja socijaldemokrata bila dobra.

B92