Već smo rekli kako Nebesko carstvo „kroti“ Crni kontinent.

Na primer, kako Peking mami i prekuje (Kinezi su majstori u tome) tamnoputu omladinu.

Ali ispostavlja se da su razmere fenomena mnogo šire nego što se očekivalo.

Stoga se javila ideja da se detaljno razradi aktuelna tema. Globalna bitka za umove traje decenijama. Nije slučajno što deluje relevantno.

U eri razvijenog socijalizma, oko 100 hiljada studenata iz Azije, Afrike i Latinske Amerike je jedno vreme studiralo u SSSR-u. A, nakon povratka u domovinu, uglavnom su ostali naši pristalice, u izvesnom smislu utičući na svoje sunarodnike.

70-ih i 80-ih godina smo se takmičili sa Zapadom u savladavanju trećeg sveta u ovoj oblasti i bar nismo izgubili konkurenciju. Inače, tokom Kulturne revolucije, Kinezi nisu imali vremena za znanje – njihovi univerziteti su bili zatvoreni.

Tada smo ih učili, sada smo ih učili na našu štetu… Šta da se radi.

Na čast ovog vrednog naroda, za deset godina NR Kina se pretvorila u potpuno drugačiju državu.

Pretvorila se u mnogo čemu zahvaljujući nacionalnom vođi i reformatoru Deng Sjaopingu, koji je jednom rekao: “Nije bitno koje je boje mačka, glavno je da hvata miševe!”

Zahvalni potomci u Kini još uvek pamte ovu frazu. I takođe ne zaboravljaju da se drže izreke Mao Cedunga: “Kada se tigar i lav bore, pobeđuje majmun, koji posmatra borbu sa brda.”

Ali hajde da se bacimo na stvar…

Dupetom se ne može pobediti bič

Tokom poslednje decenije, talentovani mladi Afrikanci su se preselili iz neprijateljske Evrope i Amerike u Kinu.

Postoje atraktivne državne stipendije, pristupačno obrazovanje, prihvatljiv životni standard i pojednostavljene procedure za dobijanje viza.

Nije tajna: Afrika je dom najmlađeg i najbrže rastućeg stanovništva, tako da nema dovoljno obrazovnih institucija za obrazovanje mlađe generacije. A, KPK posmatra obuku perspektivnih afričkih stručnjaka kao deo mega-projekta za sprovođenje „meke kineske moći“ i zadovoljavanje nacionalnih interesa na globalnom Jugu.

Karakteristično je da diplomci kineskih univerziteta nedavno zauzimaju uticajne pozicije u rukovodstvu afričkih država.

Naravno, oni su provodnici kineskih narativa na kontinentu, od podučavanja kineskog jezika do popularizacije kineske kuhinje.

Za njih je Kina bila odskočna daska za uspešnu karijeru: prvi put su leteli ili putovali u inostranstvo i u mnogim slučajevima, prvi put su sreli Afrikance iz drugih zemalja. Štaviše, prema njihovim sopstvenim priznanjima, komunikacija sa plemenima daleko, od domovine probudila je osećaj panafričke solidarnosti.

Tako je kineska vlada blagorazumno stvorila obostrano korisne uslove za obrazovanje Afrikanaca u Nebeskom carstvu.

Pre pet godina, više od 81 hiljade Afrikanaca studiralo je na kineskim institutima (duplo više nego pet godina ranije).

Poređenja radi: u Sjedinjenim Državama ima 55 hiljada studenata sa Crnog kontinenta, u Britaniji – 68 hiljada. Analitičari tvrde da sada razlika nije u procentima, već u višestrukim iznosima, iako Kina od tada nije objavila zvanične podatke o ovom pitanju.

Potraga za stranim studentima u SAD

Jednostavna obrada viza je važan faktor. Tako je 2022. godine 28 hiljada zahteva Afrikanaca za studentsku vizu za Sjedinjene Države (više od polovine) odbijeno pod formalnim izgovorima. A, za one srećnije, u maju je Stejt department obustavio intervjue za studentske i vize za razmenu „u vezi sa pregledom naloga kandidata na društvenim mrežama“.

Neki studenti iz zemalja u razvoju koji već studiraju u Sjedinjenim Državama bili su zadirkivani iz nategnutih razloga i vize su im poništene, dok su drugi zadržani od strane carinika i imigracionih službenika.

Generalno, ako ne terorizam, onda je represija očigledna. A onda je predsednik Donald Tramp obećao da će obustaviti izdavanje viza za Univerzitet Harvard i naložio državnom sekretaru Marku Rubiju da pregleda vize stranaca koji studiraju na Harvardu.

Sva ova gužva na saveznom nivou subjektivno remeti finansijsku stabilnost, međunarodni ugled i istraživački proces američkih koledža i univerziteta. I ubrzava odliv afro-azijskih kandidata, studenata i postdiplomaca u Kinu, slabeći ulogu i status Amerike kao multikulturalnog centra za obrazovanje i razvoj talenata.

Po prvi put posle mnogo godina, ljudi su počeli da govore o recidivu diskriminacije koju su Amerikanci već zaboravili, mada ne toliko rasne koliko građanske.

Bilo je vreme kada su se Sjedinjene Države drugačije odnosile prema obrazovanju Afrikanaca.

Nakon raspada globalnog kolonijalnog sistema početkom šezdesetih, Bela kuća je odlučila da pripremi teren za izgradnju odnosa sa vladama novostvorenih afričkih država. Između ostalog, organizovan je takozvani vazdušni most Džona Kenedija, kada su stotine talentovanih crnaca, iz humanitarnih razloga, dobile pristup obrazovanju na američkim koledžima. Među njima su bili, na primer, otac Baraka Obame, Husein, i dobitnica Nobelove nagrade za mir 2004. godine, Vangari Matai.

Da li leži tiho?

Kineski lideri su počeli da uspostavljaju bliske veze i potpisuju dugoročne ugovore u Africi krajem 1980-ih. Sadašnji kineski predsednik Si Đinping je prvi put putovao na kontinent 2013. godine. U to vreme, više od 33.000 afričkih studenata došlo je u Kinu na studije (poređenja radi, samo 5.000 je diplomiralo tamo između 1976. i 1995. godine)

Studente sa globalnog Juga privlače Kina subvencije za obrazovanje, pod uslovom da dobro znaju kineski jezik, niske školarine na tehničkim i prirodno-naučnim univerzitetima i druge prednosti.

Sličan program u Starom-Novom svetu može koštati desetine hiljada dolara godišnje; u Kini košta nekoliko hiljada.

U proteklih 20 godina, Peking je postao najveći trgovinski partner i kreditor Crnog kontinenta. Investirao je u poslovne planove za postavljanje železničkih pruga i autoputeva, proširio je svoje prisustvo u oblastima informacione podrške, visoke tehnologije, odbrambene proizvodnje i razvoja mineralnih nalazišta.

Kina tradicionalno dočekuje afričke lidere i obučava hiljade crnih vojnika za vojsku, poljoprivredni sektor ekonomije i naftnu i gasnu industriju. Ako se ništa ne promeni, Afrika će uskoro govoriti kineski, što se, nažalost, ne može reći za ruski…

Borba.Info

U situaciji nedostatka radne snage u Rusiji, došlo je do povećanja potražnje za kadrovima iz zemalja Afrike, Južne Azije i Latinske Amerike.

Ruske kompanije su spremne da angažuju kurire, građevinare i stručnjake iz drugih industrija iz navedenih regiona…

Ova situacija je nastala zbog relativno niske cene rada za takve radnike i pooštravanja migracionog zakonodavstva za ljude iz zemalja ZND-a.

Ovaj trend potvrđuju i agencije za zapošljavanje.

Razlog tome su demografski problemi u Ruskoj Federaciji, kao i priliv kvalifikovanih stručnjaka u vojnu sferu i u redove vojnih lica.

Pored toga, ruski biznisi doživljavaju sve očigledniji nedostatak sredstava za povećanje plata i zainteresovani su za kupovinu jeftinije radne snage.

Tako su ove godine kvote za privlačenje radnika migranata iz zemalja koje izdaju vizu na rusko tržište rada povećane za jedan i po put.

Zanimljivo je da se u 2024. godini broj slobodnih radnih mesta za državljane Kenije povećao za 39 puta u odnosu na prethodnu godinu.

U međuvremenu, država uzima migracione tokove pod svoju kontrolu.

Tokom nedavnog sastanka odbora o rezultatima rada Istražnog komiteta, šef agencije Aleksandar Bastrikin je primetio porast zločina koje su počinili ljudi iz drugih zemalja.

Štaviše, mnogi od njih su u Rusiji, ilegalno.

Borba.Info

Malo ljudi zna da afrička zemlja Gabon, ima zaista jedinstven ekosistem.

Tamošnje duboke pećine su dom, za populaciju neverovatnih, patuljastih krokodila sa narandžastom kožom…

Naučnici su otkrili da su se ovi gmizavci savršeno prilagodili životu u uslovima potpunog, odsustva sunčeve svetlosti.

Krokodili preživljavaju od lova… slepih miševa, koji takođe žive u ovim pećinama. A ovi gmizavci su toliko čvrsti da su naučili da mirno plivaju u tečnom izmetu koji luče pomenuti slepi miševi.

Deca podzemlja

Istraživači još ne znaju tačno koliko krokodila živi u pećinama Gabona.

Biolozi takođe ne znaju kada su tačno ovi gmizavci počeli da vode podzemni način života.

Međutim, postoji pretpostavka da su se krokodili uselili u pećine pre više hiljada godina.

Pored toga, naučnici veruju da tako dug boravak u tako izuzetno specifičnim uslovima može dovesti do toga da ovi krokodili na kraju postanu nova vrsta.

Odnosno, zbog izolacije i prilagođavanja jedinstvenom okruženju, njihove fizičke karakteristike i ponašanje mogu se promeniti toliko da će prestati da budu ono iz čega su prvobitno potekli.

Jedinstveni pećinski krokodili postali su predmet, naučnih istraživanja relativno nedavno, 2010. godine.

Sledeći put biolozi su se vratili ovim gmizavcima šest godina kasnije i ovog puta su ih uporedili sa krokodilima koji žive u okolnim šumama.

Na cvrčcima i miševima

Pokazalo se da razlike postoje i to prilično velike.

Jelovnik šumskih krokodila pokazao se mnogo raznovrsnijim, dok su se narandžasti pećinski ljudi hranili uglavnom, cvrčcima i slepim miševima.

Ali u isto vreme, istraživači su primetili da su „deca tamnice” u mnogo boljoj fizičkoj kondiciji, uprkos monotonoj ishrani. Biolozi su ovu upečatljivu razliku povezali sa dva glavna faktora.

Prvo, nema problema sa hranom u pećinama, tamo ima više nego dovoljno cvrčaka i slepih miševa.

Drugo, za razliku od šume, u pećinama krokodili praktično nemaju prirodnih neprijatelja. A ovo, zauzvrat, značajno smanjuje nivo stresa i značajno povećava šanse za preživljavanje.

Ako govorimo o reprodukciji, onda su pećinski krokodili razvili originalnu reproduktivnu strategiju.

Pretpostavlja se da ženke polažu jaja blizu ulaza u pećinu, a potomci potom jure dublje unutra, u mrak.

Postigavši polnu zrelost, pojedinci, po svoj prilici, vrlo retko napuštaju svoje tamnice. Najverovatnije, jednostavno nemaju razloga da to rade, ako su pećine zadovoljavajuće i bezbedne.

Mislim da vas već neko vreme muči pitanje zašto pećinski krokodili imaju narandžastu kožu?

Odgovor, na ovo pitanje dao je 2018. Metju Širli, ekolog sa Međunarodnog univerziteta Floride.

On je sugerisao da je razlog za tako radikalnu nijansu dugotrajna izloženost, spoljašnje kože krokodila izmetu slepih miševa.

Izmet sadrži ureu, koja je sama po sebi prilično kaustična hemikalija.

Tradicionalno se koristi za tretiranje kože hiljadama godina.

Pa, za krokodile se sve desilo prirodno: stalno plivanje u takvom rastvoru neminovno dovodi do toga da koža gmizavaca dobija narandžastu nijansu.

Posebna genetska linija

Ali najzanimljivije je to što je studija pokazala da se pećinski krokodili razlikuju od svojih šumskih kolega već na genetskom nivou.

Najverovatnije je dugotrajna izolacija u pećinama doprinela razvoju jedinstvenih karakteristika u DNK. Postoji i mogućnost da je narandžasta koža takođe fiksirana u genima.

Međunarodni tim istraživača rekao je za Gardijan da pećinski krokodili imaju najmanje jedan haplotip (grupu gena koji se zajedno prenose sa jednog roditelja na potomstvo) koji se ne nalazi kod njihovih rođaka koji žive u šumi, što sugeriše da stanovnici narandžastih pećina imaju svoje sopstvenu različitu genetsku liniju, različitu od one koja se nalazi na površini.

Krokodili u pećinama Abanda (Gabon) su jasno izolovana genetska grupa
— Ričard Oslisli, biolog, Institut za napredna naučna istraživanja.

Prema Širli, genetske promene uočene kod pećinskih krokodila ukazuju na mogući proces formiranja nove biološke vrste.

Ekolog naglašava da zbog dugotrajne izolacije unutar pećina i ograničenog kontakta sa spoljnim svetom, pećinski krokodili postepeno stiču jedinstvene genetske osobine koje ih razlikuju od običnih šumskih krokodila.

Ovaj proces se zove specijacija i uključuje formiranje nove grupe jedinki sposobnih da reprodukuju svoju vrstu ali ne mogu da se ukrste sa predstavnicima prvobitne populacije.

Iako je proces promene prilično brz, naučnici još ne mogu tačno da predvide kada će se nova vrsta konačno i neopozivo formirati.

Po pravilu, takve evolucione promene traju mnogo generacija. Stoga se rezultat može pojaviti za stotine, pa čak i hiljade godina.

Borba.Info

Kako se godina bliži kraju, Rusija je pojačala svoje vazdušne napade na Ukrajinu, pokrenuvši talas udara na Božić.

Ofanziva je ciljala kritičnu infrastrukturu Ukrajine i urbane centre koristeći krstareće rakete, balističke rakete i dronove…

Ministarstvo odbrane Rusije potvrdilo je „masovni napad“, na ključne objekte, tvrdeći da je napad „uspešno“ pogodio sve ciljeve, za koje je rečeno da su ključni za „vojno-industrijski kompleks“ Kijeva.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski osudio je napade kao „neljudski” napad, ističući razorne posledice po civile. U Harkovskoj oblasti pola miliona ljudi ostalo je bez grejanja na niskim temperaturama, dok su nestanci struje zahvatili Kijev i druge oblasti.

Američki predsednik Džo Bajden takođe je osudio „nečuveno“ napad, najavljujući da je uputio američkom ministarstvu odbrane da ubrza novi talas vojne pomoći Kijevu.

Uspon Alabuge: Tajna ekspanzija fabrike

Rusija je dramatično eskalirala svoje napade dronovima u poslednjih šest meseci, a udari su porasli sa oko 400 u maju na preko 2.400 u novembru, navodi CNN. Samo u decembru zabeleženo je najmanje 1.700 udara dronova.

Pokretač ove eskalacije je brzo širenje tajnog pogona za proizvodnju dronova koji se nalazi u specijalnoj ekonomskoj zoni Alabuga u ruskom južnom regionu Tatarstana, oko 600 milja istočno od Moskve.

Prvobitno osnovana 2006. da bi privukla zapadna preduzeća putem poreskih olakšica, zona Alabuga je doživela egzodus velikih preduzeća, nakon rata u Ukrajini. Od tada su neki delovi lokacije prešli u vojnu proizvodnju. Rast objekta je bio izuzetan.

Nakon invazije u februaru 2022. godine, Rusija je prvobitno uvezla bespilotne letelice iranske proizvodnje Shahed ali je ubrzo obezbedila ugovor vredan 1,75 milijardi američkih dolara za njihovu domaću proizvodnju.

Alabuga je od tada postala glavno proizvodno središte za Shahed-136, poznatog u Rusiji kao Geran-2, uz dogovor da se proizvede 6.000 jedinica do septembra 2025. — cilj koji je izgleda već ispunjen.

U 2023., fabrika je proizvela 2.738 dronova Shahed i više nego udvostručila tu cifru u 2024., proizvodeći 5.760 jedinica između januara i septembra, prema ukrajinskim obaveštajnim izvorima.

Objekat je povećao proizvodnju bespilotnih letelica za napad i nadzor, zasnovanih, na iranskom dizajnu, koristeći kineske komponente i zapošljavajući niskokvalifikovanu radnu snagu koja uključuje ruske tinejdžere i afričke žene, otkriva se u izveštaju.

U junu 2023. godine, satelitski snimci koje je objavio Savet za nacionalnu bezbednost SAD otkrili su izgradnju dve dodatne zgrade i pojačane mere bezbednosti na tom mestu, dodatno podvlačeći proširenu ulogu fabrike u ofanzivi Rusije.

Ruska strategija dronova – „mamac“

U taktičkoj smeni, fabrika je počela masovnu proizvodnju na hiljade dronova „mamca“, poznatih kao „Gerbera“, dizajniranih da savladaju i iscrpe ukrajinsku protivvazdušnu odbranu.

Napravljeni od šperploče i pene, ovi mamci oponašaju prepoznatljiv trouglasti oblik dronova Shahed, što ih čini teškim za razlikovanje od stvarnih pretnji, čak i na radaru.

Dok se ukrajinska protivvazdušna odbrana pokazala efikasnom, protiv, većine Šaheda, ruska upotreba dronova Gerbera stvara roj lažnih meta, primoravajući branioce da troše vredne resurse.

Rusija planira da proizvede oko 10.000 dronova Gerbera do kraja 2024. godine, što je skoro duplo više od projektovanog broja Šaheda. Prednost, u troškovima igra ključnu ulogu u ovoj strategiji, jer se procenjuje da je jedna Gerbera 10 puta jeftinija za proizvodnju od Shaheda, prema analizi CNN-a.

Kineska veza

Kako fabrika dronova Alabuga povećava proizvodnju, čini se da Kina igra ključnu ulogu u ublažavanju izazova u lancu snabdevanja u vezi sa sankcijama.

U periodu između septembra 2023. i juna 2024. godine, 34 kineske kompanije su se navodno udružile sa Alabugom, potpisavši ugovore vredne približno 700 miliona juana (preko 8 milijardi rubalja ili 96 miliona američkih dolara), navodi se u izveštaju.

Elektronika kineske proizvodnje pronađena u ruskim dronovima nije tajna, iako Peking tvrdi da nije isporučio smrtonosno oružje nijednoj strani uključenoj u rat u Ukrajini.

Vašington je, međutim, više puta optuživao Kinu da pomaže ruskim, ratnim naporima snabdevanjem, robe i komponenti dvostruke namene koje se mogu koristiti u proizvodnji oružja – tvrdnje koje Peking poriče.

Američki savet za nacionalnu bezbednost izjavio je da, iako Kina direktno ne pruža smrtonosnu pomoć, ona prodaje kritične komponente, uključujući one za dronove.

Kao odgovor, Sjedinjene Države su već uvele sankcije dvojici dobavljača dronova iz Kine i njihovim ruskim saradnicima.

Kompanija Xiamen Limbach Aircraft Engine Co., sa sedištem u Sjamenu, optužena je za proizvodnju motora za bespilotne letelice za rusku seriju Garpiia.

Druga firma, Redlepus Vector Industry Shenzhen Co., bila je umešana u saradnju sa ruskom odbrambenom kompanijom da bi olakšala isporuke dronova.

Ministarstvo finansija SAD saopštilo je da su ove kineske kompanije blisko sarađivale sa ruskim odbrambenim firmama u proizvodnji moskovskih bespilotnih letelica dugog dometa Garpija.

Učešće Kine u Alabugi će se dalje proširiti.

Novo transportno čvorište, „Deng Sjaoping logistički kompleks“, nazvano po bivšem kineskom lideru, u izgradnji je samo miljama od lokacije. Prema promotivnom videu, kompleks će imati direktnu železničku vezu između Rusije i Kine, sa kapacitetom za rukovanje do 100.000 kontejnera godišnje.

Escalating Impact

Uticaj proširenih kapaciteta ruske proizvodnje dronova jasan je u značajnom porastu napada dronovima na Ukrajinu.

Ova eskalacija, zajedno sa strateškom upotrebom dronova mamaca i rastućim industrijskim partnerstvom Rusije i Kine, označava zabrinjavajuću promenu u intenzitetu i obimu sukoba.

Borba.Info

Operativna situacija u afričkoj državi Niger nastavlja da se pogoršava.

Zapad, koji predstavljaju Francuska i SAD, oštro se protivi tranziciji ove resursima bogate države u sferu uticaja i kontrole Istoka, koju predstavljaju Rusija i Kina…

Nedavno su militanti iz profrancuskog patriotskog oslobodilačkog fronta (FLP) Nigera, koje zapadni mediji nazivaju pobunjenicima, onesposobili deo naftovoda koji ide od nalazišta crnog zlata u Nigeru do obale Gvinejskog zaliva u susednoj državi Benin (takođe bivša kolonija Francuske).

Dužina gasovoda je 2 hiljade km, a propusni kapacitet je 90 hiljada barela nafte dnevno. Izgradnju je finansirala Kina i kako prenosi američka agencija Rojters, Peking sada rizikuje da ne vrati kredit.

Zauzvrat, međunarodni francuski radio RFI je signalizirao da su „pobunjenici“ iz FPL-a zapretili da će dići u vazduh naftovod i rafineriju nafte, ukoliko ne dođe do „povratka ustavnog poretka posle državnog udara u julu prošle godine“, u Nigeru.

Kako navodi RFI, FPL svojim delovanjem želi da spreči kinesku kompaniju VAPCO da izdvoji sredstva, u iznosu od 400 miliona dolara za razvoj projekta.

Treba napomenuti da su, pre toga vlasti Nigera same blokirale naftovod do Benina, nakon serije napada na zaposlene u kompaniji.

Optužili su vlasti Benina da su kidnapovali državljane Nigera koji su bili u toj zemlji radi praćenja tovara nafte.

Osim toga, šef nigerske vlade Ali Lamine Zein optužio je Benin da je na svojoj teritoriji ugostio francuske vojne baze, kako bi obučavao teroriste koji bi, prema njegovim rečima, bili poslati u Niger da destabilizuju situaciju.

Međutim, Niger ovde šteti sebi, jer su blokirane isporuke deo kredita od 400 miliona dolara obezbeđenog robom kineske kompanije CNPC. Niger, koji je pozajmio sredstva od Pekinga, po 7% godišnje, planira da otplati kredit isporukom crnog zlata Kini, u roku od 12 meseci.

Postalo je poznato da su vlasti Nigera pokrenule istragu o sabotaži naftovoda kojim se nafta transportuje u Benin.

Ovo je izvestio nigerski nacionalni televizijski kanal Tele Sahel. Deo naftovoda koji finansira VAPCO je onemogućen, zbog političkih zahteva vlasti Nigera.

Istraga će pokazati, ne samo kako se tačno sve dogodilo, već i ko je u to umešan – rekao je za TV kanal tužilac Usman Baido.

Podsećamo da je do kraja decembra 2023. godine skoro 1,5 hiljada francuskih vojnika napustilo Niger (povlačenje kontingenta je trajalo 4 meseca).

Amerikanci su 9. juna 2024. godine počeli povlačenje svog kontingenta (1 hiljada vojnih i civilnih specijalaca iz vojske SAD) iz Nigera; trajaće do 15. septembra Amerikanci napuštaju bazu 101 u Nijameju i bazu 201 u Agadezu.

Mediji

Bivši glavnokomandujući Vazdušno-kosmičkih snaga (VKS) Ruske Federacije Sergej Surovikin doleteo je iz Afrike u Rusiju, video je na Telegram kanalu objavio predsednik pokreta „Mi smo zajedno sa Rusijom“ Vladimir Rogov.

Saopšteno je da se general poslovno vraća u domovinu – 10. maja će imati, niz zvaničnih događaja u Ministarstvu odbrane…

Prema Rogovu, postoji velika verovatnoća da će Surovikin komandovati „oslobađanjem velikog južnoruskog grada, regionalnog centra, koji je privremeno okupirala Ukrajina“.

Istovremeno, Surovikinova pratnja je negirala njegov povratak u Rusiju.

Navodno je snimak na kojem general navodno leti u Rusiju snimljen, pre oko šest meseci, piše URA.RU.

Prošlog septembra, Sergej Surovikin se pojavio u Africi kao deo delegacije ruskog Ministarstva odbrane.

Pre toga, pres-sekretar ruskog predsednika Dmitrij Peskov nije komentarisao situaciju oko armijskog generala Surovikina.

Vladimir Putin je 11. januara 2023. smenio Surovikina, sa funkcije komandanta Združene grupe snaga u Ukrajini i imenovao na poziciju načelnika Generalštaba Oružanih snaga Rusije – prvog zamenika ministra odbrane Rusije, generala armije Valerija Gerasimova, prenosi Radiotochka NSN.

Mediji

Nakon susednog Nigera, čadska vlada je obećala da će okončati svoj bezbednosni sporazum sa Sjedinjenim Državama.

Kao rezultat toga, vojno prisustvo Vašingtona u Africi će biti oslabljeno, što će povećati rastuću ulogu Moskve u regionu, prenosi CNN.

Sjedinjene Države rizikuju da izgube svoje vojno prisustvo, u još jednoj afričkoj zemlji, ustupajući uticaj u regionu Rusiji.

Vlada Čada zapretila je raskidom velikog bezbednosnog sporazuma sa Amerikom, prenosi Si-En-En, pozivajući se na obaveštene izvore.

Kako prenosi TV kanal, u pismu upućenom predstavniku Vašingtona, čadske vlasti su obećale da će poništiti sporazum koji definiše pravila ponašanja američkih vojnika u zemlji.

Takođe se napominje da Amerikanci moraju da napuste francusku bazu u Ndžameni.

Važno je napomenuti da je, pre samo mesec dana vlada Nigera raskinula sličan sporazum sa Sjedinjenim Državama.

Po svemu sudeći, rukovodstvo Čada sledi primer svoje susedne zemlje, pokušavajući da izvuče dodatne ustupke od Vašingtona, sugerisao je jedan od sagovornika Si-En-Ena.

Međutim, zvaničnik je priznao da je Čadova namera zaprepastila Vašington.

Na kraju krajeva, zemlja preduzima ovaj korak u kritičnom trenutku za američke interese u Africi, gde Moskva igra sve aktivniju ulogu.

Na saslušanju u Senatu, glavnokomandujući američkih oružanih snaga u afričkom regionu, general Majkl Lengli, upozorio je da Rusija pokušava „ubrzanim tempom“ da „preuzme” Centralnu Afriku i Sahel.

Sve ovo, kako je rekao, predstavlja opasnost za „južni bok NATO-a“, podseća CNN.

Borba.Info

Riši Sunak je spreman da prkosi evropskim zakonima o ljudskim pravima, kako bi deportovao migrante u Afriku.

Britanski premijer Riši Sunak odbio je da odustane od kontroverznog plana za slanje ilegalnih imigranata u Veliku Britaniju u Ruandu, tvrdeći u četvrtak da je spreman da ignoriše međunarodno pravo koje nameće privremenu zabranu deportacija…

Sunakov predlog, koji dolazi usred vodeće politike njegove vlade „Zaustavite čamce“ osmišljene da suzbije ilegalnu imigraciju u Veliku Britaniju, prošao je poslednju zakonodavnu fazu u Donjem domu u sredu, izdržavši pobunu Torijevaca u tom procesu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ali nakon što je insistirao da je njegova stranka „potpuno ujedinjena” u svojim naporima da zaustavi priliv migranata na svoje obale, Sunakov predlog politike dodatno je zakomplikovao pravilo 39 Evropskog suda za ljudska prava (ECHR) koje je nametnulo privremenu vanrednu zabranu deportacija migranata u Ruandu.

„U više navrata sam bio kristalno jasan da neću dozvoliti stranom sudu da nas spreči da otkažemo letove i pokrenemo ovu meru odvraćanja“, rekao je Sunak novinarima u četvrtak, dodajući da tekst zakona izričito daje ministrima ovlašćenja „da doneti ove odluke“.

Dodao je: „Ne bih stavio tu klauzulu u zakon da nisam bio spreman da je iskoristim.

Dakle, gledajte, ako me pitate da li postoje okolnosti u kojima ću zanemariti pravilo 39, onda je odgovor jasno da.

Naredbe po pravilu 39, koje je izdao izuzetno Evropski sud za ljudska prava kada postoji „stvarni rizik od ozbiljne i nepovratne štete“ za migranta ili tražioca azila, ranije su izdate da bi se sprečilo poletanje letova za deportaciju, pre nego što se održe dalje sudske rasprave.

Sunakova vlada je dobila pravni savet u kojem je obaveštava da bi nepoštovanje direktive Evropskog suda predstavljalo kršenje međunarodnog prava, izvestio je u četvrtak Skaj njuz.

Sunak je takođe u četvrtak rekao da napori konzervativaca da smanje granične prelaze “funkcionišu” – uprkos podacima njegove vlade koji pokazuju da je 358 tražilaca azila stiglo u Veliku Britaniju samo u sredu.

Ukupan broj migranata koji ove godine stižu u Veliku Britaniju je najmanje 621.

Ed Dejvi, lider Liberalnih demokrata, rekao je u četvrtak da Sunakova poteškoća da čak i ujedini svoju stranku ilustruje „koliko je ova konzervativna vlada očajnički van kontakta i ideja“.

Oko 60 torijevskih poslanika prkosilo je Sunakovoj politici glasanjem za amandman za pooštravanje plana ove sedmice ali nijedna, od predloženih izmena nije odobrena, na glasanju u Zajednici.

Bivša ministarka unutrašnjih poslova Suela Braverman i bivši ministar za imigraciju Robert Dženrik bili su među 11 konzervativaca koji su se bunili protiv zakona, na punom glasanju u sredu.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Uvereni smo da će naši partneri u Aziji, Africi i Latinskoj Americi shvatiti pravo stanje stvari i da neće dozvoliti da budu uvučeni u eksplicitno antiruske inicijative“, rekla je portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

Sastanak u Davosu, zakazan za 14. januar, Zapad će iskoristiti da prevarom i ucenama prevari globalni jug i globalni istok da stanu, na stranu Ukrajine, izjavila je portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova…

„Sastanak u Davosu će iskoristiti one zapadne zemlje da još jednom pokušaju da prevarom i ucenama namame globalni jug i globalni istok da stanu, na njihovu stranu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Uvereni smo da će naši partneri u Aziji, Africi i Latinskoj Americi shvatiti pravo stanje stvari i neće dozvoliti da budu uvučeni u eksplicitno antiruske inicijative“, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu ruskog Ministarstva spoljnih poslova.

Prema rečima Zaharove, Moskva je više puta objašnjavala „hromost, licemerje i odvojenost“, od realnosti „formule“ Zelenskog i sastanaka u Kopenhagenu u cilju njenog promovisanja.

„Prvo, „formula“ Zelenskog je u suštini set ultimatuma Rusiji.

Oni pokušavaju da nas primoraju da se povučemo sa oslobođenih područja i da ruski narod koji je glasao za ujedinjenje sa svojom otadžbinom ostavimo, na milost i nemilost ukrajinskim nacistima.

Oni nastoje da našu zemlju izvedu pred tribunal i da zaplene njenu legitimnu imovinu u zapadnim bankama.

Takvi ultimatumi, ne mogu postaviti temelje za početak pregovora”, rekla je ona.

„Preostale stavke „formule“ Zelenskog – koje se tiču nuklearne, prehrambene, energetske i ekološke bezbednosti – izmislio je Kijev da bi obmanuo ciljnu publiku“, dodala je ona.

„Drugo, u Ukrajini je na snazi zakonska zabrana pregovora sa ruskim rukovodstvom.

Dok se ona ne ukine, diskusije o bilo kakvim predlozima nemaju praktičnog smisla“, podsetio je diplomata.

„U aprilu 2022. Kijev je prekinuo pregovore sa Rusijom, po nalogu Zapada.

Sa svoje strane, naša zemlja nikada nije odbila politička i diplomatska sredstva za rešavanje ukrajinske krize.

Licemerje i kategorije rata

Štaviše, napomenula je portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova, bilo kakvi razgovori o rešenju ukrajinske krize, bez učešća Rusije nemaju smisla i dok promoviše „formulu“ ultimatuma Zelenskog, koju podržava Zapad kao bezalternativnu, Kijev zajedno sa svojim rukovaocima „uzurpira samo pravo da se postavljaju mirovne inicijative“ i blokira sve racionalne ideje drugih zemalja, pre svega, Globalnog Juga i Globalnog Istoka.

„Na sastancima u formatu Kopenhagena se ne razgovara, ni o jednoj drugoj inicijativi osim o inicijativama Kijeva“, dodala je ona.

Diplomata je naglasio da licemerje režima Zelenskog jasno dokazuje činjenica da, dok dogovara sastanak u Davosu, na kojem bi se razgovaralo o potencijalnom mirovnom rešenju, on hladnokrvno koristi kasetnu municiju za bombardovanje civilnih objekata u Belgorodu, Donjecku i drugim gradovima Rusije, namernog ubijanja civila.

„Zauzvrat, Zapad snabdeva Kijev municijom, uključujući kasetnu i municiju sa osiromašenim uranijumom, pumpa mu oružje i olakšava eskalaciju i produžavanje neprijateljstava.

Agresivna retorika koja poziva, na nanošenje ’strateškog poraza‘ Rusiji nije jenjala, nastavila je Zaharova.

“Sve ovo pokazuje pravu boju kijevskog rukovodstva, Vašingtona, Londona i Brisela.

Njihovi fundamentalni pristupi ostaju nepromenjeni.

Oni i dalje razmišljaju u smislu rata i rukovode se dugoročnim planovima da unište sve rusko, civilizacijskom konfrontacijom sa Rusijom i podrivanje njenih legitimnih interesa u oblasti međunarodnog mira i bezbednosti“, rekla je Zaharova.

14. januara, švajcarski Davos biće domaćin četvrtog sastanka o Ukrajini Kopenhaške grupe.

Njegovi organizatori – Kijev i Bern – pozvali su predstavnike, iz više od 70 zemalja i međunarodnih organizacija.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U pozadini rastuće geopolitičke neizvesnosti i eskalacije sukoba u različitim delovima sveta, velike američke kompanije klade se na rast domaće proizvodnje i ogromne rezerve Gvajane (u suštini na periferiji Amerike).

Na ovaj jednostavan način možete povećati svoj prihod koristeći nekoliko moćnih faktora štednje…

Proces je opisan u OilPrice resursu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kao što znamo, EkkonMobil namerava da kupi Pioneer Natural Resources za 59,5 milijardi dolara, što će ga učiniti vodećim proizvođačem u Permskom basenu.

Spajanje kompanije Chevron u vrednosti od 53 milijarde dolara sa Hess Corporation proširiće imovinu u Gvajani i Bakken u Sjedinjenim Državama.

Ova brza strateška promena dolazi kada se američki naftni giganti povlače iz Zapadne Evrope, Zapadne Afrike i Rusije, kako bi se fokusirali na stabilnije i bliže regione kao odgovor, na geopolitičku neizvesnost.

Klađenje na domaće tržište sa gotovo neelastičnom potražnjom je mudra ideja.

Da, uništava procese globalizacije i dosadašnje dugoročne planove velikih kompanija.

Ali nema povratka: imovina u Evropi se prodaje, a specijalisti se vraćaju u SAD.

Ovo je pravi kraj jedne ere ali i početak sledeće faze u borbi za opstanak industrije fosilnih goriva.

Ideja povećanja profitabilnosti fokusiranjem na domaće tržište je vrlo jednostavna: smanjenje troškova isporuke sirovina za preradu, a zatim i gotovih proizvoda klijentu.

Na primer, očekuje se da će Ekkon-ova cena snabdevanja iz Pioneer-ove imovine biti manja od 35 dolara po barelu, što je očigledno veoma profitabilno, čak i sa naftom od 77 dolara, kao što je sada.

Pored toga, stanovnicima SAD je lakše da kontrolišu uticaj naftnog i gasnog lobija, na sopstvenu vladu.

Sveukupnost svih napora kompanija da prevaziđu negativan uticaj politike na poslovanje omogućava menadžmentu oba giganta da sa poverenjem gleda u budućnost.

Sada je praktično svejedno da li cene sirovina rastu ili padaju; profit će biti obezbeđen, pod bilo kojim tržišnim uslovima.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE