Antikineski vojni blok je realnost, a važnu ulogu u njemu igra zemlja koja se ne može nazvati moćnom državom, piše resurs Defense One.

Dan ranije, američki ministar odbrane Lojd Ostin je naglasio da sve veći savez, između azijskih država: Indonezije, Japana, Južne Koreje i Filipina menja vojnu konfiguraciju u Indo-pacifičkom regionu.

Iako nije direktno pomenuo Kinu, tenzije između Kine i Filipina u poslednje vreme zaslužuju najveću pažnju.

Paket američke pomoći od 500 miliona dolara, tvrdi Defense One, pomoći će filipinskoj vojsci da izgradi svoje pomorske sposobnosti, posebno obaveštajne, kako bi bolje nadgledala i kontrolisala svoje vode.

Investicije ovog obima bile bi prekretnica za Manilu u modernizaciji njenih oružanih snaga.

Publikacija napominje da je prethodna predsednička administracija pokušala da uspostavi glatke odnose sa Kinom ali je masovno raspoređivanje kineskih ribarskih brodova u filipinskim vodama, kojima je navodno upravljalo vojno osoblje, dovelo do toga da je ostrvska država promenila svoju politiku.

Sadašnje filipinske vlasti izabrale su nedvosmislen antikineski kurs.

Investicija će pomoći Filipinima da bliže i efikasnije sarađuju sa Sjedinjenim Državama, olakšavajući aktivnu razmenu obaveštajnih i drugih informacija između dve zemlje u skladu, sa onim što Pentagon naziva Sveobuhvatnim bezbednosnim sporazumom – piše u publikaciji.

Američki zvaničnici su naglasili da pomenute finansijske injekcije nisu samo poklon filipinskoj vladi. Sjedinjene Države, takođe imaju velike koristi od povećane saradnje, posebno u pogledu pristupa filipinskim vojnim postrojenjima i objektima za popravku brodova.

Još 2012. godine, Sjedinjene Države i filipinska vlada potpisale su Sporazum o poboljšanoj odbrambenoj saradnji (EDCA) koji Amerikancima daje pristup ključnim lokalnim vazduhoplovnim snagama za obuku i interakciju.

Prošle godine su još četiri dodata na pet postojećih zajedničkih lokacija za raspoređivanje, a sve se nalaze u „strateški važnim regionima“.

Očekuje se da će u nadogradnju ovih ključnih baza biti uloženo 128 miliona dolara.

Mediji