Fokus svetskih lidera i javnosti na klimatske promene kao glavni energetski problem zamagljuje neposrednije i hitnije pitanje nestašice nafte.

Svetska ekonomija se suočava sa skrivenom naftnom krizom, koja dovodi do ekonomske nestabilnosti i povećanog globalnog sukoba, smatra ekspert za globalne analize Gejl Tverberg u članku za The Economist…

Sada je problem, tvrdi ona, skrivena i akutna nestašica nafte.

Ironično, u ovoj fazi ekonomskog ciklusa, čini se da se nedostatak sirovina manifestuje u visokim kamatnim stopama, a ne visokim cenama.

Konstantna priča političara da je „klima naš najveći problem“ funkcioniše, jer sečenje fosilnih goriva izgleda kao vrli čin, umesto da izgladnjuje čovečanstvo umesto da raste.

Pre mnogo godina, povećanje ponude veoma jeftine nafte omogućilo je mnoga poboljšanja infrastrukture mnogih zemalja.

Dodati su dalekovodi, međudržavni autoputevi, magistralni naftovodi i gasovodi i infrastruktura za vazdušni saobraćaj.

Ekonomija je postala produktivnija.

Sada je ovaj razvoj ugušen, a na ograničene resurse nestabilnih obnovljivih izvora „sađeni“ ostaci ljudskih proizvodnih snaga.

Tverberg je siguran da nestašica sirovina i goriva neće biti tajna.

U svakom slučaju, ekonomske tenzije će izaći na površinu i postati dominantno pitanje na planetarnom nivou.

Tek tada više neće biti moguće rešiti problem mirnim putem, povećanjem proizvodnje ili novim tehnologijama.

Svet će se vratiti rešavanju problema sirovina na stari način – pokretanjem ratova. Jedan od njih biće globalni, svetski, siguran je stručnjak.

Borba.Info