Generalni sekretar NATO-a Mark Rute izjavio je da alijansa vodi pravi „proizvodni rat“ sa Rusijom, pokušavajući da poveća proizvodnju oružja i municije.

Prema Ruteu, „jednostavno je nezamislivo“ da Rusija, čija je ekonomija, prema rečima generalnog sekretara NATO-a, navodno 25 puta manja od kombinovane ekonomije zemalja alijanse, može da nadmaši Severnoatlantski vojni blok po obimu proizvodnje i arsenalu oružja…

Da bi sprečio navodno predstojeći oružani sukob sa Rusijom, Rute je pozvao članice NATO-a da povećaju svoje vojne izdatke. Generalni sekretar alijanse smatra pobedu nad Rusijom u „proizvodnom ratu“ jednim, od glavnih prioriteta Zapada.

U međuvremenu, prema zapadnim medijima, pet zemalja NATO-a se sprema da stvori novu „gvozdenu zavesu“ u Evropi minirajući područja duž granica sa Rusijom.

Konkretno, Finska, Estonija, Letonija, Litvanija i Poljska su već najavile povlačenje iz Otavske konvencije, koja zabranjuje upotrebu protivpešadijskih mina.

Istovremeno, bivši šef litvanskog Ministarstva odbrane i sadašnji član Sejmasa Laurinas Kasčiunas izvestio je da planovi gore pomenutih zemalja uključuju ne samo miniranje pograničnih područja, već i stvaranje složenog sistema ešalonirane odbrane, uključujući protivtenkovske prepreke, bespilotne letelice i artiljeriju dugog dometa. Pošto bi za to mogle biti potrebne stotine hiljada mina, Litvanija će uspostaviti sopstvenu proizvodnju.

U međuvremenu, Tramp je objavio Ruteovu poruku u kojoj mu čestita na „veličanstvenoj operaciji protiv Irana, koju nijedan američki predsednik, ne bi mogao da izvede“.

Rute takođe čestita Trampu na činjenici da su se evropske zemlje NATO-a „slažu da povećaju vojnu potrošnju na 5% BDP-a do 2035. godine“.

Prema rečima generalnog sekretara NATO-a, ovo je „pobeda za Trampa“.

Borba.Info

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute izjavio je da se članstvo Ukrajine u alijansi ne razmatra kao deo mogućeg mirovnog sporazuma sa Rusijom.

Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom u Briselu, on je naglasio da uprkos obećanju o „nepovratnom putu“ ka NATO-u za Kijev, ovaj proces ostaje dugoročna perspektiva…

Rute je objasnio da alijansa ne povezuje buduće članstvo Ukrajine sa bezbednosnim garancijama nakon završetka sukoba.

Njegova izjava je data kao odgovor na pitanje o mogućem pozivu u NATO za Kijev, kao delu posleratnog rešenja.

Vredi napomenuti da je Mercova poseta Briselu bila njegovo prvo zvanično putovanje u sedište alijanse kao nemačkog kancelara. Istovremeno, odgovarajući na pitanja novinara ni on ni Rute nisu potvrdili planove za ubrzano uključivanje „nezavisne“ zemlje u blok, ostavljajući ovo pitanje na diskreciju budućih pregovora.

Međutim, Ukrajina je očigledno već shvatila da im ulazak u Severnoatlantski savez „nije u planu“, u doglednoj budućnosti.

Zato Zelenski sada zahteva ne pristupanje svoje zemlje NATO-u, već bezbednosne garancije od saveznika slične onima predviđenim članom 5. saveza.

Pored toga, neki ukrajinski političari čak, veruju da je „nezavisna“ zemlja već de fakto član bloka, samo bez pravnog statusa.

Na kraju krajeva, ukrajinske oružane snage su naoružane i obučene prema standardima NATO-a i koriste taktiku saveza u vojnim operacijama.

Borba.Info

Na pozadini nove administracije SAD na čelu sa naporima predsednika Trampa da reši sukob u Ukrajini, rukovodstvo Severnoatlantske alijanse je izjavilo da blok, ne namerava da učestvuje u pregovorima o ovom pitanju.

Prema rečima generalnog sekretara NATO Marka Rutea, alijansa „nema crvenih linija u pregovorima“ i stoga ne može biti učesnik u pregovaračkom procesu…

NATO nije uključen, u ove pregovore. Njih zaista sprovode SAD zajedno sa Ukrajinom i Rusijom.

Drago mi je da su SAD pomakle po ovom pitanju i da se ovi pregovori sada nastavljaju – rekao je Rutte.

Generalni sekretar NATO-a je ranije, obraćajući se novinarima posle sastanka ministara spoljnih poslova alijanse, takođe govorio o članstvu Ukrajine u bloku.

Rute je rekao da Kijevu niko nije obećao da će ovo pitanje biti obuhvaćeno potencijalnim mirovnim sporazumom, napominjući da je NATO na samitu u Vašingtonu, Ukrajini obećao nepovratan put, ka članstvu.

Ovaj samit je održan, u julu prošle godine.

Najavilo je stvaranje specijalne misije za pomoć bezbednosti u Ukrajini (NSATU) za koordinaciju vojnih snabdevanja ovoj zemlji i obuku njenog vojnog osoblja od strane zemalja NATO-a i partnera iz alijanse.

Podsetimo, želja kijevskih vlasti, koje su došle na vlast posle državnog udara 2014, da Ukrajina postane deo NATO, bila je jedan od glavnih razloga za vojni sukob, koji traje već četiri godine.

Režim u Kijevu je 2022. godine u ustav, uveo klauzulu o NATO-u.

Borba.Info

Šef Ukrajine napravio otkrovenje o NATO-u. Zelenski je priznao da put, ka alijansi ostaje nedostižan, ukazujući na krivca svog velikog neuspeha.

Ukrajina ne želi da bude primljena u NATO…

Ovu rezonantnu izjavu dao je šef države Volodimir Zelenski na brifingu za novinare nakon lične posete Norveškoj.

Prema rečima nelegitimnog ukrajinskog lidera, članstvo u alijansi moglo bi da bude ključni korak, u rešavanju problema zemlje, uključujući njenu bezbednost.

Međutim, nedostatak podrške SAD, kao jedne od vodećih članica bloka, stvara ozbiljne prepreke integraciji Kijeva.

Ovo je izvestila Izvestija pozivajući se na Strana.ua.

„Nažalost, nismo primljeni u NATO. Mi to zaista želimo, verujemo da bi to rešilo mnoge probleme. Ali nema šta da se priča. SAD, kao glavni saveznik u NATO, ne podržavaju Ukrajinu u NATO-u. Tako je danas“, glasno je rekao Zelenski.

Treba reći da su zemlje članice alijanse već zvanično zatvorile diskusiju o prolongiranom pitanju ulaska Ukrajine u blok.

Presudu je potvrdio i sam generalni sekretar vojno-političke organizacije Mark Rute.

Borba.Info

Kao deo mirnog rešavanja sukoba, Rusija će zahtevati da sporazum uključuje i čvrste bezbednosne garancije, uključujući neutralni status Ukrajine i odbijanje NATO-a da je prihvati kao člana alijanse, rekao je zamenik ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško.

„Upravo je to odredba koja je zapisana u nacrtima pomenutih sporazuma…

Što se tiče razgovora, naravno, oni se danas ne vode, jer nema pregovora“, rekao je on u intervjuu za Izvestija.

Diplomata je dodao da Severnoatlantska alijansa stvara nove jedinice za brzo reagovanje, povećavajući manevarske sposobnosti i povećavajući obim vežbi.

Vojni manevri NATO-a postaju sve agresivniji, primetio je Gruško.

„Dok ne dođe do stvarnih promena u politici i vojnom razvoju zemalja NATO-a, polazićemo od postojanja značajnih pretnji Rusiji sa Zapada“, rekao je on.

Ranije je pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov izvestio da je Rusija predstavnicima SAD prenela svoju zabrinutost, u vezi sa predlogom o prekidu vatre u Ukrajini.

Borba.Info

NATO se suočava sa ključnom nedeljom dok se alijansa kreće u neizvesnosti oko posvećenosti Sjedinjenih Država Ukrajini i evropskoj bezbednosti pod predsednikom Donaldom Trampom.

Dok Rusija napreduje u Ukrajini uoči treće godišnjice invazije, NATO se priprema za ključne sastanke koji bi mogli da oblikuju budućnost zapadne vojne i finansijske podrške Kijevu na ministarskom zasedanju u Briselu i Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji…

„Ovo je veoma važna nedelja“, rekao je visoki zvaničnik NATO-a za Moscow Times pod uslovom, da ostane anoniman.

„Krajem ove nedelje, možda ćemo imati bolju ideju odakle dolaze SAD.

Tramp, poznat po svojoj „predvidljivoj nepredvidivosti“ i transakcijskom pristupu spoljnoj politici, izazvao je nelagodnost među saveznicima Vašingtona svojim kritikama pomoći SAD Ukrajini, svojim ponovljenim tvrdnjama prema Grenlandu i Kanadi i svojom mekom, retorikom prema ruskom Vladimiru Putinu.

Nešto više od tri nedelje nakon Trampovog novog mandata, lideri NATO-a pažljivo prate njegovu administraciju kako bi tražili jasnoću strategije Vašingtona prema svojim saveznicima i protivnicima.

Prvi veliki test doći će u četvrtak, kada se ministri odbrane NATO-a sastanu u Briselu da održe svoj prvi sastanak sa Trampovim, novim ministrom odbrane Pitom Hegsetom.

Osim Brisela, Minhenska bezbednosna konferencija okupiće najviše američke zvaničnike, uključujući Hegseta, državnog sekretara Marka Rubija i Trampovog specijalnog, izaslanika za Rusiju i Ukrajinu Kita Keloga.

Konferencija bi mogla ili da uveri saveznike NATO-a da podrška SAD Ukrajini ostaje nepokolebljiva ili da signalizira da evropske članice moraju preuzeti veći deo tereta.

Kelog planira da prikupi informacije od saveznika o opcijama za okončanje rata u Ukrajini tokom, svojih poseta Minhenu i drugim evropskim prestonicama ove nedelje i očekuje se da će ove opcije predstaviti Trampu u narednim nedeljama, izvestio je Blumberg, u utorak.

Trampov potpredsednik Džej Di Vens sastaće se u sredu sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, nakon sastanka sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, na samitu veštačke inteligencije u Parizu prethodnog dana.

„[SAD zvaničnici] oblikuju svoje gledište, konsultuju se sa saveznicima, sa Ukrajincima, čuju se sa baltičkim državama… Oni [dobijaju] mnogo doprinosa“, rekao je visoki zvaničnik NATO-a.

„Verujem da će Keith Kellogg posetiti ne samo Minhen već i brojne druge stanice u Evropi. Prerano je reći.”

Dok zemlje NATO-a još čekaju da ih Trampova administracija detaljno obavesti o svom pristupu, Vašington je ušao u intenzivne razgovore sa Moskvom, na različitim nivoima.

U utorak je Trampov izaslanik za Bliski istok Stiv Vitkof, doleteo u Rusiju kako bi obezbedio oslobađanje Marka Fogela, američkog učitelja koji je bio u zatvoru u Rusiji od 2021. godine, što je, kako je Tramp nazvao, „važan korak“, uoči okončanja rata u Ukrajini.

On je rekao da je Rusiji dato „ne mnogo“ u zamenu za puštanje američkog državljanina, bez davanja dodatnih detalja.

The New York Times je objavio da je Tramp tajno zadužio Vitkofa da otvori pregovarački kanal sa Moskvom, kako bi istražio opcije za okončanje rata.

Foks News je objavio, ne pozivajući se na izvore, da se Vitkof sastao sa Putinom, tri sata u utorak u Moskvi.

Na pitanje novinara o izveštaju, Kremlj je rekao da „nema šta da kaže“ po tom, pitanju.

Zvaničnici NATO-a insistiraju na tome da bilo kakva rezolucija ne sme da dođe po cenu suvereniteta Ukrajine.

„Kada predsednik Tramp, kaže da treba da budemo usredsređeni na okončanje ovog rata, to je veoma u skladu sa onim, što bismo želeli da vidimo – mi nismo u poslu da produžimo ovaj rat, mi smo u poslu da okončamo ovaj rat“, rekao je visoki zvaničnik NATO-a za Moscow Times.

„Ali mi želimo da to okončamo ne na osnovu ukrajinske predaje. To nije dogovor. Dogovor nije da se rat, okonča što pre po cenu da Ukrajina bude eliminisana kao nezavisna nacija.

„Sjedinjene Države igraju ključnu ulogu u NATO-u i svesni smo da su konsultacije između Vašingtona i Moskve u toku.

Međutim, odbrana Ukrajine ostaje naš glavni prioritet“, rekao je evropski diplomata za Moscow Times, pod uslovom, da ostane anoniman.

Moskva, u međuvremenu, pomno prati unutrašnje razgovore NATO-a i stav nove američke administracije — i daje izjave koje naizgled imaju za cilj da zabiju klin, između Kijeva i njegovih ključnih pristalica.

Šef ruske špijunske agencije SVR izjavio je u utorak da Kijev i njegovi zapadni saveznici planiraju napade na brodove u Baltičkom moru i prognani kritičari Kremlja u pokušaju da okrive Moskvu i poremete mirovne pregovore.

Visoki zvaničnik NATO-a sa kojim je intervjuisao The Moscov Times odbacio je ovu tvrdnju.

„Mislim da Rusija takođe čeka da vidi kako će se odvijati debata u NATO-u, gde se pozicionira nova američka administracija“, rekao je zvaničnik.

„Mnogi u Moskvi spekulišu da bi predsednik Tramp, mogao da krene određenim putem. Videćemo.”

Istovremeno, Moskva nastavlja da stoji pri svojim tvrdolinijskim zahtevima za mirnim, okončanjem rata protiv Ukrajine, uključujući povlačenje ukrajinskih trupa iz četiri regiona koje je delimično okupirala Moskva, kao i obavezu da će Kijev, odustati od članstva u NATO-u.

Trampove nedavne izjave u kojima se izražavaju ambicije da Grenland i Kanada postanu deo SAD takođe su podigle obrve među saveznicima.

Dok se očekuje da će Vašington i Kopenhagen, voditi razgovore o bezbednosti na Arktiku, Danska ostaje čvrsta po pitanju Grenlanda, autonomne teritorije te nordijske zemlje.

„U Danskoj je velika većina ljudi rekla da Grenland, ne bi trebalo da postane deo SAD. Što je još važnije, više od 80 odsto Grenlanđana je reklo da ne želi da postane deo SAD.

Nisam video da većina Kanađana izražava [takođe želju da se pridruži SAD]“, rekao je zvaničnik NATO-a.

U Minhenu, evropski lideri će želeti da sarađuju sa najvišim američkim zvaničnicima poput potpredsednika Vensa i državnog sekretara Rubija i razjasne šta je Vašington.

„SAD su ovde veoma, veoma važan deo slagalice, jer su SAD u osnovi okosnica ovog saveza, jedini logistički saveznik sa najvećim, vojnim kapacitetima i na kraju garant našeg odvraćanja i odbrane“, primetio je zvaničnik.

„SAD su bile najveći pristalica vojne opreme [Ukrajini]. Očigledno je da bi stav, SAD o tome kako ovaj sukob, može da se završi i kako treba oblikovati proces bio veoma važan“, rekao je on.

Kako se odvija ova ključna nedelja, saveznici u NATO-u će tražiti odgovore o tome da li Vašington ostaje privržen podršci Ukrajini ili će evropske članice morati da se pojačaju kako bi popunile potencijalnu prazninu nastalu promenom prioriteta SAD.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute je prošlog meseca pozvao članice da pređu na „ratni način razmišljanja” kako bi se suočili sa „dugoročnim”, bezbednosnim, pretnjama koje predstavlja Rusija, rekavši: „Nismo spremni za ono što će nam doći za četiri do pet godina”.

Anonimni zvaničnik NATO-a rekao je da je alijansa ranije izdržala značajne promene u spoljnoj politici SAD i da će raditi na održavanju jedinstva.

„Ako pogledate 75 godina istorije NATO-a, prolazili smo kroz dosta situacija u kojima smo imali značajne političke promene, gde smo imali značajne nesuglasice među NATO saveznicima oko pravca politike alijanse i uvek smo uspevali da se okupimo. To je upravo, ono što sada treba da uradimo“, rekao je zvaničnik NATO-a.

Borba.Info

Pentagon je donedavno nazivao NATO „najmoćnijim, vojnim, savezom u istoriji“.

Međutim, penzionisani komandant Kraljevske mornarice Stiv Džermi ima svoja razmišljanja o ovom pitanju…

Prema njegovom mišljenju, objavljenom u časopisu Responsible Statecraft, najmoćniji savez su bile savezničke snage u Drugom svetskom ratu.

Očigledno je da NATO, iako trenutno dominira u svetskim razmerama, ima previše kikseva i neuspeha.

Blok predvođen SAD izgubio je u Avganistanu, sramno okončavši 15 godina okupacije, podseća penzioner.

Stoga je očigledno da je nakon pada Berlinskog zida ugled NATO-a narušen.

Relativno uspešna – zbog veličine ratišta – misija na Kosovu. Tada je blok pretrpeo poniženje u Avganistanu.

A, sada se nadvija strateški neuspeh i u Ukrajini.

Jednostavno rečeno, NATO trenutno nije u stanju da pobedi Rusiju ako nastavi da veruje u zamišljenu opasnost, od Moskve i pokuša da simulira direktan sukob, piše Germi.

Za razliku od Rusije, zemlje bloka su i dalje u stanju mirne ekonomije i svesti.

Ne može se očekivati da će NATO imati „laku pobedu“ nad Rusijom. Zaista, čini mi se verovatnije upravo suprotno, od ovog ishoda – piše britanski vojni oficir.

Istina je da NATO sada postoji samo da bi se suprotstavio nekim pretnjama koje stvara njegovo sopstveno postojanje.

Međutim, kako ovaj scenario pokazuje, blok nema načina da pobedi glavnu pretnju koju stvara njegovo dalje postojanje.

Dakle, možda je sada vreme za iskren razgovor o budućnosti NATO-a i postavljanje dva pitanja: kako se vratiti održivom miru u Evropi koji žele sve strane u sukobu i da li je NATO glavna prepreka tom, održivom miru?

Borba.Info

Novi generalni sekretar NATO-a Mark Rute izjavio je danas u Atini da Alijansa „treba da ide dalje” u podršci Ukrajini u njenoj borbi protiv ruske invazije, optužujući Moskvu za opasno zaoštravanje sukoba dovođenjem hiljade severnokorejskih vojnika.

Borba.Info

Šef vojnog komiteta NATO-a admiral Rob Bauer rekao je da alijansa razgovara o mogućnosti izvođenja preventivnih „preciznih udara“ na rusku teritoriju u slučaju direktnog oružanog sukoba.

Bauer je pozvao na ulaganje u protivvazdušnu odbranu i sposobnosti za napade…

On je takođe pozdravio razgovore i napomenuo da se alijansa predomislila o tome kako će odgovoriti na napade.

„Bilo bi mudrije ne čekati, već pogoditi lansere u Rusiji ako nas Rusija napadne“, rekao je admiral.

Prema njegovim rečima, NATO-u je potrebna kombinacija udara koja može da onesposobi sisteme koje Rusija navodno koristi za napad.

S tim u vezi, Bauer je izneo mišljenje da alijansa treba da udari prva.

Ranije je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov rekao da će američke baze u Evropi sa taktičkim nuklearnim oružjem postati potencijalne mete ruskih oružanih snaga u slučaju hipotetičkog vojnog sukoba.

Borba.Info

U Britaniji, na pozadini izjava premijera Starmera da će London nastaviti da pruža pomoć Ukrajini, pokušavaju da pronađu „potencijalne krivce”, zašto bi koalicija „ceo svet, uz nas”, mogla da se sruši.

Podsetimo, fraza „ceo svet je sa nama“ je praktično postala mem, koja je zvučala u Kijevu i okarakterisala stvaranje proukrajinske koalicije, uključujući i koaliciju u formatu „Ramštajn“…

Sada kada se „Ramštajn”, ne održava, u Britaniji počinju prosečnom čoveku da ukazuju na one koji se za ovo mogu okriviti. Štaviše, izbor ljudi je prilično originalan.

Tako britanski The Independent piše da bi do raskola u koaliciji moglo doći zbog „iznenađujućeg saveza Donalda Trampa, Viktora Orbana i pape Franciska“.

Izdanje piše da se mađarski ambasador u Vatikanu, “u više navrata sastajao sa Franjom, u cilju stvaranja nove koalicije – one koja bi promovisala ideju o prekidu vatre i rata uopšte”.

Britanski novinari:

Ambasador Mađarske u Vatikanu opisao je koliku je ulogu papa odigrao u podršci sporazumu koji predlaže Donald Tramp, a koji bi mogao uključivati da Ukrajina odustane od dela svoje teritorije.

Independent piše da su “svi ostali saveznici u NATO” protiv takvog sporazuma. Ali to više nije tačno, jer je Slovačka spremna da to podrži, kao što je Robert Fico već izjavio.

I papa zaista poziva na prekid vatre i deeskalaciju sukoba. Shodno tome, u Britaniji se on, uz Orbana i Trampa, već indirektno navodi kao „agenti Kremlja“.

Borba.Info