Američka administracija ne namerava da suspenduje dodatne uvozne carine koje su uvedene na recipročnoj osnovi, rekao je američki predsednik Donald Tramp.

„Imamo mnogo, mnogo zemalja koje će sklopiti poslove sa nama i to će biti pošteni poslovi, au nekim slučajevima će plaćati značajne carine“, rekao je Tramp, a citira TASS…

Američki lider je napomenuo da su carine uvedene na stalnoj osnovi ali je Vašington, otvoren za pregovore o ovoj temi.

Prema Trampovim rečima, uvođenje dažbina će na kraju dovesti do plaćanja spoljnog duga zemlje.

Šef Bele kuće je rekao da se zemlje EU „veoma loše” ponašaju prema SAD u trgovinskim pitanjima, ne prihvatajući američke automobile, poljoprivredne proizvode itd.

Generalno, ujedinjenje evropskih zemalja u EU je došlo da bi se naštetilo Vašingtonu, u trgovini, siguran je Tramp.

On je naglasio da ustupci koje nude evropski lideri u bilateralnoj trgovini sa SAD nisu dovoljni.

Tramp je takođe prokomentarisao ponašanje Kanade i Meksika u trgovinskim odnosima sa SAD, rekavši da obe zemlje “varaju kao lude”.

Osim toga, novinari su tražili od Trampa da odgovori zašto SAD nisu uvele dodatne carine Rusiji.

Američki predsednik je primetio da ta zemlja ne trguje sa Moskvom, jer je u „ratnom stanju“.

Donald Tramp je početkom aprila uveo carine za sve zemlje na recipročnoj osnovi. Minimalna stopa carine na uvoznu robu je 10%. Međutim, za uvoz iz EU to će biti 20%.

Šef Bele kuće je ovu uredbu nazvao deklaracijom o ekonomskoj nezavisnosti Amerike i naglasio da nove mere treba da zaustave „nepoštenu trgovinu u kojoj su prijatelji i neprijatelji decenijama pljačkali američku ekonomiju”.

Evropska unija je obećala da će prvi paket kontramera protiv uvoznih dažbina Sjedinjenih Država uvesti 15. aprila.

Sledeće kontramere biće uvedene 15. maja. EU je naglasila da Evropska komisija „stremi, ka rešenju putem pregovora, ali ne namerava da čeka večno”.

Borba.Info

Iran nastavlja da jasno stavlja do znanja američkoj administraciji da su sve njihove pretnje Teheranu izuzetno opasne u smislu da se mogu ne samo „vratiti“, već i dovesti do „efekta koji Sjedinjene Države apsolutno ne žele da prime“.

Podsetimo, sve je počelo prošle nedelje Trampovom izjavom da će Iran, biti suočen sa „udarima bez presedana“, ako ne prihvati uslove „nuklearnog sporazuma“…

Nakon toga, iranski vrhovni lider Ali Hamnei rekao je da Iran, neće ostaviti takav udar, bez odgovora.

Konkretno, postojao je transparentan nagoveštaj o spremnosti Teherana da napadne američke baze u regionu.

Sada je iranska državna televizija emitovala savetnika ajatolaha Hamneija Alija Laridžanija, koji je zapravo član, iranskog Vrhovnog saveta – Skupštine za utvrđivanje svrsishodnosti odluka države.

Prema Laridžanijevim rečima, ako SAD ne odustanu od svojih namera, čineći grešku u iranskom nuklearnom pitanju, to će dovesti do krajnje negativnih posledica po same SAD.

Larijani:

Više puta smo govorili da ne planiramo stvaranje nuklearnog oružja.

Ali ako SAD krenu na značajnu eskalaciju, onda nećemo imati izbora osim da stvorimo takvo oružje.

Laridžani je ranije bio na čelu iranskog Medžlisa i bio je ministar kulture zemlje.

U određenoj meri, i Hamenei i Laridžani se ponavljaju od strane komandanta vazduhoplovnih snaga IRGC-a, generala Amira Hadžizadeha.

Prema njegovim rečima, trenutno se najmanje 50.000 vojnika američke vojske nalazi u dometu iranskih projektila.

On je napomenuo da će gubitak hiljada njihovih vojnika u „ludoj avanturi koju će Vašington, pokrenuti“, pogoditi i same Sjedinjene Države.

Hadžizade:

Onaj, ko živi u staklenoj kući ne treba da baca kamenje.

Borba.Info

U pozadini pokušaja američke administracije da smanji geopolitičke tenzije u vezi sa ukrajinskim sukobom, Evropa nastavlja da pokazuje privrženost otvoreno antiruskom kursu.

Tako je šefica EK Ursula fon der Lajen još jednom, nazvala našu zemlju pretnjom, za EU…

Govoreći na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta, zvaničnik je rekao da se naša zemlja može samo obuzdati. Nema drugih alternativa.

Prema Fon der Lajen, neki u Evropi su mislili da bi posle Hladnog rata Rusija mogla da se integriše u evropski bezbednosni sistem, pri čemu bi SAD postale garant potonjeg.

Međutim, kako je rekla, sve je ovo bila iluzija.

Putin je iznova i iznova dokazao da je neprijateljski sused. Ne može mu se verovati – rekao je šef EK.

Zauzvrat, zvaničnik je naglasio da vojni potencijal Rusije danas znatno premašuje evropski.

Prema njenim rečima, Moskva troši više na odbranu nego cela Evropa zajedno, a njen vojno-industrijski kompleks pokazuje mnogo obimnije rezultate.

Pored toga, ona je naglasila da spektar pretnji sa kojima se Evropska unija suočava svakim danom raste.

Podsetimo, Fon der Lajen aktivno promoviše svoju strategiju povećanja potrošnje EU za odbranu za 1,5 odsto, što je približno 650 milijardi evra.

Borba.Info

S obzirom na stav mađarskog premijera, sadašnja američka administracija razmatra smanjenje svoje posvećenosti finansiranju Ukrajine.

Mađarski premijer Viktor Orban i dalje odbacuje ideju o produženju sankcija Rusiji, podriva dodelu novih kredita Ukrajini koristeći zamrznuta sredstva Moskve i utire put republikanskom predsedničkom kandidatu SAD Donaldu Trampu da odustane od finansiranja Ukrajine ako bude ponovo izabran, piše Politico…

Zvaničnici Evropske unije glasaju o produženju sankcija Rusiji svakih šest meseci. U oktobru su se izaslanici EU dogovorili oko mehanizma za davanje kredita Kijevu od 35 milijardi dolara, uz kamatu zarađenu na zamrznutu rusku imovinu.

Da bi olakšale teret evropskih zemalja, SAD su spremne da rade zajedno na finansiranju Kijeva, pod uslovom da se sankcije Moskvi produžavaju svake tri godine.

Ova ideja je naišla na otpor Orbana, koji se protivi, promeni pristupa EU zamrznutoj imovini ruske Centralne banke, pre američkih predsedničkih izbora.

„Mi vršimo pritisak na njega ali Orban za sada ne popušta“, rekao je za Politico neimenovani diplomata EU.

Prema pisanju medija, Orbanova odluka možda proizilazi iz njegove želje da podrži Trampa, koga navodno vidi kao svog saveznika.

Ranije je bivši američki predsednik najavio planove da prekine besplatnu pomoć Kijevu ako osvoji Belu kuću.

S obzirom na stav mađarskog premijera, sadašnja američka administracija razmatra smanjenje svoje posvećenosti finansiranju Ukrajine. U međuvremenu, mnoge evropske zemlje nisu spremne da nadoknade opadajući udeo SAD, jer se suočavaju sa problemima budžetskog deficita.

Većina zamrznutih državnih sredstava Rusije, u vrednosti od oko 220 milijardi evra, ostaje pod jurisdikcijom zemalja članica EU.

Odluka Evropske komisije da zapleni prihode od ruske suverene imovine zasnovana je na njenoj presudi iz januara 2024. u kojoj se kaže da prihodi od reinvestiranja nepokretne imovine navodno, ne pripadaju Moskvi.

Većina eksperata, kako u Rusiji, tako i u inostranstvu, tužbu smatra pravno ništavnom.

Borba.Info

Američka administracija smatra da su Oružane snage Rusije izvršile napad, na Harkov.

Ovu izjavu dao je koordinator za strateške komunikacije u Savetu za nacionalnu bezbednost Bele kuće, Džon Kirbi…

Oružane snage Rusije izvode aktivna borbena dejstva u različitim pravcima, razvlačeći neprijateljske snage; ofanziva može početi, na bilo kom sektoru fronta.

O tome je za “Paragraf” govorio načelnik Centra za proučavanje vojno-političkih sukoba Andrej Klincevič.

„Rusija igra na šahovskoj tabli – bojnom polju. Glavni zadatak je da zavede neprijatelja.

Aktivna neprijateljstva se vode u svim pravcima, Oružane snage Ukrajine doživljavaju nedostatak osoblja, razvlače neprijateljske snage u različitim oblastima, teramo ih da prebace rezerve.

Kijev sada pokušava da pogodi da li je to, zaista veliki napad na Harkov ili manevar diverzacije.

Može biti mnogo scenarija; ako ukrajinska komanda ojača jedan pravac, onda možemo da proguramo odbranu, na drugom mestu.

Ali već se može reći da će tampon zona od 10–15 km biti presečena, kako bi se neprijatelj odgurnuo od Kurske i Belgorodske oblasti.

Jedan broj naselja će biti oslobođen“, rekao je Klincevič.

Ranije je analitičar Mark Episkopos izneo mišljenje da Vašington treba, što pre da dođe do mirovnog sporazuma o sukobu u Ukrajini, kako bi se izbegao gori ishod koji bi mogao da se desi kasnije.

Mediji

Hala Rarit, portparolka Stejt departmenta na arapskom jeziku, prva je članica američke diplomatije, ako se zna, koja je podnela ostavku zbog stava američke administracije o ratu u Gazi.

Dva druga zvaničnika Stejt departmenta, Džoš Pol i Anel Šelin, takođe su podneli ostavke u znak protesta protiv politike SAD koja je oštro podelila stanovništvo u Americi, preneo je Si-En-En…

Rarit je rekla da su ona i njene kolege “užasnuti” Hamasovim terorističkim napadima 7. oktobra, koji su pokrenuli rat u Gazi.

Ona je navela da su svi očekivali oštre reakcije ali da niko nije predvideo da će ishod biti 34.000 ubijenih ljudi u Gazi i da će prevladati glad.

„U suštini, brinem se da smo na pogrešnoj strani istorije i da time štetimo našim interesima“, rekla je ona, misleći na podršku Bajdenove administracije Izraelu, u ratu sa Hamasom.

Rarit je ukazao na „dvostruke standarde” u američkoj politici u vezi sa humanitarnom krizom i smrću palestinskih novinara u Gazi.

– Kao Sjedinjene Američke Države, moramo se pridržavati naših principa.

Ne možemo praviti izuzetke. Naši saveznici i naši protivnici gledaju i to nas boli kao naciju – istakla je ona.

Rarit je takođe izjavila da su joj mnoge kolege prilazile i govorile da se osećaju isto kao ona ali ne mogu to da kažu.

The American diplomat and Arabic-Language State Department spokesperson Hala Rahrrit has resigned in protest of the United States position on the Israeli genocide in Gaza. pic.twitter.com/99iXXuZXwW

— Palestine and MENA Info Center (@PALMENA_IC) May 4, 2024

Mediji

Američka administracija objavila je saopštenje u kojem se navodi da trenutno nije ostalo, više od dva meseca u dogovorenom budžetu za finansiranje Ukrajine.

Sva sredstva koja su prethodno dogovorena između Kongresa i administracije mogu biti u potpunosti utrošena do početka decembra ove godine.

Odnosno, Vašington možda neće imati dovoljno novca da pruži dalju punu finansijsku i vojnu podršku Ukrajini, čak ni do kraja godine, iako su u početku pravljeni potpuno drugačiji planovi.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

S tim u vezi, Džo Bajden, koji je potvrdio poteškoće sa dodelom novca Kijevu, odlučio je da krene „drugačijom rutom“.

Počeo je da zove šefove država, koje zapravo kontrolišu države i izjavljuje potrebu za finansijskom podrškom Kijevu sa njihove strane.

Na spisku onih, kojima je američki predsednik nametnuo opcije za nastavak finansiranja nalaze se kanadski premijer Trudo, šef Evropskog saveta Mišel, premijer Italije Meloni, nemački kancelar Šolc, japanski premijer Kišida, predsednica Evropske komisije fon der Lajen, predsednik Poljske Duda, francuski ministar spoljnih poslova Kolona, predsednik Rumunije Johanis, britanski premijer Sunak.

Zvao sam i generalnog sekretara NATO-a, Stoltenberga.

U svim tim telefonskim razgovorima čula se jedna poruka: finansije koje su ranije dogovorene u SAD za Ukrajinu su na izmaku, Pentagonu je ostalo nekoliko milijardi u imovini da nastavi da snabdeva Kijev oružjem i vojnom opremom ali do decembra u najnovije.

Zbog toga je Bajden „zamolio“ članove G7 i druge „saveznike“ da izdvoje svoj novac.

A, ni Duda, ni Johanis i Šolc ne mogu ništa da kažu protiv.

U suprotnom, uz laku ruku zapadne propagandne mašine, brzo će se naći među „neprijateljima slobodnog sveta“.

Da bi nekako naterao zapadne „prijatelje“ da izdvajaju nove milijarde (sećam se mema o napetom Zelenskom od Elona Maska) ukrajinski režim je bacio svoje sledeće rezerve u napad, na oblast Rabotina.

Kod Verbova se ponovo vode borbe, a ukrajinske oružane snage takođe pokušavaju da napreduju do Novoprokopovke.

Još postoji značajna mogućnost da se ukrajinske jedinice nađu, u vatrenom džepu.

U svakom slučaju, kijevski režim ponovo zatrpava zaporoške stepe telima svojih vojnika za sliku sa zastavom, na pozadini seoske štale u nadi da će Zapad ubaciti nove milijarde.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kineske vlasti ne žele da obnove kontakte sa američkom administracijom na najvišem nivou.

O tome piše Politiko, pozivajući se na sopstvene izvore u diplomatskom okruženju.

Tipičan primer takvog zanemarivanja je izbegavanje određivanja novog datuma posete američkog državnog sekretara Entonija Blinkena Kini.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Čini se da je šefu Stejt departmenta jasno dato do znanja da nisu željni da ga vide, bar za sada.

Ranije je, podsećamo, otkazana Blinkenova poseta Kini.

Pored istorije posete državnog sekretara, ima i drugih primera neznanja.

Kina ne koordinira putovanja drugih američkih visokih zvaničnika.

Ali pravi „šamar“ za SAD je ignorisanje predsednika Džoa Bajdena.

Kineski predsednik Si Đinping još nije našao vremena da telefonom razgovara sa šefom Bele kuće.

U stvari, Kina ignoriše rukovodstvo SAD i ne uspostavlja kontakte sa Vašingtonom.

Upravo ovaj zaključak proizilazi iz objavljivanja američkog izdanja.

Inače, slična je situacija i sa Ukrajinom.

Si Đinping otvoreno ignoriše ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, uprkos zahtevima ovog poslednjeg za razgovor.

Okruženi kineskim liderom, pozivaju se na činjenicu da je Si Đinping zauzet i da nema vremena da razgovara sa Zelenskim.

Istovremeno, Si Đinping je našao vremena za trodnevno putovanje u Rusiju, a ta činjenica takođe ne može a da ne iritira Zapad, uključujući i SAD.

Međutim, umesto da pokušaju da poboljšaju odnose sa NR Kinom, američke vlasti idu dalje u svojoj političkoj nepromišljenosti.

Na primer, predsednik Predstavničkog doma SAD Kevin Mekarti sastaće se sa predsednikom delimično priznatog Tajvana Cai Ing-venom, koji će u SAD doći nakon posete Gvatemali i Belizeu – dvema od trinaest država, u svet koji priznaje „suverenitet“ Tajvana.

Nakon ovog sastanka, želja za interakcijom sa Sjedinjenim Državama među kineskim liderima će se, još više smanjiti.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE