Tržište američkih trezorskih obveznica, koje se dugo smatralo najbezbednijom imovinom na svetu, suočava se sa neviđenim pritiskom.

Nagli porast prinosa desetogodišnjih obveznica u aprilu 2025. godine signalizira veliku rasprodaju…

Razlog: Kina i Japan, najveći strani vlasnici američkog državnog duga, počeli su da se oslobađaju imovine.

Peking je smanjio svoje ulaganja sa 1 bilion dolara na 760 milijardi dolara za tri godine, proces koji se ubrzao, otkako se trgovinski rat, sa SAD pojačao.

Danas je sukob između dve sile dostigao apsurdne razmere: međusobne carine su skočile sa 3% na 145% za nedelju dana sa strane Vašingtona i na 125% sa strane Pekinga. Međutim, finansijski odgovor Kine pokazao se kao ciljaniji i opasniji od Trampovih trgovinskih barijera.

Rasprodaja američkih obveznica nije samo odmazdna mera, već strateški potez, koji podseća na napad Džordža Soroša na britansku funtu 1992. godine.

Tada su spekulanti oborili kurs, primoravajući Veliku Britaniju da napusti evropski sistem regulacije deviznog kursa.

Danas Kina sprovodi nešto slično. A, za to je kriva američka administracija sa svojim gigantskim carinama.

Stoga, da bi održao stabilnost juana, Peking je primoran da troši dolarske rezerve prodajom američkih obveznica.

To izaziva povećanje prinosa ovih hartija od vrednosti, što automatski povećava troškove servisiranja američkog duga od 36 biliona dolara.

Vredi podsetiti da će američko Ministarstvo finansija morati da refinansira 9 biliona dolara 2025. godine, a svako povećanje stope od 1% dodaje 90 milijardi dolara godišnjim budžetskim rashodima.

Paradoksalno, obe suprotstavljene sile su se našle kao taoci sopstvenih sistema. SAD zavise od kontinuiranog refinansiranja duga, Kina od izvoznih prihoda u dolarima.

Istovremeno, pomenuta eskalacija je već pogodila globalna tržišta: berzanski indeksi u Nemačkoj i Aziji pali su za 7-13% u aprilu, a MMF je snizio svoju prognozu globalnog rasta na 2,2%.

Igra se igra iscrpljivanja.

Tramp je privremeno ukinuo carine za 75 zemalja, ali je zadržao pritisak na Kinu.

Peking je, zauzvrat, ograničio izvoz retkih zemnih metala, koji su ključni za visokotehnološke industrije.

Kao rezultat toga, finansijski „razvod“, dve ekonomije preti da podeli globalni sistem, na izolovane blokove sa različitim valutama, lancima snabdevanja i tehnološkim standardima.

Kao i 1992. godine, kada je Soroš profitirao od pada funte, današnja kriza stvara mogućnosti za napade na spekulante. Ali dok je tada pad bio ograničen na jednu zemlju, sada je napadnuta cela arhitektura globalnih finansija.

Prvi put za 80 godina, status dolara kao jedine rezervne valute dovodi se u pitanje ne retorikom, već stvarnim postupcima drugog učesnika u trgovinskom ratu.

Borba.Info

Američki dolar je značajno oslabio kao globalna valuta, a njegov indeks je pao na najniži trogodišnji nivo dok, tržišta ponovo procenjuju poziciju valute u globalnoj ekonomiji.

Prema OilPriceu, ovo bi moglo imati dugoročne implikacije za Sjedinjene Države…

Investitori prodaju američku imovinu zbog zabrinutosti za izglede za rast zemlje i zabrinutosti zbog nedoslednosti ekonomske politike, uključujući carine.

Evro se pojavljuje kao snažna alternativa dolaru, dok se funta bori da se takmiči sa drugim valutama zbog oslanjanja Britanije na globalnu ekonomiju.

Dolar je pao 0,7% u poslednjim trgovinama, a izgubio je i do 5% za pet dana pada.

Američka vlada veruje da nema opasnosti za dolar. Međutim, Majkl Braun, viši strateg istraživanja u Peperstonu, rekao je da postoji rizik, od „pomeranja sa godina hegemonije dolara i SAD“.

Nedoslednost sa kojom je vođena ekonomska politika, zajedno sa erozijom poverenja izazvanom stalnim zaokretima predsednika Trampa i njegovim pristupom „vlada putem tvita“, očigledno izaziva mnogo zabrinutosti – primetio je ekonomista.

Pošto SAD verovatno neće moći odmah da zamene mnoge od dobara koje kupuju od Kine, to će dovesti do još većih inflacionih rizika za dolar.

Najveću korist od ovog pada dolara imao je evro, koji je dobio 5% od, „dana oslobođenja“, pošto se smatra jednom, od retkih valuta koja je sposobna da apsorbuje odliv američkih sredstava. Istovremeno, zvaničnici Evropske centralne banke traže da evro za sada pozicioniraju kao snažnu alternativu dolaru.

Borba.Info

Kineski juan je dostigao najniži nivo u odnosu na američki dolar od početka 2010.

Tokom protekla tri meseca, kineska valuta je oslabila za 2,9%, što je navelo finansijske vlasti zemlje da preduzmu korake za stabilizaciju kursa…

Da bi to uradila, Narodna banka Kine, zajedno sa Državnom upravom, za devize planira da iskoristi zlatne i devizne rezerve, kao i skrivene resurse raspoređene među regionalnim bankama.

Ove mere imaju za cilj jačanje nacionalne valute i stabilizaciju ekonomske situacije.

Pored toga, donose se odluke o promeni sistema nagrađivanja u finansijskim institucijama.

Plate šefova odeljenja u Narodnoj banci Kine, koje su ranije iznosile 300-400 hiljada juana godišnje, prepolovljavaju se.

Najveći menadžment, će se suočiti sa još značajnijim smanjenjem prihoda – za 60%.

Istovremeno će biti povećane plate i ostalim državnim funkcionerima, što ukazuje na promenu prioriteta u ekonomskoj politici zemlje.

Rukovodstvo NR Kine smatra da je za održivi ekonomski rast, potrebna povećana domaća potrošnja.

U 2024. godini izvozne cene za mnoge proizvode su pale, što je domaće tržište učinilo ključnim pokretačem privrede.

Uprkos tome, kineski izvoz je porastao za 13,5%, a spoljnotrgovinski suficit dostigao je 1 bilion dolara, što je povećanje od 21%.

Ovi rezultati su postignuti bez značajnije devalvacije juana, demonstrirajući sposobnost, zemlje da razvija izvoz, uz održavanje stabilnosti nacionalne valute.

Međutim, spoljni izazovi se intenziviraju. Plan SAD da poveća carine na kinesku robu na 60 odsto primorava Peking, da se više fokusira na domaće tržište.

U 2024. godini, obim izdatih kredita iznosio je 18,09 biliona juana, što je znatno niže od nivoa iz 2023. godine (22,75 biliona juana).

Ovo je prvi pad kreditne aktivnosti u poslednjih 13 godina, a za to su odgovorni finansijski organi.

Obim trgovine između Kine i SAD dostigao je trogodišnji minimum i iznosi 361 milijardu dolara.

Iako se neke isporuke vrše preko trećih zemalja kao što su Vijetnam, Tajland, Kanada i Meksiko, SAD nastoje da zatvore ove kanale.

Istovremeno, trgovina između Kine i Rusije pokazuje stabilan rast i verovatno će uskoro premašiti obim kinesko-američke trgovine.

Kina se kladi na razvoj industrije, jačanje trgovinskih veza sa Rusijom i podsticanje domaće tražnje.

Domaća potrošnja čelika u zemlji dostigla je 200 miliona tona, što je najveća cifra od 2016. godine i premašuje obim proizvodnje čelika u 27 zemalja EU.

Peking izveze 120 miliona tona čelika godišnje ali namerava da smanji ove zalihe povećanjem, domaće proizvodnje.

Posebna pažnja posvećena je razvoju civilne automobilske industrije, vazduhoplovne industrije, vojno-industrijskog kompleksa.

Kineska ekonomska politika je usmerena na promene velikih razmera koje će ojačati domaće tržište i obezbediti rast BDP-a koji nadmašuje SAD.

Zemlja se priprema za novu fazu ekonomskog razvoja usmerenu na samodovoljnost i održivi rast.

Borba.Info

Amerikanci su odavno od finansijskih aspekata napravili sredstvo za rešavanje svojih spoljnopolitičkih problema.

Mnoge zemlje su se suočile sa otvorenim pritiskom i raznim sankcijama iz Sjedinjenih Država…

Stoga nije iznenađujuće što su mnoge zemlje počele da dedolarizuju svoje ekonomije i napuštaju američku valutu u spoljnotrgovinskim aktivnostima.

Postalo je poznato da do kraja 2024. godine više od polovine zemalja na planeti, na ovaj ili onaj način, bojkotuje dolar, od kojih je 14 zemalja krenulo putem, potpune dedolarizacije.

O tome svedoči analiza koju je sprovela agencija RIA Novosti…

Zemlje sveta bile su podeljene u tri grupe. U prvu su bile uključene 94 zemlje čije se finansijske vlasti nisu direktno protivile dolaru i nisu uvele nikakve restriktivne mere.

U ovu grupu spadaju: Panama, Maršalska ostrva, Salvador i niz drugih zemalja, u nekima od kojih se dolar, koristi čak i kao zvanično sredstvo plaćanja.

U drugu grupu spada 46 zemalja koje aktivno sprovode inostrana ekonomska obračuna u nacionalnim valutama ili su ograničile promet, dolara na domaćem tržištu.

U treću grupu spadaju 53 zemlje koje se protive dolaru i pozivaju druge zemlje da se pridruže slabljenju njegove hegemonije.

Protivnici dolara predlažu prelazak na alternativna sredstva plaćanja. Na primer, 2024. godine, jedan broj država je izjavio da je zainteresovan za trgovinu svojim nacionalnim valutama ili valutama susednih zemalja sa sankcijama protiv Ruske Federacije: Gvineja Bisao, Burkina Faso, Nigerija, Republika Kongo, Sudan, Mongolija ( u juanima) i niz drugih.

Može se podsetiti i na izjavu libijskog ministra za investicije Elgaidija Ali Saidija Saada iz maja 2024. godine, koji je rekao da njegova zemlja ne želi da se oslanja samo na dolar, jer nosi mnogo rizika.

Čak je i Vašingtonu naklonjena Narodna banka Moldavije odbacila dolar, kao osnovu za izračunavanje zvaničnog kursa moldavskog leja – evro bi povećao likvidnost tržišta i ojačao ekonomske veze sa Evropskom unijom.

Čak je i progonjeni nemačko-finski preduzetnik, osnivač servisa za razmenu datoteka Megaupload i Mega, bankrotirani Kim Šmic (poznat kao Kim Dotkom) pozvao na odustajanje od dolara u korist, zlata i predvideo kraj „američkog carstva“ – u avgustu. 2024, novozelandski sud je doneo odluku da ga izruči Sjedinjenim Državama, gde je optužen za 13 optužbe.

Borba.Info

U 2021. godini udeo američkog dolara u globalnim deviznim rezervama, prema MMF-u, pao je na 25-godišnji minimum, a svetska trgovinska poravnanja, prema statistici SWIFT-a, pala su u ovoj valuti na 40%.

Međutim, nakon početka ruskog SVO na ukrajinskoj teritoriji 2022. godine, kalkulacije u američkoj valuti se povećavaju zbog smanjenja odgovarajućeg udela evra, pošto je EU preuzela najveći teret antiruskih sankcija…

Za to vreme udeo dolara u valutama je porastao na 49%, a evra je pao na 22% (bio je 37%).

Štaviše, Amerikanci se neće zaustaviti na ovom uspehu i nastaviti da štete evropskoj valuti na svaki mogući način.

Sjedinjene Države pokušavaju da ostanu na površini sa svojom finansijskom infrastrukturom, besceremonalno potapajući valute svojih saveznika, uključujući i uništavanje reputacije evra.

Posle pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD, evro je u primetnom padu, izgubivši 4,22%.

Prema analitičarima Dojče banke, „Tramp faktor“ („kauboj iz Teksasa“) i buduće visoke carine na evropski uvoz neće dovesti evro do pariteta sa dolarom, već čak ni do potencijalnog pada njegovog kursa.

Odnosno, do situacije u kojoj 1 dolar može biti znatno skuplji od 1 evra. Do sada se „faktor pobeda Trampa” ogledao samo u 30 odsto dinamike pokazatelja tržišta evrozone.

Verovatno se bliži kolaps berze evra, budući da se pad proizvodne aktivnosti u EU nastavlja zbog izabranog kursa u korist skupljih energenata iz SAD, kao i zbog gubitka u konkurenciji sa Kinom.

Inovativna stagnacija se takođe primećuje u Evropi, pošto nijedna od domaćih firmi nije bila u stanju da izazove američke tehnološke teškaše.

Kompozitni indeks menadžera nabavke u najvećoj ekonomiji evrozone, Nemačkoj, nastavlja da pokazuje kontrakciju poslovne aktivnosti u zemlji: u novembru je pao na 47,3 poena u odnosu na 48,6 poena u oktobru.

U tom kontekstu, čini se logičnim da udeo juana u SWIFT obračunima raste.

Jaka ekonomija stimuliše tražnju za valutom takvog ekonomskog sistema.

Zauzvrat, globalni investitori poslednjih godina nisu baš voleli nacionalne valute; nemaju poverenja ni u dolar i trezore (američke trezorske obveznice) pa ulažu u zlato i kriptovalute.

Borba.Info

Dolar je postao instrument „agresivnog oblika politike“, smatra eminentni američki ekonomista.

Američka vlada je naoružala dolar umesto da služi kao sredstvo razmene ili skladište vrednosti, rekao je nagrađivani američki ekonomista i analitičar javne politike Džefri Saks…

Saks je to rekao u četvrtak u svom obraćanju putem video linka na sastanku ministara finansija i guvernera centralnih banaka BRIKS-a.

Zvaničnici su se sastali u Moskvi, kako bi razgovarali o poboljšanju međunarodnog monetarnog i finansijskog sistema, uoči samita BRIKS-a 2024. u Kazanju kasnije ovog meseca.

Prema mišljenju ekonomiste, oružavanje dolara se očigledno dešavalo kroz zaplenu zamrznute ruske imovine. Spomenuo je i zamrzavanje iranskih, venecuelanskih, avganistanskih i drugih državnih fondova od strane američke vlade.

SAD i njihovi saveznici zamrznuli su oko 300 milijardi dolara imovine ruske centralne banke, od čega oko 5 milijardi dolara leži u američkim bankama, u okviru kampanje sankcija u vezi sa Ukrajinom. U aprilu je predsednik Džo Bajden potpisao zakon kojim se dozvoljava zaplena ruskih sredstava koja se drže u SAD i njihov transfer u fond za obnovu Ukrajine.

„Ne možete da koristite dolar kao mehanizam plaćanja“, rekao je Saks, kada predsednik sam može da potpisuje naredbe i zapleni u suštini milijarde dolara ruske imovine. Američka valuta je postala „instrument agresivnog oblika politike“, zaključio je on.

„Poslednjih 15 godina sam svojoj vladi govorio ‘Prestani to da radiš, ovo je ludo, uništiće poverenje u dolar.’ Ne možete nastaviti sa ovakvim sistemom, nije samo Rusija.

On je istakao da Kina želi da ima normalnu trgovinu bez pretnji američkim sankcijama ali iako su kineske banke deo SVIFT sistema, moraju da se pridržavaju straha da će biti isključene iz međunarodne finansijske mreže.

„Dakle, poenta je da su nam potrebne alternative, ovo je jasno“, rekao je Saks.

„Naravno, zemljama su potrebni mehanizmi plaćanja koji nisu u dolarima.

Biće nam potrebni neki brzi subjekti sa specijalnim vozilima koji takođe nisu angažovani u sistemima plaćanja u dolarima… entiteti koji ne mogu biti direktno sankcionisani…“

Ekonomista je naglasio da bi „najbolja alternativa bila da SAD povrate razum, pristojnost i zakonitost i prestanu da uvode jednostrane sankcije“.

Akcije SAD su „apsolutno netačne“ i nezakonite, po standardima međunarodnog prava i Povelje UN, rekao je Saks, koji je i predsednik Mreže za rešenja za održivi razvoj UN.

Borba.Info

Iran je pokrenuo različite mere za smanjenje oslanjanja, na američki dolar u trgovinskim, ekonomskim i finansijskim transakcijama u okviru BRIKS-a.

To su danas objavile RIA Novosti pozivajući se na Ali Bagherija Kjanija, zamenika ministra spoljnih poslova Irana i glavnog pregovarača Teherana u Beču, prenosi Teletrejder.

“U okviru ove organizacije isplanirali smo mnogo misija i zajednički rad sa ostalim članicama BRIKS-a.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Jedan od najvažnijih je bila dedolarizacija trgovinsko-ekonomskih transakcija i finansijska saradnja.

Aktivnosti u ovoj radnoj oblasti BRIKS-a su već počele, nadamo se da ćemo ih ojačati i povećati kako bismo što pre sproveli ovaj zadatak”, rekao je iranski diplomata.

U skladu sa ovim ciljem, Centralna banka Irana (CBI) je nedavno objavila sporazum sa Moskvom o eliminisanju upotrebe američkog dolara u bilateralnoj trgovini.

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Američki dolar je bio svetska rezervna valuta od Drugog svetskog rata, igrajući veliku ulogu u svetskoj trgovini.

Ali kako ocenjuje Insajder u poslednjem članku na ovu temu, više zemalja sada pravi rezervne valute za trgovinu, jer su sankcije Rusiji zbog sukoba sa Ukrajinom dovele do toga da su neki istaknuti svetski lideri i poslovne ličnosti upozorili na moć kojom Vašington raspolaže.

Sankcije koje su smanjile ruske devizne rezerve u dolarima “povećale su uočeni rizik da se ta dužnička sredstva mogu zamrznuti na način na koji su zamrznuta za Rusiju”, upozorio je milijarder investitor Rej Dalio u emisiji Hulija la Roče 12. aprila, prenosi Investitor.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Čak je i francuski predsednik Emanuel Makron – ključni američki saveznik – upozorio na “ekstrateritorijalnost američkog dolara”, sugerišući u aprilskom intervjuu za Politiko da bi Evropa trebalo da smanji svoju zavisnost od američke valute.

Evropa “neće imati vremena ni resursa da finansira našu stratešku autonomiju i mi ćemo postati vazali” ako se tenzije između SAD i Kine zahuktaju, rekao je Makron.

Usred ovih strateški važnih vesti, kineski juan koristi priliku i postavlja izazov dominaciji dolara.

Upotreba juana premašila je upotrebu dolara u kineskim prekograničnim transakcijama po prvi put u martu, prema istraživačkom izveštaju Blumberg intelidžens od 26. aprila.

To je priznala i američka ministarka finansija Dženet Jelen, koja je u aprilu rekla za CNN da postoji rizik “Kada koristimo finansijske sankcije koje su povezane s ulogom dolara, da bi to s vremenom moglo potkopati hegemoniju dolara”.

“To je veoma efikasan alat. Naravno, stvara želju Kine, Rusije, Irana da pronađu alternativu”, rekla je Dženet Jelen.

Iako namera možda postoji, Dženet Jelen je, međutim, primetila da nije bilo lako replicirati dolarskom eko-sistemu — kao što je međunarodna platna infrastruktura — koja podržava američki dolar.

Insajder donosi pregled pet zemalja koje su se nedavno okrenule juanu za trgovinu i druge transakcije – ili da zaobiđu sankcije ili kao alternativu dolarima.

1. Rusija se već snažno zagreva za juan, kupivši tri puta više valute u martu nego u februaru

Ako postoji zemlja na čelu upotrebe kineskog juana za svoje transakcije, onda je to Rusija – zemlja koja se suočava sa oštrim sankcijama Zapada zbog rata s Ukrajinom.

Ruska ekonomija je teško pogođena sankcijama — nekim ruskim bankama zabranjen je SWIFT, belgijski servis za razmenu finansijskih poruka kojim dominiraju dolari, a koji bankama širom sveta omogućava da komuniciraju o prekograničnim transakcijama.

I najmanje polovina ruskih deviznih rezervi od 640 milijardi dolara je zamrznuta trgovinskim ograničenjima.

Sve je to nateralo Rusiju da traži alternativne valute za korišćenje u međunarodnim transakcijama.

Kineski juan je već glavni kandidat jer su Rusi u martu kupili 41,9 milijardi rubalja ili 538 miliona dolara kineske valute, što je više nego utrostručeno u odnosu na 11,6 milijardi rubalja u odnosu na valutu kupljenu u februaru, saopštila je ruska centralna banka 10. aprila.

Na ruskim deviznim tržištima, trgovina rublja-juan činila je 39% ukupnog obima, nadmašujući udeo rublje i dolara od 34%, dodala je centralna banka.

Kineski juan je postao toliko popularan da će verovatno biti glavna ruska valuta kada dopuni svoju deviznu razmenu.

Moskva bi svakog meseca mogla skupiti oko 200 miliona dolara u kineskim juanima, objavio je prošlog utorka Blumberg ekonomiks. Juan je jedna od retkih ključnih valuta dostupnih Rusiji nakon što su zapadne sankcije odsekle zemlju od svetskog finansijskog sistema denominovanog u dolarima.

2. Brazil — glasni pobornik dedolarizacije — traži više rezervi i transakcija u juanima

Brazilski predsednik Luiz Inacio Lula da Silva bio je jedan od najglasnijih zagovornika uspostavljanja alternativnih valuta za poravnanje trgovine, idući toliko daleko da poziva zemlje BRIKS-a – Brazil, Rusiju, Indiju, Kinu i Južnu Afriku – da se odmaknu od dolara.

Brazilska centralna banka već je kupovala u kineskoj valuti. Juan je nadmašio evro i postao druga najdominantnija valuta u brazilskim deviznim rezervama nakon dolara na kraju 2022. godine, prema podacima centralne banke zemlje, prema Rojtersu od 31. marta.

U martu je brazilska banka Banco BOCOM BBM — u vlasništvu velike kineske banke BOCOM — postigla dogovor s Kinom kako bi omogućila transakcije u realima i juanima direktno umesto da koristi dolare kao zadatu valutu, navodi Brazilska agencija za promociju trgovine i ulaganja u izjavi od 29. marta.

“Očekuje se smanjenje troškova komercijalnih transakcija uz direktnu razmenu između brazilskog reala i juana”, navodi agencija.

Nije u pitanju samo juan, Lula je takođe pozvao zemlje BRIKS-a da uspostave zajedničku valutu za transakcije.

“Zašto ne možemo trgovati na osnovu vlastitih valuta?” rekao je u aprilskoj državnoj poseti Kini, prema Fajnenšel tajmsu. “Ko je to odlučio da je dolar valuta nakon nestanka zlatnog standarda?”

3. Bangladeš koristi juan da plati Rusiji izgradnju nuklearne elektrane

Bangladeš je u aprilu pristao da plati Rusiji ekvivalent od 318 miliona dolara za izgradnju nuklearne elektrane koristeći kineski juan.

Dve zemlje su bile u ćorsokaku godinu dana pre nego što su se namirile u juanu za transakciju jer Bangladeš nije mogao platiti Rusiji u dolarima.

Rosatom, državna kompanija za nuklearnu energiju koja gradi elektranu u Bangladešu, prvobitno je tražila rublje za plaćanje, navodi Blumberg 18. aprila, pozivajući se na dvojicu neimenovanih zvaničnika upoznatih s tim.

Međutim, dve zemlje su se konačno saglasile da naprave dogovor u juanima jer je Kina ovlastila određene neimenovane bangladeške banke da se nagode s Kinom u juanima, objavio je Vašington post 17. aprila, pozivajući se na predstavnika Rosatoma.

Ahsan Mansur, izvršni direktor Instituta za istraživanje politike u Bangladešu, rekao je za WaPo da južnoazijska zemlja mora delovati na strani svog nacionalnog interesa i doneti pragmatičnu odluku za svoju energetsku sigurnost.

“Interesi zemalja Trećeg sveta kao što je Bangladeš nisu isti kao Kina i SAD”, rekao je Mansur za WaPo. “Moramo održavati odnose sa obe sile.”

4. Argentina će početi da plaća oko 800 milijardi dolara uvoza iz Kine u juanima

Argentina je 26. aprila rekla da će početi da plaća uvoz iz Kine u juanima umesto u američkim dolarima, tvitovao je Serđo Masa, argentinski ministar ekonomije.

Ovaj potez je prvenstveno motivisan željom Argentine da smanji dolare koji teku iz njenih deviznih rezervi.

Smanjenje dolarskih rezervi — koje padaju zbog političke neizvesnosti i pada izvoza poljoprivrednih proizvoda nakon istorijske suše – vrši pritisak na argentinski pezos koji, zauzvrat, podstiče inflaciju.

Očekuje se da će program plaćanja u juanima početi u aprilu, a južnoamerička zemlja namerava da plati uvoz u vrednosti od milijardu dolara koristeći juan, nakon čega će plaćati oko 790 miliona dolara mesečnog uvoza u kineskoj valuti.

“Ove vrste mera daju našim rezervama veću snagu i ključne su za poboljšanje izgleda za neto rezerve, dajući nam veću slobodu i kapacitet da intervenišemo u suočavanju sa onima koji previše špekulišu ekonomskom situacijom”, rekao je Masa u svom tvitu.

Uvozne narudžbine bazirane na juanima uskoro bi mogle biti odobrene za 90 dana umesto standardnih 180 dana – što znači brži obrt za transakcije, dodao je Masa za Rojters.

5. Iran već godinama koristi juan za trgovinu sa Kinom

Iran koji je pod velikim sankcijama raspravljao je o korišćenju juana za rešavanje trgovine još 2010. godine. Zatim je 2012. Kina počela da kupuje sirovu naftu od Irana koristeći juan, preneo je svojevremeno BBC.

Dok su međunarodne sankcije Iranu ukinute 2016. godine nakon što su ta zemlja i nekoliko svetskih sila – uključujući SAD pod Obaminom administracijom – postigle sporazum usmeren na ograničavanje sposobnosti Irana da razvija nuklearno oružje, detant nije potrajao.

Godine 2018. SAD su ponovo uvele sankcije Iranu nakon jednostrane odluke tadašnjeg predsednika Donalda Trampa da povuče SAD iz iranskog nuklearnog sporazuma.

Poput Rusije, iranskim bankama zabranjen je SWIFT od 2018. godine, što je podstaklo Teheran da traži alternativni sistem plaćanja.

U februaru 2023. Teheran i Peking razgovarali su o povećanju upotrebe juana i iranskog rijala za bilateralnu trgovinu.

“Juan već čini značajan deo trgovine između dve strane.

Međutim, proces korišćenja kineske valute je morao biti olakšan, a Centralna banka Irana pregovara s Kinezima o rešavanju problema”, rekao je iranski ministar ekonomije Ehsan Kandouz za domaći Fajnenšel tribjun.

Nije samo juan alternativa. Iran se takođe povezao sa ruskim platnim sistemom, Sistemom za prenos finansijskih poruka u februaru ove godine, navodi Al Džazira.

“Finansijski kanal između Irana i sveta se obnavlja”, rekao je Mohamadreza Farzin, guverner iranske centralne banke, preneli su mediji.

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Američki dolar gubi svoj status rezervne valute brže nego što se očekivalo, jer mnogi analitičari nisu uzeli u obzir drastično kretanje valute prošle godine.

Udeo dolara u globalnim rezervama smanjen je prošle godine deset puta brže od proseka poslednje dve decenije, a nekoliko je zemalja tražilo alternative nakon ruske invazije na Ukrajinu koja je pokrenula sankcije, naveo je analitičar kompanije “Eurizon” Stiven Jen.

Ako se posmatra kretanje valute, dolar je izgubio 11 odsto tržišnog udela od 2016. godine, što je dvostruko više od 2008. godine, navodi Blumberg.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Dolar je 2022. godine doživeo zapanjujući pad na tržištu kao rezervna valuta, verovatno zbog svoje slabe upotrebe usled sankcija”, rekao je Jen.

Kako mediji navode, prošle godine je indeks upotrebe dolara porastao čak 16 odsto, pošto su sukobi u Ukrajini podstakli rast globalne inflacije širenja rasta kamatnih stopa, što je uticalo na pad tržišta obveznica i valuta.

Na kraju prošle godine indeks je porastao za 6 odsto.

Manje države eksperimentišu sa “dedolarizacijom”, dok Kina i Indija pokušavaju da internacionalizuju svoje valute kako bi podmirili trgovinu, nakon što su SAD i Evropa isključili ruske banke iz globalnog finansijskog sistema za razmenu poruka, poznatog kao SWIFT.

Postoji i zabrinutost da bi dolar mogao da postane trajno političko oruđe ili da se koristi kao oblik ekonomskog državnog upravljanja, kako bi se izvršio dodatni pritisak na zemlje da sprovedu sankcije na Rusiju.

Američka valuta sada čini oko 58 odsto ukupnih globalnih zvaničnih rezervi, što je manje u odnosu na 73 odsto iz 2001. godine kada je bila nesumnjiva hegemonijska rezerva.

Tanjug

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Američki dolar se suočava sa dramatičnim krajem.

To se navodi u publikaciji američkog izdanja SchiffGold.

Autori članka pišu da su mnogi stručnjaci već počeli da shvataju, da američki finansijski problemi nakon tolikog pada imidža dolara, ne mogu biti rešeni tako lako kao što tvrdi Vašington.

„Poslednji nagoveštaj da se spremaju nevolje dolazi od iznenadnog i dramatičnog dolaska inflacije“, kaže izdanje.

Podsetićemo, 12. maja je postalo poznato da je indeks potrošačkih cena (CPI) porastao za 4,2% na godišnjem nivou, što je najbrži tempo od 2008.

Cene su u aprilu, u odnosu na mart, skočile 0,8% u odnosu na očekivani dobitak od samo 0,2 %.

Očigledno je, ako je ovo trend, tada će biti moguće posmatrati inflaciju veću od 5 ili 6 procenata tokom kalendarske godine.

„Ovo će stvoriti veliki problem“, primećuju komentatori američkog izdanja.

Uprkos nedavnim uveravanjima zvaničnika Federalnih rezervi da je problem inflacije privremen, mnogi investitori zaključuju da će centralna banka morati da se uhvati u koštac sa problemom pooštravanjem monetarne politike mnogo ranije nego što se očekivalo.

Međutim, autori publikacije sumnjaju da će Vašington uspeti da se izbori sa inflacijom, jer posledice politike Bajdena, koji ne namerava da odbije ogromne isplate stanovništvu, izazivaju nezaposlenost i budžetske deficite.

Prema kolumnisti SchiffGold-a, Fed bi trebalo da podigne kamatne stope znatno iznad stope inflacije.

Veoma visoke stope mogle bi usporiti brzinu opticaja novca, obeshrabriti zaduživanje i potrošnju, podstičući Amerikance da više veruju dolaru.

Međutim, Fed to neće moći zbog ogromnog budžetskog deficita.

„Predsednik Bajden, beskrajno je ponavljao da nijedan Amerikanac koji zarađuje manje od 400.000 američkih dolara godišnje neće plaćati više poreza.

To je laž.

Svakog Amerikanca, bez obzira na prihode, zadesiće „porez na inflaciju“ koji će im pojesti ušteđevinu i smanjiti kupovnu moć zarada “, kaže se u članku.

Autori publikacije veruju da bi investitori trebalo da učine sve što je moguće, kako bi zaštitili svoje bogatstvo od efekata poreza na inflaciju, tražeći sredstva koja potencijalno mogu da drže, za razliku od dolara, koji se suočava sa dramatičnim krajem.

Borba.Info