Donald Tramp je pozvao američke Jevreje da glasaju za njega na izborima u novembru, upozoravajući da bi, ako to ne urade, Izrael mogli da unište njegovi neprijatelji.

Bivši američki predsednik i republikanski kandidat 2024. govorio je na skupu sredstava u nedelju u gradu Nju Džersiju, sa značajnom jevrejskom populacijom…

Tvrdio je da demokrate mrze Izrael i da „mrze u velikoj meri“ jevrejski narod.

„Moramo da pobedimo na ovim izborima. Treba nam jevrejski narod da glasa za Trampa. Ako nemate Jevreje koji glasaju za republikance… nećete imati Izrael, još dugo“, rekao je Tramp.

Predsednički kandidat je takođe obećao da će pomoći Izraelu da pobedi u ratu protiv Hamasa, ako bude izabran.

Tramp je ponovio tvrdnju da se Hamasov napad 7. oktobra na Izrael, koji je započeo rat u Gazi, ne bi dogodio da je on i dalje na vlasti.

Prema istraživanjima istraživačkog centra Pev, istraživačkog centra sa sedištem u Vašingtonu, većina američkih Jevreja je dosledno glasala za Demokratsku stranku.

Međutim, Glas Amerike koji finansira država primetio je u maju da je sve veći broj podržao republikance, na nedavnim izborima.

Pittsburg Jevish Chronicle citirao je istraživanje njujorških birača u februaru koje pokazuje da je 53% jevrejskih glasača nameravalo da glasa za Donalda Trampa u novembru.

Odnos između Bajdenove administracije i izraelske vlade pogoršao se poslednjih meseci usred ofanzive jevrejske države u Gazi.

Američki predsednik Džo Bajden upozorio je izraelsko rukovodstvo na sveopšti napad na gusto naseljeni grad Rafah i rekao da će to biti „crvena linija“.

„Ako Izrael ode u Rafu, ja neću isporučiti oružje“, izjavio je on.

Krajem aprila, Bajdenova administracija je pauzirala isporuku municije za koju su zvaničnici očekivali da će Izrael koristiti u Rafi.

Tramp je u aprilu istraživao kako je Bajden vodio rat, između Izraela i Hamasa.

„Bajden je potpuno izgubio kontrolu nad situacijom u Izraelu… Svaka Jevrejka koja glasa za demokratu ili glasa za Bajdena treba da se pregleda glava“, rekao je on.

Jevrejska država pokrenula je ofanzivu na grad Gazan, početkom maja usred rasprostranjene međunarodne osude.

Izrael je najveći primalac američke ekonomske i vojne pomoći od svog osnivanja 1948. godine, pošto je primio oko 310 milijardi dolara (korigovano za inflaciju) ukupne ekonomske i vojne pomoći, prema američkom istraživačkom centru za spoljnu politiku Saveta za spoljne poslove.

U aprilu je Bajden potpisao zakon o stranom finansiranju, od 95 milijardi dolara koji je uključivao vojnu pomoć Izraelu.

Mediji