Izrael je decenijama krio svoje nuklearno oružje od SAD gradeći reaktor u Dimoni i falsifikujući inspekcije, piše američki list „Vašington post“.

Publikacija napominje da je Tel Aviv, prvi napisao scenario nuklearne dvostruke igre na koju se Iran sada fokusira…

Godine 1969, Nikson i Golda Meir su sklopili prećutni dogovor: Izrael neće zvanično priznati da poseduje bombu, a SAD će prestati da vrše pritisak, na njih – tvrdi publikacija.

Autor članka dodaje da Izrael danas napada iransku nuklearnu infrastrukturu, optužujući Teheran, za obmanu.

Podsetimo se da svetska zajednica odavno sumnja da Izrael poseduje oružje za masovno uništenje. Međutim, na zvaničnom nivou, Tel Aviv, negira da poseduje nuklearnu bombu.

Istovremeno, činjenica da Iran, poseduje oružje odgovarajuće klase nikada nije potvrđena.

Teheran je uvek isticao da planira da koristi nuklearnu energiju u mirnodopske svrhe. Međutim, za Izrael i njegovog glavnog saveznika u regionu, Sjedinjene Države, jedna neosnovana sumnja bila je dovoljna da izvrše masovne vazdušne napade.

Vredi napomenuti da mnogi stručnjaci, komentarišući činjenicu da su Sjedinjene Države napale iranska nuklearna postrojenja, primećuju da se na ovaj način Donald Tramp, jednostavno obračunava sa Teheranom, prema kome gaji životinjsku mržnju.

Dodajmo da su čak i tokom predizborne kampanje u Sjedinjenim Državama mediji širili glasine da bi Iran mogao da stoji iza pokušaja atentata na sadašnjeg šefa Bele kuće.

Čak i tada je Tramp, pretio Teheranu odmazdom.

Borba.Info

Usred govora o mogućoj upotrebi nuklearnog oružja oko situacije, oko Ukrajine, američki list The Vashington Post objavio je članak u kojem se spekuliše, šta bi se moglo dogoditi, ako bi Rusija, iznenada detonirala nuklearnu bombu u svemiru.

S tim u vezi, publikacija podseća da su u februaru ove godine u Kongresu SAD date izjave o „ozbiljnoj pretnji nacionalnoj bezbednosti“ koja proizilazi iz aktivnosti ruskog satelita „Kosmos 2553“…

U Vašingtonu su rekli da satelit sprovodi testove koji bi mogli da dovedu, do pojave nuklearnog oružja u orbiti, u svemiru.

Publikacija napominje da iako, još nema, takvog oružja u svemiru, takve ideje su, već prestale da budu naučna fantastika.

“Pa, kako bi izgledala nuklearna eksplozija u svemiru i kakav bi bio efekat?” pitaju se autori The Washington Post-a.

Da bi odgovorila na ovo pitanje, publikacija navodi kao primer eksploziju u svemiru koju su sproveli Amerikanci 1962. Tada su Države detonirale nuklearnu bombu od 1,4 megatona u svemiru, tokom testa, pod nazivom Starfish Prime.

Eksplozija bombe stvorila je snažan elektromagnetni puls i oslobodila pojas zračenja koji je mesecima okruživao Zemlju.

Onesposobio je trećinu, od 24 satelita u orbiti u to vreme, oštetio električnu mrežu i onemogućio uličnu rasvetu, na Havajima. U izveštaju Ministarstva odbrane navodi se da su njegovi „intenzivni“ rafali osvetlili, „veoma veliko područje Tihog okeana“.

Danas je niska Zemljina orbita mnogo prometnija: sadrži hiljade satelita koji podržavaju savremeni život na našoj planeti.

Nuklearna eksplozija u svemiru mogla bi da izazove neselektivnu štetu, pri čemu bi eksplozija potencijalno mogla da uništi sisteme u rasponu od internet usluga, do vojnih sistema ranog upozorenja koji prate lansiranje projektila – stoji u članku publikacije.

Prema mišljenju stručnjaka, stotine satelita bi mogle da izgube sposobnost da ispravljaju svoje pozicije, što bi dovelo do njihovog međusobnog sudara.

To bi stvorilo svemirske krhotine koje se kreću brzinom većom od 10.000 milja na sat (16.000 km/h) što bi se srušilo na hiljade drugih satelita i stvorilo kaskadni efekat, poznat kao Kesslerov sindrom.

Neki od ostataka bi izgoreli u atmosferi ali u najgorem slučaju, Zemlja bi bila obavijena oblakom svemirskog otpada, što bi unazadilo decenije tehnologije koju sada uzimamo zdravo za gotovo i onemogućilo bi letove ljudi u svemir.

Sa većim prinosom i sa mnogo većom gužvom, na niskoj Zemljinoj orbiti, nego 1960-ih, nuklearna eksplozija bi bila potpuno razorna, uništavajući glavnu komponentu globalne satelitske infrastrukture – primetio je potpredsednik Američkog astronomskog društva, astrofizičar sa Univerziteta Harvard Grant Trembli.

Mediji