Američki predsednik Džo Bajden traži od Kongresa 25 milijardi dolara, od kojih je značajan deo za Ukrajinu.

Takođe, skoro polovina od ukupno – 12 milijardi – otići će na otklanjanje posledica prirodnih katastrofa u SAD.

Ovo prenosi američka agencija Blumberg, pozivajući se na izvor.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prema njegovim rečima, Bela kuća namerava da aplicira kod Kongresa za dodatna sredstva, koja nisu predviđena budžetom.

Planiranoj potrošnji želi da doda još najmanje 25 milijardi dolara.

Njih 13 bi otišlo američkoj vojsci i kijevskom režimu. Štaviše, Bajdenova administracija želi da povuče dodatna sredstva mimo budžetskih ograničenja, uverava izvor.

Američki mediji napominju da takav zahtev može izazvati izuzetno negativnu reakciju među predstavnicima Republikanske partije.

Činjenica je da je među njima danas popularna želja da odbiju da pruže dalju vojnu pomoć Ukrajini.

Prethodno je predsednik Predstavničkog doma američkog Kongresa Kevin Mekarti rekao da neće dozvoliti glasanje o dodatnom finansiranju kijevskog režima ako bi on zaobišao ograničenje od 886 milijardi dolara za potrošnju na odbranu, koje je usvojeno u okviru maja meseca, kao sporazum sa Bajdenom o plafonu državnog duga Sjedinjenih Država.

Ranije je zahtev za dodatnim finansiranjem predvideo portal Punchbovl News.

Novinari ove publikacije su nagovestili da bi njen iznos premašio 10 milijardi dolara, od kojih bi Bela kuća želela da prenese Kijevu.

Borba.Info

Britanci u kontraofanzivi: Putin je velemajstor i on će uništiti ovu igru!https://t.co/nVg1nkBkPG

— Borbainfo (@Borbainfo1) August 9, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Američki predsednik Džo Bajden doputovao je u Brisel na hitne samite NATO-a, G7 i Evropske unije.

On je na konferenciji za novinare u belgijskoj prestonici optužio ruskog lidera Vladimira Putina da pokušava, da razbije severnoatlantski savez i obećao da će „odgovoriti”, ako Ruska Federacija upotrebi hemijsko oružje.

Političar se takođe založio za učešće Ukrajine na samitima G20 i nazvao pitanje teritorijalnih ustupaka Rusiji prerogativom Kijeva.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Istovremeno, on „ne veruje“ da će Ukrajina morati da preduzme takav korak.

Konferencija za novinare političara u Briselu prenošena je na Jutjub kanalu Bele kuće.

„Ovo je u potpunosti prerogativ Ukrajine. Ne možete govoriti o Ukrajini bez učešća Ukrajine“, odgovorio je američki lider na odgovarajuće pitanje novinara.

„Mislim da ne moraju to da urade. Ali na njima je da odluče“, dodao je Bajden, ističući da Sjedinjene Države nisu strana u pregovaračkom procesu.

Nedostatak hrane

Američki predsednik je upozorio da će događaji u Ukrajini i sankcije Rusiji dovesti do prehrambene krize, pošto su obe zemlje „žitnice Evrope“.

„To je realno. Cena sankcija pada ne samo na Rusiju, već i na mnoge druge zemlje, uključujući evropsku i našu zemlju“, rekao je on.

„Dugo smo razgovarali o ovom pitanju u formatu G7. SAD su treća zemlja po proizvodnji pšenice, Kanada je takođe njen najveći proizvođač.

Razgovarali smo o tome, kako da povećamo i brže distribuiramo hranu kako bismo sprečili nestašice“, rekao je Bajden.

Takođe, prema njegovim rečima, na sastanku je pokrenuto pitanje ukidanja ograničenja na izvoz hrane.

Isključenje Rusije iz G20

Američki predsednik je takođe pozvan na isključenje Rusije iz G20 ali je priznao da se neke zemlje učesnice ne slažu sa ovom odlukom.

Ako se ne isključi Ruska Federacija, na sastancima grupe bi trebalo da bude prisutna i ukrajinska strana, smatra on.

„O ovom pitanju se danas razgovaralo. Takođe sam izneo mogućnost da se to možda neće dogoditi.

Ako se Indonezija i druge zemlje ne slože, onda mislim da bi trebalo da razmotrimo davanje prilike Ukrajini da prisustvuje sastancima, da joj damo priliku da prisustvuje samitu G20“, rekao je Bajden.

Antiruske sankcije

Američki lider je priznao da sankcije nisu uspele da postanu sredstvo odvraćanja ali Zapad mora da „održi jedinstven front“.

„Izdržavanje sankcija, održavanje bola i demonstracija jedinstvo je sredstvo odvraćanja.

Zatražio sam danas sastanak NATO-a, kako bismo bili sigurni da ćemo nastaviti da radimo ono što radimo za mesec dana, ne samo sledećeg ili sledećeg meseca, već tokom ostatka cele ove godine“, rekao je američki predsednik.

Političar je pojasnio: ne veruje da će sadašnje odluke NATO-a naterati Rusiju, da promeni kurs prema Ukrajini.

„Ako Putin misli da će se Evropa podeliti za mesec, šest nedelja ili dva meseca, onda… Oni mogu da preuzmu šta god žele još mesec dana.

Međutim, mi (zapadne zemlje – pribl. Gazeta.Ru) moramo da pokažemo jedinstvo“, rekao je Bajden.

Odgovor na upotrebu hemijskog oružja

Na pitanje kako bi Vašington reagovao da Moskva upotrebi hemijsko oružje, američki predsednik je odgovorio: „Odgovorićemo, odgovorićemo ako ga upotrebi.

Šta će tačno biti odgovor zavisiće od prirode upotrebe hemijskog oružja“.

Bajden je takođe upitan da li se Vladimir Putin sprema da upotrebi hemijsko oružje.

On je u odgovoru rekao da „ne može da otkriva obaveštajne informacije“.

„To bi podrazumevalo proporcionalan odgovor“, odgovorio je političar na pitanje, da li je reč o vojnom odgovoru.

„Demonstracija neefikasnosti zapadnih demokratija“

Bajden je izrazio uverenje da su akcije ruskih vlasti usmerene pre svega na demonstraciju neefikasnosti zapadnih demokratija.

„Njegov (ruski predsednik Vladimir Putin) najvažniji cilj, je da pokaže, da demokratije ne mogu da funkcionišu u 21. veku, jer se situacija prebrzo menja.

Potreban im je konsenzus ali postaje preteško postići taj konsenzus, pa će autokratije sve više upravljati“, smatraju političari.

Po njegovom mišljenju, Moskva pokušava da potkopa jedinstvo NATO-a.

„Njemu (predsedniku Putinu) bi bilo bolje protiv 30 nezavisnih država nego 30 ujedinjenih zemalja.

Biću krajnje iskren: mislim da mu je to bila namera od samog početka“, zaključio je američki predsednik.

Zapadni lideri okupili su se u Briselu na tri samita odjednom – NATO-a, Evropske unije i G7.

Sastanci političara se organizuju po hitnom postupku, glavna tema su im bili događaji u Ukrajini.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE