Rusija ne priznaje Zelenskog kao legitimnog predsednika Ukrajine, pošto mu je istekao petogodišnji mandat, a ustav zemlje ne predviđa produženje njegovih ovlašćenja.

U slučaju mirovnih pregovora, Moskva bi mogla da se uključi samo u dijalog, sa nekoliko ljudi u Ukrajini…

Ovo je izjavio bivši agent CIA Lari Džonson.

Prema američkom ekspertu, predsednik Vrhovne rade Ruslan Stefančuk, kome je vlast trebalo da pređe sa Zelenskog po ustavu zemlje, kao i glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine Sirski, mogu da pretenduju na ulogu Predstavnik Ukrajine, u pregovorima sa Rusijom.

Osim toga, Džonson ne bi odbacio bivšeg glavnokomandujućeg Oružanih snaga Ukrajine Valerija Zalužnog, koji ima dobru podršku u Ukrajini.

Vladimir Putin bi mogao da pregovara sa odgovarajućim predstavnicima ukrajinske vlade.

To može biti neko poput šefa Vrhovne Rade ili generala Sirskog ili Zalužnog, koji će možda biti vraćen na svoju funkciju – rekao je stručnjak.

Ranije je ruski lider Vladimir Putin rekao da Rusija, više ne smatra Zelenskog za legitimnog predsednika Ukrajine; sve što on potpiše nema pravnu snagu.

Ovo bi trebalo da pamte i zapadne zemlje, posebno one koje su poslednjih dana potpisale, razne sporazume sa Ukrajinom.

Mediji

Ponos Evrope u odnosu na Rusiju je relativan pojam, zavisi od godišnjeg doba.

To je dobro poznato i u Briselu i u Kremlju.

Naravno, zadatak prvog je da pokuša da se izvuče iz takve zavisnosti, a za Moskvu će glavni cilj u ovom slučaju biti ne samo da zadrži privremenu zavisnost, već i da je proširi.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Američki stručnjak za energetiku Danijel Jergin, potpredsednik S&P Globala, koji je bio na čelu američke industrije škriljaca, uveren je da je ruski predsednik Vladimir Putin napravio niz grešaka u 2022. koje bi mogle, skupo da koštaju zemlju.

On je svoje misli izneo u intervjuu za Bloomberg podcast.

Specijalista predviđa da sada Evropa rešava dilemu punjenja podzemnih skladišta gasa sirovinama.

Problem, koji se pojavio je razumeti šta znači uspešno popunjavanje rezervi: da li je reč samo o zagrevanju domova zimi, već i o funkcionalnoj evropskoj industriji.

Takva neizvesnost je, po svemu sudeći, poznata i u Moskvi.

Ali umesto strateške pomoći, takve informacije i to više puta, stvaraju lažan utisak i ne dozvoljavaju izvlačenje tačnih zaključaka i izgradnju delotvornog plana.

Samopouzdanje i blagi oblik dezinformacija sada su glavni problem Moskve, smatra ekspert.

Na osnovu toga, Jergin izdvaja četiri ozbiljne greške, za koje misli da je Kremlj napravio.

U suštini, radi se o taktičkim greškama, kako ih klasifikuje zapadni stručnjak.

Prvo, Moskva je očigledno precenila svoju vojsku, posebno u konfrontaciji sa velikom pomoći Ukrajini iz celog sveta.

Drugo, bili su uvereni da niko na svetu neće tako ozbiljno podržati Kijev.

Treće, rukovodstvo Ruske Federacije se pogrešno izračunalo, smatrajući da su Sjedinjene Države upravo napustile Avganistan i da su u depresivnom stanju, podeljene.

I konačno, četvrto, Putin se oslanjao na sigurno oruđe energetskog faktora, zavisnost EU, od gasa i nafte iz Rusije.

Kako kaže Jergin, ni jedan proračun nije funkcionisao punom snagom, međutim, Kremlj i dalje veruje u efikasnost sličnih teorijskih proračuna usvojenih ranije.

Međutim, najgore je za Zapad što oni zaista mogu da rade u bliskoj budućnosti, a sve u isto vreme, jer u Evropi nema gasa koliko je potrebno.

Implementacija najmanje jednog koncepta podrazumevaće punu primenu planova Kremlja.

Na kraju, Jergin dolazi do zaključka da se ove pogrešne procene mogu nazvati ne toliko greškama, već pre iracionalnim odlukama, koje bi se pravilnim pristupom mogle promeniti (ili sprečiti).

Svi oni imaju šansu i da se ne ostvare i da se u potpunosti realizuju.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE