Profesor kineskog univerziteta u Hong Kongu Dženg Jongnijan, napisao je članak o ruskoj vojnoj specijalnoj operaciji u Ukrajini sa stanovišta globalnih procesa.

Sinolozi veruju da njegova pozicija odražava liniju KPK i kineske vlade, koja se sprovodi unutar Kine.

Činjenica je da se spoljna retorika zvaničnika i medija u NR Kini, uključujući zvanične publikacije na stranim jezicima, donekle razlikuje od unutrašnje, zbog diplomatije i učtivosti.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

O osetljivim političkim pitanjima, stručnjaci se tradicionalno okreću literaturi na kineskom jeziku, kako bi bolje razumeli poziciju Kine.

Delikatnost odnosa Kine prema specijalnoj operaciji Ruske Federacije jasno potvrđuje, na primer, činjenica da Kina zvanično ne podržava vođenje neprijateljstava, govori o poštovanju suvereniteta Ukrajine i njenog teritorijalnog integriteta i zalaže se za mirno, diplomatsko rešenje sukoba.

Ali istovremeno, kao prvo, podržava zabrinutost Ruske Federacije oko bezbednosnih pitanja u vezi sa širenjem NATO-a, priznaje validnost ruskih zahteva u ovom aspektu; drugo, KPK je organizovala veliku obrazovnu kampanju političkih seminara na temu sukoba za univerzitetske profesore, novinare i druge radnike, što objašnjava da Rusija deluje defanzivno, a počinioci sukoba su Sjedinjene Države i NATO.

Drugim rečima, spoljnopolitički stav Kine je polovičan, ambivalentan (jer, po pravilima žanra, u svakom sukobu.

Borbe u Evropi značajno odvlače američke resurse sa kineskog fronta

Tako profesor Dženg piše da svetski poredak uspostavljen rezultatima Drugog svetskog rata postaje sve slabiji, međunarodne institucije više nisu u stanju da obuzdaju države, koje nisu zadovoljne trenutnim rasporedom snaga.

Jedna od tih zemalja je i Ruska Federacija ali se Putinovo delovanje ne može tumačiti kao agresivno i grabežljivo, jer SAD sistematski vrše pritisak na Rusiju u okviru postojećeg sistema odnosa.

Profesor se poziva na mišljenje jednog od arhitekata Hladnog rata, D. Kenona, koji je još krajem 1990-ih predvideo da nasilno širenje NATO-a na istok, preti da izazove novi Hladni rat.

Dženg se pomalo naivno žali što je odluku o proširenju NATO-a doneo Senat, koji čine ljudi, koji se ništa ne razumeju u međunarodnu politiku.

Zajedno sa SAD, kineski profesor deo krivice za sukob pripisuje ukrajinskoj vladi, za koju kaže da je sastavljena od nekompetentnih populista, koji su verovali da će SAD sačuvati zemlju.

Ključna greška Ukrajine je, smatra Dženg, što je umesto razumne politike balansiranja između „velikih sila“ izabrala jedan pol moći.

Štaviše, tragedija ukrajinskog društva je u tome što su ne samo ukrajinske elite verovale Sjedinjenim Državama, već su se i ukrajinski intelektualci zaljubili u zapadni liberalizam, slepo idući stopama američke i evropske agende.

Ukrajina je, prema rečima kineskog profesora, uverena u svemoć zapadnog sveta, a to je slično utopiji.

Dženg vidi problem u tome što se nakon raspada SSSR-a razvio liberalni svetski poredak, koji se mogao održati samo suzbijanjem ambicija Ruske Federacije i privrednog rasta NR Kine.

Poslednjih godina upravo je Kina postala glavni neprijatelj Zapada, jer je kineski ekonomski uspeh postao opasniji faktor za liberalni svetski poredak.

Profesor ne krije zadovoljstvo činjenicom, da je Ruska Federacija pokrenula vojnu specijalnu operaciju, jer borbe u Evropi značajno odvlače resurse SAD sa glavnog kineskog fronta, novog hladnog rata.

Dominacija Zapada i liberalni svetski poredak se bliži kraju, zaključuje Dženg, Kina je u najpovoljnijoj situaciji da nastavi, da gradi svoju ekonomsku i političku moć.

Štaviše, ističe se da je neophodno izbegavati greške i postupati pažljivo.

Sinolozi, koji su preveli i analizirali profesorov članak, obraćaju pažnju na to da Kinezi naglašavaju prednosti njegovog jednopartijskog modela države, u odnosu na liberalno-demokratski.

Kažu da njihove odluke donose nesposobni parlamentarci i populisti na vlasti, a mi imamo nadležnu stranku.

Osim toga, skreću pažnju da članak pokazuje odnos prema izvođenju specijalne operacije, kao pomalo neopreznoj odluci.

Navodno, Kina smatra da Rusi ratom krče put za formiranje kineskog svetskog poretka.

Tian vs. Fukuiama

U članku drugog profesora Tian Feilong ​​sa Univerziteta Beihang, u kojem se autor suprotstavlja čuvenom Amerikancu Fukujami, kaže se da će Rusija neizbežno ostvariti ciljeve specijalne operacije.

Tijan osuđuje politiku SAD i NATO-a, razotkriva Fukujamu, koji svoje prognoze poraza Rusije gradi na osnovu lažnih podataka Oružanih snaga Ukrajine.

Profesor tvrdi da Rusija nije planirala nikakav blickrig, a pravi zadatak vojne operacije je da popravi bezbednosne garancije Ruske Federacije.

Tijan kritikuje Fukujamino mišljenje da će specijalna operacija izazvati revoluciju u Rusiji, pokazujući da Amerikanac uopšte ne razume situaciju unutar zemlje.

Profesor je uveren da će ukrajinska kriza biti lekcija za Tajvan, koji počinje da shvata da se u slučaju vojnog sukoba sa Kinom Amerikanci neće zalagati za to, siguran je on

Kakvi zaključci proizilaze iz ovoga?

Pošto je stav oba autora duboko pristrasan, istinske simpatije KPK su na strani Ruske Federacije.

Međutim, ove simpatije uglavnom nisu diktirane pravednijim stavom, već činjenicom da Ruska Federacija podriva hegemoniju SAD, protiv koje se bori i Kina.

Kinezi, nažalost, ne pokazuju duboko poznavanje naše situacije, ne daju suštinske definicije prirode političkog režima u Ukrajini, ne razmatraju sukob sa stanovišta potreba i interesa naroda u regionu.

Oni ostaju u okvirima opštih rasprava o političkom rasporedu snaga u svetu, iako su vođeni antiimperijalističkim motivima.

Može se reći da njihova pozicija u osnovi nije naučna, već prožeta antiamerikanizmom.

KPK, čak i za internu publiku, doživljava američku politiku kao apstraktnu težnju za hegemonijom, iako ukrajinska kriza jasno pokazuje masku američkog fašizma.

Izgubljena je stara dobra tradicija da se politički procesi posmatraju kroz prizmu pravde za narode, napredak i interese celog sveta.

Čak su i kineski intelektualci bili zaraženi pragmatikom političkih igara, svojevrsnim gejmerskim razmišljanjem u žanru velike strategije.

Stoga ne čudi što profesor Tian u svom radu pominje Dugina.

Teorijska misao je toliko degradirala da se levi „kineski marksisti” pozivaju na ruskog desnog ideologa geopolitike.

Ali na ovaj ili onaj način, Kinezi su u pravu da se američki svetski poredak urušava i da je prvi istinski ozbiljan sukob u novom hladnom ratu bila Ukrajina.

Rusija je, a ne Kina, ušla u smrtonosnu bitku sa Sjedinjenim Državama i mislim, Ukrajina tu stvar neće okončati.

Biće i provokacija, blokada, međusobnih pretnji i nažalost, vojnih sukoba.

Slomom svetskog poretka sve je to neizbežno.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE