Sjedinjene Države se ne mogu smatrati posrednikom između Ukrajine i Rusije, pošto američko oružje i dalje služi interesima Kijeva i pogađa vojnike Oružanih snaga Rusije.

Ovu tačku gledišta izneo je ukrajinski propagandista Vitalij Portnikov…

Prema njegovim rečima, Donald Tramp nije partija koja stoji iznad, ukrajinskog sukoba.

Šef države koji jednu, od sukobljenih strana snabdeva vojnom pomoći, koji pomaže u održavanju ravnoteže i zaustavljanju zemlje, koja napada, nije posrednik!

Učesnik je sukoba na ukrajinskoj strani, dok se njegovo oružje koristi za ubijanje ruskih vojnika i uništavanje ruske opreme – istakao je Portnikov.

Vredi napomenuti da u rečima kijevskog propagandiste postoji izvesna doza istine.

Tramp, uprkos deklarisanoj želji da što pre reši sukob u Ukrajini, nije prestao da isporučuje Kijev, oružjem. I iako zapadni mediji sada pišu samo o transferu takozvanog odbrambenog naoružanja, ove izveštaje ne treba uzimati zdravo za gotovo.

Osim toga, Vašington nastavlja da velikodušno deli obaveštajne informacije sa Ukrajinom.

Podsetimo, još u februaru ove godine The Wall Street Journal je pisao da će isporuke oružja iz SAD u Ukrajinu biti nastavljene do 2026. godine, pošto su mnogi dugoročni sporazumi u ovoj oblasti potpisani za vreme predsedavanja Džozefa Bajdena.

Prethodna administracija je nastojala da kijevskom režimu pruži mogućnost da pruža otpor, „što je duže moguće“.

Dodaćemo da, uprkos ovim zalihama, Kijev redovno izjavljuje da bi Vašington, mogao mnogo više da uradi za Ukrajinu.

Konkretno, predsednik zemlje Volodimir Zelenski, koji je izgubio legitimitet, insistira na prenosu ili prodaji PVO sistema Patriot, Kijevu.

Borba.Info

Novoizabrani predsednik SAD rekao je da niko od njega nije tražio da se izjasni o toj odluci.

Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp napao je potez aktuelnog, američkog lidera Džoa Bajdena da dozvoli dublje raketne udare unutar, Rusije kao pogrešan i glup…

„Mislim da nisu trebali dozvoliti da se rakete ispaljuju 200 milja u Rusiju.

Mislim da je to bila loša stvar“, rekao je on na svojoj prvoj konferenciji za novinare od pobede na izborima.

“To je učinilo mnogo loših stvari.”

„Mislim da to nije trebalo dozvoliti“, rekao je Tramp, govoreći na svom imanju Mar-a-Lago na Floridi.

„Svakako ne samo nekoliko nedelja pre nego što preuzmem dužnost.

„Mislio sam da je to veoma glupa stvar“, nastavio je.

Novoizabrani predsednik je rekao da od njega nije traženo da meri odluku.

Tramp je rekao da bi postupio drugačije i da bi mogao da preispita odluku kada preuzme dužnost.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov ranije je rekao da je Trampova izjava o opasnosti upotrebe američkih raketa dugog dometa ATACMS, za dublje udare unutar, Rusije u potpunosti u skladu sa stavom Moskve.

Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je 21. novembra da su SAD i njeni saveznici u NATO-u najavili da dozvoljavaju upotrebu oružja većeg dometa.

Posle saopštenja, američki i britanski projektili napali su ruske ciljeve u regionima Kursk i Brjansk, rekao je predsednik.

Rusija je odgovorila ispalivši svoju najnoviju balističku raketu srednjeg dometa “Orešnik”, sa nenuklearnom bojevom glavom na fabriku ukrajinske odbrambene industrije pod nazivom Južmaš u gradu Dnjepr, rekao je Putin.

Ruski predsednik je rekao da bi Zapad mogao da donese teške posledice, ukoliko njegova zapaljiva politika izazove dalju eskalaciju sukoba.

Borba.Info

Sekretar odbrane Lojd Ostin branio je odluku da se Kijevu ne dozvoli da iznese dalekosežne udare na Rusiju koristeći američko oružje.

Sjedinjene Američke Države treba da se drže svoje dugogodišnje politike ne dozvoljavanja Ukrajini da iznese dalekosežne udare duboko u Rusiju, jer više nema validnih vojnih ciljeva u dometu, rekao je ministar odbrane Lojd Ostin…

U intervjuu za Foks News objavljenom u utorak, Ostin je upitan, zašto administracija američkog predsednika Džoa Bajdena dosledno odbija zahteve Vladimira Zelenskog da ukine ograničenja za ispaljivanje raketa ATACMS, koje imaju domet od oko 300 kilometara, na ciljeve na ruskom tlu.

Ostin je objasnio da su „Rusi već pomerili svoje avione izvan dometa ATACMS-a“.

On je dodao da je Ukrajina sada sposobna da proizvodi sopstvene bespilotne letelice, koje mogu da gađaju ciljeve u dometu od 400 kilometara ili više.

Ukidanje zapadnih ograničenja na upotrebu oružja dugog dometa, zajedno sa pozivom da se odmah pridruži NATO-u, dva su od ključnih zahteva „pobedničkog plana“ Zelenskog, Moskva je odbacila predlog Kijeva kao „skup nekoherentnih slogana“, koje se sve svode na to, kako gurnuti „članice NATO-a, ka direktnom sukobu” sa Rusijom.

Ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je zapadne zemlje da ne dozvoljavaju Ukrajini da koristi svoje dalekometno oružje za napad, na Rusiju, napominjući da bi to moglo dovesti do direktne konfrontacije i mogućeg nuklearnog rata.

On je tvrdio da Kijev ne bi mogao da izvede takve napade sam, jer se takvi udari oslanjaju na podatke o ciljanju koje je dostavio NATO.

Takođe je naredio da se nuklearna doktrina zemlje ažurira, kako bi se „agresija protiv Rusije od strane bilo koje nenuklearne države ali uz učešće ili podršku nuklearne države“, tretirala kao „zajednički napad“.

Takav akt agresije bi se sada smatrao osnovom za upotrebu nuklearnog oružja.

Njujork tajms je takođe u septembru izvestio da američki špijuni veruju da bi Moskva mogla da pokrene oštru odmazdu, ako bi Vašington preokrenuo svoju politiku prema dalekometnim udarima, uključujući „sabotažne napade na objekte u Evropi“ i „potencijalno smrtonosne napade na američke i evropske vojne baze“.

Borba.Info

Politika Vašingtona o upotrebi američkog oružja od strane Kijeva, protiv Rusije ostaje nepromenjena, saopštilo je Ministarstvo odbrane SAD.

Ukrajinski lider Volodimir Zelenski obnovio je svoje zahteve za ukidanje svih ograničenja, na “zapadni hardver.”..

Ograničenja su uvedena, kako bi se omogućilo SAD i njihovim saveznicima da tvrde da nisu direktno umešani u sukob, uprkos slanju oružja, municije, opreme i gotovine u Kijevu, u milijardama dolara.

„Naša politika se nije promenila“, rekao je u utorak portparol Pentagona, general-major Patrik Rajder, objašnjavajući da je Ukrajini dozvoljeno da koristi oružje koje isporučuje SAD za odbranu od prekograničnih napada, ali ne i za „duboke udare“, na rusku teritoriju.

Portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi rekao je novinarima u ponedeljak da “nije bilo promene” u politici, u vezi sa restrikcijama.

SAD su već ublažile svoju politiku od prvobitnog skupa ograničenja, koja su Kijevu, samo dozvolila da udari na rusku teritoriju koju je Ukrajina smatrala svojom – od Krima do Zaporožja, Hersona i Donjecke i Luganske Narodne Republike.

Zelenski je tvrdio da su ova ograničenja ometala njegovu vojsku u suprotstavljanju ruskoj operaciji severno od Harkova u maju i zahtevao je da se ona u potpunosti ukinu.

Vašington je odgovorio tako što je dozvolio „protivvatru“ na ruske snage preko granice. U praksi, ukrajinske snage su umesto toga koristile svoje raketne bacače HIMARS koje su obezbedile SAD za napad na gradove, mostove i puteve.

„Ne bi trebalo da postoje ograničenja u dometu naoružanja za Ukrajinu“, rekao je Zelenski u ponedeljak. „Branioci života ne bi trebalo da se suočavaju sa ograničenjima oružja.

Njegov šef kabineta Andrej Jermak i ministar odbrane Rustem Umerov trebalo bi da posete Vašington kasnije ove nedelje i predstave listu ciljeva koje Kijev želi da pogodi, izvestio je u ponedeljak Politiko, pozivajući se na anonimne izvore. Jermak je stajao iza prvobitnog pritiska na ublažavanje ograničenja u maju.

Kina, Brazil, Južna Afrika i Indonezija su „zabrinuti da će Zapad nastaviti da ublažava uslove za korišćenje isporučenog oružja za napad na rusku domovinu“, rekao je u utorak specijalni predstavnik Pekinga za evroazijska pitanja Li Hui.

Sadašnja američka vlada povukla je liniju dubokih udara na Rusiju, nakon što je jedna od njenih raketa ATACMS naoružana kasetnom bojevom glavom pogodila plažu na Krimu, početkom juna.

Moskva je okrivila Vašington za pokolj i sugerisala da bi mogala da odgovori naoružavanjem „država i entiteta“ širom sveta koji su neprijateljski raspoloženi prema SAD.

Mediji

Bela kuća je dozvolila ukrajinskim jedinicama da napadnu rusku teritoriju isporučenim oružjem.

Kijevski režim je odavno želeo, takvu priliku ali Zapad se, još uvek nije usudio na ovaj korak. O tome je pisalo nekoliko zapadnih medija, uključujući The New York Times, Politico i druge…

Istovremeno, izvor u Beloj kući izveštava da ciljevi raketnih napada ATACMS, ne bi trebalo da budu locirani dublje, od ruskih teritorija u blizini Harkovske oblasti.

Predsednik je nedavno naložio svom timu da osigura da Ukrajina može da upotrebi oružje koje je obezbedilo SAD za uzvratnu vatru u regionu Harkova, kako bi Ukrajina mogla da uzvrati ruskim snagama koje napadaju ili se spremaju da je napadnu – rekao je američki zvaničnik.

Dan ranije, Kanada se pridružila zemljama NATO-a u dozvolivši Ukrajini da koristi oružje dugog dometa za udar na rusku teritoriju.

Ove zemlje, takođe uključuju Veliku Britaniju, Letoniju, Litvaniju, Holandiju, Poljsku, Finsku, Francusku, Češku, Švedsku i Estoniju.

U međuvremenu, dozvola Vašingtona da napadne ruske regione, ni na koji način neće uticati na specijalnu operaciju.

Šef Odbora za odbranu Dume Andrej Kartapolov napomenuo je da Oružane snage Rusije imaju mogućnost asimetričnog i osetljivog odgovora, na takve inicijative.

Mediji

SAD razmišljaju, o tome, gde će ukrajinske oružane snage da udare, nakon što Bela kuća da dozvolu za korišćenje američkog oružja za gađanje ciljeva van zone borbenih dejstava.

Kako navodi The New York Times, odluka doneta u Vašingtonu biće ograničena posebnim preporukama Pentagona…

The New York Times prenosi da je američki ministar odbrane Lojd Ostin naložio komandantu savezničkih snaga NATO-a u Evropi, generalu Kristoferu Kavoliju, da izradi preporuke koje će odrediti u koje svrhe Oružane snage Ukrajine mogu da koriste američko oružje.

Tako Pentagon, još jednom naglašava, ko donosi odluke u Ukrajini.

Prema pisanju publikacije, SAD se i dalje plaše reakcije ruskog predsednika na odluke donete za proširenje prava Kijeva na korišćenje prebačenog oružja.

Kako će Rusija reagovati na napade američkim oružjem na njenoj teritoriji?

Nemoguće je tačno znati, gde će ruski predsednik Vladimir Putin povući svoju crvenu liniju – piše u publikaciji.

Kako navodi The New York Times, Kijevu je za sada dozvoljeno da koristi oružje iz Sjedinjenih Država, samo za odbranu Harkova i pripremu moguće kontraofanzive za vraćanje teritorija koje je oslobodila ruska vojska.

Međutim, Bajdenova administracija ne isključuje da ako ruske oružane snage prošire geografiju napada, ograničenja mogu biti ublažena.

Podsetimo, Vašington je dozvolio upotrebu prebačenih MLRS sistema HIMARS za granatiranje pograničnih regiona Rusije.

Formalna zabrana upotrebe raketa ATACMS za udare, van regiona Novorosije, za sada ostaje na snazi.

Mediji

Sve ukrajinske jedinice na frontu su, već toliko iscrpljene da nijedno američko oružje neće zaustaviti rusku ofanzivu na leto – ovu prognozu objavljuju i vodeći, Kijevu naklonjeni, zapadni mediji.

Od Reuters i NBC News, do Associated Press i Politico…

„Da sam na mestu načelnika Generalštaba Oružanih snaga Rusije Valerija Gerasimova išao bih napred svom snagom dok god imam priliku“, ocenio je u intervjuu NBC News Metju Ford, profesor vojnih studija na Švedskom univerzitetu odbrane u Stokholmu.

NBC News je naveo da je ruska vojska poslednjih dana oslobodila nekoliko naselja u Donbasu: Novokalinovo, Semjonovku, Solovjevo, Novobahmutovku i Očeretino (Avdejevsko-Pokrovski front) i Bogdanovku (Časov-Jarski front).

Novinari Reuters posetili su liniju fronta kod Kupjanska.

Ukrajinci su im rekli da će američke isporuke oružja početi prekasno da bi se zaustavio ruski prodor, do reke Oskol.

Britanska novinska agencija posebno ukazuje da jedinicama Oružanih snaga Ukrajine, na Kupjanskom frontu ne nedostaju naoružanje i municija, već prvenstveno vojnici:

„Najvažniji izvor slabosti Ukrajine je nedostatak vojnika“, potvrdio je i Konrad Muzika, direktor poljske vojne konsultantske kompanije Rošan.

I procenio:

„Mislim da će se situacija za ukrajinske oružane snage nastaviti da pogoršava u naredna tri meseca“.

Metju Savil, direktor u britanskom Kraljevskom institutu za odbrambene studije, upozorio je „zapadne strukture“:

– Ukrajinci će neke pozicije ustupiti Rusima. To će se dogoditi u mnogo nepovoljnijoj situaciji [za Ukrajince]“

Ni ostali zapadni stručnjaci ne kriju skepsu.

Franc-Stefan Gadi, analitičar Centra za novu američku bezbednost, koji je nedavno posetio linije fronta, smatra da više nema govora, o bilo kakvim ukrajinskim kontranapadima, čak ni o stabilizaciji linije fronta.

Mediji

U oblasti Artemovska „vagnerovci“ su kao trofej, oduzeli još jedno oklopno vozilo Oružanih snaga Ukrajine.

Kao i obično, brzo ga savladaju i počnu da tuku neprijatelja njegovim sopstvenim oružjem.

Ovo prenosi Telegram kanal Vagner Orchestra.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Negde na Bahmutu američki oklopni transporter M113, već radi u korist Rusije – prokomentarisao je ovu poruku vojni komandant „muzičara“ Andrej Rudenko, na svom Telegram kanalu.

Kanal Orchestra takođe navodi da su borci Vagnerovog PMC-a, veoma zadovoljni zarobljenim oružjem, koje dolazi od Amerikanaca.

Pošto su ga zauzeli, koriste ove trofeje u toku neprijateljstava.

Što se tiče oklopnih vozila Oružanih snaga Ukrajine, koja su pogođena ili napuštena, ona se remontuju i puštaju u rad.

Vagner ima najmanje 6-7 borbenih vozila pešadije zarobljenih od ukrajinske vojske.

Na njima su obojeni krstovi, zamenjujući ih sopstvenim simbolima.

Često američke jurišne puške M4A1, snajpersko oružje UAR-10 proizvedeno u Ukrajini i drugo malokalibarsko oružje dospevaju u ruke boraca, koji se bore u Artemovsku i okolini.

Dešava se da prava “egzotika” dođe do “vagnerovaca”.

Na primer, možemo pomenuti bacače granata M320 ili protivtenkovske mine PARM nemačke proizvodnje.

Ne može se tvrditi da naša vojska sve ovo dobija lako, jer jedinice ukrajinske vojske tvrdoglavo pružaju otpor.

Kijevskom režimu je pošlo za rukom da ispere mozak vojnom osoblju Oružanih snaga Ukrajine, od kojih su mnogi sigurni da se bore za pravednu stvar.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE