Francuska i Italija odbile su da učestvuju u planu američkog predsednika Donalda Trampa (Donald Trump) da se Ukrajini pošalje američko oružje, u okviru inicijative vredne 10 milijardi dolara.

Plan predviđa da evropski NATO saveznici, zajedno sa Kanadom, kupe vrhunske američke sisteme naoružanja, poput patriot protivvazdušne odbrane, direktno od Vašingtona, a zatim ih doniraju Ukrajini, prenosi britanski Telegraph.

Međutim, zbog nedostatka ključnih detalja o samom mehanizmu, mnoge zemlje još nisu donele konačnu odluku. Plan je ranije ove nedelje javno predstavljen u Beloj kući, na sastanku Donalda Trampa i generalnog sekretara NATO Marka Rutea (Mark Rutte).

Francuska je, prema izvorima upućenim u diplomatske razgovore, već obavestila saveznike da neće učestvovati u ovoj inicijativi. Pariz trenutno balansira između povećanja domaće vojne potrošnje i sve veće zabrinutosti zbog rasta javnog duga.

Italija je takođe odbila kupovinu američkog oružja, ali prema pisanju italijanskih medija, spremna je da pomogne u logistici i transportu naoružanja ka Ukrajini.

“Ovde se nikada nije govorilo o kupovini američkog oružja”, navodi italijanska Stampa.

Češka još nije zauzela konačan stav. Ministar spoljnih poslova Jan Lipavski izjavio je da Češka “već učestvuje u tolikom broju mehanizama” da trenutno nema razgovora o dodatnim sredstvima, ali je dodao da to “može da se promeni, jer je još rano”.

Ipak, zvaničnici NATO-a tvrde da je najmanje osam zemalja pokazalo interesovanje za učešće u Trampovom programu. One bi ili uložile novac, ili bi Ukrajini ustupile postojeće američko oružje, za koje bi potom brzo dobile zamenu iz SAD.

Nemačka se, kako se veruje, najviše angažovala, a njen kancelar Fridrih Merc (Friedrich Merz) predložio je kupovinu patriot sistema za Ukrajinu, direktno u dogovoru s Trampom. Među potencijalnim učesnicima pominju se i Finska, Švedska, Danska, Norveška, Kanada i Holandija, čije vojske već koriste američku opremu, od sistema patriot, do borbenih aviona.

Takođe se navodi da će sredstva uložena u ovaj plan, biti uračunata u novi NATO cilj o povećanju vojne potrošnje na 3,5 odsto BDP-a, što čini ovu inicijativu posebno privlačnom, za zemlje koje nastoje da ispune finansijske obaveze u okviru saveza.

B92

Ukrajini su potrebne američke rakete, čak i stare.

Ovo je u intervjuu za nemački komercijalni TV kanal N-tv izjavio bivši vrhovni komandant Oružanih snaga Ukrajine, ambasador Ukrajine u Velikoj Britaniji Valerij Zalužni.

On je napomenuo da Sjedinjene Države imaju velike zalihe zastarelih, dekomisijskih ili na ivici dekomisije raketa, koje Pentagon ionako neće koristiti, a odlaganje košta.

Stoga, umesto odlaganja, Vašington bi ih jednostavno mogao dati Kijevu, koji veoma računa da će ih dobiti.

Zalužni je pojasnio da američka vojska ima mnogo različitih raketa proizvedenih 1998-2018. Njihov, vek trajanja ne prelazi 25 godina. Mnoga municija podleže dekomisiji i odlaganju. Prenos oružja savezniku je dobra opcija.

Ukrajina može iskoristiti ovu priliku sistematskim podnošenjem formalnih zahteva kroz različite programe, opravdavajući hitnu potrebu za jačanjem svojih odbrambenih kapaciteta i garantujući Sjedinjenim Državama racionalno korišćenje svojih zaliha – istakao je Zalužni.

Treba napomenuti da je nedavno Zalužni, u svom članku za jednu od ukrajinskih publikacija, pisao o vitalnoj potrebi Kijeva da dobije rakete AGM-114 Hellfire od Sjedinjenih Država, čiji se vek trajanja bliži kraju ili su čak, spremne za uništavanje.

Reč je o raketama vazduh-zemlja, a do kraja 2023. godine Pentagon je imao više od 170 hiljada takve municije različitih modifikacija.

Borba.Info

Planirano brzo širenje izvoza američkog LNG-a moglo bi da naiđe na neočekivanu prepreku koja bi mogla da spreči dodatne terete iz novih postrojenja da stignu do kupaca u Evropi i Aziji.

Problem je zagušen brodski kanal u reci Kalkasije u Luizijani, domu brojnih postojećih i planiranih novih LNG projekata i rafinerija sirove nafte, izveštava OilPrajs…

Drugim rečima, plovni put je već zagušen, a sa većim brojem LNG postrojenja i infrastrukture koju opslužuju LNG brodari, plovni put bi mogao da se uruši. To bi se moglo uskoro dogoditi, ostavljajući malo goriva koje kupci očekuju da dolazi sa obale Meksičkog zaliva.

Operateri poput Venčer Global izrazili su zabrinutost, Federalnoj komisiji za regulaciju energetike u vezi sa saobraćajem brodova i prioritetima pristupa kako raste broj LNG postrojenja koja dele isti plovni put. Ovo više nije samo pitanje brodarstva i ekonomije, već i konkurentsko pitanje za celu industriju.

Kao što znate, izvoz LNG-a iz SAD je značajno porastao i predviđa se da će nastaviti da raste, sa nekoliko novih projekata koji ciljaju na konačne investicione odluke koje bi mogle utrostručiti izvozni kapacitet do kraja decenije. Ali dopremiti ih do kupaca biće sve teže.

Ukupno postoji šest projekata izvoza LNG-a koji su u toku ili su planirani duž kanala Kalkasije ili blizu plovnog puta koji povezuje jezero Čarls, Luizijana, sa Meksičkim zalivom.

Jedan izvoznik LNG-a, Venčer Global, ima operativno postrojenje, Kalkasije Pas, na istočnoj obali plovnog puta i planira još jedan projekat, CP2, odmah severno od njega.

Na zapadnoj obali plovnog puta, direktno preko puta postrojenja Venčer Global-a, nalazi se još jedno predloženo izvozno postrojenje, Komonvelt LNG.

Oko 30 kilometara severno od ovih projekata nalazi se operativno postrojenje, Kameron LNG, kojim upravlja Sempra Infrastruktura.

Teretni tokovi iz ovih preduzeća stvoriće kolaps i nepotrebnu konkurenciju između kompanija, što će uticati na kupce širom sveta.

Brodska arterija je preuska (stari projekat s početka 20. veka) da bi se zakazivalo istovremeno kretanje brodova različitih projekata.

Ova situacija je nepremostiva, jer je nerealno proširiti kanal od više kilometara, posebno u kratkom roku, a racionalizacija prolaska brodova sa redovima stvoriće saobraćajnu gužvu i usporiti utovar.

Borba.Info

Pre par dana, Dajmon je pristao na više od 30 minuta dugačak intervju na Nacionalnom ekonomskom forumu Regan – nazvanom po 40. predsedniku koji je konstantno propovedao smanjenje troškova i odgovorno trošenje države…

Dajmon je započeo svoje izlaganje govoreći o Reganu, koji je još ranih 1980-ih oglasio uzbunu zbog američkog nacionalnog duga, kada je odnos duga Amerike prema BDP-u bio na nivou od svega 35%.

Danas taj racio iznosi zabrinjavajućih 122%. I sa svakom godinom, taj broj postaje sve lošiji.

Dajmon je upozorio publiku da se „tektonske ploče pomeraju“, misleći na status Amerike kao dominantne supersile u svetu – status koji, naravno, rapidno opada.

„Količina lošeg upravljanja je neverovatna“, rekao je. Amerika je dodala 10 biliona dolara nacionalnom dugu u samo pet godina… i kakve je koristi od toga dobila?

Da li je zemlja za 10 biliona dolara bolja?

Da li je išta od tih 10 biliona dolara poboljšalo živote bilo koga ko nije u Vašingtonu?

Ali sav taj dug, brzo dostiže tačku gde će postati gotovo nemoguće servisirati ga. Samo pokrivanje kamata na američki nacionalni dug, sada košta poreske obveznike više od 1 bilion dolara godišnje. A, ako se trenutni trend, kamatnih stopa i državne potrošnje kroz deficite nastavi, do 2028. godine dostići će 2 biliona dolara godišnje.

Dajmon se našalio da je državna potrošnja gora od poslovičnog „pijanog mornara“, pošto pijani mornar, barem troši svoj, a ne tuđi novac!

Kao rezultat, suludog nivoa američkog duga i potrošnje, Dajmon je upozorio: „Videćete pukotinu na tržištu dužničkih hartija od vrednosti. To će se dogoditi.“

Ono što Dajmon misli je da su američke državne obveznice dugo smatrane globalnom „bezrizičnom“ imovinom… i kad god bi američki trezor prodavao još više obveznica, investitori bi poslušno kupovali onoliko duga koliko bi američka vlada prodavala.

Ali to više nije slučaj. „Pobunjenici protiv obveznica su se vratili“, složio se Dajmon i investitori sada izbegavaju američke državne hartije od vrednosti.

Ovo će izazvati veliki problem za Sjedinjene Države; vođenje tako ogromnih deficita iz godine u godinu znači da su američkom trezoru potrebni zajmodavci, odnosno investitori koji će kupovati američke državne obveznice.

Ako se investitori povuku, prirodna posledica će biti mnogo veći prinosi na obveznice i kamatne stope, što će rezultirati potpunom fiskalnom krizom u Sjedinjenim Državama… uključujući i veliku inflaciju.

„Budućnost – ono što vidim – je inflatorna“, predvideo je Dajmon.

„Ne znam da li će kriza biti za šest meseci ili šest godina, ali se nadam da ćemo promeniti putanju duga“, pre nego što se ta kriza dogodi.

Bilo je to prilično direktno upozorenje sobi punoj kreatora relevantnih politika – što je uključivalo nekoliko zvaničnika Federalnih rezervi i Trampove administracije.

Dajmon je, naravno, apsolutno u pravu.

Za nekoga Dajmonovog kalibra da oglasi uzbunu je velika stvar – i on se nadovezuje na najnovije godišnje pismo Vorena Bafeta, koje takođe opominje američku saveznu vladu da sredi svoje finansije.

Nažalost, čini se da američka vlada ne sluša.

Ministar finansija Skot Besent odbacio je Dajmonova upozorenja i prilično bizarno tvrdio da će „deficit ove godine biti niži nego deficit, prošle godine, a za dve godine će ponovo biti niži“.

Ta izjava je jednostavno očigledno netačna.

U fiskalnoj 2024. godini, deficit od 1,8 biliona dolara činio je 6,4% BDP-a. Ovogodišnji deficit je dostigao 1,3 biliona dolara samo u prvih šest meseci!

Budimo blagi i pretpostavimo da će godišnji deficit ove godine biti ‘samo’ 2 biliona dolara ili 6,6% BDP-a – to bi predstavljalo veći deficit i nominalno i relativno.

Plus, „Jedan veliki prelepi zakon“ (kako ga je Tramp nazvao) će pridodati deficitu. Smanjenje državne potrošnje je sada još kritičnije da se adresira, a zakon je izuzetno manjkav, u tom pogledu.

Senator Rend Pol, republikanac iz Kentakija i sin poznatog libertarijanca Ron Pola, je to kasnije potvrdio i rekao (o Besentovim komentarima) da se „matematika zaista ne slaže“ i da je trenutni plan potrošnje američke administracije da ukupan deficit, bude „pet biliona tokom naredne dve godine“.

Kako god da okrenete; deficit se povećava… ne smanjuje se.

Ilijan Mosk je takođe veoma javno izašao protiv predloženog zakona, rekavši da je „razočaran“, načinom, na koji zakon o potrošnji/porezu povećava deficit.

Čini se da postoji nekolicina američkih senatora spremnih da zauzmu tvrd stav i zahtevaju veće smanjenje potrošnje. Videćemo kako će se to razviti.

Ali jasno je da većina političara uopšte ne brine o deficitu.

Oni gotovo imaju osećaj pripadanja (i nama je to poznato, poslovično ’to mene pripada’) pretpostavljajući da će investitori iz celog sveta nastaviti da kupuju američke državne obveznice bez obzira na to koliko nesigurna i neodrživna fiskalna situacija Amerike postane.

Džejmi Dajmon je završio svoje izlaganje govoreći o kompanijama u privatnom sektoru koje su imale sličan osećaj prava i pripadanja – Kmart, Sears, Blackberry, Nokia, itd. svi su imali ogromnu „aroganciju, pohlepu, samozadovoljstvo, birokratiju.“

Svi su pretpostavljali da će njihova veličina i uspeh trajati večno. Ali to je veoma loša pretpostavka da se na njoj planira i gradi budućnost. Veličina i uspeh, moraju da se zasluže svakog dana, iz godine u godinu.

Vlada SAD je predugo radila suprotno; umesto da zaslužuje uspeh i veličinu, pronalazi jedinstvene načine da se osakati i pogorša stvari.

Dajmon je s pravom istakao da se brod još uvek može okrenuti. I može. Ali svakako ima smisla imati Plan B, u slučaju da to ne učine. Ovi rizici su vrlo stvarni i razumno ih je shvatiti ozbiljno.

U svetlu ovakvih upozorenja o dužničkoj krizi u Americi i globalnoj finansijskoj nestabilnosti, investiranje u zlato postaje sve važnije. Istorijski gledano, zlato se pokazalo kao sigurno utočište u vremenima ekonomske neizvesnosti i inflacije.

Dok nacionalne valute i obveznice gube vrednost, usled prekomernog štampanja novca i neodgovorne fiskalne politike, zlato zadržava svoju kupovnu moć.

Ono služi kao zaštita od devalvacije valute i kao pouzdan čuvar, vrednosti imovine u periodima visoke inflacije i pada poverenja u tradicionalne finansijske sisteme.

Stoga, s obzirom na to da Dajmon i drugi stručnjaci predviđaju pucanje na tržištu obveznica i rastuću inflaciju, pametno je razmisliti o diversifikaciji portfolija i uključivanju fizičkog zlata kao osiguranja za budućnost.

Borba.Info

Bivši američki marinac i obaveštajni analitičar Skot Riter ocenio je da Sjedinjene Američke Države više nemaju način da se efikasno suprotstave Rusiji u ukrajinskoj krizi, dok Moskva na Bliskom istoku gradi potpuno novu arhitekturu odnosa kroz saradnju sa Iranom i Kinom.

Govoreći u podkastu Marija Naufala, Riter je istakao da se nada Zapada o porazu Rusije pokazala kao neostvariva. Moskva, prema njegovim rečima, dosledno sprovodi plan za uklanjanje bezbednosnih pretnji koje dolaze iz pravca Ukrajine…

„Amerika je već pokušala sve što je mogla. Ako ne želi direktno da se uključi, ništa više ne može da promeni tok događaja. Rusija već ima prednost i drži inicijativu. Kijev gubi, a mi više nemamo nove adute“, rekao je Riter.

On tvrdi da Rusija vodi sukob po sopstvenim pravilima, dok je NATO suočen sa ozbiljnim problemima unutar saveza.

„Pogledajte situaciju sa ukrajinskim rukovodstvom. Rusiji nije potreban Iran da bi ojačala poziciju. Rusiji treba Amerika da kaže Kijevu da je kraj i da više neće biti pomoći“, ocenio je.

U slučaju Irana, Riter kaže da Moskva igra sasvim drugačiju igru – ne vojnu, već geopolitičku i infrastrukturnu. Cilj je izgradnja koridora Sever–Jug koji bi spojio Sankt Peterburg sa Teheranom, omogućio pristup toplim morima i zaobišao tradicionalne pomorske rute poput Sueckog kanala.

„Rusija se ne oslanja na silu kao SAD. Njihov cilj je stabilna ekonomska ruta kroz Iran. Ali ništa od toga ne može se ostvariti u uslovima sukoba“, rekao je Riter.

On dodaje da i Kina ima ključnu ulogu u ovoj strategiji, jer je nedavno otvorila svoj deo Novog puta svile do Teherana, što podrazumeva potrebu za stabilnim okruženjem.

„Ni Moskva ni Peking ne žele nastavak sukoba – žele kraj i red“, naglasio je.

Na kraju, Riter zaključuje da američka politika prema Rusiji već godinama ne daje rezultate.

„Pokušaji iz 2014. i 2022. nisu promenili stav Moskve. Sve što je moglo da se pokuša – već je pokušano“, poručio je.

Borba.Info

Sjedinjene Američke Države izvele su u ranim jutarnjim časovima u nedelju precizne udare na nekoliko ključnih nuklearnih lokacija u Iranu, uključujući Fordov, Natanz i Isfahan.

U obraćanju iz Bele kuće, američki predsednik Donald Tramp izjavio je da su ciljevi „potpuno uništeni“, naglasivši da bi moglo doći do novih udara ukoliko Iran, ne pristane na postizanje dogovora…

Prema navodima izvora, u operaciji su učestvovali američki bombarderi tipa B-2 Spirit, a korišćeno je ukupno šest bombi GBU-57 – takozvanih „razbijača bunkera“, težine po 15 tona.

Ova vrsta bombe, poznata i kao GBU-57A/B Masivna prodorna bomba (Massive Ordnance Penetrator) razvijena je početkom 2000-ih godina u kompaniji Boing za potrebe američkog ratnog vazduhoplovstva.

Kako prenosi “New York Post”, reč je o najmoćnijem, prodornom ubojitom sredstvu takve vrste na svetu.

GBU-57A/B je dugačka šest metara i ima prečnik od oko 80 centimetara. U sebi nosi skoro 2,5 tone eksploziva i projektovana je da prodre i do 60 metara dubine pre nego što detonira.

Glavna meta ovog udara bilo je postrojenje za obogaćivanje uranijuma Fordov, koje se nalazi na oko 65 metara dubine unutar planinskog masiva u blizini grada Kom, južno od Teherana. Upravo zbog te dubine, ova lokacija je dugi niz godina smatrana praktično neprobojnim ciljem.

Specifična težina i aerodinamičke karakteristike GBU-57A/B znače da je može nositi isključivo bombarder B-2 Spirit – specijalno dizajniran za ovakve zadatke.

Izraelske vazduhoplovne snage ne poseduju ovu letelicu, niti ovu bombu. „Sjedinjene Države kontrolišu i bombarder i bombu“, izjavio je za “Washington Post” Džon Spenser, šef studija urbanog ratovanja na Institutu za moderni rat, pri Vest Pointu.

Spenser je objasnio da se GBU-57 koristi tako što najpre prodre duboko u zemlju, a zatim eksplodira sa odloženim dejstvom: „Zato se ove bombe nazivaju prodornim.

Kinetička energija omogućava da stignu duboko do cilja pre detonacije, što ih čini izuzetno efikasnim, protiv dobro zaštićenih podzemnih objekata.“

Cena jedne ovakve bombe iznosi više od 500 miliona dolara, a proizvodnja je izvedena po strogo određenim specifikacijama kako bi bila sposobna da neutralizuje podzemne objekte poput Fordova.

Prema pisanju “Wall Street Journal”-a iz 2013. godine, tada je izrađeno ukupno 20 komada ovog oružja za američku vojsku.

SAD poseduju i druge prodorne bombe, poput GBU-37 od 1,5 tona, ali GBU-57A/B ostaje najmoćnije konvencionalno sredstvo u arsenalu ovog tipa. I dok su manje varijante prodate izraelskoj strani, Masivna prodorna bomba nikada nije deljena sa bilo kojim saveznikom.

Iranski zvaničnici oštro su reagovali, poručivši da će napad imati „dugoročne posledice“, a vlasti u Teheranu zatražile su hitnu sednicu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Do trenutka pisanja ovog izveštaja, vrhovni lider ajatolah Ali Hamnei još uvek, se nije javno oglasio, prenosi CNN.

Situacija između Irana i Izraela ušla je u drugu sedmicu tenzija, a izveštaji ukazuju na nastavak razmene udara.

Nakon američkog napada, izraelske snage su saopštile da je iz Irana stigao novi talas projektila, čime je potvrđeno da se tenzije i dalje zaoštravaju.

Borba.Info

Sjedinjene Američke Države raspoređuju strateške bombardere na Bliski istok, što bi moglo predstavljati ozbiljan signal Teheranu ali i potvrdu spremnosti Vašingtona da eventualno podrži Izrael u napadu na iranska nuklearna postrojenja.

Izraelske vlasti su već otvoreno saopštile da nameravaju da eliminišu iranski nuklearni program, posebno objekte koji se nalaze duboko ispod zemlje i koji su nedostupni za konvencionalnu taktičku avijaciju…

Upravo zbog toga, premeštanje američkih strateških bombardera na strateške tačke u regionu može se tumačiti kao deo priprema za potencijalnu intervenciju.

Prema dostupnim izvorima, četiri američka strateška bombardera B-52 Stratofortress već su stacionirana u vazduhoplovnoj bazi Dijego Garsija u Indijskom okeanu.

Ovi avioni su opremljeni naoružanjem koje je specijalizovano za uništavanje utvrđenih i teško dostupnih ciljeva, uključujući i podzemne bunkere.

Ipak, čak i uz svu svoju vatrenu moć, B-52 teško da može efikasno uništiti iranski objekat, za obogaćivanje uranijuma u Fordou, koji je zaklonjen na dubini od 80 do 90 metara ispod zemlje.

Za takvu operaciju, neophodno je korišćenje najsnažnije nenuklearne bombe u američkom arsenalu – GBU-57 – koju može nositi samo moderni strateški bombarder B-2 Spirit.

Prema navodima, B-2 je prvi svetski strateški “stealth” bombarder, sposoban da ponese dve supermoćne GBU-57 bombe.

Ipak, stručnjaci napominju da bi za garantovano uništenje objekta u Fordou bilo potrebno baciti više takvih bombi istovremeno, tačno iznad cilja.

Korišćenje ovakve vrste avijacije ne bi bilo moguće bez prethodnog neutralisanja iranskog sistema protivvazdušne odbrane, što bi zahtevalo pažljivo koordinisanu operaciju i unapred isplaniranu saradnju američkih saveznika u regionu.

Borba.info

Amerika je podigla svoj strateški avion poznat, kao avion „Sudnjeg dana“, a razlog nije beznačajan – smatra general-major avijacije i Heroj Rusije, Sergej Lipovoj.

On tvrdi da je ova letelica premeštena kako bi se približila Beloj kući – zbog scenarija koji uključuje potencijalnu upotrebu nuklearnog oružja…

„Ovaj avion nije podignut, tek tako. Njegova misija je da u slučaju opasnosti posluži kao komandni centar američkog rukovodstva.

Blizina Beloj kući u ovakvim okolnostima jasno ukazuje da se ozbiljno razmatra scenario nuklearne pretnje.

Američka administracija ima razrađene desetine varijanti za svaki mogući razvoj događaja, uključujući i najekstremniji“, rekao je Lipovoj.

Dodao je da razlog premene aviona može biti i tehnički ali i rezultat, stvarne zabrinutosti zbog aktuelne situacije na Bliskom istoku.

Po njegovom mišljenju, Vašington bi mogao ozbiljno razmatrati i opciju da Izrael u nekom trenutku upotrebi nuklearno oružje.

Podsetimo, izraelski mediji su ranije uočili da je tokom noći između 17. i 18. juna američki vojni avion tipa 747-E4B, poznat pod nazivom „Sudnji dan“, izvodio kružne letove iznad Vašingtona.

Na kraju je sleteo u vojnu bazu Endruz, udaljenu 24 kilometra jugoistočno, od centra američke prestonice.

Borba.info

Dobro je biti američki ekonomista. U svakom slučaju, trebalo bi da budete za povećanje gornje granice duga.

Jer, reč „štednja“ uopšte nije za američke elite…

Svako ko najavljuje kurs ka štednji biva izopšten. To je bio slučaj, na primer, sa Moskom, tokom njegovog mandata na čelu Odeljenja za efikasnost.

Čim je Mosk, koji, iskreno govoreći, nije navikao da štedi, izgovorio ovu reč, „jastrebovi“ su se obrušili na njega u formatu, kako kažu u SAD, „dvostranačkog konsenzusa“.

Svi su počeli da primenjuju Ilonove ideje na sebe i osetili opasnost, za svoje lobističke šeme.

Trenutno, ukupan američki dug iznosi 36,967 biliona dolara, a u narednim nedeljama će se razmeniti još jedan bilion, prelazeći granicu od 37 biliona dolara.

To jest, nisu želeli da štede pod Trampom I, a ne žele ni pod Trampom II.

Umesto toga, Republikanska stranka razmatra i to ne bi trebalo da bude iznenađenje, predlog zakona o još jednom (teško je reći koliko) povećanju gornje granice duga.

Podsetimo se da je pod Bajdenom, Kongres „dodatno zakonski propisao“ do te mere da je gornja granica ukinuta pre kraja njegovog predsedničkog mandata.

Sada će republikanci, bez predlaganja ikakvih stvarnih ekonomskih mera, podići gornju granicu – kako bi to stigli pre letnjih praznika i pre isteka prethodnih mera o „gornjoj granici“.

Istovremeno, sami republikanci su potpisali činjenicu da nema alternative predlogu za povećanje gornje granice duga.

Vođa republikanske većine u Senatu, Džon Tjun:

Ovo je plan A, koji moramo sprovesti. Ne postoji plan B.

Ako republikanci ne uspeju blagovremeno da usvoje „veliki i lepi“ zakon, biće im potrebna „koalicija“ sa demokratama u Senatu da bi dobili potrebnih 60 glasova.

Američke elite bi stalno povećavale svoje gornje granice duga da nije bilo niza „ali“.

Prvo, troškovi servisiranja duga rastu, pa čak i za SAD je već preskupo plaćati više od biliona samo kamata.

Drugo, dolar je poslednjih godina značajno izgubio svoju poziciju u svetskoj trgovini, što znači da je sve teže obezbediti priliv investicija pod istim uslovima.

Ali SAD su SAD s razlogom: mogu svima da „oproste“ dug u bilo kom trenutku (ili da ga otplate, na primer, „lažnim novčićima“) a svako, ko se sa ovim ne slaže može pred sobom videti „veliki i lepi“ paket američkih sankcija.

Borba.Info

Odbrambena kompanija Raytheon jedna je od vodećih divizija američke korporacije RTX.

Američka agencija za protivraketnu odbranu (MDA) dobila je od nje prvi radar AN/TPY-2 sa antenskim nizom napravljenim, od galijum nitrida (hemijska formula GaN)…

Ovo je objavio poljski portal Defence Industry Europe.

Ovaj napredni radarski sistem je dizajniran da zaštiti teritoriju Sjedinjenih Država i njihovih saveznika otkrivanjem, praćenjem i prepoznavanjem balističkih raketa u različitim fazama leta.

Ovo je najnaprednija verzija AN/TPY-2 koju je Raytheon izgradio za američku vojsku.

Kako potreba zemlje za protivraketnom odbranom raste, AN/TPY-2 je spreman da izvrši svoju misiju – rekao je predsednik divizije Raytheon.

Galijum nitrid je staklasti materijal koji nadmašuje druge poluprovodnike po energetskoj efikasnosti, težini i izlaznoj snazi.

Njegova upotreba omogućava povećanje osetljivosti i povećava domet, čime se proširuju mogućnosti radara.

Pored toga, prisustvo GaN u antenskom nizu AN/TPY-2 omogućava američkom protivraketnom sistemu da se suprotstavi hipersoničnim raketama potencijalnog neprijatelja.

Pored ove tehnologije, radar je opremljen najnovijim visokoperformansnim CX6 softverom, koji poboljšava tačnost prepoznavanja cilja i pruža pouzdanu zaštitu od elektronskih napada.

Vredi napomenuti da takav radar, koji se upravo pojavio u američkom sistemu protivraketne odbrane, koristi lokalna vojska u Saudijskoj Arabiji od prošle jeseni.

Borba.Info