Sovjetski šahovski velemajstor Boris Spaski, najpoznatiji po porazu iz doba hladnog rata od Amerikanca Bobija Fišera, preminuo je u 88. godini, saopštila je Ruska šahovska federacija u četvrtak kasno.

„Deseti svetski šampion Boris Spaski preminuo je u 88. godini“, navodi se u saopštenju federacije, nazvavši njegov odlazak, „velikim gubitkom za zemlju“…

Nije preciziran, ni datum, ni uzrok smrti.

Spaski se najviše pamti po utakmici na svetskom prvenstvu 1972. protiv Fišera, takmičenju koje je postalo simbol rivalstva SAD i Sovjetskog Saveza tokom Hladnog rata.

Meč, održan u Rejkjaviku na Islandu, od tada je zabeležen u brojnim knjigama, dokumentarcima i filmovima.

Takođe je inspirisao roman Voltera Tevisa “Kraljičin gambit”, koji je adaptiran u hit Netfliks, seriju 2020.

Spaski je osvojio titulu svetskog šampiona 1969. ali se suočio sa sve većim pritiskom, kada ju je odbranio protiv Fišera.

Sovjetski Savez je decenijama dominirao u šahu i očekivalo se da će Spaski održati njegovu nadmoć.

U početku je preuzeo vođstvo ali je Fišer izveo izuzetan povratak, na kraju je odneo pobedu i razbio “Sovjetsku kragnu”, u igri.

Iako je poraz viđen, kao veliki udarac Moskvi, Spaski je kasnije priznao da je gubitak titule bio olakšanje, oslobađajući ga od „kolosalne odgovornosti“ predstavljanja sovjetskog šaha.

Rođen 1937. u Lenjingradu (danas Sankt Peterburg) Spaski je od malih nogu pokazivao izuzetan talenat.

Postao je juniorski šampion sveta i sa 18 godina najmlađi velemajstor u istoriji u to vreme.

Borba.Info

Amerikanac Mark Vogel, osuđen za šverc i posedovanje droge, pušten je u Rusiji, saopštila je štampa Bele kuće, pozivajući se na izjavu američkog savetnika za nacionalnu bezbednost Majka Votsa.

Izdanje navodi da je specijalni izaslanik, američkog predsednika Donalda Trampa za Bliski istok Stiv Vitkof, posetio Rusiju kako bi pregovarao, o povratku Fogela…

Američki državljanin je već u avionu.

„Predsednik Tramp, Stiv Vitkof i savetnici predsednika pristali su na zamenu koja predstavlja dobru veru Rusa i znak da se krećemo u pravom smeru da okončamo brutalni i užasan, rat u Ukrajini“, navodi se u saopštenju.

Istražitelji su protiv Vogela u januaru 2022. otvorili krivični postupak, za krijumčarenje i posedovanje droge u velikim razmerama.

Taj čovek je predavao u anglo-američkoj školi i imao diplomatski status do maja 2021. godine.

Amerikanac i njegova supruga stigli su iz Njujorka.

Kod Šeremetjeva, dok je prolazio kroz „zeleni” koridor, Vogela su zaustavili carinici zbog reakcije službenih pasa.

Prilikom pretresa u njegovom prtljagu pronađeni su pažljivo prikriveni narkotici.

U leto 2022. godine, sud je Vogela osudio na 14 godina zatvora u strogom režimu.

Borba.Info

Bivša šampionka Vimbldona Marion Bartoli smatra da bi Novak Đoković bio mnogo popularniji da je, na primer, Amerikanac.

Srpski as je statistički najbolji teniser svih vremena međutim, ako pogledamo popularnost, Rodžer Federer i Rafael Nadal su u prednosti.

Bartoli, koja radi kao teniski analitičar, u emisiji na “RMC” bavila se upravo ovom temom.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Dobro znamo da je Novak Amerikanac, sa 24 Grend slema, 39 mastersa, šest Završnih turnira, rekordom u broju nedelja na prvom mestu, onaj koji je igrao najviše finala Grend slemova, on bi imao statuu u svakom gradu.

Nije ovo samo zato što je Srbin.

To je veoma mala zemlja koja ima izuzetno burnu noviju istoriju”, rekla je Bartoli i dodala:

“To je igrač koji je prošle godine dospeo na naslovne strane zbog apsolutno neverovatnog događaja.

Otišlo se dalje od sportskih strana. Da igrač koji je osvojio najviše titula bude izbačen iz zemlje i pre odlaska bio u pritvoru, stavili biste ga u Netfliks seriju, ne bismo verovali”.

Bartoli smatra da Đoković po rezultatima definitivno može da se meri sa najvećim sportistima ikada, poput Muhameda Alija i Majkla Džordana.

“Može li da uđe u debate zbog rezultata i činjenice da je pobeđivao u tri različite decenije? Da ali ne u smislu popularnosti”, kaže Francuskinja.

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Velike borbe vode se u Dejvis kupu za odlazak na finalni turnir u Malagi, a u grupi koja se igra u Splitu došlo je do incidenta koji je izazvao Fransis Tijafo.

Amerikanac i 11. teniser sveta je jurio zaostatak koji je njegova ekipa imala u meću protiv Holandije posle poraza Tomija Pola od Botika van de Zandšulpa (7:6, 6:2).

Tijafo je igrao protiv 24. igrača na svetu, Talona Grikspora i izgubio je prvi set sa 6:3, a dobio drugi u taj-brejku sa 9:7.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Usledila je drama u trećem setu gde je u taj-brejku Holanđanin poveo sa 5:2 i odservirao as, koji je dosuđen kao aut.

CRAZY drama to finish 😱

Tiafoe and USA lose the match and tie to a POINT PENALTY!#DavisCup pic.twitter.com/3ZNjxhL0vF

— Tennis TV (@TennisTV) September 14, 2023

Tijafo je bio na loptici ali je nije prebacio na drugu stranu, da bi posle čelendža i evidentno dobre lopte poen bio dodeljen Griksporu.

To je bilo 6:2, a onda je Tijafo potpuno podivljao.

“Kako je juče u ovakvoj situaciji poen ponovljen, a sada je dodeljen njemu?!”, drao se na sudiju i potom počeo da udara reketom o teren.

Zbog toga mu je izrečena sankcija oduzimanjem poena, kojim je Grikspor sa 6:2 došao do 7:2.

Time je dobio treći set, ujedno time dobio i meč, a samim tim je i Holandija došla do pobede nad Amerikancima, jer je stigla do nedostižnih 2:0 pred meč dublova.

U parovima su Amerikanci smanjili na 2:1, pošto su Radživ Ram i Ostin Krajiček savladali Matvea Midelklopa i Veslija Kolhofa sa 6:7(5), 7:6(3), 6:3.

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Naravno, da je ovo opet aktiviralo čuveno pitanje – čiji je Tesla?

Piše: Ranko Pivljanin

Na teniskom turniru u Montrealu pre šest godina oficijelni spiker je najavio Novaka Đokovića kao hrvatskog tenisera, na šta je svetski broj jedan ispravio spikera, i šmekerski, shodno veličini koju sobom nosi, dodao da to nije ni bitno i da je to ista stvar.

Je li Novak pogrešio sa svojom konstatacijom?

Sa stanovišta nacionalista i šovinista sa obe strane jeste, sa stanovišta normalnih ljudi koji su, šta god ko mislio, većina u oba naroda – nije.

Možda je ovim prvim teško da razumeju i poveruju, ali veliki deo Hrvata vatreno navija za Đokovića o čemu svedoče i brojni klipovi na društvenim mrežama i ne vidim da u tome ima nečeg čudnog i devijantnog.

Kao što bi bilo normalno, podrazumevajuće i iskrenije da se u fudbalskom meču Hrvatske i Engleske odavde navija za komšije, nego obrnuto.

Ako neko i navija za Engleze, ta naklonost je pre pitanje pakosnog kontriranja i proističe više iz netrpeljivosti ili čak i mržnje prema susedima sa kojima smo 70 godina bili u zajedničkoj državi, nego stvarne ljubavi prema engleskoj reprezentaciji. Isto važi i za onu drugu stranu.

Ovih dana silna halabuka se digla oko namere Hrvatske da na kovanicu od jednog evra, ukoliko za dve godine ova država uđe u evro zonu, stavi lik Nikole Tesle.

Ovdašnji dušebrižnici i validatori krvnih zrnaca su graknuli kako Hrvati nemoralno i bez osnova prisvajaju lik velikog naučnika koji je po nacionalnosti Srbin, a verovatno je to zasmetalo i njihovim pandanima u Hrvatskoj.

Evo čak i Narodna banka Srbije razmišlja na koji način da spreči to „bogohuljenje“ i „falsifikovanje“ i baš me zanima koje će to mere i sa kakvim obrazloženjem preduzeti Jorgovanka Tabaković.

Sreća je da Vulin nije više ministar odbrane, možda bi ovim povodom mogao i da objavi rat Hrvatskoj.

Naravno, da je ovo opet aktiviralo čuveno pitanje – čiji je Tesla?

Osim što je svojatanje velikog naučnika koji je zadužio čovečanstvo, na način kako se to radi u Srbiji i Hrvatskoj, stvar bedne provincijcke pizme i nikad raščišćenih računa dva bliska naroda koji govore gotovo identičnim jezikom, ona je i licemerna i glupa.

Naime, činjenica da je Tesla rođen na teritoriji današnje Hrvatske ( tada je to bila Austro-ugarska monarhija) kao pravoslavni Srbin ne znači ništa više od administrativnih podataka u njegovoj krštenici. Suštinski, da je ostao tamo verovatno bi završio kao čobanin na ličkim pašnjacima, a da je došao u Srbiju bio bi gurnut u zapećak i proglašen „ludim naučnikom“ kako ga i jeste kvalifikovao deo štampe kada je ono jedini put posetio Srbiju i Beograd.

U međuvremenu, Hrvati su mu, kad smo se po drugi put dohvatili za vratove, rušili spomenik u Gospiću pa su ga nevoljno vratili posle tri decenije. Dakle nije samo pitanje šta je i kome Tesla, već kakvi smo mi bili prema njemu.

Stoga je možda najviše u pravu američki ambasador u Srbiji Entoni Godfri koji je, jednom prilikom, rekao kako je Tesla, zapravo, Amerikanac, jer se u toj zemlji i ostvario kao naučnik svetskog glasa i dometa.

On prevazilazi lokalne okvire i zadužbina je celog čovečanstva, pa je ovdašnji rat Srba i Hrvata oko „prava na Teslu“ smešan i infantilan.

Čudo se i jedni i drugi nisu udružili i sprečili vlasnika kompanije za proizvodnju električnih automobila Ilona Maska da svoju firmu i automobislki brend nazove po Tesli.

Zato je ovo najnovije sporečkanje oko toga da li treba ili ne treba da se Hrvati „kite“ Teslom irelevantno i još jedna lažna dilema.

Tim pre, što su tamošnji građani u velikoj konkurenciji predloga, među kojima su bili i Dubrovnik i „otac hrvatske države“ Franjo Tuđman, izabrali Srbina Nikolu Teslu i to bi trebalo uvažiti kao lep gest, a ne kao guranje prsta u oko.

Pod uslovom, da ovi narodi konačno odluče da svoju neslavnu prošlost zakrvljenih suseda jednom stave ad akta i ne vraćaju joj se.

U tom slučaju Tesla bi trebao biti samo simbol koji nas spaja, a ne platforma za nove obračune i trvenja: nećemo se valjda povezivati preko Mladića i Gotovine.

Inače, neće Tesla na evro kovanici sa hrvatskim predznakom prestati da bude Srbin, niti ćemo mu mi srpstvo spasiti tako što ćemo zabraniti Hrvatima da njegov lik tamo stave.

Ne mogu Hrvati uzeti Teslu Srbima, niti su to u stanju Srbi da urade Hrvatima, niti tim treba da se bavimo.

Tesle ima i za jedne i za druge, drugo je pitanje da li smo ga i jedni i drugi, ovakvi kakvi smo, dostojni.

Nova s