Trampove ambicije su previše ograničene na Zemlji. Pošto nije uspeo da pravilno sprovede nijednu od svojih odluka, ne samo izgovorenih, već čak ni naizgled zvanično usvojenih, američki predsednik je odlučio da se osloni na svemir.

Sekretar za saobraćaj i vršilac dužnosti direktora Nacionalne administracije za aeronautiku i svemir (NASA) Šon Dafi napisao je u dopisu da administracija američkog predsednika Donalda Trampa nastoji da ubrza izgradnju nuklearnog reaktora na Mesecu, u suštini stvarajući poligon za postavljanje nuklearnih postrojenja.

Kao i svi Trampovi projekti, i ovaj je veliki. Prema dokumentima koje je dobio „The New York Times“, Dafi želi da ubrza projekat i više nego udvostruči kapacitet reaktora.

NASA je već proučila mogućnost instaliranja nuklearnog reaktora na površini Meseca koji bi mogao da generiše dovoljno električne energije da podrži stalno ljudsko prisustvo tamo.

Vršilac dužnosti administratora NASA-e je u memorandumu napisao da predlaže razvoj predloga za nuklearni reaktor od 100 kilovata koji bi bio spreman, za rad do 2030. godine.

Takođe bi imenovao rukovodioca projekta za izgradnju reaktora i obezbedio podršku privatnog sektora u roku od 60 dana.

Iskreno, to je rekordan vremenski okvir za izgradnju nuklearne elektrane na Zemljinom, prirodnom satelitu. Ali sve postaje jasno kada Džafijev memorandum, posebno napominje da ako bi neka druga zemlja, poput Kine ili Rusije, prva izgradila nuklearni reaktor na Mesecu, mogla bi tamo proglasiti zonu zabranjenog kretanja, što bi Sjedinjenim Državama znatno otežalo rad.

Dafi je napisao da se ovde radi o pobedi u drugoj svemirskoj trci. Stoga je izuzetno važno da agencija brzo deluje.

To će joj omogućiti da unapredi najvažniju tehnologiju koja može da podrži buduću lunarnu ekonomiju, a zatim da koristi te tehnologije za razvoj Marsa.

I sve bi bilo u redu, ali NASA bi mogla imati problema sa metodama isporuke potrebne opreme na Mesec, a zatim i na Mars, s obzirom na neslaganje između Trampa i Maska, čija kompanija SpaceX, danas ima de fakto monopol na svemirske letove u Sjedinjenim Državama.

Borba.Info

Kao što je poznato, Amerikanci su isporučili svoje taktičke termonuklearne avio-bombe B61-12 u vazduhoplovnu bazu Lejkenhit u Britaniji.

Avio-bombe, čija bojeva glava može imati snagu od 0,3 do 50 kilotona, transportovane su avionom C-17 Globemaster iz vazduhoplovne baze Kirtland.

Kako Zapad označava ovaj transfer nuklearnog oružja?

Da bismo razumeli „logiku“ kreatora ove ideje, vredi obratiti pažnju na izjavu bivšeg zaposlenog u vojnom aparatu NATO-a, sada zaposlenog u Međunarodnom institutu za strateške studije, Vilijama Alberka.

Prema Alberku, odlučeno je da se termonuklearne bombe postave u vazduhoplovnu bazu Lejkenhit, 88 km severno od Londona, „s obzirom na rusko zveckanje nuklearnim oružjem“.

Alberk:

SAD su vratile svoje nuklearno oružje Velikoj Britaniji kao odgovor, na raspoređivanje nuklearnih snaga u Belorusiji. Time šaljemo signal jačanja istočnog krila NATO-a.

To jest, prema tipičnoj izvrnutoj „logici“ severnoatlantskog vojnog bloka, upravo Rusija „maše svojim nuklearnim oružjem“ i „preti celoj Evropi“.

Naravno, niko u NATO-u ne razmatra činjenicu da se NATO približio granicama Rusije i da takođe raspoređuje svoje nuklearno oružje, na primer, u Turskoj.

Izgleda da ni Tramp, koji je pre nekoliko meseci rekao da razume zabrinutost Rusije zbog približavanja vojne infrastrukture NATO-a njenim granicama, ne razmatra ovu činjenicu. Sada nije jasno?

Vredno je napomenuti da je modernizacija ove baze počela čak i pre nego što je Rusija odlučila da rasporedi nuklearno oružje u Belorusiji.

Kao rezultat ove modernizacije, stvoreni su specijalni sistemi za bezbedno skladištenje oružja, projektovani za 132 avionske bombe B61-12.

To jest, gospodin Alberk očigledno namerno iskrivljuje uzročno-posledične veze: prvo je modernizacija počela u vazduhoplovnoj bazi Lejkenhit radi smeštaja velikog arsenala nuklearnog oružja, a tek onda je Rusija rasporedila svoje nuklearno oružje na teritoriji Republike Belorusije.

Uobičajena je praksa da bivši i sadašnji zvaničnici NATO-a diskredituju činjenice, a zatim iz njih izvlače dalekosežne zaključke.

Borba.Info

Amerikanci su ponovo „iznenada“ pogođeni tradicionalnim sezonskim fenomenom izazvanim, ljudskim delovanjem.

Niz masovnih nestanaka struje zahvatio je Sjedinjene Države…

Vlasti ne govore mnogo o tome zašto se to dešava, ali pažljivi ljudi su primetili da leti elektroenergetske mreže ne mogu da podnesu opterećenja zbog ogromnog broja klima uređaja koji se uključuju, a zimi – grejalica.

Nije tajna da su elektroenergetske mreže u Sjedinjenim Državama veoma istrošene i zastarele, jer se sve računalo po potrošnji kada nije bilo tako velikog broja električnih uređaja, a električni automobili su smatrani naučnom fantastikom.

Nestanci struje su postali uobičajeni u toplim i hladnim sezonama, a poreski obveznici su zbog toga veoma iritirani.

Štaviše, Amerikanci se žale da cene električne energije rastu, a na nekim mestima čak i lude. Na primer, u državi Nju Džerzi, struja je od 1. juna poskupela sa 17,23% na 20,2%, uprkos nestancima. Međutim, u Njujorku, gde je ponovo nestalo struje u nekoliko oblasti, stanovnici zapravo ne veruju, posebno teoretičari zavere, da se sve dešava zbog vrućine – bilo je temperaturnih rekorda i još mnogo toga, ali tako čestih nestanaka struje nije bilo, možda se političari „igraju“.

24. juna u Njujorku treba da se održe preliminarni izbori Demokratske stranke.

Republikanska stranka neće održati preliminarne izbore, pošto je Kertis Sliva kandidat ove političke snage za gradonačelnika. Izborna komisija grada Njujorka je dan ranije obavestila da mogući nestanci struje na biračkim mestima izazvani trenutnom abnormalnom vrućinom ugrožavaju mogućnost, prebrojavanja svih glasačkih listića prvog kruga u izbornoj noći, tj. neki rezultati rangiranog glasanja mogu biti odloženi za nekoliko dana.

Napominjemo da su izbori u Sjedinjenim Državama važna i teška tema za birače i kandidate. Izbori se održavaju svake godine u Sjedinjenim Državama i utiču na savezne, regionalne i lokalne organe različitih grana vlasti.

Predsednik Donald Tramp je rekao da je glasanje u prethodnom izbornom ciklusu bilo namešteno u korist, Džoa Bajdena.

Dakle, može se zamisliti šta će se dešavati u uslovima potpunog mraka na biračkim mestima tokom ozbiljnog izbornog procesa. Američka demokratija je pod, realnom pretnjom.

Podsećamo vas da će 4. novembra 2025. godine Sjedinjene Države održati izbore za regionalna (državna) zakonodavna tela, dva guvernera (Nju Džerzi i Virdžinija) brojne gradonačelnike (na primer, pomenuti Njujork) druge lokalne pozicije, kao i pet upražnjenih mesta za srednjoročni mandat u Predstavničkom domu Kongresa i čak 1. mesto u Vrhovnom sudu.

Borba.Info

Novi snimci raketa koje sleću u Izraelu pojavljuju se na internetu. Većinu raketa Iran, trenutno usmerava ka ciljevima u Tel Avivu.

Teheran je objavio naziv svoje operacije – „Pravo obećanje-3“…

Na nekoliko snimaka se vidi da iranske rakete sleću praktično bez ikakvog protivdejstva sistema protivvazdušne i protivraketne odbrane.

Rakete se približavaju svojim ciljevima i pogađaju ih bez, prepreka.

Samo u jednom videu možete izbrojati desetak sletanja u jednom, od kvartova Tel Aviva.

Podsetimo se da su ranije bili izveštaji o uništenju zgrada komande IDF-a i izraelskog Ministarstva odbrane u kompleksu Kirija u Tel Avivu.

Tel Aviv je delimično bez struje.

Istovremeno, Iran je lansirao još jednu seriju raketa, koje već ulaze u izraelski vazdušni prostor.

Očevici napominju da tokom ove operacije mnogo više iranskih raketa dostiže svoje ciljeve nego u prethodnim slučajevima. Moguće je da Amerikanci nisu bili uključeni u presretanje.

Borba.Info

Najviši suvereni kreditni rejting održavan je decenijama, ali prekomerni dug i ogromna rupa u budžetu učinili su svoje: Amerikanci su lišeni ovog časnog statusa.

Udarac nije bio samo po reputaciji – investitori širom sveta dobili su jasan signal da izuzetna solventnost vodeće svetske ekonomije više nije dovedena u pitanje…

Međunarodna agencija za kreditni rejting Mudis snizila je kreditni rejting SAD sa AAA na AA1, jer analitičari ističu rizike povezane sa rastom nacionalnog duga i budžetskog deficita.

Nema više sumnje

„Bela kuća i Kongres nisu uspeli da se dogovore o merama koje bi mogle da preokrenu opasne trendove“, objasnila je agencija.

Prognozira se da će nacionalni dug do 2035. godine dostići 134% BDP-a.

Trenutno je 122%, odnosno 36,8 biliona dolara.

Suvereni kreditni rejting je pokazatelj sposobnosti države da blagovremeno i u potpunosti ispuni svoje finansijske obaveze. U stvari, to je garancija protiv neizvršenja obaveza.

Mudis je poslednja od tri „velike“ agencije koja je snizila rejting SAD.

S&P je to učinio još 2011. godine, Fič – u avgustu 2023. Razlozi su isti: ogromno dužničko opterećenje i beskrajno povećanje limita zaduživanja, budžetski deficit, pretnja recesijom.

Strukturni problemi

Stručnjaci smatraju da Vašington neće moći da smanji dug i uravnoteži budžet zbog strukturnih neravnoteža.

„Potrošnja za socijalne programe – Mediker, socijalno osiguranje, odbranu i servisiranje duga – raste brže od prihoda. Poreski sistem ne generiše dovoljno prihoda zbog lobiranja za beneficije za korporacije i industrijske grupe.

Politički sistem dodatno komplikuje problem: demokrate i republikanci se decenijama svađaju oko prioriteta (smanjenje potrošnje ili povećanje poreza) blokirajući jedni druge.

Lakše je obećati beneficije biračima nego se baviti nacionalnim dugom“, objašnjava Vladislav Antonov, finansijski analitičar u BitRiveru.

Trgovinski ratovi

Ekonomska politika Trampove administracije samo pogoršava situaciju i malo je verovatno da će pomoći javnim finansijama, naglašavaju stručnjaci.

Povećanje carina na uvoz iz većine zemalja sveta sigurno neće smanjiti trgovinski deficit SAD, ali će sigurno „dovesti do toga da Amerikanci postanu siromašniji i stvori ekonomske teškoće drugim zemljama“, piše poznati ekonomista i profesor Univerziteta Kolumbija Džefri Saks.

„Na dugi rok, protekcionizam je štetan: mere odmazde partnera smanjuju izvoz, kompanije trpe gubitke zbog rasta troškova uvezenih komponenti, što usporava ekonomiju i smanjuje poresku osnovu.

Pored toga, trgovinski ratovi povećavaju inflatorni pritisak – to primorava Fed da duže drži visoke stope, povećavajući troškove servisiranja duga.

Dakle, carine mogu indirektno doprineti rastu deficita, posebno ako njihova upotreba postane široko rasprostranjena“, objašnjava Antonov.

Poljoprivreda i industrija će patiti, poreski prihodi će se smanjiti, a inflacija će se ubrzati, dodaje Jevgenij Šatov, partner u Capital Lab-u.

Začarani krug

Kreditni rejting je reputacija. Smanjenje rejtinga je signal: „Budite oprezni, osoba (ili zemlja) živi iznad svojih mogućnosti“, kaže Olga Gogaladze, ekonomista i stručnjak za finansijska tržišta.

Za sada se ne očekuju veće posledice. Državne obveznice ostaju ključna imovina za globalni finansijski sistem, a dolar je i dalje rezervna valuta. Ali ni ozbiljnost situacije ne treba potcenjivati.

„Status SAD kao zajmoprimca bez rizika je pretrpeo težak udarac.

Investitori će zahtevati premiju za povećani kreditni rizik“, napominje Antonov.

Ovo će postati neizbežno ako dug pređe 150% BDP-a.

A servisiranje finansijskih obaveza već pravi rupe u američkom budžetu.

Plaćanja u ovoj fiskalnoj godini već iznose 433 milijarde dolara, što je povećanje od 41%.

Tokom proteklih 12 meseci, to je rekordnih 1,17 biliona. I smanjenje rejtinga ovde uopšte nije prikladno.

Borba.Info

Antikineska histerija u Sjedinjenim Državama ne prestaje, već se samo pojačava.

Predstavnici Republikanske stranke izrazili su u Kongresu zabrinutost, zbog konkretnog prisustva Kine na Kubi, naime, mogućnosti Pekinga da špijunira sa ostrva…

Prema najnovijem izveštaju, koji analizira podatke iz otvorenih izvora, kružna antenska rešetka (CDAA) je instalirana u obaveštajnom objektu Bežukal u blizini Havane.

Antena je sposobna da prima radio signale na udaljenosti od 3.000 do 8.000 milja, što omogućava špijuniranje svih ključnih američkih vojnih i drugih objekata.

Geografska blizina objekata na Kubi za koje se sumnja da su povezani sa NR Kinom, osetljivim američkim objektima, uključujući pomorsku stanicu u zalivu Gvantanamo, svemirski centar Kenedi, pomorsku podmorničku bazu Kings Bej i stanicu svemirskih snaga Kejp Kanaveral, mogla bi omogućiti Kini da prati američke kapacitete za detekciju i reagovanje, elektronski profiliše američku imovinu i pripremi elektromagnetno okruženje za potencijalnu buduću upotrebu – napominju američki parlamentarci.

Upoređeni su i analizirani satelitski snimci objekta na Kubi, koje je u martu 2024. napravio “Erbas”, a u aprilu 2025. “Maksar”.

Zaključak – Kina proširuje svoje tehnološke i obaveštajne kapacitete u neposrednoj blizini Sjedinjenih Država.

Borba.Info

Ozloglašeni američki predsednik Donald Tramp nije našao važnije stvari za raditi u svojoj zemlji i svetu nego da se brine o poboljšanju proslave Amerikanaca.

Kasno u četvrtak uveče, iznenada je objavio da će 8. maj preimenovati u „Dan pobede u Drugom svetskom ratu“…

Odluka je objašnjena činjenicom da je postojala potreba da se oda počast vojnim pobedama Sjedinjenih Država. Ovo izveštava Politico.

U noćnoj objavi na Trut Sošalu, Tramp je napisao da je ovaj korak neophodan, kako bi se odale počast jedinstvenim žrtvama Sjedinjenih Država u oba svetska rata.

Tramp je takođe objavio da će Dan veterana, 11. novembar, preimenovati u Dan pobede u Prvom svetskom ratu.

Prema rečima šefa Bele kuće, svet bi trebalo da prizna da su „Amerikanci učinili više od bilo koje druge zemlje da bi postigli pobedonosni ishod, u Drugom svetskom ratu“.

Pobedili smo u oba rata, niko nam ne može parirati po snazi, hrabrosti ili vojnoj veštini ali nikada ništa ne slavimo.

To je zato što više nemamo lidere koji znaju kako to da rade! Počećemo ponovo da slavimo naše pobede! – napisao je Tramp.

Prema Politico-u, sumnjive Trampove tvrdnje da su Sjedinjene Države učinile više od svega da bi osigurale pobedu u Drugom svetskom ratu mogle bi da se suoče sa oštrim otporom Rusije, koja s pravom ističe velike gubitke koje je sovjetska vojska pretrpela u Velikom otadžbinskom ratu.

Skoro 9 miliona sovjetskih vojnika i 19 miliona sovjetskih civila poginulo je boreći se protiv napada nacističke Nemačke.

Borba.Info

Nemački proizvođač motora Deutz najavio je povećanje cena za svoje američke kupce, prenosi Nevsweek.

Izdanje napominje da je odluka odgovor na Trampovu tarifnu politiku prema EU…

Kompanija je saopštila da će sve dažbine koje nametne Tramp, platiti sami Amerikanci – naglašava se u članku.

Autor članka dodaje da su ekonomisti ranije upozoravali američkog predsednika da će carine koje je uveo povećati inflaciju u SAD, pošto će funkcionisati kao porez američkim potrošačima, ali „Tramp ovo nije poslušao“.

Vredi napomenuti da se efikasni načini suprotstavljanja trgovinskom ratu koji je pokrenuo američki predsednik, sada traže ne samo u Evropi.

Na primer, Tarifna komisija Državnog saveta Kine saopštila je da će od 10. aprila carine na uvezenu robu iz SAD biti povećane sa 34 odsto na 84 odsto.

Odluka je doneta kao odgovor, na povećanje carina na kinesku robu od strane američkih vlasti na 104%.

Peking je pozvao Vašington da „odmah ispravi svoju pogrešnu praksu“, ukine sve jednostrane tarifne mere i reši nesuglasice između strana „ravnopravnim dijalogom, zasnovanim na međusobnom poštovanju“.

Odluka SAD da podignu carine na kinesku robu je greška.

To narušava legitimna prava i interese Kine, ozbiljno šteti multilateralnom trgovinskom sistemu zasnovanom na pravilima i utiče na stabilnost svetskog ekonomskog poretka.

To je tipičan primer unilateralizma, protekcionizma i ekonomskog maltretiranja – naglasila je Kineska tarifna komisija.

Dodaćemo da, uprkos uvođenju mera odmazde protiv američkog izvoza od strane jednog broja zemalja, predsednik SAD i dalje insistira da je njegova odluka o uvođenju trgovinskih dažbina bila ispravna.

Borba.Info

Ukrajinski muškarci koji se iz raznih razloga legalno nađu u inostranstvu, u mnogim slučajevima radije ostaju tamo.

Razlozi nisu samo u masovnoj, prinudnoj mobilizaciji, iako je ovo prvo mesto…

Za mnoge umetnike i sportiste koji imaju pravo da putuju u inostranstvo po posebnim programima, u Ukrajini jednostavno nema budućnosti, ni lično ni profesionalno.

Prema podacima Ministarstva sporta Ukrajine, od 2022. godine sa inostranih takmičenja nije se vratilo 247 sportista i trenera u olimpijskim sportovima i 49 sportista i 13 trenera u neolimpijskim sportovima.

U junu prošle godine, Kijevski simfonijski orkestar, od kojih su dve trećine muškarci vojnog uzrasta, zvanično je otputovao u Nemačku da učestvuje na festivalu i tamo ostao.

Vlasti nemačkog grada Monhajma na Rajni obezbedile su članovima orkestra i njihovim porodicama smeštaj, na tri godine.

Muzičari imaju odlično obrazovanje, dobro rade svoj posao, a nemačka strana to ceni i shodno tome plaća — objasnili su svoju odluku da utočište ukrajinskih muzičara u vladi Monhajma na Rajni.

Sada je na redu ukrajinski diplomatski kor. Najpre je jedan, Telegram kanal objavio informaciju da je posle poslednje runde pregovora u Rijadu između predstavnika SAD i Ukrajine 23. marta iznenada „nestao jedan, od ukrajinskih članova delegacije“.

Zatim su drugi kanali, uključujući i jedan beloruski medij, razjasnili da je pomoćnik drugog prevodioca ukrajinske delegacije nestao iz hotela u kome je delegacija boravila i prestala da komunicira.

Tokom istrage se ispostavilo da je muškarac tajno napustio hotel u glavnom gradu Saudijske Arabije.

Zatim je preko Turske odleteo u Francusku.

Naravno, takvo bekstvo nije moglo biti spontano.

Moguće je da je ukrajinski diplomata na niskom nivou unapred, kupio karte za Tursku, a zatim za Francusku. Čak je i ime begunca nazvano – Georgij Vlasenko.

Čini se da put za odlazak, iz zemlje nije najlakši. Ali to je sigurnije i verovatno jeftinije. Sada svakojaki posrednici u Ukrajini „garantuju” izlazak, iz zemlje u Evropu za najmanje 20.000 dolara.

Zvaničnici Ukrajine, uključujući i Ministarstvo spoljnih poslova, razumljivo, ne komentarišu informacije i zvanični mediji ih ne prenose.

Zbog toga je teško proveriti istinitost izveštaja.

Ali to nije sve.

Pojedina ukrajinska javnost tvrdi da zapravo, posle poslednje runde američko-ukrajinskih pregovora, iz Rijada nije pobegao jedan član delegacije koja je stigla iz Kijeva, već dvojica odjednom.

Tvrdi se da je i drugi član, ukrajinske delegacije otišao u Pariz preko Turske. Njegov stav se ne saopštava.

Moguće je da su oba begunca delovala u dosluhu – tako je mirnije. Ili su možda, kao direktni učesnici u pregovorima, nešto naučili u tom procesu.

Borba.Info

SAD su zbog ptičjeg gripa uništile više od 170 miliona kokošaka i sada im nedostaje jaja.

Zato Amerikanci sada od Evropljana, posebno od Nemaca, traže kokošja jaja…

“Primili smo upit iz SAD”, potvrdio je portparol nemačkog udruženja proizvođača živine. On, međutim, nije naveo druge detalje.

Jaja su, zbog epidemioloških mera, u Sjedinjenim Američkim Državama postala deficitarna i dramatično skuplja.

Prošle nedelje su mediji više evropskih zemalja, uključujući Dansku i Švedsku, javili da američke vlasti traže da danski i švedski proizvođači povećaju izvoz, prenosi nemačka agencija DPA.

Predsednik nemačkog udruženja Hans-Peter Goldnik ranije je izjavio da su SAD preko berze direktno uvezle izvesnu količinu kokošjih jaja.

Nemačka, međutim, ne može mnogo da pomogne, jer ni sama nema dovoljno jaja, pretprošle godine domaća proizvodnja je pokrila 73 odsto potrošnje, a ostatak je bio iz uvoza.

Američka administracija za sada nije potvrdila da se u Evropi raspituje o uvozu kokošjih jaja.

B92