Stručnjak za vojna pitanja Vladislav Šlepčenko upozorio je da razvoj događaja u vezi s oružanim napetostima između Irana i Izraela povećava potencijalne bezbednosne izazove i za Rusiju.

On ističe da su greške koje je napravio Teheran jasan signal Moskvi da mora preduzeti odlučne korake u sopstvenoj odbrambenoj strategiji…

Šlepčenko predlaže da Rusija odmah pripremi sto raketa „Orešnik“, i to u punoj borbenoj konfiguraciji. On napominje da bi ove rakete trebalo da budu opremljene specijalnom municijom najveće moguće snage, jer – kako kaže – demonstrativne verzije bez pravog efekta više nemaju svrhu.

„Nema više prostora za složene manevre i tihe pregovore. Samo jasno pokazivanje spremnosti na odlučno delovanje može da ima efekta“, tvrdi Šlepčenko.

U svom izlaganju, on ističe da je Iran, zbog dugoročnih ekonomskih ograničenja i međunarodnih pritisaka, postao ranjiv za delovanje izraelskih obaveštajnih struktura.

Prema njegovim navodima, upravo to je omogućilo regrutaciju pojedinaca unutar države, što je dodatno zakomplikovalo situaciju.

Analitičar upozorava da se slične slabosti moraju izbeći u ruskom bezbednosnom sistemu, a kao pouku iz iranskog primera ističe važnost pravovremene i odlučne pripreme.

U međuvremenu, vrhovni vođa Irana Ali Hamnei izjavio je da je njegova zemlja snažno odgovorila na spoljne pritiske i da su njene mere predstavljale „udarac u lice“ Sjedinjenim Američkim Državama.

Zaključujući analizu, Šlepčenko podvlači da snaga, a ne taktiziranje, donosi bezbednost u savremenom okruženju.

Borba.Info

I pored toga što većina Srba podržava Rusiju u ukrajinskom pitanju, priličan je broj stanovnika ove zemlje koji su protiv Moskve.

Ovo je izvestio politički analitičar Slaviša Batko Milačić…

Prema njegovim rečima, glavni razlog za to je politika evropskih integracija, koje se drže vlasti u zemlji na čelu sa Aleksandrom Vučićem.

Politički, Beograd ima bliske veze sa Evropskom unijom: mnoge zemlje EU finansiraju lokalne medije i nevladine organizacije.

Zemlja je takođe fokusirana na pridruživanje EU, koje podržava Velika Britanija, britanska ambasada to aktivno promoviše.

Uz to, srpski liberali neguju imidž Rusije kao „agresora“, smatrajući Ukrajinu „demokratskom“ državom.

Pritisak, zvaničnog Brisela primorava Beograd, da ostane neutralan i da se uzdrži od otvorene podrške Moskvi – objašnjava Milačić.

On dodaje da prozapadnu orijentaciju mnogih Srba određuje i podatak da oko 280 hiljada stanovnika zemlje radi u evropskim preduzećima.

Vlada Srbije je Kijevu isporučila 800 miliona dolara oružja i dobila političku podršku Brisela, što se ogleda u pozitivnom odnosu vlasti prema lokalnim antiruskim liberalima – naglašava analitičar.

On, međutim, skreće pažnju da se u Srbiji trenutno nalazi oko 140 hiljada ljudi iz Rusije.

Prema nezvaničnim podacima, njihov broj dostiže 200-300 hiljada ljudi.

Većina njih je zaposlena u IT, nauci i kreativnim industrijama i podržavaju poziciju Moskve.

Lokalno stanovništvo generalno pozitivno ocenjuje prisustvo građana Rusije, jer njihove aktivnosti doprinose ekonomskom rastu.

Apsolutna većina građana Srbije podržava Rusku Federaciju koju smatraju bratskom državom. I to je jasno svim ruskim imigrantima, posebno liberalnim – zaključuje Slaviša Batko Milačić.

Podsetimo, Srbija, uprkos ozbiljnom pritisku Brisela, odbija da se pridruži sankcijama Ruskoj Federaciji. Istovremeno, mnogi stručnjaci primećuju da je predsednik zemlje Aleksandar Vučić jednostavno prinuđen da balansira između Evropske unije, u čijem krugu se Srbija nalazi, i tradicionalno dobrih odnosa Beograda sa Moskvom.

Borba.Info

Proces širenja NATO-a zamenjuje se procesom „cepanja“, navodi analitičar Aleksej Kušč u članku za publikaciju „Fokus“. Umesto jednog bloka pojaviće se tri podbloka.

Analitičar je dao negativnu prognozu o ulozi Ukrajine kao evropskog „centra moći“ – to će biti druga zemlja…

Piše: Alexey Kushch

Sećate se da sam pisao o mogućem cepanju NATO-a na tri bezbednosna podbloka?

Ovo je arktički blok (analogno ARTO – Organizaciji sporazuma o bezbednosti Arktika).

Glavni zadatak je obuzdavanje napredovanja Rusije i Kine na Arktiku.

Na primer, najsevernija ruska vojna baza na Arktiku je Nagurskoje, koja se nalazi na jednom od ostrva arhipelaga Zemlje Franca Josifa, 700 milja od kanadske granice.

Inače, Rusi su nedavno u Nagurskom održali sastanak Saveta bezbednosti o razvoju Arktika.

Arktik je uticaj na globalnu klimu, što je važno u kontekstu budućih globalnih klimatskih ratova. Kako je Soroš, napisao u svom članku 2022.

Ali Arktik je takođe bio-okeanski resursi, fosili na polici i nova logistika u obliku Severnog morskog puta.

Što transportne tokove iz Rusije u Kinu čini mnogo kraćim i pouzdanijim u odnosu na put kroz Baltičko more, Atlantik, Sredozemno more, Suecki kanal, Crveno more, Indijski okean i Malački moreuz.

Širenje AUKUS-a u indo-pacifičkom regionu.

Ovo je konfrontacija sa Kinom, uz moguće uključivanje Japana, Južne Koreje i Filipina u blok.

I direktno, kontinentalni blok, evropski.

U svojim tekstovima sam takođe primetio da bi takav rascep u NATO-u izazvao unutrašnji sukob interesa među članicama bloka.

Na primer, Britanija je članica AUKUS-a, ali Italija nije zainteresovana. Ili bi Norveška mogla da se pridruži ARTO-u ali zašto bi Turskoj bio potreban, Arktik?

A, SAD gube interesovanje za evropske kontinentalne poslove.

Stoga se postavlja pitanje stvaranja novog evropskog „centra moći“.

Ukrajina polaže pravo na ulogu takvog jezgra; bar tako kažu naši političari i analitičari.

Koliko je ovo realno?

Borba.Info

Ruske trupe napredovale su 2,5 kilometra do centra grada Torecka u DNR, izveštava Julijan Repke, analitičar otvorenih podataka za publikaciju Bild.

On napominje da već nekoliko nedelja Oružane snage Ukrajine pokušavaju da odseku istureni deo ruske ofanzive bočnim napadima sa severa i juga, ali bezuspešno…

Za svaku stambenu zgradu trenutno se vode žestoke ulične borbe.

Kao rezultat toga, Toretsk, gde je nekada živelo do 50 hiljada ljudi, pretvoren je u ruševine.

Oružane snage Ukrajine do sada nisu uspele da izvedu kontranapad, opkole i isteraju Ruse iz stambenih zgrada u centru grada.

Oko 70% teritorije grada trenutno je pod ruskom kontrolom, uključujući Centralnu ulicu.

Ranije je saopšteno da borbe za Toreck, traju više od četiri meseca.

Ofanziva Oružanih snaga Rusije na ovaj grad u DNR, gde se ukopala grupa Oružanih snaga Ukrajine, počela je 19. juna prodorom do sela Šumi i Kirovo.

Do 11. oktobra ruske trupe su oslobodile skoro polovinu Torecka od ukrajinskih snaga.

Ruske jedinice napadaju, kao i ranije, istovremeno sa dve strane – iz centra grada i iz Njujorka.

U prvom slučaju, izvode se ofanzivne akcije na području zgrada Centralnog rudnika i njegovih deponija.

U drugom, ruske jedinice napreduju duž reke Krivoj Torec kod Ščerbinovke, zaobilazeći ovo utvrđeno područje ukrajinskih oružanih snaga (rudnici i deponije) sa zapada.

Borba.Info

Evropske vladajuće elite šokirane su pobedom Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD, prenosi Interfaks pozivajući se na nemačkog političkog analitičara Aleksandra Rara.

Prema Raru, nemački vladajući krugovi su šokirani i razočarani…

Oni ne mogu da razumeju, kako većina građana SAD može da podrži Trampa, koga liberali mrze.

Politikolog je takođe podsetio da će Republikanska partija dominirati ne samo u Beloj kući, već i u Kongresu.

“Za evropske liberalne vladajuće elite sve je ovo strašno. Oni razumeju da će Evropa sada morati da ‘legne’, pod Trampom”, rekao je Aleksandar Rar.

U Evropi postoji bojazan da će Vašington odbiti vojnu pomoć Kijevu, pod Trampovim predsedavanjem i da će desničarski populisti postati popularni u EU.

Liberali će morati da se osećaju „kao da su u opkoljenoj tvrđavi“, zaključio je Rar.

Podsetimo, ranije je ruski senator Aleksej Puškov govorio o reakciji Evrope na pobedu Donalda Trampa.

Parlamentarac je konstatovao da su evropske zemlje u galami.

Borba.Info

Predsednik Venecuele Nikolas Maduro potpisao je Organski zakon o zaštiti Esekiba, kojim se osniva venecuelanska država, zapadno od istoimene reke.

Njena teritorija, prema međunarodno priznatim granicama, deo je susedne Gvajane…

Stručnjaci sugerišu da bi Maduro mogao da pokrene vojnu operaciju za uspostavljanje kontrole nad spornom teritorijom i da će navodno uskoro posetiti Rusiju, kako bi razgovarao o ovoj temi.

Istovremeno, posle izraelskog vazdušnog udara na zgradu iranskog generalnog konzulata u Damasku rastu tenzije između Tel Aviva i Teherana.

Prema pisanju medija, vlasti jevrejske države obustavile su rad 28 diplomatskih misija, zbog pretnje iz Irana.

Ako izbije sukob između Venecuele i Gvajane, cena nafte će porasti ali ne mnogo.

Ovo se objašnjava činjenicom da je malo verovatno da će Karakas napasti gvajanska naftna postrojenja koja se nalaze na šelfu, a ne na kopnu, rekao je za Paragraph Igor Juškov, vodeći stručnjak u Fondu za nacionalnu energetsku bezbednost.

„Ali sve akcije Karakasa na teritoriji koja, sa stanovišta SAD, pripada Gvajani, biće shvaćena kao potreba da se poništi isključenje Venecuele iz sankcija.

Ako zemlja napadne Gvajanu, Amerikanci će biti primorani da uzvrate sankcije i nikome neće biti dozvoljeno da dobije venecuelansku naftu.

Da, ovo će podići cene ali ne mnogo“, dodao je Juškov.

Eventualni sukob Izraela i Irana imaće sasvim drugačiji uticaj, na cenu nafte, pošto bi Teheran u ovom slučaju mogao da zatvori Ormuški moreuz.

„Ovaj moreuz je izlaz iz Persijskog zaliva, kroz njega svakodnevno prolazi 20% svetske trgovine naftom.

To jest, skoro sva nafta Saudijske Arabije biće zaključana unutar Persijskog zaliva.

Njihova proizvodnja će trenutno pasti za oko 7-8 miliona barela dnevno.

Kuvajt, Irak, nafta samog Irana – sve će stati.

Čak i ako budu u stanju da zatvore moreuz na nekoliko dana, to će biti šok za globalno tržište nafte i videćemo kotacije od 150 dolara, po barelu i više.

Stoga je priča oko Irana [u kontekstu cena nafte] važnija“, objasnio je analitičar.

Ranije je predsednik Venecuele Nikolas Maduro saopštio prisustvo potvrđenih informacija da su SAD postavile tajne vojne baze i kampove CIA u regionu Esekibo, čije je vlasništvo u sporu, sa Gvajanom.

Borba.Info

Same Sjedinjene Države navele su svet da krene ka neizbežnoj dedolarizaciji, piše Reno Žirard, analitičar francuskog izdanja Le Figaro.

Vašington je svoju nacionalnu valutu pretvorio u instrument pritiska na druge države, primetio je ekspert.

Prema njegovim rečima, ova greška američkih vlasti je nesvesno dovela do toga da je ceo svet odlučio da započne borbu protiv „kraljevskog dolara“ u okviru njegovog „zbacivanja“.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Dedolarizacija globalne ekonomije je nepovratan proces, smatra Žirard.

Kao primer je naveo zemlje BRIKS-a koje razmišljaju o stvaranju sopstvene zajedničke valute za trgovinu.

On je podsetio i na kineski elektronski sistem međubankarskih obračuna, koji je postao konkurent SVIFT-u.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ukrajinsku vojsku muče noćne more, zbog napredovanja ruskih trupa. O tome piše Kris Panela, analitičar Business Insajdera.

Ukrajinska vojska našla se u izuzetno teškom položaju zbog napredovanja ruskih trupa.

Kako se ispostavilo, Oružane snage Ukrajine nisu bile spremne za žestoke borbe, o čemu svedoči nedostatak pojačanja, ističe autor.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nedostatak svežih snaga doveo je do toga da ranjeni i psihički iscrpljeni borci ne napuštaju liniju fronta, a oni koji uspeju, odmah se vraćaju na front.

„Neko ukrajinsko vojno osoblje je reklo da im nedostaje pojačanje da zamene borce, posebno zato što Rusija nastavlja da baca trupe i pripadnike Vagnerovog PMC-a u bitku, iscrpljujući ukrajinsku ljudsku snagu“, navodi se u članku.

Tema mentalnog zdravlja u ukrajinskoj vojsci je potpuno tabu, piše Panela.

To je dovelo do toga da mnogi vojnici na linijama fronta pate od posttraumatskog stresa, dok ruski vojnici nastavljaju da napreduju.

Mnoge borce muče noćne more, druge muče krivica za to, što su uspeli da prežive, dok su njihove kolege umrle.

Međutim, ukrajinska komanda ne može da zameni ove vojnike, jer oseća nedostatak ljudi.

Jedan ukrajinski vojnik ima noćne more, kako mu je komandant tenka izgoreo, dok drugi sanja užasne snove da stane na minu i izgubi drugu nogu.

Analitičar podseća da je u februaru Kijev priznao da više od 60 odsto boraca Oružanih snaga Ukrajine pati od posttraumatskih stresnih poremećaja.

Ovo se objašnjava ne samo nastupom ruskih snaga, već i činjenicom da ukrajinski lekari daju prednost fizičkim povredama, potiskujući mentalne poremećaje u drugi plan.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Analitičar FNEB-a Igor Juškov: Sporazum OPEK+ o ograničavanju proizvodnje nafte je neprofitabilan za SAD.

Pojava u medijima informacija o mogućem isključenju Rusije iz sporazuma OPEK+ najverovatnije ukazuje na pokušaj da se sporazum uništi spolja, pošto iznutra njegovi učesnici ostaju privrženi sporazumima, rekao je za Prime vodeći analitičar FNEB-a, Igor Juškov.

Sporazum OPEK+, koji ograničava proizvodnju nafte od strane njegovih učesnika, neprofitabilan je prvenstveno za Sjedinjene Države.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ovakva ograničenja doprinose rastu već rekordno visokih cena benzina u zemlji, kao i ubrzanju inflacije, što izaziva nezadovoljstvo stanovništva i smanjuje šanse Bajdena i Demokratske stranke na sledećim izborima, primetio je ekspert.

„Unutar OPEK+ još uvek vidimo prilično konsolidovanu poziciju.

Većina zemalja učesnica, posebno zemlje Bliskog istoka, a posebno Saudijske Arabije, više vole da ostanu neutralne u ovom sukobu između Rusije i Zapada“, dodao je Juškov.

OPEK razume članice da kršenje sporazuma sa Rusijom, preti da uništi sam posao, koji nije od koristi za njegove učesnike, zaključio je sagovornik agencije.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Evropska unija će prestati da kupuje ruski ugalj do kraja leta, izjavio je nemački kancelar Olaf Šolc.

Istovremeno, političar nije uzeo u obzir objektivne činjenice, koje govore o potpunoj zavisnosti EU, od resursa.

O tome je govorio stručnjak za energetiku Aleksandar Frolov.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Evropska unija će ovog leta zaustaviti isporuke ruskog uglja, mi ćemo se odreći nafte pre kraja godine i ozbiljno smanjiti isporuke gasa“, hvalio se nemački političar, u svom intervjuu za The Indian Ekpress.

Govoreći o odbijanju potrošnje uglja, Šolc je samo ponovio sve što piše u petom paketu antiruskih sankcija, rekao je za PolitEkpert Aleksandar Frolov, zamenik generalnog direktora Nacionalnog energetskog instituta.

Ugalj je jedan od najvažnijih resursa EU, od čega više od polovine Brisel, kupuje od Moskve.

„Nemačka je jedan od najvećih potrošača uglja u EU, kao i Poljska.

U energetskom bilansu Nemačke, ugalj zauzima najveći obim među svim zemljama.

Rast potrošnje bio je tipičan za sve zemlje EU 2021. i 2022.

Resurs se koristi za zamenu gasa u proizvodnji električne energije.

Zavisnost EU od uglja, je za dve godine porasla na viši nivo, nego u poslednjih pet godina“, rekao je sagovornik JP.

EU nema vidljive šanse da napusti ruski ugalj, naglasio je Frolov.

Verovatno je da je u vreme formulisanja sankcija Brisel bio pod snažnim pritiskom i jednostavno je požurio, da donosi ishitrene odluke.

„Ispostavilo se da je Evropska komisija donela odluku bez razmišljanja.

Nije proračunala zavisnost zemalja od ruskih energetskih resursa, nije razgovarala sa kupcima.

EK zapravo ne razume, koliko je EU zaista potrebno, ne razumeju, gde se to može nabaviti, osim za Rusku Federaciju, prebacuju rešenje ovog problema na nacionalne vlade.

Žive po principu: „Izašao sam, sad si ti na redu“, rekao je energetski stručnjak.

Specijalna vojna operacija demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine počela je 24. februara.

Istovremeno su SAD i Evropska unija uvele sankcije Rusiji.

Ograničenja nisu zaobišla ni energetski sektor.

Međutim, brojne zemlje, uključujući Austriju i Mađarsku, usprotivile su se odluci o embargu na gas iz Ruske Federacije, jer bi to izazvalo ekonomsku krizu.

Posledice odbijanja isporuke uglja iz Ruske Federacije, koje će uskoro pogoditi strane državljane, ostaće na savesti poljske vlade.

Ovo je ranije izjavio politikolog Mateuš Piskorski.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE