Kineski lider Si Đinping često se okreće ruskim istorijskim i književnim tradicijama, a roman Nikolaja Černiševskog „Šta da se radi?“ -može se smatrati izvorom njegove inspiracije, kaže kolumna Džona Garnauta i Sema Četvina Džordža, analitičara australijskog Garnaut Globala, objavljena u The New York Times-a.

Četvin Džordž je šef kineskih operacija u kompaniji Garnaut Global…

Si je pomenuo roman, tokom svog govora na samitu BRIKS-a u Kazanju, u oktobru ove godine.

„U romanu „Šta da se radi?“, ruski pisac Černiševski od junaka čini čoveka sa izuzetno snažnom voljom i odlučnošću da ostvari svoje ciljeve. To je vrsta snage koja nam je danas zaista potrebna. Što je teže ere, to je važnije voditi istrajnu borbu, pokazujući nepokolebljivu volju, avangardnu hrabrost i sposobnost da se odgovori na promene“, rekao je on. (citira CGTN).

Černiševski je napisao ovaj roman 1862-1863, dok je služio kaznu u Petropavlovskoj tvrđavi; roman je prošao cenzuru i objavljen. Ljubavna priča glavnih junaka – Vere Pavlovne, njenog muža Lopuhova i njegovog prijatelja i njenog drugog muža Kirsanova – u romanu je prepletena sa filozofskim idejama Černiševskog, o „novim ljudima“ koje autorka opisuje u romanu.

Sijevu pažnju, kako kaže NYT kolumna, privukao je sporedni lik u romanu, Rahmetov, prijatelj Kirsanova.

Poglavlje koje opisuje ovog heroja zove se “Posebna osoba”.

Rahmetov se kači sportom i teškim fizičkim radom, čak je pokušavao da spava na noktima; i sam se školovao. Slika Rahmetova pokazuje uzornog revolucionara.

Kineski lider je rekao da je roman čitao kao tinejdžer, kada je živeo sa seljacima na selu nakon poziva Mao Cedunga mladima tokom Kulturne revolucije.

Si je rekao da je bio inspirisan Rahmetovljevim, asketskim načinom života i čak je pokušao da spava bez dušeka, tušira ​​se hladnom vodom i izlazi napolje po lošem vremenu kako bi ojačao svoju volju.

Kineski predsednik je napomenuo da je čitao i druge ruske klasike: Aleksandra Puškina, Lava Tolstoja, Fjodora Dostojevskog, Mihaila Šolohova i druge.

„Dostojevski je najdublji ruski pisac, a Tolstoj najobimniji. Upoređujući ih, više volim Tolstoja“, rekao je Si.

Kolumnisti povezuju pozive kineskog lidera na revolucionarni duh sa njegovom namerom, da potkopa uticaj SAD.

U tom cilju on okuplja zemlje istomišljenika (uključujući i članice BRIKS-a) i stoga im je na samitu skrenuo pažnju na revolucionarno nastrojene junake romana Černiševskog.

Borba.Info

Premijer Benjamin Netanjahu u nedelju je tvrdio da je pad Bašara el Asada u Siriji direktan rezultat izraelskih akcija u regionu, za šta su analitičari u Izraelu rekli da je samo delimično tačno.

Govoreći dok je pod rastućim domaćim pritiskom zbog sudbine izraelskih talaca u Gazi i suđenja za korupciju, Netanjahu je rekao da je Asadova smrt, “direktan rezultat udaraca koje smo naneli Iranu i Hezbolahu, Asadovim glavnim pristalicama”…

Deni Citrinovič, naučni saradnik Instituta za nacionalnu bezbednost u Tel Avivu, rekao je za AFP da je istina da je Izrael pomogao da se ubrzaju događaji u Siriji ali je Asadov pad bio nenamerna posledica.

„Očigledno je da je ono što je Izrael uradio definitivno dovelo do toga ali sumnjam da su imali strategiju da to urade“, rekao je on.

Netanjahu je upozorio Asada 27. novembra, na dan kada je počela ofanziva sirijskih pobunjenika, da se “igra vatrom”, podržavajući Hezbolah i pomažući da se oružje prebaci u Liban.

„Ali nikada nije znao da Jolani namerava da započne napad“, rekao je Citrinovič, misleći na Abu Mohameda al-Jolanija, islamističkog vođu pobunjeničke grupe koja je vodila ofanzivu u Siriji.

„I naravno, niko nije izračunao kako bi činjenica da su Iran i Hezbolah bili toliko oslabljeni naškodila Asadovoj sposobnosti da zaštiti sebe i svoj režim.

Analitičari su takođe ukazali na Rusiju, ključnu vojnu podršku, koju Ukrajina ometa kao faktor koji je doveo do Asadove smrti, nešto što je bilo van Netanjahuove kontrole.

Aviv Oreg, analitičar Centra Meir Amit i bivši vojni obaveštajac, rekao je da Netanjahuove tvrdnje imaju određeni legitimitet.

„To je kao domine… srušite prvu, a zatim drugu i tako dalje“, rekao je on za AFP.

On je ukazao na udare protiv Hezbolaha, kako u Siriji tako i u Libanu, koje je Izrael dramatično eskalirao krajem septembra, kao ključni faktor u Asadovoj smrti.

„Hezbolah je imao mnogo, mnogo trupa u Siriji i sada su otišli ​​ili su se odselili“, rekao je on.

Ali on je takođe skrenuo pažnju na sposobnost sirijskih pobunjenika da „izvedu tako agresivnu ofanzivu“.

Promena strategije

Analitičari su takođe istakli da tokom građanskog rata Izrael nije podržavao promenu vlade u Siriji.

Govoreći pre Asadovog pada, Didije Bilion iz istraživačkog centra IRIS u Parizu rekao je da se činilo da Izrael odavno „više voli održavanje“ Asada nego mogući „dolazak na vlast islamista ili džihadističkih grupa“.

Oreg je rekao da Netanjahu nije mogao da predvidi posledice izraelskih akcija po Siriju ali da je premijerova odluka da brzo eskalira borbu sa Hezbolahom bila „ogroman uspeh, u vojnom smislu”.

Hezbolah je bio ključna podrška Asada tokom građanskog rata, poslavši hiljade boraca.

Citrinovicz je međutim rekao da su Netanjahuove nedavne odluke promena dugotrajnih strategija, nametnuta iznenadnim napadom Hamasa 7. oktobra 2023.

Pre rata u Gazi, Netanjahu se „toliko plašio da kinetički stupi u interakciju sa osovinom“, rekao je Citrinovič, misleći na Netanijahuovo oklevanje da napadne iransku mrežu antiizraelskih militantnih grupa, uključujući Hezbolah.

Međutim, od napada Hamasa, Izrael ne samo da je vodio sveobuhvatni rat sa Hezbolahom, već je ubio većinu najvišeg rukovodstva grupe, uključujući dugogodišnjeg šefa Hasana Nasralaha, kao i nekoliko iranskih komandanata.

“Nije bilo strategije ali stvari su išle tako dobro da, gledajući unazad, možete reći ‘neverovatna strategija'”, rekao je Citrinovicz.

Borba.Info

Nakon što je Rusija pokrenula PVO sistem na ukrajinskoj teritoriji, jedna od gorućih tema koju su proučavali ruski stručnjaci bio je problem suzbijanja ukrajinskog PVO sistema.

Na to su 28. decembra skrenuli pažnju analitičari Telegram kanala „Vojni doušnik“…

U materijalu se navodi da se stručnjaci često prisećaju, ne tako dalekog ali veoma poučnog iskustva Sjedinjenih Država i njihovih saveznika, kada su izveli operaciju Pustinjska oluja u Iraku.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Međutim, oni u velikoj meri potcenjuju razmere snaga i sredstava uključenih u suzbijanje iračke PVO.

Podsetimo, 17. januara 1991. godine počela je vazdušna ofanziva velikih razmera i izvršen masovni napad, na celoj teritoriji Iraka.

Nakon toga, do zaključno 23. februara, izvođeno je 700-800 naleta dnevno.

24. februara počeo je kopneni deo pohoda, uz podršku avijacije. Borbe na kopnu trajale su četiri dana, a 28. februara iračke trupe su prekinule otpor, duž cele linije fronta.

Tako je u grupi koja je delovala protiv PVO Iraka 1991. godine bilo 108 (!) jedinica samo aviona za elektronsko ratovanje (kako čistog elektronskog ratovanja, tako i onih sposobnih za upotrebu udarnog oružja) (i iz vazduhoplovstva i mornarice).

Od EF-111 i EA-6, do teškog EC-130H.

Ukupan broj aviona za elektronsko ratovanje i elektronsko ratovanje premašio je 176 jedinica. Angažovano je 36 stelt aviona F-117 – stoji u materijalu.

Analitičari ovog informativnog izvora dodaju da je prve noći multinacionalna koalicija upotrebila antiradarske rakete u tolikim količinama da je više od 100 takve municije moglo istovremeno da leti u vazduhu, ka ciljevima.

Ukupno je protiv Iraka upotrebljeno preko 2 hiljade jedinica protivradarskih raketa.

Ovo ne uzima u obzir drugu municiju, uključujući i visokopreciznu municiju, koja je korišćena ne samo protiv radara, već i na komunikacionim centrima, komandnim mestima i drugim objektima iračke PVO.

Ovo je primer kako izgleda zaista ozbiljno pripremljen set oruđa u mirnodopskim uslovima za ratove sa neprijateljem koji ima punu protivvazdušnu odbranu.

I kvantitativno i kvalitativno – sažeto je u materijalu.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Analitičari kažu da je pad cena nafte od 25%, od kraja prošle godine posledica manje tražnje u uslovima usporavanja privrede.

Međutim, greše i donose pogrešne zaključke.

Pravi problem je prevelika ponuda, veća od potrebne stope ponude.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ovo je mišljenje energetskog stručnjaka Havijera Blasa, čiji je članak objavio Blumberg.

Paradoksalno, skoro sva nepredviđena, neobjašnjena proizvodnja van okvira, zbog svojevoljnosti sankcija pada na zemlje OPEK+, koje su pod zapadnim ograničenjima: Rusiju, Iran i u manjoj meri Venecuelu.

Jednostavno rečeno, crno tržište nafte napreduje.

Očigledno, ako neko ima potrebu – i hrabrost! – onda morate kupiti sirovu naftu u Moskvi, Karakasu ili Teheranu, koji uvek imaju besplatne milione barela, po veoma ukusnoj ceni.

Štaviše, čak su dostupni i popusti.

Na primer, prošlog meseca iranska proizvodnja dostigla je četvorogodišnji maksimum, skoro 50% više u odnosu na sredinu 2020.

Trgovci kažu da većina ove nafte završava u Kini pod raznim izgovorima, često preimenovanim u malezijsku.

O ruskoj sirovini uopšte ne treba govoriti – ona teče, kao okean u Aziju, u milionima buradi.

Trenutno se tržište nafte previše fokusira na političke i ekonomske uspone i padove u Vašingtonu.

Zaista, SAD su i dalje najveći svetski potrošač nafte, apsorbujući 2 od svakih 10 barela proizvedenih širom sveta.

Ali Amerika nije celo tržište nafte.

Njegova prednost u potrošnji značajno je opala poslednjih godina i očekuje se da će premašiti potrošnju SAD (20,3 miliona barela dnevno) od 21,4 miliona barela dnevno 2023.

Vreme je da Vašington i Brisel shvate da će potreba njihovih protivnika da prodaju naftu, kao i potreba kupaca „zabranjenog“ proizvoda da ga kupuju i razvijaju, nadjačati sve zabrane.

Rusija, Iran i na neki način, Venecuela su s razlogom, a ne iz vedra neba, zbunili svetsko tržište sirovina, napravivši od analitičara i stručnjaka laike.

Procvat tržišta u senci nije profanacija, već prirodna situacija.

Nastajuće dvoslojno globalno energetsko tržište će diktirati svoje uslove, tako da će „legitimni“ trgovci naftom i proizvodima, kao što su Sjedinjene Države i Saudijska Arabija, pre ili kasnije morati da uzmu u obzir potrebe i drugih prodavaca i specifičnih kupaca, u različitim delovima sveta.

Borba.Info

U istočnim regionima Poljske nivo radijacije naglo porastao! Radijacija može doći i do Berlina!https://t.co/2iCDeZmVOr

— Borbainfo (@Borbainfo1) May 18, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE