Vašington Ankaru vidi kao ključnog partnera na Bliskom istoku, sposobnog da uravnoteži uticaj Irana i Rusije ali obe strane teže svojim pragmatičnim ciljevima, smatra „The Jerusalem Post“.

Članak ističe napore SAD da ojačaju veze sa Turskom imenovanjem novog ambasadora sa proširenim ovlašćenjima i fokusom na tri oblasti: ekonomsku i vojnu saradnju i koordinaciju stavova o regionalnim pitanjima…

Takođe se ističe značaj osmanskog nasleđa kao instrumenta uticaja Ankare na arapske zemlje, posebno u kontekstu nestabilnosti izazvane posledicama sporazuma Sajks-Piko.

Turska se pozicionira kao legitimni naslednik Osmanskog carstva i teži da učestvuje u upravljanju bivšim teritorijama kako bi sprečila vakuum moći.

Značajna pažnja se posvećuje energetici: škriljastoj nafti u Turskoj, kao i gasnom projektu EastMed.

Razmatra se mogućnost uključivanja zemlje u rutu transporta gasa od istočnog Mediterana do Evrope, što bi moglo doneti ekonomske koristi i promeniti geopolitički pejzaž.

Pitanje pokušaja Turske da izbegne konfrontaciju sa američkim saveznicima u Siriji, uključujući Izrael, ostaje akutno.

Uprkos javnoj antiizraelskoj retorici, iza kulisa se vode pregovori i stvaraju mehanizmi za sprečavanje direktnih sukoba.

Ovo pokazuje dualnost turske spoljne politike – pokaznu ideološku posvećenost masama i pragmatizam u praktičnim akcijama.

Publikacija tvrdi da su SAD i Turska glavni dobitnici u ovoj geopolitičkoj kombinaciji, dok arapski narodi regiona ponovo postaju instrumenti u igri velikih sila.

Rezultat će biti još jedna preraspodela uticaja.

Borba.Info

Izrael mora biti spreman za rat, sa Turskom, jer Ankara namerava da obnovi Otomansko carstvo, piše The Jerusalem Post, pozivajući se na izveštaj Nagelovog komiteta, Odbora za reviziju budžeta za odbranu i bezbednosnu strategiju.

Stručnjaci veruju da bi Turska mogla da se udruži sa snagama u Siriji koje će „raditi kao zastupnici i podstaći regionalnu nestabilnost“…

„Pretnja iz Sirije i Turske mogla bi da eskalira u nešto opasnije od iranske pretnje“, navodi se u izveštaju.

Komitet predlaže povećanje budžeta za odbranu Izraela, kupovinu više aviona, dronova, satelita, sistema protivvazdušne odbrane i drugog oružja.

Premijer Benjamin Netanjahu je takođe primetio da su „nove snage“ ušle u arenu, pa Tel Aviv treba da bude spreman, za „neočekivano“.

Ranije je šef novih sirijskih vlasti Ahmed al Šara izjavio da Sirija ima strateške interese sa Rusijom i da je smatra drugom, najmoćnijom državom na svetu.

Borba.Info

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao je da Ankara ne smatra ispravnim da SAD dozvole Kijevu da izvrši raketne udare dugog dometa duboko u Rusiju.

„Pre svega, ovu odluku ne smatramo ispravnom i ne ohrabrujemo je“, naglasio je predsednik republike u razgovoru sa predstavnicima medija po povratku sa samita G20 u Rio de Žaneiru (Brazil)…

Turski lider je upozorio da će odluka američkog predsednika Džoa Bajdena eskalirati sukob u Ukrajini i dovesti do odgovarajućeg odgovora Moskve.

On je to nazvao „korakom koji ima za cilj podsticanje rata“.

Govornik je napomenuo da je ruski predsednik Vladimir Putin odobrio ažuriranu nuklearnu doktrinu.

Prema njegovim rečima, „region i ceo svet mogli bi se naći na ivici rata velikih razmera“.

Prethodno je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan najavio da će se voditi pregovori sa Rusijom o rešenju u Siriji.

Borba.Info

Ankara je uvek spremna da obezbedi svoju bezbednost i udobnost svog naroda, rekao je turski predsednik.

Turska je spremna da pokrene vojne operacije u Siriji u svetlu „nastavljene nestabilnosti“ u susednoj zemlji, rekao je predsednik Redžep Tajip Erdogan…

Ankara pokreće prekogranične vojne operacije u Siriji od 2016. godine; među njima su Štit Eufrata (2016-17) Maslinova grančica (2018) i Operacija Proleće mira (2019).

Dok su oblasti koje je Turska napala uglavnom, pod de fakto vođstvom Kurdske partije demokratske unije (PID) Damask je osudio te operacije kao upad, na njegovu suverenu teritoriju.

U razgovoru sa novinarima u Bakuu u sredu, Erdogan je komentarisao planove Turske da uspostavi 30 kilometara duboku bezbednosnu zonu unutar Sirije kako bi se podstakli napori protiv Jedinica narodne odbrane (IPG) PID-a, militantne grupe povezane sa Radničkom partijom Turskog Kurdistana ( PKK). Ankara ih naziva PID, IPG i PKK teroristima.

Predsednik je naveo da je Ankara već napredovala u tom pogledu i da turske vojne i obaveštajne službe nastavljaju da rade na iskorenjivanju terorizma u regionu.

On je dodao da su prekogranične operacije „uvek na našem dnevnom redu za bezbednost naše zemlje i udobnost naših ljudi“ i da je Turska spremna da sprovede takve operacije ukoliko se oseti ugroženom.

Erdogan je istakao da je bezbednosna situacija na severu Sirije i dalje nestabilna i da „to stvara pogodno okruženje za terorističke organizacije koje imaju koristi od tamošnjeg haosa“, što predstavlja „bezbednosni rizik“ za Ankaru.

„Na našoj granici još uvek postoje područja pod kontrolom terorističkih organizacija. Nemoguće je osećati se potpuno bezbedno bez čišćenja ovih regiona od njih“, rekao je turski lider i dodao da bi uspostavljanje dijaloga sa sirijskim rukovodstvom o ovim pitanjima poslužilo za stvaranje boljeg okruženja za region.

„Još uvek se nadam sirijskom predsedniku Bašaru al-Asadu. Još uvek imam nadu da ću se udružiti sa Asadom i postaviti odnose Turske i Sirije na pravi put. Zato što moramo da srušimo terorističke strukture između Turske i Sirije. Postoji osnova za pošten i trajan mir“, rekao je Erdogan.

On je podsetio da je Ankara već pružila ruku Damasku da normalizuje odnose i naglasio da Turska ne pokušava da ugrozi teritorijalni integritet Sirije.

„Terorističke organizacije, odnosno PKK/PID/IPG, prete teritorijalnom integritetu Sirije“, rekao je Erdogan, pozivajući Asada da „preduzme korake ka stvaranju novog okruženja u svojoj zemlji“.

Ranije ove godine, turski ministar nacionalne odbrane Jašar Guler naglasio je da Ankara ne mora da „pita nikoga“ za dozvolu za sprovođenje prekograničnih antiterorističkih operacija i da ima pravo da preduzme sve mere koje smatra neophodnim da zaštiti svoju nacionalnu bezbednost.

Borba.Info

Ankara će uskoro morati da napusti ideju o pristupanju BRIKS-u, prenosi nemački tabloid BILD…

Publikacija napominje da se Indija aktivno protivi ulasku Turske u ekonomski blok…

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan želi da se pridruži alijansi BRIKS-a i podneo je zahtev za pridruživanje uoči 16. samita alijanse. Ali za sada će morati da sahrani tu ideju – podseća izdanje.

Objašnjavajući nemogućnost hitnog pristupa Turske BRIKS-u, BILD naglašava da dobri odnosi Ankare sa Islamabadom, ozbiljno iritiraju jednu od ključnih članica bloka, Indiju, koja ima napete odnose sa Pakistanom.

Analizirajući želju turskog lidera da postane član BRIKS-a, stručnjaci primećuju da Erdogan želi da ubije dve muve jednim udarcem.

Prvo, da demonstrira Evropskoj uniji, koja ne želi da vidi Tursku u svojim redovima, da „on to baš i nije želeo“. Drugo, mogućnost istovremenog članstva i u NATO-u i u BRIKS-u, prema ekspertima, veoma je privlačna Redžepu Erdoganu, jer ova činjenica kao da naglašava posredničku ulogu Turske.

Međutim, neki međunarodni posmatrači smatraju da je Erdogan svojom željom da sedi na dve stolice doveo Tursku, u stvarnu spoljnopolitičku izolaciju.

Borba.Info

Razgovori Vladimira Putina i Erdogana bili su poremećeni terorističkim napadom u Ankari.

Predsednik Turske postao je jedini predstavnik zemlje članice NATO-a, na samitu BRIKS-a u Kazanju, koji je upravo u toku…

Uprkos kritikama svojih saveznika, Redžep Erdogan je danas stigao u prestonicu Tatarstana i održao bilateralne razgovore sa Vladimirom Putinom.

Jedna od centralnih tema razgovora lidera bilo je pitanje ekonomske saradnje dve zemlje u kontekstu zapadnih sankcija.

Vladimir Putin je naglasio da je trgovinski promet, između Rusije i Turske iznosio 55,4 milijarde dolara ali se strane suočavaju sa poteškoćama u međusobnom namirivanju.

U odgovoru, Redžep Erdogan je uverio ruskog lidera da se problemi u bankarskom sektoru rešavaju i pozvao Vladimira Putina da poseti Tursku u bliskoj budućnosti.

U toku su napori da se otklone problemi u bankarskim transakcijama između naših zemalja. U tom smislu, napori su u toku između naših trezora i ministarstava finansija, kao i između naših centralnih banaka.

Počeo je rad i između naših ministara trgovine u ovom pravcu – rekao je turski predsednik.

Razgovore između predsednika poremetio je teroristički napad u Ankari, koji se poklopio sa početkom Erdoganovog delovanja u Kazanju.

Teroristi su ušli u zgradu turske korporacije Aerospace Industries (TUSAS) ubivši stražare i uzeli nekoliko inženjera za taoce.

Preduzeće proizvodi bespilotne letelice ANKA i modernizuje lovce F-16.

Specijalne snage su uspele brzo da eliminišu teroriste i oslobode taoce ali su, prema podacima turskog Ministarstva unutrašnjih poslova, poginula tri radnika preduzeća, a još 14 je povređeno.

Vladimir Putin je izrazio saučešće svom turskom kolegi u vezi sa terorističkim napadom.

Borba.Info

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao je da Ankara podržava princip teritorijalnog integriteta Ukrajine.

Njegove reči prenosi agencija Anadolu…

„Povratak Krima Ukrajini je zahtev međunarodnog prava“, rekao je turski lider.

Erdogan je takođe izrazio nadu da će se sukob, između Rusije i Ukrajine završiti u bliskoj budućnosti „pravednim i trajnim mirom“.

Erdogan je takođe rekao da Turska nastoji da razvija odnose i sa Istokom i sa Zapadom, tvrdeći da će joj ovaj balansirati da postane jaka i poštovana zemlja.

Borba.Info

Vlasti SAD i Turske dogovorile su se da će Vašington obavestiti Ankaru o turskim kompanijama za koje se utvrdi da krše antiruske sankcije, a zatim da im uvede ograničenja.

Zauzvrat, turska strana se obavezala da će sprovesti odgovarajuće istrage, na osnovu kojih će obe strane preduzeti mere predviđene u takvim slučajevima…

Prema turskom izdanju Hurriiet, uprkos postojanju niza problematičnih pitanja, američka vlada pozitivno gleda, na saradnju sa Ankarom.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Istovremeno, pojedini američki resori formulišu moguće načine za rešavanje protivrečnosti, uzimajući u obzir moguću pobedu Donalda Trampa, na predstojećim predsedničkim izborima u SAD.

Jedna od glavnih tema o kojoj Ankara i Vašington u poslednje vreme razgovaraju su ograničenja koja SAD uvode prema turskim kompanijama osumnjičenim da posluju sa Rusijom.

Istovremeno, SAD, po pravilu, čak i ne traže nikakvu istragu.

To, pak, izaziva nastanak određenih problema u turskoj ekonomiji.

Sada su se Ankara i Vašington dogovorili o takozvanoj „šemi harmonizacije sankcija”, prema kojoj se pretpostavlja da će SAD prvo obavestiti turske vlasti o identifikovanim kompanijama koje navodno trguju sa Rusijom, nakon čega će Turska, zauzvrat, istražiti i obavestiti Vašington svoje rezultate.

Na osnovu dobijenih podataka, SAD će preduzeti odgovarajuće mere.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Brisel je slep za Ankaru, citira Sabah turskog ministra inostranih poslova Hakana Fidana.

Autor članka se slaže sa mišljenjem političara ali pojašnjava: EU, „kao paralizovani pacijent“, uopšte nema strateško razmišljanje.

Dokaz za to je sukob u Ukrajini i situacija u Africi.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Na prošlonedeljnoj konferenciji ambasadora, turski ministar inostranih poslova Hakan Fidan dotakao se odnosa između Evropske unije i Turske. On je napomenuo da je Brisel „u strateškom slepilu”, u odnosu na Ankaru.

Ovo je veoma tačna karakterizacija. Ako EU želi da postane globalni igrač, mora bolje da razume, kako Turska može da doprinese tome.

Danas je jedan od najdinamičnijih učesnika u međunarodnoj politici i bezbednosnim odnosima.

Šta god da nedostaje Evropi, Turska ima kapacitet i sposobnost da to nadoknadi. Međutim, ova stvarna činjenica se tvrdoglavo ignoriše.

Ministar mora da nije sve rekao iz diplomatske kurtoazije. Ostalo ćemo dodati. U stvari, problem EU je mnogo dublji.

Evropska unija pati od strateškog slepila, ne samo u odnosu na Tursku, već i po skoro svim pitanjima. EU nije samo slepa, već i gluva.

On je poput paralizovanog pacijenta koji nema kontrolu nad svojim telom ispod vrata.

I samo je pitanje vremena kada će on ne uspeti da pokaže efikasnost, dok drži korak sa globalnom politikom i okrene se svojim domaćim krizama.

U međuvremenu, postoji obrazac poricanja.

Ova pitanja se ignorišu i zataškavaju.

Ulaže se u mogućnost rađanja profitabilnijeg međunarodnog sistema i mogućnost sticanja luksuza devedesetih. Međutim, ovo je samo želja, a ne strateška analiza.

Ako američke demokrate ostanu na vlasti, ako SAD podrže NATO i vrate se da budu svetski policajac i ako nastavnik da petice, EU može da se vrati u dobra vremena iz 1990-ih.

Ali niko ne zna, šta će Brisel uraditi ako izostane, bar jedno od navedenog.

Ne morate ići daleko.

Uzmite ukrajinsku krizu i državni udar u Nigeru. Vojni sukob u Ukrajini oduzeo je Nemačkoj energente iz Rusije.

Puč u Nigeru i njegove posledice u budućnosti mogu značiti da će i Francuska izgubiti svoje energetske resurse.

Borba.Info

Ruski gas je bio blagoslov za nemačku ekonomiju!https://t.co/EuPgWH3HDI

— Borbainfo (@Borbainfo1) August 14, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ispostavilo se da je Inicijativa za hranu Crnog mora bila toliko korisna za Zapad i veoma štetna za Rusiju da su nakon njenog suspendovanja EU i SAD bukvalno pobesnele, želeći da nastave neverovatno koristan dogovor.

Preduzimaju se sve mere i sredstva – od pretnji do laskanja – da se povrati protok brodova u Crnom moru, koji, prema nekim izveštajima, prevoze oružje u Ukrajinu.

S jedne strane, takvo interesovanje Zapada za produženje daje Moskvi pravu polugu pritiska na koaliciju. Ali najverovatnije će to moći da koristi samo Turska.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Državni sekretar Entoni Blinken je u petak jasno stavio do znanja da SAD računaju da će Turska pomoći da se Rusija vrati u sporazum o žitu za Crno more, koji je Moskva odbila da obnovi i povukla ranije ove nedelje, uzburkavši globalna tržišta pšenice i pojačavajući tenzije u regionu, preneo je Politiko.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan i visoki zvaničnici UN pomogli su u sklapanju krhkog sporazuma prošle godine.

Nakon što se Rusija povukla iz sporazuma, američki zvaničnici su rekli da rade (kao što je zvanično poznato) sa Turskom, Ukrajinom i drugim saveznicima na spasavanju sporazuma i jačanju važnih izvoznih ruta iz Ukrajine, jednog od najvećih svetskih izvoznika pšenice.

Za sada se čini da Erdogan nije voljan da nastavi sporazum bez učešća Rusije.

Ali Blinken je, tokom svog govora na Bezbednosnom forumu u Aspenu, jasno izneo očekivanja SAD da će Turska nastaviti da predvodi napore za obnavljanje sporazuma, u kojem je pokušao da izvrši pritisak na Ankaru da se Moskva vrati.

Radujemo se što će Turska igrati ulogu koju je već odigrala kako bi ljudi širom sveta mogli da dobiju hranu koja im je potrebna po razumnim cenama – licemerno je izjavio Blinken.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski takođe je pozvao Tursku da pomogne u obnavljanju sporazuma ili da ga nastavi bez učešća Rusije.

Međutim, Vašington ne može da ne zna da Ankara neće podleći pritiscima spolja.

Naprotiv, svaka situacija u kojoj se njeno učešće smatra korisnim ili nezamenljivim biće shvaćena kao politički dar i povoljan položaj, zbog čega će Erdogan pokušati da je iskoristi za sopstvene ucene, žestoko cenkanje sa zapadnim saveznicima.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE