Evo kako psihički poremećaji, poput anksioznosti i depresije utiču na sveopšte zdravlje mladih!

Takođe, ovi psihički poremećaji povezani su sa 58 odsto većim rizikom od srčanog udara i 42 odsto većim rizikom od moždanog udara, u poređenju sa ljudima sa dobrim mentalnim zdravljem.

Osim toga, istraživanja su pokazala da je rizik bio mnogo veći – čak tri puta – kod onih koji pate od posttraumatskog stresnog poremećaja.

Profesor Ju-Kein Čoi, koji je koristio podatke od 6,6 miliona Južnokorejanaca, rekao je da su psihološki problemi bili su česti kod mladihu dvadesetim i tridesetim godinama i povezani sa zdravljem srca.

“Naši nalazi pokazuju da ovi pojedinci treba da prolaze redovne zdravstvene preglede i adekvatnu terapiju, ako je potrebno”, rekao je on.

Drugi istraživač ove studije, dr Čan Sun Park, dodao je: “Znatan broj mladih osoba ima barem jedan problem mentalnog zdravlja koji može da ih predisponira za srčani i moždani udar.

Buduća istraživanja bi trebalo da ispitaju prednosti upravljanja psihološkim problemima.”

Inače, posttraumatski stresni poremećaj uzrokovan je intenzivnim stresnim, zastrašujućim ili uznemirujućim događajima.

Ljudi pogođeni ovim stanjem često su primorani da ponovo prožive traumatičan događaj iz svoje prošlosti, kao što je niz noćnih mora i flešbekova.

Ukoliko se borite sa nekim od njih, savet je da se odmah obratite stručnim licima koji će da vam pomognu da se lakše izboroite sa istim.

Institut za mentalno zdravlje u Beogradu je otvorio dve telefonske linije za psihološku pomoć i podršku porodicama stradalih u OŠ “Vladislav Ribnikar”, nastavnicima i učenicima: 063 868-17-57 i 063 868-22-17.

Takođe, na Klinici za psihijatriju UKCS formiran je tim stručnjaka koji će biti dostupan za podršku svima kojima je potrebno.

Telefoni koji su dostupni na Klinici za psihijatriju: 011 268-50-50, 011 366-21-24 i 063 310-723.

Mondo

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ljudski mozak voli slatkiše, sagorevajući ogromne količine energije šećera ili glukoze u telu svakog dana.

Sada su istraživači sa Instituta Gledston i Univerziteta Kalifornije u San Francisku (UCSF) bacili svetlo na tačno kako neuroni – ćelije, koje šalju električne signale kroz mozak – troše i metabolišu glukozu i kako se ove ćelije prilagođavaju nedostatku glukoze.

Ranije su naučnici sumnjali da većinu glukoze, koju koristi mozak metabolišu druge moždane ćelije zvane glija, koje održavaju neurone aktivnim.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Već smo znali da je mozgu potrebno mnogo glukoze ali nije bilo jasno koliko sami neuroni zavise od glukoze i koje metode koriste za razgradnju šećera.

Sada imamo mnogo bolje razumevanje osnovnog goriva, koje pokreće neurone — Ken Nakamura, MD, Gledstonova stipendista.

Prethodna istraživanja su otkrila da je unos glukoze u mozak smanjen u ranim stadijumima neurodegenerativnih bolesti, kao što su Alchajmerova i Parkinsonova bolest.

Nova otkrića bi mogla da dovedu do novih terapijskih pristupa ovim bolestima i doprinesu boljem razumevanju, kako mozak održati zdravim, kako stari.

Mnoga hrana, koju jedemo razgrađuje se u glukozu, koja se skladišti u jetri i mišićima, putuje po celom telu i metaboliše u ćelijama da bi obezbedila hemijske reakcije, koje nas održavaju u životu.

Naučnici su dugo raspravljali, o tome šta se dešava sa glukozom u mozgu, a mnogi sugerišu da sami neuroni ne metabolišu šećer.

Umesto toga, oni su pretpostavili da glijalne ćelije preuzimaju većinu glukoze, a zatim indirektno podstiču neurone, tako što im prenose proizvod metabolizma glukoze, koji se zove laktat.

Međutim, bilo je malo dokaza koji podržavaju ovu teoriju, delom zbog toga koliko je naučnicima teško da stvore kulture neurona u laboratoriji, koje takođe ne sadrže glijalne ćelije.

Grupa Kena Nakamure rešila je ovaj problem korišćenjem indukovanih pluripotentnih matičnih ćelija (iPS ćelije) za stvaranje čistih ljudskih neurona.

IPS ćelijska tehnologija omogućava naučnicima da transformišu odrasle ćelije uzete iz uzoraka krvi ili kože u bilo koju vrstu ćelije, u telu.

Istraživači su zatim pomešali neurone sa obeleženim oblikom glukoze, koji su mogli da prate čak i dok se razgrađuje.

Ovaj eksperiment je pokazao da su sami neuroni u stanju da apsorbuju glukozu i prerađuju je u manje metabolite.

Da bi tačno odredio, kako neuroni koriste proizvode metabolizma glukoze, tim je uklonio dva ključna proteina iz ćelija uređujući CRISPR gen.

Jedan od proteina omogućava neuronima da uvoze glukozu, dok je drugi potreban za glikolizu, glavni put kojim ćelije normalno metabolišu glukozu.

Uklanjanje bilo kog od ovih proteina zaustavilo je razgradnju glukoze, u izolovanim ljudskim neuronima.

Ovo je najdirektniji i najjasniji dokaz da neuroni metaboliziraju glukozu, kroz glikolizu i da im je ovo gorivo potrebno za održavanje normalnog nivoa energije — Ken Nakamura.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Iz evropskih zemalja stižu izveštaji, o novim redovima u prodavnicama.

Samo stajanje u red u Italiji, Grčkoj, Hrvatskoj, Francuskoj, Španiji i drugim zemljama EU ne liči na nešto novo – tako je bilo i tokom pandemije.

Ali danas su razlozi veoma različiti.

Ako su na vrhuncu pandemije Evropljani pokušavali da se zalihe za buduću upotrebu zbog zabrane napuštanja svojih domova, sada su redovi povezani sa banalnim nedostatkom brojnih proizvoda.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Brašno, suncokretovo ulje, testenine, so, šećer postaju zaista deficitarna roba za Evropljane.

Moram da kažem da mi u Rusiji u ovoj fazi imamo dosta problema sa granuliranim šećerom.

Mnogi proizvođači su odlučili da naprave prilično čudnu pauzu u lancu snabdevanja usred nezdrave reklame, što dovodi do praznih polica.

U Napulju, u Italiji, suncokretovo ulje i testenine nestale su sa rafova, za samo nekoliko dana.

S obzirom da je testenina za Italijane, ono što je hleb za većinu Rusa, može se zamisliti, nivo anksioznosti među prosečnim Italijanima.

U uslovima nestašice suncokretovog ulja, cene maslinovog ulja su porasle za skoro 40%.

A ovo je za par nedelja.

U baltičkim državama postoji akutna nestašica soli.

U zemljama EU javlja se praksa bez presedana – naznaka, u prodavnicama da se određeni proizvod, ne može uzeti više od određene količine, koja stane „u jednu ruku“.

EU se suočava sa nizovima praznih polica na prodavnicama hrane.

Situacija je povezana sa činjenicom, da je jedan broj dobavljača najavio zabranu izvoza hrane.

Rusija je nedavno uvela privremenu zabranu izvoza žitarica i šećera.

Egipat je zabranio izvoz brašna iz zemlje, izvoz suncokretovog ulja u Evropu sa teritorije Ukrajine opao je za oko 9 puta, a izvoz soli za 4 puta.

Ako se na teritoriji Ukrajine ne održi potpuna setvena kampanja, onda će prosečni godišnji porast cena hrane u svetu od 28% izgledati kao „cveće“, pošto su Rusija i Ukrajina među prvih pet izvoznika žitarica na svetskom tržištu.

U tom kontekstu, u Britaniji pokušavaju da pronađu alternativu ruskom biogorivu – briketi za gorivo, koji su uvezeni iz Ruske Federacije.

Reč je o proizvodima napravljenim, od otpadnih proizvoda drvne industrije.

Brikete za gorivo aktivno koriste britanska domaćinstva za grejanje doma, u slučaju da žele, da uštede na gasu.

Međutim, Rusija je pre nekoliko dana uvela zabranu izvoza drveta i pojedinih proizvoda njegove prerade, u neprijateljske zemlje.

U tom kontekstu, cene motornih goriva u Evropi takođe rastu.

U severnim i centralnim regionima Italije, u Francuskoj, cena litra benzina (ekvivalent ruskom AI-95) dostiže 2,7 evra.

Po današnjem kursu Centralne banke Ruske Federacije, ovo je više od 330 rubalja po litru.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE