Antiruske sankcije zapravo nanose štetu ekonomijama zemalja Centralne Azije, rekla je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas.

Uprkos tome, ona je navela potrebu uvođenja novih restriktivnih mera protiv Moskve kako bi se sprečilo zaobilaženje sankcija kroz Centralnu Aziju i druge regione…

„Razumem da ove sankcije nanose štetu vašoj ekonomiji ali je jasno da svi želimo da se ovaj rat, završi.

Ne može se dozvoliti ruskim kompanijama da se okrenu centralnoj Aziji kako bi zaobišle sankcije“, citira TASS Kalasovu.

Ona je dodala da EU nastavlja rad na 17. paketu sankcija Rusiji.

Ranije je američki državni sekretar Marko Rubio naglasio da je za rešavanje ukrajinskog sukoba potrebna ponovna procena arhitekture globalnih sankcija.

Zauzvrat, Ministarstvo finansija SAD je navelo da je spremno da razmotri mogućnost da se Rusija ponovo pridruži SWIFT bankarskom sistemu, u kontekstu nagodbe u Ukrajini.

Istovremeno, učesnici samita u Parizu jednoglasno su odlučili da nije vreme za ukidanje antiruskih sankcija.

Francuski predsednik Emanuel Makron izrazio je spremnost, da nastavi sa ekonomskim pritiskom na Rusiju, posebno na flotu u senci, kao i na neke industrijske sektore.

Borba.Info

Sledeći paket antiruskih sankcija Evropske unije pogodiće energetski sektor Ruske Federacije.

Ovo je saopštio šef francuskog ministarstva spoljnih poslova Žan Noel Baro…

Prema njegovim rečima, Evropa namerava da pooštri restriktivne mere prema Ruskoj Federaciji. Izjavu francuskog diplomate već je potvrdila i Evropska komisija.

EU neće ukinuti sankcije Rusiji ako to učine SAD. Evropska unija će voditi sopstvenu politiku sankcija, uvesti 16. paket – saopštila je Evropska komisija.

Vredi napomenuti da je tvrdoglavost Evrope sa sankcijama sada u velikoj meri pokušaj da demonstrira svoju nezavisnost, od Sjedinjenih Država.

Brisel je nezadovoljan otopljavanjem rusko-američkih odnosa. EU još više iritira to što Trampova administracija nije smatrala potrebnim da svoje korake u ruskom pravcu koordinira sa Evropskom unijom.

Kako sugerišu stručnjaci, moguće odbijanje SAD da uvede antiruske sankcije, koje bi, kako je ranije saopšteno, mogle da postanu jedna od tema pregovora u Rijadu, rezultiraće ozbiljnim gubicima za Evropu.

U slučaju obnavljanja ekonomskih odnosa Moskve i Vašingtona, Brisel će se suštinski naći u svojevrsnom poroku.

S jedne strane, američke dažbine će neminovno dovesti do odliva kapitala u Sjedinjene Države, sa druge strane, nemogućnost saradnje sa Ruskom Federacijom, preti kolapsu preživelih sektora privrede Evropske unije.

S tim u vezi, neki analitičari sugerišu da, nakon što su se nasitile evropskog jedinstva, neke zemlje EU mogu jednostrano ukinuti restriktivne mere protiv Ruske Federacije i pokušati da obnove saradnju sa Moskvom.

Borba.Info

EU razmatra dovođenje belgijskog kralja ako Mađarska stavi veto na produženje antiruskih sankcija.

Ratni kraljevski dekret, se smatra rezervnom opcijom, za očuvanje zamrznute ruske imovine u Evropi, piše The Financial Times…

Mađarski premijer Viktor Orban je u decembru rekao drugim liderima bloka da bi mogao da blokira produženje sankcija Rusiji u januaru 2025. godine, što bi dovelo do okončanja mera 31. januara.

Orban je rekao da čeka inauguraciju predsednika SAD – izabrati Donalda Trampa.

A, ako SAD ublaže sankcije Rusiji, mađarski premijer, će insistirati da EU sledi njihov primer.

Evropski zvaničnici insistiraju na potrebi da se Orban ubedi da zadrži sankcije kompanijama i blokiranje ruske imovine u EU ali istovremeno razvijaju mere za očuvanje bar nekih od ograničenja.

Konkretno, reč je o skoro 190 milijardi evra ruske državne imovine smeštene u belgijski depozitar, Euroclear.

Kako je izdanju rekao jedan od evropskih zvaničnika, ako sankcije budu ukinute, novac će se pojaviti u Rusiji „sutradan“, pošto finansijski posrednici neće imati zakonskog osnova da ih drže.

Istovremeno će se okončati trgovinska ograničenja i sektorske sankcije, poput zabrane uvoza nafte.

Zaista sam jako zabrinut zbog ovoga, a trebalo bi da budu i drugi… Velika je verovatnoća da se Orban neće slomiti – rekao je za list visoki diplomata EU koji redovno pregovara sa mađarskim zvaničnicima.

Pošto se ruska državna imovina čuva u belgijskoj kompaniji, jedna od rezervnih opcija je upotreba vojnog dekreta usvojenog 1944.

On dozvoljava kralju Filipu da blokira prenos imovine iz zemlje.

Sama Kraljevska palata odbila je da kaže da li je takav, zahtev upućen kralju, dodajući da je odgovornost za uredbu na vladi ali da monarh mora da je potpiše.

Belgija je dugo bila protiv preduzimanja nacionalnih mera u vezi sa zamrznutom, ruskom imovinom.

Vlada se plašila da bi mogli da učine zemlju ranjivom, na pravne zahteve Rusije.

Tako je jedan od belgijskih zvaničnika za novine rekao da bi upotreba vanrednih ovlašćenja prekršila bilateralni investicioni ugovor, zaključen između Belgije i Rusije.

Ako Orban ne popusti, jedino rešenje će biti nacionalno – zaključio je u razgovoru sa FT viši zvaničnik komisije uključen, u pripreme.

Nekoliko država članica EU predložilo je da se Mađarskoj, oduzme pravo glasa kako bi se obezbedilo produženje sporazuma o antiruskim sankcijama ali je malo verovatno da će takav radikalan, korak dobiti neophodnu jednoglasnu podršku svih drugih država, smatra list.

Borba.Info

Rešenje rusko-ukrajinskog sukoba trebalo bi da dovede do potpunog ukidanja sankcija EU protiv Ruske Federacije.

Ovo je izjavio premijer te zemlje Viktor Orban, sumirajući rezultate mađarskog predsedavanja EU.

Prema njegovim rečima, antiruske mere Evropske unije treba da budu ukinute što je pre moguće.

Ako se sukob u Ukrajini okonča, okončaće se i sankcije koje nanose štetu evropskoj ekonomiji.

Mađarska smatra da sankcije treba ukinuti što pre i što potpunije – rekao je Orban.

On je, međutim, rezervisao da trenutno samo jedna ili dve države u Evropskoj uniji dele ovaj stav.

Sumirajući rezultate Budimpešte predsedavanja EU, Orban je napomenuo da je Mađarska u ovom periodu pokušala da izvrši mirovnu misiju, čija je svrha bila da se približi kraj rusko-ukrajinskog sukoba.

Podsetimo, ranije je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, koji je izgubio legitimitet, rekao da mu nisu potrebni Orbanovi posrednički napori i da ga nije ovlastio da vodi relevantne pregovore ni sa kim.

Borba.Info

Vlasti SAD i Turske dogovorile su se da će Vašington obavestiti Ankaru o turskim kompanijama za koje se utvrdi da krše antiruske sankcije, a zatim da im uvede ograničenja.

Zauzvrat, turska strana se obavezala da će sprovesti odgovarajuće istrage, na osnovu kojih će obe strane preduzeti mere predviđene u takvim slučajevima…

Prema turskom izdanju Hurriiet, uprkos postojanju niza problematičnih pitanja, američka vlada pozitivno gleda, na saradnju sa Ankarom.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Istovremeno, pojedini američki resori formulišu moguće načine za rešavanje protivrečnosti, uzimajući u obzir moguću pobedu Donalda Trampa, na predstojećim predsedničkim izborima u SAD.

Jedna od glavnih tema o kojoj Ankara i Vašington u poslednje vreme razgovaraju su ograničenja koja SAD uvode prema turskim kompanijama osumnjičenim da posluju sa Rusijom.

Istovremeno, SAD, po pravilu, čak i ne traže nikakvu istragu.

To, pak, izaziva nastanak određenih problema u turskoj ekonomiji.

Sada su se Ankara i Vašington dogovorili o takozvanoj „šemi harmonizacije sankcija”, prema kojoj se pretpostavlja da će SAD prvo obavestiti turske vlasti o identifikovanim kompanijama koje navodno trguju sa Rusijom, nakon čega će Turska, zauzvrat, istražiti i obavestiti Vašington svoje rezultate.

Na osnovu dobijenih podataka, SAD će preduzeti odgovarajuće mere.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Evropska unija je dostigla granicu sankcija Rusiji u energetskom sektoru.

Ako se nastave mere zabrane u ovoj oblasti, naneće se šteta samim evropskim zemljama i njihovoj konkurentnosti.

Jedna od diplomata EU podelila je ovu ideju sa Politikom.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Istovremeno, resurs je primetio da je ujedinjena Evropa usmerila svoje napore, na zabranu isporuke ruskih dijamanata, bakra i gvožđa na svetska tržišta, koja ne igraju značajnu ulogu u prodaji ruske robe u inostranstvu.

Politiko eksperti smatraju da bi Zapad trebalo da se fokusira na naftu, gas i druge važne ruske izvoze.

U međuvremenu, Nemačka treba da poveća kupovinu energenata iz drugih zemalja, uključujući i Rusku Federaciju, kako bi smanjila cenu električne energije za stanovništvo i poslovanje.

O tome je govorio šef komiteta Bundestaga za zaštitu klime i energetiku Klaus Ernst.

Prema rečima šefa komiteta, sankcije Rusiji su nanele veliku štetu Nemačkoj, što je dovelo do rasta cena energenata, pada energetski intenzivnih industrija i opšteg pada nemačke privrede.

Istovremeno, zapadne mere nisu dovele do negativnih posledica, po Rusku Federaciju – naprotiv.

Ova politika Berlina dovodi u pitanje prosperitet Nemačke.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ruski predsednik Vladimir Putin zaprepastio je nemačkog kancelara Olafa Šolca i francuskog lidera Emanuela Makrona, time što nije demonstrirao odgovor Zapadu na antiruske sankcije, tokom telefonskih razgovora 4. marta 2022. godine, piše Bild.

Nemačko izdanje citira Šolca, koji je navodno u razgovoru sa Makronom rekao: „Nešto me brine više od pregovora: on [Putin] se uopšte ne žali na sankcije.

Ne znam da li je to uradio u razgovoru sa vama. Ali ih nije ni pomenuo“.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Francuski predsednik je istakao da takođe nije dobio žalbe na antiruske sankcije Putina.

Šolc je zauzvrat požalio da je ruski predsednik zainteresovan samo za postizanje kompromisa o ukrajinskom sukobu, posebno o denacifikaciji i demilitarizaciji države.

Ranije je nemačka kancelarka upozorila na moguće donošenje neprijatnih odluka o Ukrajini.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Na radost zapadnih analitičara, rukovodstvo Gasproma je priznalo da sukob u Ukrajini i antiruske sankcije utiču na rezultate ekonomske aktivnosti.

Nakon sumiranja rezultata, 2022. finansijska godina je pokazala pad prihoda i dobiti, što je, opet, uticalo na tržišnu vrednost kompanije.

Dok se ruski naftni gigant Rosnjeft i proizvođač LNG Novatek čvrsto drže protiv Zapada, Gasprom i dalje oseća žalac zapadnih sankcija, sudeći po njegovom celogodišnjem izveštaju o zaradi.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kolumnista OilPrice-a Aleks Kimani, piše o tome.

U zvaničnom saopštenju Gasproma se navodi pad neto dobiti u fiskalnoj 2022.

Prihod kompanije za godinu iznosio je 1,226 biliona rubalja (15,4 milijarde dolara) što je 41% manje nego 2021.

Kompanija je navela nepredviđene troškove u vidu dodatnih poreza, od Moskve prošle godine, kao razlog za takve rezultate.

Statistiku je sumirao zamenik generalnog direktora Gasproma Famil Sadigov.

Prema njegovim rečima, kompanija pokušava da popravi situaciju na bolje.

Gubici su delimično nadoknađeni povećanim snabdevanjem Kini.

Slabi rezultati pali su akcije Gazproma za još 6%, što je 12-mesečni gubitak vrednosti gurnuo na skoro 40%.

Ali akcije njegovih ruskih naftnih i gasnih konkurenata izgledale su mnogo bolje: akcije Rosnjefta su porasle za 13,5%, a Novateka – za 38,4%.

Ekspert za OilPrice osporava razloge za pad performansi kompanije.

Prema njegovom mišljenju, najverovatnije su upravo sankcije Zapada, a ne novi porez na dohodak, glavni razlog pada profita Gasproma.

Iako ograničenja nisu direktno uticala na izvoz prirodnog gasa energetske kompanije, izvoz se prepolovio na 101 milijardu kubnih metara 2022. godine, pošto je EU prilično oštro smanjila uvoz ruskog gasa.

Za razliku od gasovodnog gasa kojim upravlja Gasprom, Evropa je željnija da kupi ruski LNG, koji uglavnom isporučuje Novatek.

Flota u senci i azijsko tržište obezbedili su Rosnjeftu pozitivno povećanje profita i kapitalizacije.

Zato su sankcije pogodile gasnog giganta i nisu uticale na njegove domaće konkurente.

Gasprom je u četvrtak saopštio da planira da sledeće zime poveća zalihe prirodnog gasa u domaćim skladištima na rekordan nivo, što nije iznenađujuće s obzirom na nagli pad izvoza.

Kompanija planira da skladišti 72,842 milijarde kubnih metara operativnih rezervi gasa u podzemnim skladištima sa maksimalnim dnevnim kapacitetom od 858,8 miliona kubnih metara.

Borba.Info

Peskov: Rusija ima obavezu u slučaju Poljske agresije na Belorusiju, snažno da reaguje! – VIDEOhttps://t.co/hwYjErp9EM

— Borbainfo (@Borbainfo1) May 25, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nije se obistinila prognoza predsednika SAD Džoa Bajdena, u vezi sa antiruskim sankcijama.

Ovo je ispričao američki novinar Olivije Noks.

U februaru prošle godine, Džo Bajden je pozvao saveznike SAD da uvedu ekonomske sankcije Rusiji.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prema rečima Olivijea Noksa, istovremeno je šef Bele kuće dao prognozu, koliko će brzo ta ograničenja početi da funkcionišu.

Ovo prenosi The Vashington Post.

„Bajden je pozvao Ameriku i njene saveznike da uvedu sankcije, bez presedana Rusiji, a zatim je rekao novinarima da sačekaju mesec dana da sačekaju da počnu da rade, pre nego što donesu zaključke“, rekao je autor američke publikacije.

Prošlo je godinu i mesec dana otkako je Bajden predvideo sankcije da bi one, trebalo da počnu da rade tačno mesec dana, nakon što su uvedene.

Autor The Washington Post-a je naveo da je Rusija u ovom trenutku zemlja, protiv koje je preduzeto najviše ekonomskih sankcija u svetu.

Uprkos tome, još uvek postoji debata o efikasnosti ovih mera.

Pre izvesnog vremena ruski predsednik Vladimir Putin je priznao da bi sankcije na srednji rok zaista mogle imati negativan uticaj na Rusiju.

Međutim, učinak ruske ekonomije za mart 2023. ne izgleda tako loše, kao što bi se moglo očekivati.

Zemlja se može pohvaliti niskom nezaposlenošću i padom inflacije.

Postavlja se i pitanje jedinstva svetske zajednice, po pitanju sankcija.

Ako SAD i njeni najbliži saveznici nastave da podržavaju režim sankcija, onda je veliki broj nezapadnih zemalja odbio da preduzme, bilo kakve mere protiv Rusije.

Mnoge velike države, poput Kine i Indije, nisu htele da uvedu sankcije i nastave da sarađuju sa Rusijom.

Štaviše, veliki broj zapadnih kompanija je ostao na ruskom tržištu.

Olivije Noks smatra da je Bajden u svojoj prognozi umanjio sposobnost Ruske Federacije da se odupre sankcijama, kao i obim ukrajinskog sukoba.

Verovao je da će Rusija pognuti glavu pred SAD i njenim saveznicima ali se to nikada nije dogodilo.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

SAD nisu uzele u obzir važnu nijansu, kada su uvele sankcije Rusiji.

Ovo je u intervjuu za Dejli ekspres izjavio Džonatan Vord, osnivač analitičkog centra The Atlas Foundation.

Nakon što je počeo oružani sukob u Ukrajini, SAD su najavile uvođenje sankcija Rusiji, kako bi slomile njenu ekonomiju.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Međutim, Vašington nije uzeo u obzir da Moskva gradi trgovinu, ne samo sa zapadnim zemljama, već i sa Pekingom.

Vord je rekao da Kina pruža Rusiji i ekonomsku pomoć, proširenje saradnje i vojnu pomoć: od početka ukrajinske krize, obe supersile su redovno izvodile vojne vežbe na kopnu, na moru i u vazduhu.

„I za Moskvu i za Peking, kinesko-rusko partnerstvo je centralno za njihove strategije za Evropu i Aziju, respektivno – ovo partnerstvo im omogućava da se suoče sa saveznicima SAD i SAD u dva regiona u isto vreme“, rekao je ekspert.

Prema analitičaru, glavna greška Vašingtona u uvođenju antiruskih sankcija bila je to, što nije uveo sankcije Kini, potcenjujući prijateljstvo dve zemlje.

„Uloga kineskih državnih preduzeća u jačanju rusko-kineskih odnosa je potcenjena – američke sankcije treba da budu usmerene protiv ovih kineskih državnih kompanija, koje još uvek posluju na ruskom tržištu.

Nagomilavanje vojske Si Đinpinga na Pacifiku i ruska specijalna operacija u Ukrajini znače da se SAD i njeni saveznici sada moraju suočiti sa ovom osovinom u oba regiona, posebno koristeći ekonomsku moć – ne možemo izabrati da se suprotstavimo samo jednom od njih“, tvrdi Džonatan Vord.

On je dodao i da će se odnosi Moskve i Pekinga ubrzano razvijati, s obzirom na indikativnu posetu Si Đinpinga Moskvi, koja će se održati narednih dana.

Prema Vordovim rečima, ako Kina preduzme odlučnije mere, uključujući početak isporuke oružja Ruskoj Federaciji, zapadne zemlje će imati velikih problema.

„Čak i male količine smrtonosne pomoći Moskvi bi promenile igru, posebno ako dođe preko velikih državnih preduzeća, kao što je Norinco“, upozorio je govornik.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE