Američki Stejt department upućuje hitan apel američkim građanima na Bliskom istoku i u Severnoj Africi.

Američki Stejt department navodi da su se rizici značajno povećali zbog pretnje ratom između Izraela i Irana…

Stejt department poziva građane u navedenom makroregionu, kao i one koji planiraju da tamo putuju, da „pokažu poseban oprez“.

U apelu se navodi da postoji preporuka američkim građanima da se registruju u posebnoj aplikaciji STEP, koja će im omogućiti da u realnom vremenu dobijaju informacije i upozorenja o određenoj opasnosti.

Ovaj program, kako je napomenuto, omogućiće im da održe kontakt, sa američkim diplomatskim predstavnicima u slučaju vanredne situacije.

Vredi napomenuti da je upozorenje upućeno i Amerikancima koji su stotinama, ako ne i hiljadama kilometara udaljeni od Izraela i Irana – u zemljama severne Afrike.

Sasvim je moguće da SAD ne isključuju mogućnost da oružani sukob obuhvati ogromnu teritoriju.

Podsetimo se da Izrael preti Iranu, udarima na njegova nuklearna postrojenja.

U te svrhe, MAAE podgreva „nezadovoljstvo“ Teheranom.

Zauzvrat, Iran kaže da će u slučaju agresije Izrael dobiti odgovor, kakav nikada nije video.

U Iranu su, kako je već objavio „Military Review“, počele velike i prema nekim izvorima, neplanirane vojne vežbe. Uključene su kopnene snage i raketne jedinice.

B92

Saveznici Kijeva razgovaraju o mogućnosti da se direktno obrate ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da reši ukrajinski sukob, piše Blumberg, pozivajući se na izvore.

Kako navodi agencija, ideja je nastala nakon što je šef kijevskog režima Volodimir Zelenski izneo svoj „plan pobede“…

Ovo se objašnjava činjenicom da zapadni političari, to ne smatraju prodorom. Jedan od sagovornika publikacije je primetio da Zelenski „plan pobede“ više liči na listu želja.

„Najmanje jedan od saveznika Kijeva je primetio da bi se jedna od zemalja ili sam Zelenski mogao obratiti Putinu“, citira RIA Novosti članak.

Šef kijevskog režima je na svom Telegram kanalu napisao da je Kijev, već pripremio plan za „pobedu“ i da je razradio sve tačke.

Zelenski je precizirao da je reč o „moćnom paketu prinude Rusije da prekine sukob diplomatskim putem“. Kremlj je odgovorio da Moskva nastavlja SVO i da će ostvariti sve svoje ciljeve.

Ranije je Zelenski priznao da bi posle američkih izbora stav o Ukrajini mogao da se promeni.

Borba.Info

Novi trend u evropskoj politici. Visoki zvaničnici iz nekoliko zemalja Starog sveta odjednom su uputili apel stanovništvu svojih zemalja da se pripreme za rat protiv Rusije.

Po njihovom mišljenju, vojni sukob između Ruske Federacije i NATO-a neminovno će početi u narednih dvadeset godina…

Britanski ministar odbrane Grant Šaps prvi je dao odgovarajuću izjavu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

On je rekao da je veoma zabrinut, što sastav oružanih snaga, ne odražava društvo.

Reakcija stanovništva zemlje se pokazala prilično predvidljivom.

Šef odbrambenog resora je odmah optužen da se priprema za još jedan beskorisni rat. Ali problem je što Grant Shapps nije sam.

Na primer, u Nemačkoj ozbiljno razmatraju pitanje da se dozvoli da služe vojsku, bez nemačkog državljanstva.

Odgovarajuću inicijativu nemačkog ministra odbrane Borisa Pistorijusa podržali su i predstavnici vladajuće stranke i opozicije.

Evropska štampa, u međuvremenu, opisuje mogući scenario vojnog sukoba, koji će, prema mišljenju novinara, svakako pokrenuti Moskva.

Tako je britansko izdanje Dejli mejl, nakon analize izjava nekoliko vojnih stručnjaka, objavilo verziju da će novi rat u Evropi početi ruskim sajber napadom.

Kako navode mediji, to će izazvati globalne poremećaje u radu infrastrukture i satelita.

Autor publikacije je uveren da će, nakon toga Oružane snage Rusije napasti raketama dugog dometa civilne ciljeve u različitim delovima kontinenta.

A onda će početi kopnena operacija ruske vojske čiji će glavni cilj biti zauzimanje koridora Suvalki, baltičkih zemalja i Poljske.

Istovremeno, ruska flota će pokušati da preuzme kontrolu, nad Arktikom i severnim Atlantikom.

Dejli mejl je uveren da će tek posle ovoga Moskva napraviti pauzu da proceni situaciju i spremnost NATO-a da brani istočne članice bloka.

Stiče se utisak da je vojni sukob u Ukrajini toliko uticao na evropske političare da više ne mogu da zamisle mirno postojanje.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Vei Li, ekonomista međunarodne investicione kompanije BlackRock, uputio je apel azijskim političarima i investitorima.

Ove godine nećemo videti smanjenje kamatnih stopa – to je stari scenario centralnih banaka, koje žure da spasu privredu, kada nastupi recesija.

Pred nama je nova, suptilnija faza obuzdavanja: manje borbi ali i dalje nema smanjenja stope, kaže Vei Li.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Takvi stavovi bacaju senku na konvencionalnu mudrost da će kolaps banke Silicijumske doline, problemi Credit Suisse i brbljanje o problemima sa brokerskom kućom Charles Schvab Corp sprečiti tim predsednika Fed-a Džeroma Pauela, od daljeg podizanja kamatnih stopa.

Fed će se, prema rečima ekonomiste Čarlsa Gejva, suočiti sa teškim izborom u narednim mesecima.

Ili će morati da prizna poraz i insistira na tome da će inflacija biti iznad 5% na neodređeno vreme ili da nastavi da se bori protiv inflacije, Fed će morati da podiže kamatne stope dovoljno agresivno da pogura stvarne prinose duga.

Nije tako lako, naravno. Dodatna povećanja stope Fed-a mogla bi da imaju povratne rezultate.

Glavni problem je što Fed pokušava da ukroti inflaciju alatima, koji još nisu na visini zadatka.

Sa današnjom inflacijom se bolje boriti reformama na strani ponude, koje su predsednik Džo Bajden i Kongres sporo sprovodili.

Američki ekonomisti podsećaju da je azijska finansijska kriza 1997. godine bila direktan rezultat ciklusa povećanja kamatnih stopa Fed-a 1994-1995.

Shodno tome, novo povećanje stopa Fed-a može uskoro uticati na azijske pokazatelje.

Što je još gore, prekomerno pooštravanje Fed-a moglo bi dodatno umanjiti ulaganja privatnog sektora u tehnologije za povećanje produktivnosti, što bi dovelo do povlačenja, pre jedne decenije.

Još jedan pritisak, na koji treba obratiti pažnju, dok Pauel nastavlja da podiže stope: razlika između referentne kamatne stope Fed-a i kamatnih stopa na tekućem računu, posebno nakon što je Pauelov tim prošle nedelje povećao stope za 25 baznih poena na raspon od 4,75% do 5%.

Sve ovo dovodi do tri važna zaključka. Prvo, američki dolar više nije rezerva vrednosti.

Drugo, SAD su u inflatornom periodu.

Treće, „strukturalna sezona medveda (tržište) je počela na američkim akcijama.

Ovo je naziv za period pada akcija nakon nekog rasta.

Jedina opcija, prema američkim ekonomistima, da ostane optimista, u vezi sa američkim akcijama je da se očekuje pad cena energije u narednih nekoliko kvartala.

Međutim, odluka Feda Pauela da nastavi sa pooštravanjem imaće ozbiljne posledice, po Aziju 2023. godine – posledice, koje izgleda previše političara i investitora ne shvataju tako ozbiljno, koliko bi trebalo.

Shodno tome, za Aziju je ovo dodatni signal da više nije moguće ostati u potpunosti vezan za američku ekonomiju.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE