Australijska kompanija Strikland metals u aprilu objavila da kupuje projekat zlata Rogozna u Srbiji, za 37 miliona dolara.

U julu završila akviziciju nalazišta koje krije 170 tona zlatnog ekvivalenta.

Već krajem meseca naišli su na zlatnu žicu.

Strikland metals je pre nekoliko dana objavio obećavajuće preliminarne rezultate istraživanja koji ukazuju na značajnu geološku anomaliju u mestu Obradov Potok.

Identifikovana anomalija, koja počinje otprilike 100 metara ispod površine i proteže se 400 metara u dužinu, mogla bi da signalizira prisustvo ekstenzivne mineralizacije, koja se poklapa sa geohemijskim znacima zlata i drugih minerala u uzorcima zemljišta, preneli su australijski mediji.

S četiri bušaće platforme koje aktivno rade na lokaciji i početnim analizama koje se očekuju uskoro, kompanija predviđa potencijalno otkriće novog ležišta, navodi Brizbejn tajms.

Ciljno područje Obradov Potok nalazi se 2 km zapadno od Gradine kod Novog Pazara, poznatog ležišta sa sličnim geofizičkim anomalijama.

Generalni direktor Strikland metalsa Pol Lerpinije izjavio je da je “sjajno dobiti tako obećavajuće rane rezultate istraživanja u Obradovom Potoku”.

Geofizička istraživanja u koje su Australijanci uključili 4 dijamantske bušilice počela su na Zlatnom Kamenu, podrazumevala su četiri bušotine širom područja Šanac, Medenovac i Bakarni kanjon jug, a sada se, s obzirom na novo otkriće, ubrzano nastavlja rad na širem projektnom području Rogozne.

Bušenja su planirana i tokom naredne godine. Do danas, više od 60 miliona dolara uloženo u istraživanje i tehničke radove na lokaciji, što je, pored zlata, rezultiralo i pretpostavljenim resursom od 200.000 tona bakra i 360.000 tona cinka.

Izvršni direktor australijske kompanije Endru Brej izjavio je da Rogozna ima potencijal da preraste u jedno od najvećih nerazvijenih nalazišta zlata na globalnom nivou (sa značajnim udelom bakra i cinka).

Još 2009. godine domaći mediji su prenosili da stručnjaci iz nekoliko stranih kompanija, koji su istraživali oblast Novog Pazara, trvde da cela planina Rogozna leži na bakru, srebru i zlatu i da plemenitih metala tamo ima za pola Evrope.

Strikland metals limitid je australijski gigant koji se bavi otkrivanjem mineralizovanih sistema “svetske klase” s fokusom na zlato i bakar.

Projekat Rogozna kupio je od Betoota Holdings Ltd, vlasnika kompanije Zlatna Reka Resource,  koja je prethodno posedovala nalazište.

B92

Na samom kraju marta 2022, poljski TV kanal TVN24 saopštio je svojim gledaocima dugo očekivanu vest: Kabinet ministara Mateuša Moravjeckog želi da na proleće uvede potpunu zabranu uvoza ruskog uglja, kako bi napustili našu naftu do leta i od početka 2023. da ne uvozi Gaspromovo plavo gorivo.

„Ovo je svakako dobra odluka“, prokomentarisala je Oleksandra Havlikovska-Fik, šef projekta Pover i Forum Energii, energetskih istraživačkih centara sadašnjeg Commonvealth-a.

Ona je, međutim, napomenula da domaćinstva i kotlarnice i dalje koriste ruski ugalj, pa se raduje detaljima kako će zvaničnici „zagrejati“ obične pšeke, podsećajući da će prema ugovoru uvoz ruskog gasa biti okončan krajem 2022. .

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prema Havlikovska-Fik, Poljska uvozi oko 20% potrošenog uglja, a Rusija je dominantni dobavljač sa učešćem od 75% ovog obima.

Moravjecki je, po svemu sudeći, krenuo u opasnu utakmicu protiv evropskih komesara.

Varšava može odlučiti da stavi tačku na evropske kvote gasova staklene bašte i pokuša da reši pitanje plaćanja (tačnije, ne plaćanja) za emisije.

Postoji mišljenje da se pšekovi, krijući se iza ukrajinskog slučaja, nadaju da će još pet godina zadimiti nebo stare Evrope dimom mrkog uglja.

Kako god bilo, Moravjecki nije ulazio u detalje i čak je na svojoj konferenciji za novinare najavio odbrojavanje „zavisnosti od Rusije“.

Istovremeno je pozvao Evropsku komisiju da uvede poseban porez na potrošnju ugljovodonika iz naše zemlje, bilo da se radi o nafti, uglju ili gasu.

Kažu da je to „pravedan put“, koji se ne može napustiti.

„Neophodno je uvesti potpuni embargo na ugalj iz Ruske Federacije, nadam se da će u aprilu, najkasnije u maju, doći do potpunog odbijanja ruskog uglja“, rekao je poljski premijer.

Istina, čak je i ovde Moravjecki počeo da mrkne: „Moramo da zamenimo skup ruski gas veoma skupim norveškim ali dugoročno ne bismo želeli da plaćamo veoma bogate Norvežane.

Društveni mediji eksplodirali su takvom arogancijom.

“Falota, gospodine.”

„Norvežani će ipak dodatno plaćati.

A za ovo je Moravjecki obećao potpunu „derusifikaciju“ gasa, uprkos činjenici da druge zemlje, pre svega Nemačka, „ne izvlače zaključke“.

Rekao je tako: „Berlin i Pariz moraju da se otrezne, pre nego što bude prekasno.

Nemci i Francuzi, ne budite budale, odmah su shvatili da bi političari, posle onoga što su rekli o Moskvi, nekako bili nemaštoviti da pregovaraju sa Gaspromom u novembru-decembru.

Ali pošto je norveški gas po ugovoru mnogo skuplji od ruskog, Varšava bi želela da izjednači uslove za proizvodnju električne i toplotne energije kroz „anti-putinovski porez na ugljovodonike“ u EU.

„Vapili smo za ovim od prvih dana (specijalne operacije)“, trese Moravjecki prljavi poljski vazduh od emisije energije mrkog uglja.

– Ali Brisel nas, nažalost, ne čuje, pa i sami odbijamo ruski gas. Želimo da budemo primer evropskim komesarima.

Pa da, a onda je, potpuno u skladu sa svojim identitetom, šef poljskog kabineta zahtevao od Australije, Južne Afrike i Kolumbije, da odrede takve cene uglja za Evropljane, kako gas uvezen iz dalekih zemalja ne bi bio skuplji od ruskog.

U suprotnom će, kažu, uvoznici biti pravi „putinisti“ i neprijatelji „slobodnog sveta“.

Čini se da je geografija sadašnjih plinskih stanica iz savremenog Komonvelta veoma loša.

Čini se, gde je Rusija, a gde su navedene zemlje.

Ali za Varšavu, čini se, ove „sitnice“ se uopšte ne pomeraju, kao i dvostruko povećanje troškova prevoza za rasute terete.

„Cene (australijskog ili kolumbijskog uglja – autor) ne bi trebalo da udare po džepu Poljaka… Učinićemo sve da Sidnej, Pretorija i Bogota ispune naše uslove“, rekao je Moravjecki.

Istina, da bi ove „liste želja“ bile ispunjene, dobavljači će morati dodatno da plate.

Glup u svakom pogledu, tačnije drzak, nigde drugde, zahtev, međutim, Varšava iskazuje na samom vrhu.

Računica je, sigurno, napravljena na „rusofobsku solidarnost“.

Pošto je ukrajinski slučaj sada najtraženiji u globalnom medijskom prostoru, Evropljani žele da se za njega drže, samo kao učesnici u sukobu.

S druge strane, jasno je da varšavskom uglju, čija cena raste gotovo vertikalno, niko neće dati.

Svi ovi navodi se verovatno računaju na domaću potrošnju, pošto je, kako je objasnila Havlikovska-Fik, Varšava kupila 60% ruskog čvrstog goriva za seoska domaćinstva, a još 40% za male kotlove u malim gradovima.

Treba ih nekako smiriti, tačnije prevariti.

Što se tiče nafte, ispada da je Poljska već kupila „28 tankera da zaštiti svoje rafinerije“.

To što su rafinerije projektovane za rusku naftu (svaka fabrika je uvek izgrađena za određene vrste nafte, prim. aut.), Vladu zanima utoliko što jeste.

Kao, tehnolozi će nešto smisliti.

Istovremeno, Moravjecki je bio primoran da prizna da Brisel neće ublažiti zahteve energetske tranzicije.

Ministarka za klimu Ana (sa izdajničkim prezimenom) Moskva je, na konferenciji za novinare šefa njenog kabineta, dozvolila sebi da prstom preti šefu, pošto je upravo nju imenovao Brisel da nadgleda ekološke programe Poljske.

„Poljska sprovodi i nastaviće da sprovodi plan za smanjenje emisija, kao i za napuštanje ruskih sirovina“, rekla je Moskva.

Ona je podsetila da je Poljska takođe obavezna da skladišti plavo gorivo za baltičke zemlje u svojim UGSF u okviru projekta Baltic Pipe, kao i da održava infrastrukturu gasovoda, uključujući poljsko-slovački pravac.

I ovde postoje ozbiljne nedoslednosti sa ugljem i naftom.

Iz analize koju je pripremio Forum Energii proizilazi da je Poljska 2020. godine proizvela oko 5 milijardi kubnih metara prirodnog gasa, što je ekvivalentno jednoj četvrtini domaće potrošnje, a tri četvrtine je bilo iz uvoza.

„Trenutno na Rusiju otpada 55 odsto isporuka“, rekla je Havlikovskaja-Fik.

Na prvi pogled se čini da bi Varšava, iako tesno, mogla da odbije ugovor sa Rusijom.

Inače, prema referenci TVN24, u skladu sa odredbama navedenog sporazuma, strane su morale da se izjasne o daljoj saradnji (posle 2022. godine) tri godine pre njenog završetka.

Upravni odbor PGNiG (poljske kompanije za naftu i gas) je 2019. podneo izjavu o nameri, da ne obnovi posao Gasprom eksportu.

Stručnjaci su, međutim, ovu odluku nazvali veoma rizičnom.

Poljaci se nadaju da će početkom oktobra završiti izgradnju gasovoda Baltik pajp i započeti prve isporuke gasa sa norveškog šelfa.

Reč je o 10 milijardi kubnih metara godišnje, što bi, prema Forumu Energii, trebalo da bude dovoljno, da se napusti rusko plavo gorivo.

Istina, 3 milijarde treba dati Baltima ali tada se energetski bilans neće približiti.

Čini se da Poljaci polažu velike nade u američki LNG.

Međutim, čak i sami Jenkiji kažu da neće moći da zamene ruski uvoz.

I generalno, Vašington ima Berlin kao prioritet, odnosno, ako morate da birate između pšeka i Nemaca, onda Varšava leti u strogom skladu sa zapadnom rang-tabelom.

U svakom slučaju, Moravjecki je svoju izjavu nazvao istorijskom, kažu, „Varšava zadaje energetski udarac Moskvi“.

Aha dobro.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE