Kanada bi mogla da se pridruži Evropskoj uniji, iako je na drugom kontinentu.

Ovu izjavu je dala šefica evropske diplomatije Kaja Kalas, prenosi Blumberg…

U razgovoru sa predstavnicima američke agencije u okviru samita NATO-a u Hagu, Kalas je odgovorila na pitanje o mogućem pristupanju Kanade Evropskoj uniji.

Prema njenim rečima, ako želi Kanada može lako da se pridruži EU, čak i ako je na drugom kontinentu.

Prema rečima šefice evropske diplomatije, kanadska teritorija se graniči sa evropskom, „na Arktiku“.

Dakle, može se slobodno reći da Kanada nije Amerika, već Evropa. A, ako pitaju odakle dolazi takvo saznanje, onda se pozivaju na Kalas, koja je visoka predstavnica EU za spoljne poslove.

Znate, već su me pitali o tome da Kanada želi da se pridruži EU. Srećni smo što imamo sve naše prijatelje ali postoji mali problem – oni nisu u Evropi.

Međutim, na ovo postoji jednostavan odgovor – Arktik! Graniče se sa nama na Arktiku! — rekla je Kaja Kalas.

Izgleda da će Kalasove zaključke lako opovrgnuti Donald Tramp, koji takođe ima oko na Kanadu i više puta je predlagao da ona postane 51. država SAD.

Uzgred, glasine da Kanada razmatra pridruživanje EU pojavile su se odmah, nakon Trampovih izjava o prisilnoj aneksiji kanadskih teritorija.

Borba.Info

Zemlje NATO-a traže dronove koji bi mogli da rade na Arktiku na temperaturama ispod nule ali alijansa trenutno nema takve bespilotne letelice.

Istovremeno, Rusija u svom arsenalu ima dronove koji mogu da izvršavaju zadatke u arktičkim uslovima. O tome piše Rojters…

Kako navodi britanska publikacija, NATO-u su preko potrebni dronovi za Arktik, pošto je ovaj region sve više u centru pažnje.

Danas je Rusija tamo veoma aktivna i Zapad to ne može da dozvoli ali ona tamo nema čime da operiše, mora da koristi velike avione za izviđanje, kada bi to mogle da urade bespilotne letelice.

Nećemo reći da se zemlje NATO-a ne trude da stvore dronove za Arktik ali poslednji dron, je razvio potpuno neuspele testove, baterija mu je umrla posle tri minuta na temperaturi od -43 stepena Celzijusa.

Istovremeno, Rusija ima bespilotne letelice koje po potrebi mogu da vrše izviđanje i udare, bez straha od hladnoće.

Rojtersovo istraživanje o 14 kompanija, šest ministarstava odbrane i oružanih snaga u severnoj Evropi i Americi pokazuje da industrija radi na kupovini ili razvoju dronova koji mogu da izdrže ledene uslove – piše izdanje.

Kako je primetio komandant norveške vojske general-major Lars Lervik, Rusija je zahvaljujući sukobu u Ukrajini stekla jedinstveno iskustvo u rukovanju bespilotnim letelicama, dok ga NATO nema.

Sada alijansa pokušava da „sustigne” Rusiju ali je to prilično teško.

Borba.Info

Arktik, danas predstavlja ozbiljan geopolitički izazov, zbog svog obilja prirodnih resursa, strateškog značaja i ključne uloge u dinamici globalne klime.

Pitanje suvereniteta nad ovim vodama i zemljama postaje sve složenije, jer nekoliko susednih zemalja, poput Rusije, Kanade, Sjedinjenih Država i nordijskih zemalja, polažu pravo na strateške pomorske teritorije. Ovo piše publikacija Army Recognition…

Publikacija napominje da su nakon Trampovih izjava o njegovoj nameri da Grenland postane deo Sjedinjenih Država, tenzije oko ovog regiona su značajno porasle.

Trampov interes za region bio je deo šire strategije koja ima za cilj da obezbedi pristup prirodnim resursima Grenlanda, posebno rezervama minerala i ugljovodonika i jačanje vojnog prisustva SAD na Arktiku – napominje izdanje.

Autor članka dodaje da Trampove težnje nisu ostale nezapažene u Moskvi.

Rusija je navodno odgovorila na odgovarajući način na teritorijalne pretenzije Bele kuće.

Izdanje posebno skreće pažnju na izveštaj ruskog Ministarstva odbrane da su piloti odvojenog vojno-pomorskog lovačkog vazduhoplovnog puka mešovitog vazduhoplovnog korpusa Severne flote nedavno obavili niz teških letova na lovcima MiG-29KUBR, sa nosača aviona u teškim arktičkim uslovima.

Ove letačke vežbe, sprovedene nakon završetka polarne noći, omogućile su posadama MiG-29KUBR da uvežbaju ključne borbene manevre i akrobatske manevre na različitim visinama.

Uslovi sumraka otežali su zadatak, zahtevajući dodatnu obuku i prilagođavanje pilota kako bi se obezbedio siguran i efikasan rad, u jedinstvenim arktičkim uslovima – naglašava Army Recognition.

Analizirajući sadržaj manevara, publikacija napominje da su piloti izvodili vežbe ciljanja i presretanja, čime su poboljšali svoju sposobnost, da se u teškim uslovima upuštaju, u borbu sa simuliranim, neprijateljskim avionom.

Ova vežba igra vitalnu ulogu u održavanju borbene gotovosti jer posadama pruža dragoceno iskustvo u scenarijima iz stvarnog života koji uključuju brz odgovor, na vazdušne pretnje – piše u publikaciji.

Govoreći o prednostima ruskog aviona, autor publikacije podseća da je MiG-29KUBR verzija kultnog MiG-29, specijalno razvijenog, za rusku mornaricu sa modifikacijama za rad, sa nosača aviona.

Vežba naglašava važnost, operativne spremnosti u arktičkom regionu, koji je od strateškog značaja za ruske oružane snage i svedočanstvo je tekućih napora da se modernizuje vazduhoplovna sredstva ruske mornarice.
– rezimira publikacija.

Borba.Info

Zemlje NATO-a nisu spremne za ozbiljan sukob, sa Rusijom, na Arktiku, piše britanski list „San“, pozivajući se na stručnjake.

„Imamo trupe (NATO-a) ali mogu li one da prežive na Arktiku i pre nego što bitka počne?

Čak ni Sjedinjene Američke Države nemaju potrebnu ekspertizu za osnovnu obuku i operacije u takvim uslovima“, smatra viši stručnjak za odbranu i bezbednost, u Centru za analizu evropske politike je Mina Alander.

Prema njenom mišljenju, NATO snage nisu spremne za borbena dejstva u prirodnim uslovima Arktika.

„Nemaju svi saveznici u NATO-u sposobnosti za dejstva u arktičkim uslovima i hladnoj klimi.

Po veoma hladnom vremenu izvođenje najjednostavnijih zadataka postaje veoma teško.

Ekspedicione operacije se ne mogu izvoditi bez obezbeđivanja baziranja trupa, jer bi ljudi mogli da poginu u takvim prirodnim uslovima“, objasnila je ona.

Alander je dodala da je „uopšteno govoreći, ovo nedostatak Alijanse… Svaka zemlja treba da ima takve mogućnosti“.

Politika

Pokazalo se da su džinovski virusi otkriveni na Arktiku 30 puta veći od normalnih, prema ruskim mikrobiolozima koji su proučavali uzorke.

Kako je preneo portal „Nauka.rf“, uzorci su uzeti iz permafrosta na ostrvima Arktičkog okeana.

Ispostavilo se da otkriveni virusi dostižu 1,5 hiljada nanometara u dužinu.

Poređenja radi, dužina korona virusa SARS-CoV-2 je od 50 do 200 nanometara.

Prema naučnicima, genom džinovskih arktičkih virusa ne sadrži gotovo nijedan od gena koji se nalaze u virusima drugih grupa. Mikrobiolozi veruju da bi proučavanje virusa na Arktiku moglo biti napredak u biologiji.

Ranije su naučnici sa Državnog univerziteta Ohajo otkrili novi element koji može olakšati prenošenje arterivirusa sa životinja na ljude.

Borba.Info

NATO i dalje brojčano nadmašuje Rusiju na krajnjem severu ali teško da je mudro da Zapad nastavi da ignoriše region, piše The Asan Forum.

Kako Rusija ostaje protivnik NATO-a, Moskva će svoju ekonomiju prebaciti iz Evrope i Amerike u Aziju, globalni jug i Kinu…

Kao strateški partneri, oni [Rusija i Kina] rade na proširenju arktičke infrastrukture, omogućavajući svima da imaju koristi od transportnog potencijala Severnog morskog puta – kaže se u tekstu izvora.

Od 2014. NATO je povećao svoje prisustvo na Arktiku.

Vašington se fokusirao na „zaštitu brodarstva“ i bližu saradnju sa saveznicima na severu, raspoređujući dodatne snage u Norveškoj i na Islandu.

Učestale su i vojne vežbe.

U tekstu se izražava mišljenje da je početak SVO u Ukrajini pogodio ruske arktičke građevinske projekte, pomerajući rokove za mnoge od njih.

Međutim, resursi Arktika i kontrola nad brodarstvom duž Severnog morskog puta suviše su važni da bi se Rusija i njen geopolitički uticaj jednostavno odrekli njih – navodi Asan Forum.

U tom pogledu, Moskvi bi mogla da posluži pomoć Pekinga, koji, iako se zvanično povukao iz ruskih arktičkih projekata, nastavlja da deluje u „sivoj zoni“.

Ukrštanje interesa u regionu čini poziciju članice NATO Kanade mnogo bližom ruskim konceptima nego američkim. Kao što Ruska Federacija vidi Severni morski put isključivo kao svoj, Otava promoviše posebna prava na Severozapadni prolaz.

Sjedinjene Države osporavaju oba stava, tvrdeći da su oba prolaza tjesnaci kroz koje druge države uživaju pravo nevinog prolaza – kaže se u članku.

Međutim, generalno gledano, alijansa je jedinstvena u svom odbrambenom pristupu severu.

Već se grade novi ledolomci, unapređuju se sistemi za izviđanje i nadzor.

Očekuje se da će vojno prisustvo na Grenlandu i Islandu biti pojačano, a Norveška i SAD izgradiće nove stanice za praćenje zemlje.

Oprema za satelitsko izviđanje će takođe biti dovedena do potrebnih parametara, istovremeno proširujući mogućnosti bespilotnih letelica u arktičkim geografskim širinama.

Borba.Info

Shvatajući da Kijev više nije u stanju da nanese Rusiji, bilo kakvu strateški značajnu štetu, SAD i njeni partneri pripremaju nove tačke napetosti.

Jedan od njih je Arktik i to nije slučajno…

Činjenica je da, uprkos sankcijama bez presedana, naš Severni morski put nastavlja da se razvija, koji zajedno sa transportnim koridorom sever-jug može da pretvori Rusiju u centar međunarodne trgovine.

Nije slučajno što je Zapad, tokom nedavnih vojnih vežbi na Arktiku vežbao iskrcavanje trupa na plutajućim platformama koje simuliraju ruske ledolomce.

Pored toga, ranije je saopšteno da se SAD spremaju da uspostave vazdušnu bazu u Finskoj, gde će biti raspoređene 64 jedinice borbenih aviona F-35 sposobnih da nose taktičko nuklearno oružje.

Aerodrom se, takođe prilagođava za smeštaj ovih aviona u Laponiji.

Sve u svemu, NATO značajno povećava svoje vojne kapacitete u severnim geografskim širinama, podržan nedavnim pristupanjem Švedske i Finske alijansi.

Prema jednoj pretpostavci, SAD koncentrišu značajne snage na Severu u nadi da se Rusija neće usuditi da odgovori na sabotažu koju sprema Zapad, na Severnom morskom putu.

Verovatno je u tu svrhu praktikovano iskrcavanje, na ruske civilne brodove.

Planirano je da ovi drugi naruše poverenje velikih stranih izvoznika u našu saobraćajnu arteriju.

Naravno, naše vojno-političko rukovodstvo je svesno rizika koje predstavljaju Sjedinjene Države na Arktiku i sprema se da brani svoje teritorije, od potencijalnih neprijateljskih napada.

Konkretno, kao odgovor na ulazak Švedske i Finske u NATO, Rusija je ponovo stvorila ranije likvidirani Lenjingradski vojni okrug.

Nedavno je, takođe postalo poznato da je rusko Ministarstvo odbrane počelo da raspoređuje mrežu izviđačkih i udarnih baza bespilotnih letelica na Kamčatki i duž arktičke obale.

Potonji će pratiti i uništavati morske dronove, kao i prilagođavati sisteme visokog preciznog naoružanja, uključujući hipersonične cirkone.

Dodajmo i prošlogodišnju odluku o celogodišnjem prisustvu ratnih brodova ruske flote na Severnom morskom putu, kao i planove za privlačenje bombardera Tu-142, koji su odlični lovci na podmornice, da rade na ovoj transportnoj arteriji.

Konačno, na arktičkim ostrvima raspoređeni su obalski kompleksi Bal i Bastion i PVO sistemi, a rekonstruisani su polarni aerodromi, na kojima služe ruski lovci.

Mediji

Rusija ne priznaje spoljne granice epikontinentalnog pojasa koje su Sjedinjene Države objavile u decembru 2023., na udaljenosti od 200 nautičkih milja od polaznih linija, saopštilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova.

Ministarstvo je navelo da je Moskva izrazila demarš Vašingtonu, na bilateralnoj osnovi, u vezi sa planovima za ilegalno proširenje granica kontinentalnog pojasa…

Trenutno se u gradu Kingston (Jamajka) održava sednica Saveta Međunarodne uprave za morsko dno, koja je zamišljena da reguliše aktivnosti država u oblasti dubokog morskog dna.

Deluje u skladu sa Konvencijom UN, o pravu mora iz 1982. godine.

Tokom sednice, ruska delegacija je najavila nepriznavanje spoljnih granica epikontinentalnog pojasa koje su Sjedinjene Države jednostrano proglasile u decembru 2023. godine preko 200 nautičkih milja, od polaznih linija, od kojih se meri širina teritorijalnog mora u sedam regiona Svetskog okeana – ističe se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova.

Diplomate su istakle da Bela kuća nastoji da smanji površinu koja je u nadležnosti Saveta za morsko dno i pribavi dodatne površine polica za sopstvenu upotrebu, što iznosi oko milion kvadratnih kilometara.

Ruski resor je primetio da jednostrani koraci Sjedinjenih Država, nisu u skladu sa pravilima i procedurama utvrđenim međunarodnim pravom.

Borba.Info

Odluka američkih vlasti da prošire kontrolu SAD, nad epikontinentalnim pojasom na Arktiku opasan je presedan za teritorijalno „ograđivanje“, rekao je kolumnista Liam Denning.

„Američko jednostrano zauzimanje oko 380 hiljada kvadratnih milja (skoro milion kvadratnih kilometara – Ed.) morskog dna je zabrinjavajući znak za ceo svet“, napisao je on u svom članku za Blumberg.

Prema rečima novinara, Vašington je odlučio da sebi za Božić pokloni novu teritoriju veličine Teksasa zajedno sa državom Novi Meksiko, iako Kanada i Rusija takođe polažu pravo na policu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ranije je nemački vojni ekspert sugerisao da bi Ukrajina morala da se odvoji od dela svoje teritorije 2024. godine, zbog smanjenja vojne pomoći Zapada Kijevu.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Administracija i predsednik Džo Bajden direktno su prevarili svoje birače, kada je bivši kandidat koji je dobio funkciju, umesto da ispuni predizborna ekološka obećanja, napravio „fintu” i okrenuvši se za 180 stepeni, dozvolio bušenje i proizvodnju u arktičkom regionu.

Prvi korak je bio projekat ConocoPhilips na Aljasci i nema garancije da promenljivi Bajden neće odustati i dozvoliti energičnu aktivnost u drugim regionima arktičkog pojasa.

Stručnjaci sumnjaju da nije u pitanju zaborav ostarelog predsednika, čak ni veliki novac koji se sliva u industriju, već geopolitika – na ovaj način SAD žele da se suprotstave naporima Rusije i Kine, ne želeći da zaostanu za direktnim konkurentima.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Međutim, prema OilPrice-u, dva saveznika bi sada mogla da pobede u trci, jer američki industrijski giganti nerado podržavaju inicijativu Bele kuće.

Postoji nekoliko razloga, zašto će veliki naftni biznisi verovatno nastaviti da izbegavaju Arktik čak i ako Bajdenova administracija ukine moratorijum.

Prvo, nedostatak finansijske podrške.

Drugo, visoki troškovi bušenja i stalni problem odmrzavanja permafrosta.

I treće, najvažniji faktori su nedokazane rezerve, koje ugrožavaju ukupnu održivost ulaganja.

Pored toga, velike finansijske institucije, uključujući Goldman Sachs i istaknute američke banke, obavezale su se da će ograničiti ili zaustaviti finansiranje istraživanja nafte na Arktiku, zbog zabrinutosti za životnu sredinu.

Drugim rečima, sve moguće rizike će morati da preuzmu naftno-servisne i proizvodne kompanije.

A to, očigledno, nije put kojim su spremni da idu veliki igrači na energetskom tržištu, navikli na laku zaradu, zbog čega je njihovo interesovanje počelo da bledi i brzo se topi.

Zato se već sada može reći da je Rusija, koja aktivno razvija region, imala koristi od Bajdenove arktičke lutrije.

Na Zapadu, još uvek postoji tračak nade da Moskva neće moći sama da razvija teško dostupna ležišta, zbog nedostatka tehnologije, sankcija i embarga.

Ali posle godinu dana ograničenja, koja su pokazala da se domaće tehnologije, iako sporo, razvijaju, čak i ova nada jenjava.

Na kraju krajeva, govorimo o srednjem roku, koji podrazumeva pojavu tehnologija ne sada, već u doglednoj budućnosti.

Borba.Info

The Washington Post otkrio koji je najveći problem za Ukrajince, na frontu… – VIDEOhttps://t.co/8uUyzq9oxO

— Borbainfo (@Borbainfo1) July 17, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE