Pre nešto više od 5 miliona godina, voda iz Atlantskog okeana našla je svoj put, kroz ono što je danas Gibraltarski moreuz.

Prema ovoj teoriji, jurio je niz kilometar visoku padinu u niziju ogromnom brzinom, brže od automobila koji je jurio, stvarajući usput jarugu duboku poput nebodera…

U to vreme, buduće Sredozemno more je bilo plitka, slana voda. Ali u njega se slilo toliko vode da se napunio za samo par godina, možda čak i za nekoliko meseci.

Barem je to teza koju je postavila studija o podvodnom kanjonu otkrivenom duž Gibraltarskog moreuza. Na osnovu geoloških dokaza, poplava je bila najveća koja je ikada zahvatila planetu.

U svojoj studiji, evropski geolozi Danijel Garsija-Kastelanos i Pol Karling ispitali su sedimentne stene za koje veruju da pokazuju da voda juri kroz moreuz između današnje Sicilije i kontinentalne Afrike da bi ispunila istočni Mediteran.

Njihovo otkriće je najnoviji obrt, u priči koja je počela krajem 19. veka. Tada su geolozi koji proučavaju izdanke stena bogatih solju širom Mediterana postali sve svjesniji da se nešto neobično dogodilo pre otprilike 5 do 6 miliona godina: more se presušilo.

Nazvali su ga Mesinijski period, a isušivanje je na kraju postalo poznato kao Mesinijanska kriza slanosti.

Tokom 1970-ih, naučnici su po prvi put izbušili duboko u mesinske sedimente ispod Mediterana.

Došli su do tri zapanjujuća otkrića.

Prvo, postojao je sloj soli, debeo nekoliko kilometara, ispod većeg dela morskog dna. Ovo je potvrdilo da se velika promena životne sredine dogodila pre oko 6 miliona godina. U to vreme, tektonske ploče su se pomerile, a more je postalo u velikoj meri izolovano, od Atlantskog okeana.

Drugo, neposredno iznad tog sloja soli, pronašli su naslage koje sadrže fosile iz plitkih jezera sa malo soli. Ovo sugeriše da je nivo mora u Sredozemnom moru pao više od kilometra ispod današnjeg mesta, a pošto je veći deo vode ispario, za sobom je ostala so. U najnižim predelima ostala su jezera koja su potoci osvežavali i održavali relativno bez soli. Ovu sliku potkrepljuju i seizmičke studije morskog dna, koje su pokazale da su reke nekada tekle po suvom predelu.

I treće, slojevi stena iznad slane vode iznenada su ustupili mesto tipičnijim dubokomorskim sedimentima.

Sledeći prodor dogodio se 2009. godine, kada su geofizički podaci iz planiranog tunela između Afrike i Evrope kroz Gibraltar pokazali da je ogromna podvodna depresija između Atlantskog okeana i Sredozemnog mora nastala iznenadnom i katastrofalnom poplavom.

Sada su Daniel Garcia-Castellanos, Paul Carling i kolege potvrdili ovu hipotezu.

Na Siciliji, na primer, naučnici su primetili da su tamošnja brda neobična.

Njihovi glatki i aerodinamični oblici, razdvojeni dubokim erozionim udubljenjima, veoma su slični brdima u državi Vašington u SAD, nastalim poplavom, na kraju poslednjeg ledenog doba.

Da su ova brda i udubljenja na Siciliji takođe nastala kao rezultat ogromne poplave, ostaci stena isprani sa podnožja basena bili bi na vrhovima brda više od 5 miliona godina kasnije.

I zaista, na vrhovima brda pronađeni su nasumično razbacani i deformisani ostaci stena. Bila je to ista stena koja je bila u niziji i dalje u unutrašnjosti.

Kompjuterske simulacije su pokazale da bi brda erodirala bujica duboka 40 metara ili više, koja se kretala brzinom od 115 kilometara na sat.

Borba.Info

Podmornica koja je prevozila turiste da vide olupinu Titanika nestala je u Atlantskom okeanu, a u njoj se nalazi britanski milijarder i istraživač Hemiš Harding, piše britanski “Dejli Mejl”.

U toku je intenzivna potraga u kojoj učestvuju i bostonska i kanadska obalska straža. Potvrđeno je da se u podmornici nalazi pet osoba, od kojih je jedan član posade.

Herding je u nedelju na svom “Fejsbuk” profilu najavio da će ići na ekspediciju “Ocean Gate” kompanije do olupine Titanika, javlja “BBC”.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

On je saopštio u istoj objavi da se u podmornici nalazi više čuvenih istraživača.

Takođe, napisao je da će ovo putovanje biti prva i poslednja misija sa posadom na Titanik ove godine, zbog loših vremenskih uslova.

Admiral Džon Mager je izjavio za “Fox news” da je urađena procena, prema kojoj je utvrđeno da u nestaloj podmornici ima kiseonika, za još 72 časa.

Ona je opremljena da ljudi unutra mogu da opstanu do 96 sati.

Ko je britanski milijarder Hemiš Harding?

Hemiš Herding je britanski milijarder, biznismen, avijatičar, istraživač i svemirski turista.

Živi u UAE (Ujedinjeni Arapski Emirati). Osnovao je “Action Group” i predsednik je “Action Aviation”, kompanije koja se bavi posredovanjem u avionima sa sedištem u Dubaiju.

Astronomski iznosi za ekskurziju

Olupina leži na dnu okeana, nekih 3.800 metara ispod površine i oko 600 kilometara od obale Njufaundlenda u Kanadi.

Osmodnevna ekskurzija se naplaćuje do 250.000 dolara, po turistu ili članu posade podmornice.

“Ceo naš fokus je na pronalaženju članova posade u podmornici”, rekao je OceanGate.

Takođe su dodali da su duboko zahvalni na pomoći, koju su dobili od više vladinih agencija i kompanija.

OceanGate, piše “BBC”, poseduje tri podmornice, a samo je Titan, podmornica, koja je nestala, sposobna da zaroni dovoljno duboko da stigne do olupine Titanika.

Plovilo je teško 10.432 kg i može doseći dubine do 4.000 metara. Može da primi petočlanu posadu, a u njoj se može živeti 96 sati.

Kurir.rs/Mondo

Američki analitičar šokirao svet: Trampova pobeda na izborima, neće uticati na vojnu podršku Ukrajine!https://t.co/oNFv03Ny58

— Borbainfo (@Borbainfo1) June 14, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE