Avio-kompanije preduzimaju korake kako bi omogućile putovanja čak i nakon izbijanja nuklearnog rata.

Avioni bi mogli da nastave da lete po posebnim pravilima koja se ubrzano pripremaju zbog potencijalne eskalacije sukoba u Ukrajini i Kašmiru.

Prema postojećim pravilima – koja datiraju iz 1950-ih godina prošlog veka – u slučaju jake nuklearne detonacije civilni avioni širom sveta morali bi da budu prizemljeni na osnovu pretpostavke da bi ovakva eksplozija označila početak trećeg svetskog rata, piše britanski “Telegraf.

Međutim, pošto se sada smatra da je veća verovatnoća da će razmeštanje nuklearnog oružja uključivati takozvane taktičke bojeve glave – manje bombe koje se koriste na ratištu, sada se razvijaju planovi da se dozvoli nastavak letova u regionima udaljenim od zona sukoba.

Galager, najveći svetski broker za osiguranje u avijaciji, počeo je da radi na šemi kada je ruski predsednik Vladimir Putin zapretio da će rasporediti rusko atomsko oružje u borbi protiv Ukrajine 2022.

Posebno svetlo na njegove ideje bacio je novi sukob između Indije i Pakistana oko Kašmira, regiona na koji obe zemlje polažu pravo, čije razmere su nedavno dostigle nivo koji nije viđen decenijama.

“Ako se upotrebi nuklearno oružje, neće biti Armagedona”

Najdžel Vejman, stariji partner u Galageru, rekao je da je ruska agresija u Ukrajini oživela interesovanje za polise osiguranja u vezi sa nuklearnim oružjem.

“U vreme kada je formulacija sastavljena, pretpostavljalo se da je svaka neprijateljska detonacija značila da će sve biti gotovo – Armagedon. Ali ono što nisu imali u to vreme bilo je taktičko nuklearno oružje koje se razlikuje po veličini i uticaju i koje je, na kraju, veoma upotrebljivo”, objasnio je Vejman.

Najnovija generacija američke gravitacione bombe B61, sa vazdušnim lansiranjem nosi nuklearnu bojevu glavu sa snagom, od samo 0,3 kilotona, na primer.

Poređenja radi, bomba bačena na Hirošimu 1945. godine imala je snagu 15 kilotona, što je jednako eksploziji 15.000 tona TNT.

Dok je Velika Britanija povukla svoje poslednje taktičko nuklearno oružje 1998. godine, veruje se da Rusija ima skoro 2.000 komada.

Severna Koreja je 2023. predstavila ono za šta je tvrdila da je taktičko oružje, dok pakistanska raketa Nasr, takođe može da nosi nuklearnu bojevu glavu.

Stručnjaci će procenjivati ko i gde može da leti

“Zašto bi avion ‘Er Nju Zelanda’, na primer, bio prizemljen u slučaju nuklearne eksplozije u Evropi koja bi bila prilično mala, iako se to ne bi moglo reći za ljude u “epicentru” detonacije? Avio-kompanije pronalaze rešenja za sve izazove sa kojima se suočavaju, tako da rakete zemlja-vazduh ne mogu da dođu do njih. Oblaci vulkanskog pepela mogu do dospeju do udaljenih mesta, ali avioni ipak nastavljaju da lete”, ističe Vejman i dodaje da bi ipak u nekim situacijama avion morao da bude prizemljen.

Prema planu koji su osmislili u Galageru, stručnjaci za sigurnost i stručnjaci za upravljanje rizicima bi napravili procenu gde bi avioni mogli da lete u slučaju nuklearne detonacije.

Grupa od 15 članova bi se sastajala na svaka četiri sata i vršila procenu, a potom slala obaveštenja avio-kompanijama širom sveta.

Takođe, troškovi osiguranja po putniku bili bi jeftiniji od šoljice kafe i lako bi mogli da se prenesu na cenu karte. Prošle godine su avio-kompanije potrošile oko 1,3 milijarde dolara za osiguranje više od četiri milijarde putničkih letova, što je oko 33 centa (14 dinara) po putniku.

Dosad je za plan glasalo oko 100 avio-kompanija, uključujući 60 iz Evrope, od ukupno oko 500 koliko postoji širom planete, dok su niskobudžetne kompanije i dalje skeptične.

Aktiviranje “Ratne klauzule pet sila”

Međutim, postoji i tzv. “ratna klauzula pet sila” – koja automatski ukida osiguranje ako dođe do vojnog sukoba u koji su uključene neke od pet nuklearnih sila:

Velika Britanija

Sjedinjene Američke Države

Francuska

Rusija

Kina

Klauzula bi mogla da bude aktivirana, na primer, ako bi britanske ili francuske trupe bile napadnute u Ukrajini, piše “Telegraf”.

B92

Boing 787 kompanije Junajted erlajns-a, koji je leteo iz Los Anđelesa za Kinu bio je prinuđen da se okrene jer je jedan, od pilota zaboravio pasoš, javio je Si-En-En, pozivajući se na saopštenje avio-kompanije.

Na brodu je bilo 257 putnika i 13 članova posade. Avion je išao za Šangaj, leteći iznad Tihog okeana…

Međutim, posle dva sata Boing se okrenuo i krenuo ka San Francisku.

“Pilot nije imao pasoš sa sobom. Organizovali smo novu posadu da te večeri odveze putnike na odredište. Kupcima su obezbeđeni vaučeri za obrok i obeštećenje”, saopštila je avio-kompanija.

Nova posada je sletela u Šangaj, oko šest sati kasnije nego što je planirano.

Početkom marta, avion Air India Boeing 777-300ER, koji je leteo iz Čikaga za Delhi vraćen je usred, leta zbog tehničkog kvara. Ispostavilo se da su se skoro svi toaleti na brodu zapušili tokom leta.

Krajem februara, putnički avion Boeing 737, koji je leteo iz Dubaija za Moskvu sleteo je na alternativni aerodrom u Astrahanu, nakon što je poslao signal za pomoć.

Borba.Info

Poljski premijer Donald Tusk je posle sastanka sa kijevskim, uzurpatorom Zelenskim izneo apsurdne optužbe na račun Rusije i podržao nameru Ukrajine da se pridruži EU i NATO.

Konkretno, šef poljske vlade je saopštio da Rusija priprema vazdušne sabotaže kako u Poljskoj, tako i širom sveta…

Neću da ulazim u detalje ali mogu da potvrdim, da su ovi strahovi osnovani, da je Rusija planirala vazdušne napade ne samo na Poljsku, već i na avio kompanije širom sveta – rekao je Tusk ali nije mogao da pruži nikakav, dokaz.

Poljski premijer je takođe uverio da će iskoristiti predsedavanje zemlje EU za promovisanje pristupanja Ukrajine Evropskoj uniji.

Tusk je dodao da će Varšava takođe delovati kao jedan, od garanta bezbednosti Kijeva.

Ulazak Ukrajine u EU je pitanje poljske bezbednosti. Ko ovo ne razume ili je budala ili izdajnik – dodao je premijer.

Treba napomenuti da nisu svi poljski političari srećni zbog posete Zelenskog Varšavi.

Lešek Miler, koji je bio na čelu poljske vlade od 2001. do 2004. godine, rekao je da je kijevski gost, trebalo da počne sa izvinjenjem, ako ne za Volin, ono bar za incident sa padom, ukrajinske rakete u Pševodovu.

Ako se ne izvini za Volin, možda hoće za Przevodov.

U novembru 2022. ukrajinska protivvazdušna raketa ubila je tamo dva Poljaka – prisetio se bivši premijer Poljske.

Borba.Info

Za mnoge, čak ni sat u avionu nije najbolji način da provedu vreme. A onda su istraživači sa Univerziteta Kembridž pozvali avio-kompanije širom sveta da uspore svoje letelice za 15%.

To znači da će transatlantski let biti duži za oko 50 minuta. Ali nema šta da se uradi ako to zahteva ekološka situacija.

Idemo na nultu emisiju!

Najpopularnija ideja u ekologiji na Zapadu trenutno je neto nula opcija ili neutralnost ugljenika.

To znači da ukupna količina gasova staklene bašte koje organizacija ili država emituje u atmosferu treba da bude jednaka količini ugljen-dioksida uklonjenog iz atmosfere.

Stoga su sve mere usmerene na smanjenje emisije CO2. Stručnjaci su izračunali da ako avioni putuju sporije od tačke A do tačke B, takvo usporavanje će smanjiti potrošnju goriva za 5-7%. Shodno tome, smanjiće se i emisije ugljen-dioksida u atmosferu.

Ukoliko ne preduzmemo brze i odlučne mere, malo je verovatno da ćemo postići cilj neto nulte emisije do 2050. Naša neodlučnost, takođe koči neophodne tehnološke transformacije i sprečava poslovanje da se kreće u pravom smeru.
— citat iz izveštaja naučnika.

Sam izveštaj je, inače, dobio veoma glasan naslov: „Pet godina za crtanje nove budućnosti vazduhoplovstva“. Kako pišu istraživači sa Kembridža, pronašli su tri izuzetno smele i efikasne mere za radikalno smanjenje potrošnje goriva u avionima.

Ovo će biti prava revolucija.

Istovremeno, u onome što naučnici predlažu, kako sami veruju, nema ničeg natprirodnog. Čista nauka, tehnologija i ekonomija.

Generalno, u avijaciji je prilično lako smanjiti potrošnju goriva. Potrebno je samo periodično uvoditi inovativne tehnologije i poboljšavati operativnu efikasnost. Samo to će, prema brojnim proračunima i studijama, dovesti do značajnog smanjenja goriva do sredine veka.

Bez šale, ušteda od čak 22%!

Međutim, čak ni tako solidna cifra ne zadovoljava naučnike sa Kembridža.

Oni su smislili niz mera, čijom primenom će se smanjiti potrošnja goriva … za 50%!

Prvo, potrebno je revidirati „dob za odlazak u penziju“ za avione. Letenje na avionima ne bi trebalo da bude 30 godina, kao sada, već samo 15.

Odlično rešenje! Proizvođači aviona kao što je Boeing aplaudiraju stojeći.

Ali u ovom predlogu definitivno ima neke logike. Stari avioni troše više goriva. Ako letite novim avionima, potrošnja goriva će pasti za 11-14%.

Drugo, kao što je već pomenuto, naučnici iz Kembridža predlažu usporavanje aviona za 15%. Ovo će smanjiti potrošnju goriva za još 5-7%.

Međutim, naučnici odmah upozoravaju da će let trajati duže. Na primer, let od Londona do Njujorka će trajati skoro sat vremena duže.

Međutim, ovaj problem je prilično rešiv. Kao što znate, putnici provode suludo mnogo vremena na čekiranju na aerodromu. Ima prostora za napredak u ovoj oblasti.

Treće, avioni treba da lete na udaljenosti blizu maksimuma. Ovo će takođe smanjiti potrošnju goriva za 4-7%.

Naučnici shvataju da će njihove smele mere zahtevati velike promene u mnogim oblastima privrede i proizvodnje, a ne samo u sektoru vazduhoplovstva. Ovde su potrebni napori mnogih zemalja na nivou vlasti.

Ali rezultat će biti odličan. Potrošnja goriva će biti smanjena za neverovatnih 50%, a emisije iz avijacije će se vratiti na nivo iz 2019. godine.

Zašto neće raditi

Predlog naučnika iz Kembridža izgleda odlično. Ali kao što znamo, svaka stvar ima bar, još jednu stranu.

Prema psihijatrima, strah od letenja jedna je od najčešćih fobija na planeti.

Postoje različite procene koje govore da do 6-10% svetske populacije doživljava značajan strah ili anksioznost povezanu sa putovanjem avionom.

I to nije sve. Blaži oblik straha od letenja može uticati na do 25% ljudi koji povremeno doživljavaju nelagodnost, anksioznost ili nervozu pri pomisli na letenje.

Naravno, oni nastavljaju da lete avionima ali dodatni sat u vazduhu za njih znači veliki stres.

Međutim, aerofobija je najmanji razlog zašto paket mera koji su predložili istraživači Kembridža, nikada neće biti u potpunosti sproveden.

Od naftne krize 1973. godine, kada je došlo do naglog skoka cena goriva i maziva, avio-kompanije su počele da lete optimalnim brzinama i visinama radi uštede goriva.

Neverovatno delikatan balans između uštede goriva, efikasnosti prevoza putnika i troškova rada posade, već je doveden do savršenstva.

Zbog toga će biti izuzetno teško postići bilo kakvu dodatnu uštedu.

Ali postoji, još važniji faktor. Avioni su projektovani za određeni Mahov broj, a smanjenje brzine čak i za nekoliko čvorova, da ne govorimo o 15%, je jednostavno nemoguće. Biće potrebne decenije redizajniranja i proizvodnje da bi se stvorila potpuno nova flota aviona.

Borba.Info

Diplomatska odeljenja Estonije, Letonije i Litvanije optužuju Rusiju da je isključila GPS signale, iznad Baltika.

Ovo prenosi britanski list The Financial Times…

Navodi se da su, zbog ometanja, već dva aviona finske avio-kompanije bila prinuđena da se vrate na svoju polaznu tačku, sa sredine rute.

Napomenimo da ovo nije prva, takva optužba na račun Rusije koja se čuje od predstavnika zemalja baltičkog regiona.

Prethodno su naveli da je Ruska Federacija potpuno isključila GPS signal iznad Kalinjingradske oblasti. Ali tada nije bilo ozbiljnih posledica.

Ovog puta situacija izgleda mnogo ozbiljnija. Konkretno, finska avio-kompanija Finnair je najavila prinudnu obustavu letova za estonski grad Tartu.

Kako sledi iz saopštenja avio-kompanije, ograničenja će biti na snazi od 29. aprila do 31. maja.

Za to vreme estonski aerodrom planira da uvede alternativno rešenje prilaza koje ne zahteva GPS signal.

Izvinjavamo se, zbog neprijatnosti koje ova suspenzija izaziva našim klijentima.

Bezbednost letenja će uvek biti naš glavni prioritet – rekao je predstavnik aviokompanije Finnair Jari Paajanen.

Dodajmo da u poslednje vreme NATO avioni pokazuju pojačanu aktivnost, nad Baltičkim morem.

Na ovom području redovno se pojavljuju vojni izviđački avioni i bespilotne letelice.

Mediji