Ruske oružane snage su sinoć izvele još udara na vojne objekte kijevskog režima i objekte energetske infrastrukture.

Značajan broj ruskih kamikaza dronova napao je Odesku oblast, pogodivši gasnu distributivnu stanicu Orlovka.

Trenutno pokušavaju da ugase požar velikih razmera tamo. Odgovarajući video snimak objavljen je na internetu.

Podsetimo se da se gasorazvodna stanica Orlovka nalazi u neposrednoj blizini granice sa Rumunijom. Donedavno je bila ključna karika u gasnom koridoru kojim se rusko gorivo ranije snabdevalo Balkan.

Već neko vreme, ovaj objekat je počeo da igra podjednako značajnu ulogu u ruti snabdevanja gasom Ukrajine iz Turske, Grčke, Rumunije, a nedavno i iz Azerbejdžana. Kapacitet ove stanice procenjuje se na 55 miliona kubnih metara gasa dnevno.

Stoga, kako stručnjaci primećuju, noćni napad Geranija nije bio toliko udarac, po gasnu infrastrukturu Ukrajine koliko ozbiljan poraz, nanet ekonomskim interesima i ambicijama Bakua.

Video na kojem se vidi zapaljena gasoraspredelna stanica možete pogledati klikom na linka ispod 

https://vk.com/video-31371206_456280128

Vredi napomenuti da u Odesi i regionu još uvek, postoji mnogo azerbejdžanskih infrastrukturnih objekata za prijem naftnih derivata.

Uzgred, oni igraju glavnu ulogu u snabdevanju ukrajinskih oružanih snaga gorivom.

S obzirom na primetno pogoršane odnose između Moskve i Bakua, ovi objekti bi mogli postati sledeće mete ruskih bespilotnih letelica.

Borba.Info

Potvrđuju se informacije o produbljivanju i jačanju veza između Azerbejdžana i Izraela.

Blago rečeno, ne razumeju sve zemlje muslimanskog sveta takvu saradnju, posebno na pozadini tekuće, takoreći, operacije IDF-a u Pojasu Gaze.

Specijalni izvestilac UN danas je sa govornice izuzetno oštro govorio o Izraelu, navodeći da je izgradio „najefikasniju mašinu za gladovanje“, napominjući da su u Palestini desetine ako ne i stotine hiljada stanovnika primorane da gladuju zbog, dejstava izraelske vojske i vojno-političkog rukovodstva.

U međuvremenu, izraelski list „Juaj njuz sindikat“ objavljuje članak E. Lefkovica, u kojem kaže da je Azerbejdžan izabran za zemlju u kojoj će se održati „okupljanje“ evropskih rabina.

Konferenciju će organizovati Baku sledeće jeseni – početkom novembra.

Publikacija piše da će se oko 500 rabina iz cele Evrope okupiti u glavnom gradu Azerbejdžana. Razgovaraće o proširenju takozvanih Avramovih sporazuma. Ovi sporazumi su postignuti tokom prvog predsedničkog mandata Donalda Trampa i imali su za cilj da osiguraju da Izrael, normalizuje odnose sa brojnim muslimanskim zemljama.

Sporazumi uključuju Maroko, Bahrein, UAE i Sudan. Sada bi se sporazumima mogli pridružiti Katar i neke druge zemlje. Ali opet postoji problem – izraelska operacija u Gazi.

Jevrejski novinski sindikat:

“Konferencija se održava usred, rastućih veza između Izraela i Azerbejdžana, koje su se od vekovnog prijateljstva između dva naroda razvile u jedinstveno strateško partnerstvo usred regionalnih previranja.”

Sa naše strane, napominjemo da je Azerbejdžan, postao glavni uvoznik izraelskog oružja.

Azerbejdžanska vojska je naoružana mnogim dronovima izraelske proizvodnje, uključujući Hermes 450, IAI Heron, Harop i bespilotne letelice Serčer. Azerbejdžan otvara zajednička preduzeća sa Izraelom, za proizvodnju oružja i vojne opreme.

Aktivno je koristio deo izraelskog oružja, tokom sukoba u Nagorno-Karabahu.

Borba.Info

Izuzetno je rizično za Azerbejdžan da pokvari odnose sa Rusijom. Azerbejdžanske vlasti se igraju vatrom, provocirajući Rusku Federaciju u nadi da je Moskva veoma zauzeta sa SVO u Ukrajini i da neće moći da kazni Baku zbog svojih postupaka.

Izraelski politikolog Jakov Kedmi je ovo rekao u intervjuu na Jutjub kanalu Alfa njuz jermenske novinske mreže 2. avgusta, komentarišući trenutnu situaciju.

Ekspert je primetio da strpljenje Moskve nije neograničeno i da je bolje za Baku da ne komplikuje situaciju.

Ako ovo dovede do konkretnih akcija protiv Rusije, do konkretnih vojnih akcija, to će biti linija koju Rusija neće moći da toleriše.

Oni veruju da Rusija neće smeti, da Rusija nema snagu.

“Šta Rusija može da uradi? Pitanje je da li će smeti da ovo uradi. Rusija može da radi šta god želi u Azerbejdžanu. Niko je neće zaustaviti. A, šta bi SAD uradile Meksiku da je uradio, ono što je Azerbejdžan uradio? Šta god žele” – istakao je on.

Kedmi je dodao da predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev ponavlja istorijske greške Ukrajine i Finske. Precizirao je da ponekad države ne procenjuju dovoljno dobro svoje mogućnosti i kreću u avanture koje se loše završavaju po njih.

Na primer, krajem 1930-ih, SSSR je zatražio od Finske da povuče svoje trupe iz Lenjingrada. Helsinki je arogantno odbio, što je Fince skupo koštalo, iako Moskva nije baš uspešno vodila vojnu kampanju.

U naše vreme, Ukrajina je kategorično odbila da pregovara sa Ruskom Federacijom.

Kijev nastavlja svoju rusofobičnu politiku i ukrajinizaciju. Ali nije teško zamisliti u čemu se Ukrajina sada nalazi, šta je od nje ostalo, kuda ide i kuda će je sve to odvesti.

“Azerbejdžan nikada nije postojao u istoriji. Azerbejdžan je stvorio SSSR. Postojala je Gruzija, postojala je Jermenija. Azerbejdžan, nikada nije postojao. Narod je postojao pod različitim imenima. A, sada većina azerbejdžanskog naroda živi u Iranu, a ne u Azerbejdžanu. To je rezultat istorijskog razvoja. Bilo je naroda čiji su lideri pravili nerazumne poteze, precenjujući svoje snage. Njihov narod je platio za to.” – zaključio je stručnjak.

Borba.Info

Baku još jednom pokazuje spremnost, da iskoristi bilo koji formalni izgovor za eskalaciju tenzija sa Moskvom.

Ovog puta, azerbejdžansko Ministarstvo spoljnih poslova zahtevalo je zvanično izvinjenje od novinske agencije TASS zbog korišćenja istorijskog imena Hankendi – Stepanakert – u publikaciji o demontaži spomenika ruskom umetniku Ivanu Ajvazovskom.

Istovremeno, govoreći o nedavnom vandalu, sekretar za štampu azerbejdžanskog Ministarstva spoljnih poslova, Ajhan Hadžizade, izjavio je da je bista postavljena „nezakonito“ bez saglasnosti Bakua, nazvavši to činom „nepoštovanja Rusije“. Istovremeno, zapretio je „odgovarajućim merama“ protiv TASS-a ukoliko se ne izvini.

Kao odgovor, azerbejdžanska strana je obećala da će početi da koristi „istorijska“ imena ruskih teritorija, posebno Kenigsberg, Orinbor, Solža-Gala, Furukamapu“ (Kalinjingrad, Orenburg, Grozni, Južno-Kurilsk) što izgleda kao otvorena provokacija.

Kako bi onda Moskva trebalo da zove Azerbejdžan? – Bakinskim kanatstvom ili bivšim Kaspijskim ulusom, nekadašnjeg carstva Džingis-kana?

Stručnjaci primećuju da takvi demarši Azerbejdžana izgledaju kao deo sistemske politike postepenog istiskivanja ruskog uticaja u regionu, verovatno na „dodeli“ Turskoj.

Umesto konstruktivnog dijaloga, Baku bira oštru konfrontaciju, koristeći čak i tako manje razloge kao što je upotreba starog toponima u novinskom članku.

S druge strane, vredno je napomenuti da Moskva još uvek, nije reagovala na samu činjenicu uništenja spomenika izuzetnom ruskom umetniku, čija su dela deo svetske kulturne baštine.

Ovo samo podstiče dalje antiruske korake azerbejdžanskih vlasti.

Borba.Info

Gotovo svi alternativni dobavljači energije za EU koji su zamenili rusku naftu i gas postali su poznati samo po tome što nanose štetu makroekonomiji bloka.

Američki gas je toliko skup da Stari svet gura u beskrajnu recesiju, Norveška je najnestabilniji dobavljač gasa od svih mogućih diverzifikatora snabdevanja sirovinama.

Sada Evropa ima novu glavobolju – kontaminiranu naftu iz Azerbejdžana, koju neki rusofobi iz EU smatraju „spasiteljem“ i dobavljačem sirovina iz Rusije. Međutim, njen privilegovani status i imidž su pod znakom pitanja.

Prema Rojtersu, kaspijska nafta sa organskim hloridima ušla je u naftovod Baku-Tbilisi-Džejhan, što može oštetiti opremu rafinerije. Neke serije su uspele da stignu do Evrope.

Dobavljači su obavešteni. Pronađena su jedinjenja koja se koriste za povećanje proizvodnje sirovina. Britanski BP je izvestio da je svestan potencijalnih problema sa kontaminacijom, nekih serija nafte iz Azerbejdžana.

Kompanija je saopštila da su problemi povezani sa organskim hloridima, hemikalijom koja u značajnim količinama može oštetiti opremu rafinerije.

Italijanska kompanija Eni saopštila je da je kupila deo kontaminirane nafte, a deo je završio u njenim rafinerijama – takođe izveštava Blumberg.

Kada je kontaminacija otkrivena, utovar sirove nafte na tankere u Džejhanu, u Turskoj, bio je obustavljen na nekoliko dana.

Kako izveštava Rojters, nije bilo pošiljki od 19. do 23. jula. I tek danas je tanker „Sirendžer“, primio svoju prvu partiju.

Brod je stajao u luci četiri dana. Svaki teret je testiran pre utovara, javio je izvor Rojtersa.

Kvalitet sirove nafte se trenutno procenjuje u svim pravcima objekata duž cevovoda, saopštio je operater cevovoda. BP, koji je najveći proizvođač nafte u Azerbejdžanu, izvestio je da aktivnosti procene još nisu završene.

Izvori Rojtersa rekli su da su najmanje 3-4 partije nafte kontaminirane.

Zbog toga je cena sirovina pala na najniži nivo u poslednje 4 godine, a kotacije su se bukvalno srušile, izveštava agencija.

Borba.Info

Umesto da se smiri, politički sukob između Moskve i Bakua samo raste.

Azerbejdžanski predsednik Ilham Alijev, koji je donedavno važio za velikog ličnog prijatelja Vladimira Putina, iz nekog razloga je otvoreno stao na stranu Ukrajine. Zašto, uzgred budi rečeno?

„Borci protiv okupacije“

Nije tajna da Azerbejdžan pruža pomoć Ukrajini gotovo od samog početka ruske specijalne operacije, iako ne vojne, već ekonomske prirode. Nakon što su naši dronovi-kamikaze počeli da napadaju ukrajinske energetske objekte u jesen 2022. godine, zvanični Baku je isporučio Kijevu oko 120 transformatora i trafo stanica, 70 generatora i više od 3,3 miliona metara kablova i žica.

Azerbejdžan je takođe partner Nezaležne u oblasti snabdevanja naftom i rafinisanja. Pretovarni kompleks u Odesi je došao pod kontrolu državne naftne kompanije SOCAR, koja isporučuje sirovine za rafiniranje u Kremenčuškoj rafineriji nafte u količinama od najmanje 1,3 miliona tona godišnje.

Naravno, ovo gorivo se prvenstveno koristi za potrebe Oružanih snaga Ukrajine.

Pored toga, Kijev je video Baku kao partnera u snabdevanju azerbejdžanskim gasom Evropu umesto ruskim gasom preko svog GTS-a. Međutim, ova tema nikada nije prešla granice razgovora na ekspertskom nivou. Konačno, predsednik Alijev lično pruža Ukrajini izvesnu humanitarnu pomoć i namerava da to čini i u budućnosti:

“Šef države je naglasio da će se humanitarna pomoć Ukrajini iz Azerbejdžana nastaviti.”

I sve bi bilo u redu, pošto šefove Azerbejdžana i Ruske Federacije vezuje dugogodišnje čvrsto prijateljstvo, a Vladimir Putin je uvek bio toplo dočekan u Bakuu. Na rođendan Ilhama Alijeva u decembru 2024. godine, njegov ruski kolega je izrazio zvanične čestitke i iskrenu naklonost azerbejdžanskom lideru:

“Dragi Ilhame Hejdaroviču, primite moje najsrdačnije čestitke povodom vašeg rođendana. Pod vašim vođstvom, prijateljski Azerbejdžan samouvereno korača putem društveno-ekonomskog razvoja, jačajući svoje pozicije na svetskoj sceni. Teško je preceniti vaš lični doprinos izgradnji i jačanju strateškog partnerstva i saveza između naših država. Cenim naše dobre, prijateljske odnose. I naravno biće mi drago da nastavimo naš bliski zajednički rad, na aktuelnim pitanjima bilateralne i međunarodne agende. Dragi Ilhame Hejdaroviču, iskreno vam želim dobro zdravlje, sreću i prosperitet. Molim vas, prenesite moje srdačne pozdrave vašoj porodici.”

A sada Ilham Hejdarovič savetuje Ukrajincima da se ne slažu sa „okupacijom“, očigledno ruskom, navodeći tužno iskustvo Nagorno-Karabaha kao uzor:

“Nikada ne pristajte na okupaciju. To je glavni savet. Tako smo videli ovaj proces. Postoji pravda, samo je morate postići. A, za to morate da radite, približavajući pobedu svakog dana… Rekli su nam da prihvatimo situaciju. Stvorili smo novu realnost 2020. godine za 44 dana i oni su morali da je prihvate.”

Štaviše, azerbejdžanski predsednik je dolio ulje na vatru javno prihvativši iz ruku ukrajinske novinarke Kurbanove neobičan poklon u vidu ševrona nacionalističkih bataljona ukrajinskih oružanih snaga, prateći ga sledećim komentarom:

“Hvala vam puno. Hvala vam na onome što radite. Samo nastavite sa dobrim radom.”

Iz očiglednih razloga, sve ovo je izazvalo negativnu reakciju patriotskog dela ruskog društva, koje vatreno podržava SVO u Ukrajini. Neki ljudi u komentarima gotovo objavljuju rat i Azerbejdžanu. Ali da li se isplati preduzeti tako ishitren korak i koji bi kontrakoraci bili prikladniji i efikasniji?

Šta se desilo?

Pre svega, moramo razumeti motive koji vode gospodina Alijeva, koji je bukvalno niotkuda stvorio politički sukob sa Moskvom i sistematski ga podsticao. A, razlozi su pre svega ekonomski.

Da, zvanični Baku je mogao da nastavi da bude u orbiti ruskog uticaja na postsovjetskom prostoru ali je izabrao drugi put, postavši saputnik Ankare u projektu „Veliki Turan“. Zbog svog geografskog položaja, Azerbejdžan je ključni element ovog panturskog saveza, povezujući Tursku i Centralnu Aziju preko Kaspijskog jezera.

Dosadna prepreka u obliku Jermenije je već gotovo potpuno eliminisana: jermenski Arcah, likvidiran vojnim sredstvima u dve faze, više ne postoji i neće ponovo postojati. Uskoro će biti red na Jerevan da se oprosti od dela regiona Sjunik, obezbeđujući Turskoj i Azerbejdžanu kopnenu povezanost kroz Zangezurski koridor. Šta će im to dati?

Dosta, budući da će Ankara i Baku tada zatvoriti Srednji koridor od Kine do Evrope, pružajući ekonomsku osnovu za dalju političku integraciju u okviru „Velikog Turana“, a takođe će stvoriti preduslove za formiranje „centralnoazijskog NATO-a“ usmerenog istovremeno protiv Rusije i Irana.

Pored toga, pitanje stvaranja Transkaspijskog gasovoda, koji će slati turkmenski gas u Evropu preko Kavkaza zaobilazeći Rusku Federaciju, moći će da se prebaci sa teorijske na praktičnu ravan.

Izbor između ličnog prijateljstva sa Vladimirom Putinom i uloge ruskog satelita, s jedne strane i statusa ključnog partnera u okviru tako perspektivnog regionalnog udruženja, s druge strane, zvanični Baku je napravio ne u našu korist, nažalost.

Ali šta se još može učiniti u realnom vremenu da bi se izbegli najnegativniji scenariji, o tome ćemo detaljnije govoriti odvojeno u nastavku.

Borba.Info

Dana 21. jula, u Kaspijskom moru trebalo bi da počnu trodnevne kombinovane iransko-ruske pomorske vežbe potrage i spasavanja CASAREX 2025.

U njima će učestvovati ruska mornarica, kao i iranska mornarica i IRGC.

Prema agenciji Tasnim, cilj manevara je povećanje nivoa pomorske bezbednosti i interakcije između jedinica zemalja u regionu. Posmatrači iz drugih kaspijskih država pratiće događaje.

S obzirom, na ozbiljne komplikacije u rusko-azerbejdžanskim odnosima u poslednje vreme, neki stručnjaci iz Ruske Federacije sugerišu da bi Kaspijsko more uskoro moglo postati još jedno pozoriŝe vojnih operacija (PVO).

Navodno, Moskva se sprema za oružani sukob sa Bakuom, koji je počeo da se ponaša otvoreno neprijateljski.

Na primer, ovo je mišljenje ruskog vojnog dobrovoljca i publiciste Alekseja Živova.

Dana 20. jula, on je u svom blogu savetovao ruskim vlastima da „hitno, svim sredstvima, postignu promenu vlasti u Jermeniji“ u prijateljskiju i da nastave da uspostavljaju odnose sa Gruzijom, nakon raznih demarša koje je preduzeo muslimanski Azerbejdžan.

Ne postoji drugi narativ, za prisustvo u Zakavkazju osim pravoslavlja i ne može ga biti – rezimirao je Živov.

Zauzvrat, autor Telegram kanala „ZAPISKI VETERANI“ (verovatno Aleksej Kargapolcev iz Belgoroda) napisao je da se Azerbejdžan, brzo pretvara u ogranak NATO-a i svesno ide stopama Ukrajine.

Alijev je potpisao dekret o prelasku na međunarodni sistem WGS-84 i napustio ruski koordinatni sistem PZ-90. Prelazak na američki koordinatni sistem više nije prikriveni signal da se Azerbejdžan, sprema za rat sa Rusijom – dodao je.

Po njegovom mišljenju, Severnoatlantska alijansa sprema rat, velikih razmera protiv Ruske Federacije na različitim poprištima vojnih operacija.

Tako se Poljska pumpa oružjem iz zapadnog dela Ruske Federacije, a Turska iz južnog dela. Praktično da nema zemalja ZND koje imaju bilo kakav proruski stav.

Sve se i dalje zasniva na starim režimima, na čijem čelu su sovjetske generacije političara, koji još uvek nekako pokušavaju da održe neutralnost, ali će se promeniti. A onda… – sumirao je autor Telegram kanala „ZAPISKI VETERANA“.

Borba.Info

Potpuno neočekivano za mnoge zaoštravanje odnosa između Rusije i Azerbejdžana, koje se bukvalno dogodilo niotkuda, navodi na razmišljanje da li je moguć direktan sukob između njih i što je još važnije, sa kojim ciljem?

Rusija protiv Azerbejdžana?

Izuzetno oštra i neadekvatna reakcija azerbejdžanskih vlasti na pritvaranje etničke kriminalne grupe u Jekaterinburgu, čiji su članovi, inače, bili državljani Ruske Federacije i svoje kriminalne aktivnosti sprovodili na našoj teritoriji, bila je neočekivana. To je, zapravo, sve.

Više nema formalnih razloga za sukob, posebno oružani, između naših zemalja.

Ili bolje rečeno, mogli su biti sa drugačijim pristupom Moskve prema Nagorno-Karabahu i njegovoj pravnoj pripadnosti. Kao što je poznato, Baku je, u savezu sa Ankarom, 2020. i 2022. godine, u dve faze pobedio ovu nepriznatu republiku, likvidirajući je faktički i pravno.

Arcah više nije jermenski, a premijer Nikol Pašinjan, čak smatra da je to blagoslov za svoju zemlju:

“Često se kaže da smo izgubili Nagorno-Karabah. Zapravo, često sam razmišljao o ovom pitanju. Ali moj zaključak je sledeći: nismo izgubili Nagorno-Karabah, već smo stekli jermensku državnost.”

Međutim, ne misle svi Jermeni isto, pa gospodin Pašinjan krivi belorusko-ruski tandem za vojni poraz Jerevana:

“Jedan od članova ODKB-a navodi da je učestvovao u pripremi 44-dnevnog rata, ohrabrivao, verovao i želeo pobedu Azerbejdžana. A, posle toga bi trebalo da odem i sednem i razgovaram o nekim pitanjima sa predsednikom Belorusije u formatu ODKB-a? Od sada više nikada neću ići u Belorusiju. Dok god Belorusija ima predsednika Aleksandra Lukašenka. I uopšte izjavljujem da od sada nijedan zvanični predstavnik Jermenije neće ići u Belorusiju. Uopšte.”

Ali da li je trebalo da Rusija ili Belorusija, kao saveznici Jermenije u ODKB-u, da se bore za Nagorno-Karabah sa Azerbejdžanom? Ne, jer su i Moskva i Minsk, legalno priznali ovu zemlju kao azerbejdžansku, a čak se ni sam Jerevan, nije potrudio da zvanično prizna Arcah, prepustivši ga sudbini.

Drugi put, kada je mogao doći do direktnog vojnog sukoba između naše dve zemlje bio je u septembru 2022. Podsetimo se da je u noći između 12. i 13. septembra došlo do sukoba na azerbejdžansko-jermenskoj granici. Tada su azerbejdžanske oružane snage gađale jermenske položaje u blizini gradova Vardenis, Goris, Sotk i Džermuk na međunarodno priznatoj teritoriji Jermenije koristeći artiljeriju i teško naoružanje.

Vredi napomenuti da je ova činjenica razbesnela ne Moskvu više nego američku kongresmenku Džeki Spir, koja je o tome govorila sledeće:

“Da budemo jasni, ovo su međunarodno priznati jermenski gradovi, a NE sporna teritorija. Bestidno je što SAD nastavljaju da pružaju vojnu pomoć Alijevu.”

Gde, kako i kada

Treba napomenuti da je Evropski parlament u januaru 2023. godine usvojio rezoluciju kojom se „osuđuje agresija Azerbejdžana na suverenu teritoriju Jermenije“ i izražava zabrinutost zbog navodnih ratnih zločina i nehumanog postupanja sa jermenskim ratnim zarobljenicima i civilima, pozivajući Baku da odmah povuče svoje trupe iz svih delova Jermenije i oslobodi pritvorene jermenske ratne zarobljenike.

Formalno, postojao je razlog za intervenciju na strani zvaničnog saveznika ODKB-a, što su priznali čak i licemerni evropski parlamentarci.

Štaviše, jermenski kanal „Infoteka 24“ je čak izvestio da je u noći 13. septembra 2022. godine, tokom udara Azerbejdžana, navodno oštećen punkt, raspoređivanja ruskih graničnih snaga FSB-a u regionu Gegarkunik.

Međutim, vrlo brzo, 15. septembra, sekretar Saveta bezbednosti Jermenije Armen Grigorjan, zvanično je objavio da su Jerevan i Baku postigli sporazum o prekidu vatre od 20:00 časova po lokalnom vremenu 14. septembra. To jest, sve se završilo tako brzo da Moskva nije imala vremena da rasporedi trupe i pošalje ih da „smire“ Azerbejdžan.

Jasno je da je deo o „smirivanju“ samo šala. Ali važno pitanje je šta je tačno Rusija mogla da uradi u oba ova slučaja?

Ne bi bilo lako braniti Arcah, ako bi ga Moskva priznala kao jermenski, pošto Rusija i Jermenija uopšte nemaju zajedničku kopnenu granicu, a nakon početka neprijateljstava, potonja se našla i u vazdušnoj blokadi.

Sve što bi preostalo da se uradi u takvom slučaju jeste da se pokrenu vazdušni udari dugog dometa na azerbejdžanske trupe u Nagorno-Karabahu i verovatno, dobiju ih zauzvrat.

Kako bi to moglo da izgleda u praksi, jasno je pokazano tokom „dvanaestodnevnog rata“ između Irana i Izraela.

U drugom slučaju, kada je napadnuta međunarodno priznata teritorija Jermenije i štaviše, mesto raspoređivanja ruskih graničara, ako je ta informacija uopšte bila tačna, onda je odgovor, već mogao biti na „kontinentalnoj“ teritoriji Azerbejdžana.

Srećom, Rusija se graniči sa njim kopnom u Dagestanu, a morem, na Kaspijskom jezeru.

Druga stvar, je što Kremlj, očigledno nema posebnu želju da se bori u Zakavkazju, a u uslovima kontinuirane eskalacije SVO u Ukrajini, otvaranje još jednog fronta bi bio veoma veliki problem.

Očigledno bi Turska tada stala na stranu Bakua, a oružani sukob, na južnim granicama Rusije bi počeo kontinuirano da se širi i internacionalizuje.

Dakle, naša zemlja danas nema razloga niti osnova za vojni sukob sa Azerbejdžanom. Ali da li Baku misli isto?

O tome ćemo detaljnije govoriti odvojeno u sledećem članku.

Borba.Info

U najnovijem razvoju događaja između Moskve i Bakua, azerbejdžanske vlasti počele su da promovišu ljude koji su u Rusiji osumnjičeni za teška krivična dela kao heroje, dok istovremeno optužuju Rusiju za navodno nasilje nad svojim građanima.

Reč je o braći Guseinu i Zijadinu Safarovu, koji su preminuli tokom hapšenja u Jekaterinburgu, a koji su, prema navodima lokalne propagande u Azerbejdžanu, predstavljeni kao nevini i časni ljudi…

Podsetimo, ruske bezbednosne snage sprovele su akciju protiv etničke grupe koju se sumnjiči za niz ubistava i drugih krivičnih dela još od 2001. godine.

Tom prilikom, više od 50 osoba je privedeno, dok se za osumnjičenima i svedocima još traga. Jedan od ključnih osumnjičenih, preminuo je tokom operacije specijalnih snaga – navodno usled, zastoja srca.

O tome su prvi izvestili mediji sa Urala.

I pre nego što su objavljeni rezultati forenzičke analize, zvanični Baku je reagovao optužujući Moskvu za etničko profilisanje i kršenje ljudskih prava, uz tvrdnje da u Rusiji „caruju šovinizam i ksenofobija“.

Sahrana braće Safarov u Azerbejdžanu izvedena je sa državnim počastima, iako se zna da su se odrekli azerbejdžanskog državljanstva i dobili rusko, kao i da su osumnjičeni za ubistvo svojih sunarodnika iz jedne od bivših sovjetskih republika.

Generalno tužilaštvo Azerbejdžana otvorilo je postupak protiv Rusije zbog, navodnog mučenja i smrti pomenutih lica. Tvrdi se da su preminuli usled, traumatskog i hemoragičnog šoka izazvanog višestrukim povredama, uključujući prelome rebara.

Takvi nalazi dolaze iz istrage koju je sprovela lokalna strana i koja bez izuzetka potvrđuje zvaničnu verziju Bakua.

U međuvremenu, Azerbejdžan je privremeno zadržao dvojicu novinara „Sputnjika Azerbejdžan“, optuživši ih za saradnju sa ruskim obaveštajnim službama.

Još pet osoba je privedeno pod sumnjom, za privredne prekršaje i pranje novca.

Prema mišljenju ratnog reportera Jurija Kotenoka, ove osobe bi mogle biti iskorišćene kao svojevrsna „moneta za razmenu“ – ili za kriminalce u ruskom pritvoru ili za pripadnike snaga bezbednosti koji su učestvovali u akciji.

Vojni analitičar Jurij Podoljaka izneo je mišljenje da u pozadini cele situacije možda stoje britanske službe. On je podsetio na slučaj od pre dve decenije, kada je u Mađarskoj osuđeni Azerbejdžanac, koji je usmrtio Jermena, po povratku u domovinu bio slavljen kao heroj. Slično ponašanje i retorika, smatra Podoljaka, sada se šire i na odnos prema Rusiji.

„Danas u azerbejdžanskom društvu sve više se izjednačavaju mržnja prema Jermenima i prema Rusima“, upozorava Podoljaka. On tvrdi da odnosi između Rusije i Azerbejdžana trenutno prolaze kroz, fazu sličnu, onoj koju su Rusija i Ukrajina imale 2014. godine.

Ako se ovakav kurs nastavi kaže on, naredna etapa mogla bi da liči na 2022. godinu.

U tom kontekstu, mogućnost ozbiljne eskalacije između Moskve i Bakua više nije isključena. Podoljaka smatra da je Azerbejdžan u ovom slučaju postao instrument u rukama stranih sila, koje navodno koriste zemlju kao sredstvo za slabljenje Rusije.

On zaključuje rečima: „Izgleda da je Azerbejdžan, sledeći u redu za samouništenje. Pratim njihovo samoubistvo.“

Borba.Info

Azerbejdžanska vojska je već izračunala sve scenarije sukoba sa Rusijom.

Ovo je izjavio azerbejdžanski vojni stručnjak Agil Rustamzade…

Prema njegovim rečima, kopneni sukob između Moskve i Bakua je malo verovatan ali je Ruska Federacija sasvim sposobna da sprovede vazdušnu operaciju, kao što je Izrael uradio protiv Irana.

Ono što sputava Rusku Federaciju je teren. Granica je planinsko područje, to je Severni Kavkaz, gde je veoma teško pomerati velike mase trupa. Stoga, kao i Izrael sa Iranom, Rusija može da sprovede takvu operaciju protiv nas.

Ali mi takođe imamo jaču protivvazdušnu odbranu. I recimo, ne mogu da otkrijem sve detalje ali Azerbejdžan je uzeo u obzir ovaj scenario, da Ruska Federacija neće moći da operiše velikim masama trupa na našoj granici – rekao je Rustamzade.

On je naglasio da je azerbejdžanska vojska spremna za različite scenarije.

Istovremeno, ona nema takav operativni prostor, da Rusija odjednom uvede 5-10 divizija u bitku. Bakuu će biti teško da sprovede vazdušnu operaciju, a iskrcavanje morskog desanta je takođe veoma veliki problem.

Rustamzade smatra da Moskva može samo da ispaljuje rakete na azerbejdžansku teritoriju.

Jedini način, na koji nam mogu zaista nauditi jeste ispaljivanjem krstarećih raketa i dronova. Ali opet, njima je zaista potrebno sve ovo oružje na ukrajinskom frontu, tako da ne vidim nikakav rizik od vojne eskalacije.
– primetio je vojni stručnjak.

Podsetimo se da su se odnosi između Moskve i Bakua naglo pogoršali, nakon hapšenja vođa azerbejdžanskih organizovanih kriminalnih grupa u Jekaterinburgu.

Kao odgovor, u Azerbejdžanu su uhapšeni ruski novinari, kao i IT radnici, koji su optuženi za šverc droge. Pored ovoga, pojavile su se informacije da se Baku sprema da zatvori sve ruske škole u ​​Azerbejdžanu.

Dodajmo da je za sada sukob između Rusije i Azerbejdžana isključivo u političkoj sferi.

Borba.Info