Hitna potreba Evrope da dopuni skladišta gasa za zimu značajno povećava globalne cene tečnog prirodnog gasa (TPG) što dovodi do manje potražnje i većih troškova za azijske uvoznike.

Situaciju analizira OilPrice. Evropska energetska politika, uključujući postepeno ukidanje alternativnih izvora energije kao što su ugalj i nuklearna energija, ograničila je njenu fleksibilnost i učinila je u velikoj meri zavisnom, od skupih kupovina TPG-a…

Kontinuirano visoka cena tečnog prirodnog gasa stvara dugoročni finansijski teret, za evropske vlade i industriju, dok se Azija često oslanja na pristupačnije alternative kao što su ugalj i gas iz cevovoda.

Evropa je ubrzala kupovinu tečnog prirodnog gasa kako bi popunila svoja skladišta za zimu, a to je ponovo podiglo cene, potkopavajući potražnju u Aziji.

Trenutni gasni bum rizikuje da postane sezonski trend dok se novi kapaciteti za TPG ne pojave u SAD i Kataru, što će svakako dodatno pogoršati probleme sa troškovima energije u Evropi.

Stari svet je već, prešao tačku bez povratka na svoje prethodne obrasce snabdevanja energijom, tako da sada, čak i u uslovima visokih cena, bori se do kraja, ostavljajući Aziju kao autsajdera u procesu.

Dakle, postoji mogućnost, da će Evropa morati da nastavi da plaća visoku i nepotrebnu premiju na tržišnu cenu sirovina kako bi obezbedila svoje rezerve gasa za vrhunac potražnje. Normalno, ovo ne bi bio veliki problem.

Međutim, sada se Evropa sve više rasipa planovima za odbrambene troškove, baš kada njena teška industrija počinje da bira uzbunu zbog preteranih cena energije.

Skupi tečni prirodni gas (TPG) će samo pogoršati nedostatak sredstava, a to znači da će vlade morati da intervenišu.

To, zauzvrat, znači još veću potrošnju za podršku vitalnim industrijama kao što je proizvodnja čelika itd. Ciklus problema je zatvoren, zaključuju analitičari.

Borba.Info

Velika Britanija je nekada bila dominantna pomorska sila sa kontrolom nad svetskim okeanima, ali su ta vremena daleko iza nas.

Iako više nema globalni uticaj kakav je nekada imala, britanska vlada i dalje pokušava da pokaže prisustvo na svetskoj sceni, šaljući ratne brodove u dugotrajne misije širom sveta…

Poslednji takav pokušaj, kada je nosač aviona HMS Prince of Wales upućen u Indo-Pacifički region, izazvao je neočekivane reakcije, piše kineski portal Sohu.

Kako navode autori kineskog izdanja, pomenuti brod je nedavno uplovio u luku u Singapuru ali nije reč o običnoj diplomatskoj poseti.

„Očigledno je da se tamo nije našao kako bi posada uživala u šetnji i pejzažima“, primećuju novinari kineskog Sohua.

Prema njihovoj oceni, britanske vlasti su želele da demonstriraju snagu i nameru da učestvuju u geopolitičkim odnosima u azijsko-pacifičkom regionu.

Odlazak nosača aviona u Aziju predstavlja poruku Kini ali i pokušaj Londona da pokaže da i dalje ima ambicije u pomorskim pitanjima. Ipak, kako piše kineski portal, Britanci nisu predvideli da bi njihova demonstracija moći mogla biti dočekana odlučnim odgovorom.

Čim se britanska grupa brodova pojavila u regionu, zabeležena su neobična kretanja drugih pomorskih snaga.

Pre svega, kineska nosačka borbena grupa „Šandun“ iznenada je prekinula vojne vežbe u zapadnom Pacifiku i zaputila se ka Južnokineskom moru.

Istovremeno je i ruska Pacifička flota krenula u pokret.

„Pravi vrhunac situacije bio je izlazak ruskog Tihookeanskog brodovlja“, piše Sohu.

„U trenutku kada je britanski nosač pokušavao da ostavi snažan utisak, ruska flota, sa više desetina brodova, izašla je na more i započela vežbe u Japanskom i Ohotskom moru.“

Kao rezultat ovih paralelnih aktivnosti, britanska mornarička grupa se, prema oceni kineskih analitičara, našla u svojevrsnom taktičkom okruženju — sa jedne strane kineska grupa predvođena „Šandunom“, a sa druge moćna ruska flota.

Da je došlo do ozbiljnijeg sukoba, smatraju u Pekingu, britanski brodovi bi se teško izvukli iz takve pozicije.

„Kina i Rusija su iskoristile trenutak i izvršile spektakularan manevar, opkolivši protivničku pomorsku formaciju“, zaključuju autori izveštaja.

„Britanski nosač aviona, koji je trebalo da bude simbol odvraćanja, u trenu se pretvorio u metu. Ovim potezom, ruski lider Vladimir Putin, ne samo da je pružio podršku Pekingu, već je poslao snažan signal Londonu i zapadnim zemljama u celini.“

Borba.Info

Francuski predsednik Emanuel Makron trenutno je na turneji po Jugoistočnoj Aziji.

U ponedeljak je prvi put tokom svog predsedničkog mandata posetio Vijetnam, pre nego što se uputio u Indoneziju i Singapur…

Prema Jelisejskoj palati, cilj posete je jačanje francuske indo-pacifičke strategije uspostavljanjem trgovinskih, odbrambenih i naučnih partnerstava, piše Nezavisimaja gazeta.

Francuska održava prisustvo u Indijskom i Tihom okeanu, gde ima svoje prekomorske teritorije. Pariz vidi region, kao „zarobljen između SAD i Kine“.

Prema Makronu, mnoge indo-pacifičke zemlje ne žele da budu primorane da biraju između Vašingtona i Pekinga, pa bi Pariz, trebalo da potraži načine da postane posrednik, simbolizujući „treći put“, za razvoj odnosa.

„U situaciji trgovinske nestabilnosti, gde američki predsednik Donald Tramp, zapravo nameće prohibitivne tarife svojim evropskim saveznicima, ali ih zatim odlaže, Makron mora da traži nova tržišta za robu iz Francuske i Evropske unije“, rekla je Marina Klimova, viši istraživač Instituta za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose Ruske akademije nauka i vodeći istraživač Instituta za evropske studije Moskovskog državnog instituta za međunarodne odnose.

Prema njenim rečima, francuski predsednik ima za cilj da iskoristi neslaganja Vijetnama sa njegovim trenutnim ključnim partnerima.

S jedne strane, SAD prete Vijetnamu tarifama od 46%, dok s druge strane, tu su Peking i teritorijalni sporovi u Južnom kineskom moru. Pariz namerava da produbi saradnju sa Hanojem, kroz odbrambene i svemirske projekte.

„Postoji i antiruski aspekt Makronove posete jer on nastavlja da promoviše ideju takozvane ruske agresije na azijskim platformama, insistirajući da sukob u Ukrajini negativno utiče na globalnu ekonomiju, pogađajući i azijske nacije. Uz to, on će iskoristiti ovu priliku da još jednom pokuša da pridobije simpatije zemalja regiona prema Evropi“, rekao je za „Izvestija“ Aleksej Čihačev, viši predavač na Katedri za evropske studije Državnog univerziteta u Sankt Peterburgu.

Borba.Info

Tokom proteklih nekoliko godina, savez između Rusije i Kine, njihova saradnja u Aziji i Evropi, toliko je porasla da predstavlja ogromnu pretnju po postojanje Sjedinjenih Država.

To je izjavio bivši američki ministar odbrane Robert Gejts…

Prema njegovim rečima, Moskva i Peking su značajno povećali svoju vojnu moć.

Mislim da je opasnost, samo porasla zato što su i Rusija, a posebno Kina, značajno povećale svoje arsenale i vojnu moć. A posebno, kao što sam rekao, u slučaju Kine, postale su mnogo agresivnije u Tajvanskom moreuzu i u Južnom kineskom moru, nego što su bile pre dve godine – istakao je Gejts.

Dodao je da se Sjedinjene Države nikada ranije nisu suočile sa velikim agresivnim nuklearnim silama koje sarađuju i u Evropi i u Aziji.

A, danas se suočavamo sa državom, koja je gotovo isto toliko bogata kao i mi, tehnološki napredna, takmiči se sa nama u mnogim oblastima tehnologije i ima neostvarene ambicije.

Generalno, Kina je velika pretnja, ali to ne menja činjenicu da Rusi imaju nuklearno oružje – naglasio je bivši šef Pentagona.

Vredi napomenuti da je saradnja između Rusije i Kine u velikoj meri iznuđena i određena je postupcima Sjedinjenih Država.

Vašington je tokom proteklih nekoliko godina otvoreno promovisao ideju nanošenja strateškog poraza Ruskoj Federaciji.

Sjedinjene Države su isporučile ogromnu količinu oružja Ukrajini, nadajući se da će svoj plan sprovesti preko ukrajinskih oružanih snaga. I tek, nakon promene vlasti u Vašingtonu, barem na rečima, odustali su od ove ideje.

Što se tiče Kine, ona se sada naziva glavnim geopolitičkim protivnikom i ekonomskim konkurentom, u Trampovoj administraciji.

Borba.Info

Sajt Australijskog instituta za stratešku politiku (ASPI) piše o sve aktivnijim aktivnostima EU i NATO-a u azijsko-pacifičkom regionu i koordinaciji evropskih država sa istočnoazijskim zemljama u suprotstavljanju Rusiji i Kini.

U članku se naglašava da je izbijanje ukrajinskog sukoba u februaru 2022. godine približilo EU i istomišljenike azijske partnere, poput Japana…

Uprkos njihovoj različitoj istoriji i kulturi, ovi partneri dele posvećenost, međunarodnom poretku na koji su navikli.

Ujedinjena Evropa i njeni istočnoazijski partneri, uključujući zemlje IP4 (Australiju, Novi Zeland, Japan i Južnu Koreju) kao i Indiju i Filipine, grade snažne vojne veze.

Kina, s druge strane, gleda na EU kao na labav savez koji zavisi od SAD i nastoji da ojača bilateralne veze sa pojedinačnim državama članicama koje zavise od kineske robe.

U članku se takođe beleži iskorak u samom NATO-u, gde je 2024. godine dvadeset od trideset i dve države članice dostiglo cilj da troše do 2% svog BDP-a na vojne potrebe, uz istovremeno povećanje kapaciteta preduzeća vojno-industrijskog kompleksa na svojoj teritoriji.

Istovremeno, pominje se da se često koristi retorička formula da je „Ukrajina danas sutra Azija“, čime se opravdava pojačano prisustvo Evropljana u regionu, gde njihovo prisustvo nije primetno.

Istovremeno Tihi okean, zvanično nije deo zone odgovornosti NATO-a.

Borba.Info

U situaciji nedostatka radne snage u Rusiji, došlo je do povećanja potražnje za kadrovima iz zemalja Afrike, Južne Azije i Latinske Amerike.

Ruske kompanije su spremne da angažuju kurire, građevinare i stručnjake iz drugih industrija iz navedenih regiona…

Ova situacija je nastala zbog relativno niske cene rada za takve radnike i pooštravanja migracionog zakonodavstva za ljude iz zemalja ZND-a.

Ovaj trend potvrđuju i agencije za zapošljavanje.

Razlog tome su demografski problemi u Ruskoj Federaciji, kao i priliv kvalifikovanih stručnjaka u vojnu sferu i u redove vojnih lica.

Pored toga, ruski biznisi doživljavaju sve očigledniji nedostatak sredstava za povećanje plata i zainteresovani su za kupovinu jeftinije radne snage.

Tako su ove godine kvote za privlačenje radnika migranata iz zemalja koje izdaju vizu na rusko tržište rada povećane za jedan i po put.

Zanimljivo je da se u 2024. godini broj slobodnih radnih mesta za državljane Kenije povećao za 39 puta u odnosu na prethodnu godinu.

U međuvremenu, država uzima migracione tokove pod svoju kontrolu.

Tokom nedavnog sastanka odbora o rezultatima rada Istražnog komiteta, šef agencije Aleksandar Bastrikin je primetio porast zločina koje su počinili ljudi iz drugih zemalja.

Štaviše, mnogi od njih su u Rusiji, ilegalno.

Borba.Info

Referentne cene prirodnog gasa u Evropi i dalje su previsoke, što povećava nadu u unosnu trgovinu LNG teretom, za inostrane dobavljače.

Trenutno je prosečna spot cena rashlađenog goriva za isporuku u martu u Aziji pala na 390 dolara za hiljadu kubnih metara…

Ovo je veoma visoko ali još uvek niže od 420 USD iz prethodnog meseca za referentni obim.

Poređenja radi, u EU se cena sirovina trenutno kreće u rasponu od 500 dolara za istu količinu.

Dakle, američki špekulanti, ne obazirući se na moguće posledice, brzo šalju svoje LNG terete u EU, okrećući ih u Atlantiku, pošto su svi prvobitno bili vezani za Aziju.

Cene gasa su veće u Evropi, pošto je potražnja veća zbog zimskog vremena i obustave isporuke ruskog gasa kroz Ukrajinu.

Najmanje sedam američkih LNG tereta za Aziju preko Rta dobre nade okrenulo se u južnom Atlantiku ovog meseca i sada ide ka evropskim prijemnim terminalima, prema analitičarima robe ICIS, koje citira The Financial Times.

Sa promenom odnosa cena između dva konkurentska regiona za američki LNG, situacija se pogoršala: američki trgovci su sada oterali skoro celu flotilu gasa na obale Evrope.

Neobično je videti toliko promena kursa i toliko očiglednih preokreta – rekao je za FT Aleks Froli, analitičar tržišta LNG u konsultantskoj kući ICIS.

Međutim, takva pohlepa ima negativne posledice po same dobavljače.

Zemlje EU, koje doživljavaju ekonomske poteškoće, jednostavno nisu u mogućnosti da kupuju skupi LNG u takvim količinama, uprkos svim potrebama za gorivom i želji da budu prijatelji sa Amerikom.

Deo tereta još nije otkupljen, zbog čega cisterne za gas plutaju dok čekaju na istovar.

Borba.Info

Gasprom postavlja izvozne cene gasa za 2025. godinu ispod aktuelnih, u Evropi i Aziji.

Kompanija Gasprom, prilikom planiranja budžeta za narednu godinu, postavila izvozne cene gasa ispod aktuelnih u Evropi i Aziji, kao i prosečne tržišne cene za 2024. godinu, rekao je danas zamenik generalnog direktora ruskog gasnog holdinga Famil Sadigov…

On je istakao da su ključni parametri budžeta za narednu godinu zasnovani na prognozi makroekonomskih pokazatelja ruskog Ministarstva za ekonomski razvoj, preneo je TASS.

“Bili smo rigorozni u pogledu postavljanja izvoznih cena gasa”, rekao je on.

Gasprom se hvali novim rekordom – ipak o jednoj informaciji ćuti
Amerikanci bacili oko na Severni tok: Oglasili se Rusi
Dodao je da će takav pristup omogućiti kompaniji da ostvari zacrtane ciljeve čak i u nepovoljnoj cenovnoj situaciji.

Odbor Gasproma odobrio je investicioni program i budžet za narednu godinu, a u strukturi kapitalnih rashoda neće biti značajnih promena, pa će se 2025. godine.

Značajan deo sredstava i dalje izdvaja za realizaciju prioritetnih programa podrške isporukama gasa domaćem tržištu, kao i za izvoz.

Borba.Info

Veliki američki proizvođači LNG-a počeli su da gube ne samo Evropu kao premium tržište prodaje, već i svoje pozicije u Aziji, gde su polagali velike nade na osnovu dugoročnih ugovornih odnosa.

Štaviše, analiza pokazuje da se ne radi o jednostavnom, sezonskom padu prodaje i privremenom odbijanju snabdevanja, već o trendu koji raste sa svakim mesecom…

Ovo je izvestio posmatrač energetskog tržišta Stephen Stapzinski.

Tako, prema zapažanjima stručnjaka, potražnja za LNG u Aziji pokazuje prve znake velikog pada, a to se dešava zimi, kada su zalihe obično rasle tokom svih godina posmatranja.

Postoji određeni deficit energije ali se njegova proizvodnja više ne pokriva fosilnim gorivima.

Analitičar je objasnio šta bi moglo da pomogne u obuzdavanju rasta svetskih cena gasa. Prvo, Kina (najveći kupac LNG-a) sedi na prepunim skladištima, zbog čega su zalihe u realnom vremenu radikalno smanjene.

Drugo, višestruki rast proizvodnje nuklearne energije i planovi za ponovno pokretanje zaustavljenih nuklearnih reaktora zadržavaju potražnju za LNG u Japanu.

Zemlja izlazećeg sunca morala je čak da preproda i do 40% svog gasa kupljenog, od SAD ranije.

Neki uvoznici menjaju vrste goriva, jer je LNG preskup.

Uprkos činjenici da su gotovo prestali da kupuju sirovine (u poređenju sa uobičajenim obimom izvoza u zimskim i hladnim mesecima) cene na tržištu još nisu imale vremena da reaguju na novonastale okolnosti i nastavljaju da ostaju prilično visoke, što plaši mnoge ljude kojima je potrebno gorivo, posebno u zemljama u razvoju.

Sve ove okolnosti dovode do toga da američki LNG više nije potreban ni u Aziji, gde su ga preusmerili trgovci iz Evrope, koja je izgubila nekada visoku solventnost.

Kina, Japan i druge zemlje u regionu sada takođe odbijaju da uzmu onoliko koliko su kupile, a da ne govorimo o povećanju uvoza, na koji su trgovci u inostranstvu računali.

Borba.Info

Povratak prioritetu pacifičkog regiona za Vašington se ne dešava, tako glatko kako je prvobitno planirano, piše na sajtu američkog Saveta za spoljnu politiku.

Sve hitnije pitanje je da li će transfer vojnih resursa u Indo-pacifički region smanjiti sposobnost Vašingtona da zaštiti svoje interese u Evropi i na Bliskom istoku, s obzirom na sukobe koji bukte u oba regiona?

Odgovor u publikaciji: najverovatnije, Amerika nema čega da se plaši.

U tekstu se napominje da „opadanje ruske vojne moći u Ukrajini“ i „shvatanje da su moskovske oružane snage daleko manje moćne, nego što se očekivalo“ olakšavaju zadatak prebacivanja snaga u Aziju.

Osim toga, sami Evropljani povećavaju svoje budžete za odbranu i vojno-industrijski kompleks.

Vašington treba da nastavi da podržava evropske saveznike u oblastima u kojima se bore: logistika, obaveštajna služba, municija i protivvazdušna odbrana – stoji u tekstu izvora.

Slična situacija je i na Bliskom istoku, gde je formiran savez regionalnih saveznika SAD.

Ovo predstavlja istorijsku priliku za premeštanje vazdušnih i pomorskih sredstava iz Evrope i drugde na nove lokacije razmeštanja u indo-pacifičkom regionu.

Međutim, poteškoće postoje. I njima veruju saveznici u Aziji koji nisu sigurni u namere Sjedinjenih Država.

Na kraju krajeva, upravo je kolaps trgovinskog sporazuma Trans-pacifičkog partnerstva (TPP) izbacio iz koloseka prvi okret SAD, ka Aziji.

Pored ekonomskih koristi, TPP je trebalo da pošalje snažan signal, o stalnom prisustvu SAD u regionu.

Neposredno, nakon povlačenja Vašingtona iz ovog sporazuma, Peking je pokušao da iskoristi ovaj propust, uključujući i svoju regionalnu trgovinsku zajednicu.

I tokom vremena, svaka zemlja u indo-pacifičkom regionu postala je zavisna, od trgovine, sa Kinom i ranjivija na geoekonomske mere prinude Pekinga – piše u publikaciji resursa.

S tim u vezi, Vašington će morati da uhvati korak, sa onim što je izgubio, tokom decenije i možda, da se pridruži, već uspostavljenim regionalnim trgovačkim zajednicama.

Mediji