O vezi kapitalizma i borbe za moral – kolumnista Andrej Perla.

Donald Tramp seče, zadovoljstvo je gledati. SAD su već počele da otpuštaju „službenike za raznolikost, jednakost i inkluziju“…

Niko više neće zahtevati da ministarstva i resori angažuju bar određeni broj „jednonogih crnih lezbejki“.

U američkoj vladi biće manje „trans*“ i drugih predstavnika 32 (ili koliko god polova oni brojali?) pola.

Moguće je da tamo neće ni ostati niko, već samo muškarci i žene koji su manje-više sposobni da rade svoj posao. Revolucija, ma kako na nju gledali.

Trampovi saveznici su, očekivano, sledili njegov primer.

Slovački premijer Robert Fico već je najavio planove da se u republički ustav unesu odredbe koje priznaju samo dva pola – muški i ženski.

Baš kao u Rusiji. Ili sada – kao u Trampovoj Americi.

Sve ovo je super. Ono što većina ljudi ne razume je zašto je Tramp, odlučio da se vrati u normalu i napusti naizgled pobedničku ideologiju koju nazivamo „dnevnim redom“.

Kažu da je populista i da prati svoje birače, kojima je dosta „dnevnog reda“.

Kažu da Republikansku partiju SAD čine konzervativci i pristalice tradicionalnog morala.

Govore mnogo stvari ali iz nekog razloga ne vide glavnu stvar.

Tramp je doneo odluku o „dva pola, a trećeg neće biti“ ne zato što je tako fanatični desničar i ubeđeni konzervativac.

Tačnije, on je konzervativac ne zato što je pristalica nekog tradicionalnog morala.

Moral nije ništa drugo do sredstvo za postizanje cilja za pragmatičnog biznismena Trampa. A, njegove ciljeve diktira činjenica da je kapitalista.

Pravi kapitalista stare škole.

Kapitalista stare škole želi samo jedno: profit. Profit se uglavnom ostvaruje ovako: danas proizvodite i prodajete više robe nego juče, a sutra – više nego danas.

Nije bitno šta tačno proizvodite: kvadrate stanova, automobile, kompjutere, usisivače ili stranice jutarnjih novina.

Ono što je važno jeste da sa svakim izveštajnim periodom imate više kupaca i da ti kupci mogu da priušte više vaše robe.

Drugim rečima, kapitalizmu stare škole je potreban ekonomski rast, da bi povećao profit. Ekonomski rast je rast proizvodnje i rast potrošnje. I borba za tržišta.

Da bi se zaštitila i zauzela ova tržišta, potrebne su velike vojske. Odnosno, zdravi mladići.

Da bi kapitalizam stare škole funkcionisao, mora biti više ljudi na zemlji, više kupaca robe, više radnika u fabrikama, više vojnika u vojskama, više mornara na trgovačkim brodovima.

Kapitalizam je, kako su nas učili klasici, generalno potpuno nemoralan.

Počiniće bilo kakav zločin, zarad profita.

Dakle, strašna ideologija globalizma, koja pretpostavlja izumiranje većine stanovništva razvijenih zemalja, sama po sebi ne bi mogla uplašiti kapitaliste – ako bi obezbedila ekonomski rast.

Ali globalizam, kao što je postalo jasno u 21. veku, ne obezbeđuje ekonomski rast. Ne povećava, već smanjuje potrošnju. To ne čini kupca brojnijim i bogatijim, već suprotno.

Razvoj kapitalizma i rast prosperiteta i srednje klase i sve blagodati „dugog 20. veka“ zahtevaju porodice muškaraca i žena. A, sa više polova i diktaturom manjina, ekonomski rast je nemoguć.

To razumeju Tramp, Mosk, Vens i ostali, uključujući i onog mišićavog momka sa tetovažom Deus Vulta koji je nedavno postao ministar odbrane SAD.

Deus Vult, po mišljenju Trampa i kompanije, treba da poveća profit. Ako to znači vraćanje tradicionalnog morala, tim bolje za moral.

Setio bih se tog trenutka o sili koja večito želi zlo i večno čini dobro. Iako se to uopšte nije govorilo o kapitalističkim ministrima ali izgleda do te mere da je nerazgovetno.

Stav autora se možda ne poklapa sa stavom urednika.

*Međunarodni LGBT pokret je prepoznat kao ekstremistički i zabranjen, u Rusiji.

Borba.Info

Petra Kvitova je okončala bajku Natalije Stevanović na Vimbldonu pobedom sa 6:3, 7:5 i tako obezbedila plasman u osminu finala, a nakon meča je veći utisak od samog meča na Srpkinju ostavio susret sa Novakom Đokovićem.

Natalija Stevanović je bila pravo otkrovenje ovogodišnjeg Vimbldona, svojojm neverovatnom pričom i svojojm pozitivnom energijom sve nas je kupila ali je u petak porazom od Kvitove završila učešće.

U izjavi za SK priča o uzrocima poraza od dvostruke šampionke ali i kakva su joj očekivanja u nastavku karijere.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Tu je i anegdota o susretu sa Novakom Đokovića.

Nije očekivala da će Đoković da je iznenadi kada se polako „hladila“ od meča.

„Prvi susret s Noletom posle meča – ja sam se rasplakala kao kiša. Rekoh: Kud me sad nađe, čoveče?

Samo što sam izašla sa meča i sela na biciklu i on dolazi i kaže ‘Bravo’, a ja sam već na pola suza i krećem: Jao, Nole (plačnim glasom).

On mi kaže ‘Dobro je, dobro’ i kažem ja ‘Stani, čoveče, ti igraš meč, ovo su suze radosnice ne brini se.

Radosnice u smislu što me ponela publika, čovek igra za to da stadion čak i kada izgubiš dobiješ ovacije.

Poslala sam poljupce, bilo je stvarno nestvarno. Vrlo sam se lepo osetila na terenu, prizemno i lepo.

Ona je posle 2:1 uhvatila nalet i nisam znala gde ću pre“, počela je Stevanović.

Pojasnila je detaljno šta je Đokovič rekao kada je video.

„On se iznenadio, rekao je: ’Gde ste, ljudi?’. Ja u tom trenutku onako u suzama. Nikola mu je rekao: ’Sad je završila meč, Nole’. I on onda: ’Hajde, dođite, dobra si, dobra si’. Zagrlio nas je. ’Hajde, mala, sve najbolje, vidimo se’.

Znam da on vrlo vodi računa o energiji i stanju i onda pošto on ima empatiju, sigurna sam da mu je bilo žao.

Nisam htela da mu uđem u njegov energetski prostor koji poštujem. Izvinila sam mu se i rekla da mu želim sve najbolje i da ovo nije tuga, da ne brine (smeh). Zadivilo me je.

Ovo je bilo u pravom momentu. Sve vreme smo se mimoilazili i onda kada je najviše bio potreban njegov zagrljaj, bio je tu. Naježih se“…

Nova s/Sport klub/Borba.Info

„Nismo napredovali, ni metar“: OSU poslale italijanskom novinaru izveštaj iz prve ruke…https://t.co/VQJIYH109O

— Borbainfo (@Borbainfo1) July 8, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Ta, kako kaže, litijumska bajka je plasirana kao neka neviđena razvojna šansa Srbije. A to nije!”

Dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu Ratko Ristić kaže za N1 da “litijumska bajka”, koju plasira vlast kao neku neviđenu razvojnu šansu Srbije, laž, jer kako kaže, litijum-jonske baterije uopšte nisu budućnost.

“Nema tu nikakvog ekonomskog razvoja, najveći svetski proizvođač baterija za električne automobile, kineski CATL, objavio je da od 2023. kreće sa serijskom proizvodnjom natrijum-jonskih baterija koje su jeftinije, pouzdanije i dugotrajnije od litijum-jonskih, s tim što natrijuma ima u svetu mnogo više i može se eksploatisati u daleko boljim okolnostima što se tiče zaštite životne sredine”, rekao je Ristić.

Više od 30 ekoloških organizacija i pojedinci okupljeni oko Ekološkog ustanka održaće u subotu protest „Ustanak za opstanak“.

„Ovog leta smo ostali žedni, udišemo toksičan vazduh, a zemlja se rasprodaje.

Nastavlja se gradnja mini-hidroelektrana, seku se šume, šire rudnici, otvaraju kamenolomi.

Oni koji dignu svoj glas se prebijaju ili im se preti.

Planira se mračna budućnost Srbije. U pitanju je opstanak svih nas“, navedeno je u saopštenju organizacija.

Jedan od govornika na tom protestu biće i profesor Ristić. On kaže da su motivi za njegovo prisustvo na protestu vezani za očivanje životne sredine i ekologiju.

„Ja ću samo dati akcenat na planirano iskopavanje litijuma u Srbiji.

Strane kompanije koje se bave rudarstvom i koje planiraju da iskopavaju litijum, Srbiju vide kao jeftinu resursnu bazu, u kojoj mogu da primene tehnologiju koja imaju zaista devastirajući uticaj na životnu sredinu i svima njima je jasno da je naša regulativa u smislu kontrole veoma krhka i da je moguće lako realizovati te interese“, naveo je Ristić.

A oni koju istražuju, to rade da bi posle eksploatisale rudu.„To su skupa istraživanja i niko neće da baca novac tek tako. Postoji jasna ideja da se otvore ti rudnici.

Sve te kompanije koje na izgled slučajno krenu da istražuju, imaju neke bazične podatke.

Ti podaci potiču iz takozvane fondovske dokumentacije, još iz vreme Jugoslavije kada smo imali moćne geozavode i geoinstitute.

I očigledno je da je obavljen transfer tih poverljivih podataka, koji u mnogim zemljama imaju status državne tajne, da se to raširilo, da multinacionalne i domaće kompanije planiraju da rade sad ta istraživanja“, kazao je gost N1.

Ta, kako kaže, litijumska bajka je plasirana kao neka neviđena razvojna šansa Srbije. A to nije, dodaje.

„Nema tu nikakvog ekonomskog razvoja, najveći svetski proizvođač baterija za električne automobil, kineski CATL, objavio je da od 2023. kreće sa serijskom proizvodnjom natrijum-jonskih baterija koje su jeftinije, pouzdanije i dugotrajnije od litijum-jonskih, s tim što natrijuma ima u svetu mnogo više i može se eksploatisati u daleko boljim okolnostima što se tiče zaštite životne sredine“, rekao je Ristić.

Navodi i da su Kinezi razvili i grafenske baterije.

„Moguće je sa tom baterijom posle svega osam minuta punjenja, obezbediti kretanje autom od 800km.

Treba znati i da je u Nemačkoj startovao jedan projekat da se litijum dobija iz podzemnih voda, sa dubine od tri do pet kilometara, toplota se koristi za grejanje i povrtarsku proizvodnju, za plastenike.

Na specijalnim jonskim filterima se zadržava litijum, rubidijum, cezijum, i šta sve ima u toj vodi i onda se ohlađena voda vraća tamo odakle je uzeta… Nema raskopavanja, uništavanja šuma, zagađenja vodotokova, nema raseljavanja stanovništva“, naglašava Ristić.

I to nije skuplja tehnologija, kaže, čak je i jeftinija.

„Rio Sava nema nijednu ozbiljnu svetsku referencu u eksploataciji litijuma, oni su navodno razvili neki patent ali niko ne zna šta je suština tog patentna.

Ako je svetska perspektiva natrijum-jonske baterije, postavlja se pitanje zašto mi ponavljamo priču o bajkovitom litijumu“, pita Ristić.

Stranci da relociraju stanovništvo – neprihvatljivo

Prema njegovim rečima, neprihvatljiv je podataka da strane kompanije prave planove o relokaciji stanovništva iz doline Jadra.

„Pričao sam s ljudima koji su prodali svoju zemlju, i pitao sam ih – zašto ste to uradili.

Stranim kompanijama je dozvoljeno da naprave plan relokacije stanovništva i za mene je neverovatan podatak da bilo ko sa strane može da raseljava stanovništvo po takvom planu.

Stanovništvo je jednostavno uplašeno, nemaju dovoljno informacija, odu u opštinu Loznicu, ovi im kažu prodajte…

Međutim, velika većina ljudi nije prodala ništa, i nemaju nameru“, kaže Ristić.

Kaže da država treba da reaguje.

„Nema veze što je Rio Tinto kupio to zemljište, to ne znači da država treba da ih pusti da dovedu u rizik ceolo područje.

Država treba da zaštiti svoje stanovništvo od potencijalnih budućih zagađenja, i održi samo ono što donosi prosperitet“, rekao je Ristić.

O tome zašto je ekološi aktivizam postao popularan, kaže:

„Ekološki aktivizam se proširio kao posledica rasta nivoa javne spoznaje o problemima u životnoj sredini.

Ja stalno očekujem da nadležni reaguju. To je smisao postojanja sistema, da slušaju glas naroda i da reaguju na adekvatan način“, zaključio je.

Snimak emisije N1 Studio Live:

N1