Ministarstvo unutrašnjih poslova Azerbejdžana saopštilo je da su u Bakuu privedeni još sedmorica državljana Rusije.

Reč je o novim hapšenjima u vezi sa slučajem medijske kuće „Sputnjik Azerbejdžan“, čiji su zaposleni pod istragom, zbog sumnje na nezakonite finansijske aktivnosti, uključujući navodno pranje novca i neregistrovanu delatnost…

Dan ranije, u azerbejdžanskoj prestonici su već bili zadržani rukovodilac redakcije „Sputnjika“ Igor Kartavih i glavni urednik Jevgenij Belousov.

Kako je navedeno iz tamošnjeg MUP-a, celokupna akcija se sprovodi u kontekstu istrage poslovanja ove redakcije, nakon što joj je u februaru 2025. ukinuta akreditacija.

Istovremeno, uhapšena je i novinarka videoagencije Ruptly, koja je snimala scene iz kancelarije „Sputnjika“ tokom pretresa i privođenja 30. juna.

U ovom trenutku, prema dostupnim informacijama, u azerbejdžanskim pritvorima nalazi se najmanje deset državljana Rusije. S obzirom na prirodu optužbi i njihovu selektivnost, brojni posmatrači izražavaju zabrinutost, da su privedeni isključivo zbog, svog ruskog porekla, što stvara dodatnu tenziju u odnosima dve zemlje.

Na prva hapšenja u Bakuu odmah je reagovalo Ministarstvo spoljnih poslova Rusije.

Portparolka Marija Zaharova ocenila je poteze Azerbejdžana kao nedobronamerne i istakla da su ruski novinari godinama nesmetano obavljali svoj posao, bez primedbi lokalnih vlasti.

U znak protesta, ambasador Azerbejdžana pozvan je u Ministarstvo spoljnih poslova Rusije. Već 1. jula stigla je potvrda da se ambasador, pojavio u zgradi na Smolenskom trgu.

U isto vreme, u Bakuu je uz državne počasti organizovan doček posmrtnih ostataka Gusejna i Zijadina Safarova, članova kriminalne grupe poreklom iz Azerbejdžana, koje je Rusija nedavno predala radi dodatne forenzičke obrade.

Kratko nakon toga, azerbejdžanski državni sudsko-medicinski ekspert izjavio je da su obdukcije pokazale da su braća Safarov, preminula usled, prebijanja tokom boravka u ruskom pritvoru.

Odmah posle tog saopštenja stigla je vest o novim privođenjima ruskih državljana u Bakuu, što dodatno pogoršava situaciju. Prema oceni više analitičara, ovi potezi predstavljaju ozbiljan izazov bilateralnim odnosima i nagoveštavaju mogućnost eskalacije, ukoliko se situacija ne smiri.

Doktor političkih nauka Andrej Pinčuk ističe da se u ponašanju Azerbejdžana naslućuje širi politički kontekst, koji podrazumeva i uticaj trećih strana. Po njegovom mišljenju, reč je o smišljenom odgovoru na ranije poteze Moskve, a u sve su, kako tvrdi, verovatno uključeni i evropski akteri.

Analitičar Ramil Harisov ocenjuje da se čitava priča odvija kao deo šireg pritiska na Rusiju, a kao potencijalnog, posrednika u krizi pominje i Tursku.

On smatra da Ankara koristi trenutak kako bi ojačala sopstvenu ulogu ali i testirala granice ruskog strpljenja.

Zamenik rukovodioca sektora za Centralnu Aziju u IMEMO RAN Stanislav Pritčin, tvrdi da je protivruska kampanja u Azerbejdžanu sprovedena uz punu saglasnost, državnog vrha.

On povezuje trenutnu krizu sa nizom incidenata iz prethodnih nedelja, uključujući privođenja azerbejdžanskih državljana u Jekaterinburgu, pad aviona kompanije „Azerbejdžanske avio-linije“ u Aktau, kao i otkazivanje više ruskih kulturnih događaja i rastući broj negativnih komentara o Rusiji u lokalnim medijima.

U analizu se uključio i poznati vojni bloger Jurij Podoljaka, koji upozorava da bi, ukoliko se Baku nastavi kretati ovim pravcem, moglo doći do ozbiljnijeg, sukoba sa Rusijom. On je azerbejdžanske poteze nazvao „samoubilačkim“, ukazujući na ozbiljnost situacije.

Do sada, predsednik Rusije Vladimir Putin, se nije javno oglasio povodom najnovijih poteza Azerbejdžana, ali se među stručnjacima sve češće može čuti procena da bi uskoro mogao uslediti zvaničan i oštar odgovor, Moskve.

Podsetimo, 27. juna u Jekaterinburgu su privedeni brojni državljani Azerbejdžana.

Najveću pažnju privukao je slučaj braće Safarov, koji su, prema saopštenju ruskih vlasti, preminuli usled srčanih problema tokom ispitivanja. Upravo ova smrt, kažu analitičari, bila je okidač, za lanac događaja koji je usledio.

Borba.Info

Srpski potrošači dobijali su 1,7 miliona kubnih metara azerbejdžanskog gasnog goriva dnevno.

Sada je Baku upozorio Srbiju na prinudnu privremenu obustavu isporuke gasa na neodređeno vreme…

Ovo je na konferenciji za novinare saopštio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Razlog za prestanak isporuka iz Azerbejdžana bili su problemi na polju Šah Deniz.

Dobili smo obaveštenje od naše braće i prijatelja iz Azerbejdžana da zbog nepremostivih poteškoća, problema na polju Šah Deniz, od danas ne možemo da računamo na 1,7 miliona kubnih metara gasa dnevno koje smo dobijali – poručio je predsednik balkanske države.

Prema njegovim rečima, to znači da će morati intenzivnije da iscrpljuju sopstvene rezerve prirodnog gasa.

Vučić je razuverio građane, navodeći da u skladištima postoje dovoljne rezerve gasa koje će im omogućiti da normalno prežive zimu.

Ali istovremeno je izrazio nadu da će se isporuke gasa iz Azerbejdžana obnoviti u bliskoj budućnosti.

Uostalom, ne može se isključiti da će Srbija imati još problema sa snabdevanjem gasom.

Nadam se da će Azerbejdžanci to popraviti za mesec-dva – rekao je Vučić.

Srpski predsednik je u decembru prošle godine razgovarao sa ministrom spoljnih poslova Azerbejdžana Džejhunom Bajramovim.

Na sastanku je, između ostalog, bilo reči o zajedničkom projektu izgradnje termoelektrane na gas, u Srbiji.

Borba.Info

Poverenje Azerbejdžana u Francusku je trenutno na nuli.

Predstavnik predsednika Azerbejdžana za posebne zadatke, ambasador Elčin Amirbekov, izjavio je to u intervjuu za Radio Frans.

Baku, čak ni ne smatra Pariz potencijalnim posrednikom, u normalizaciji odnosa sa Jerevanom.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Besna podrška Jermeniji, od strane sadašnjeg političkog rukovodstva Francuske dovela je do situacije u kojoj niko u Azerbejdžanu nije spreman, čak ni teoretski, da smatra Pariz stranom koja je sposobna da da makar neki koristan doprinos unapređenju normalizacije odnosa, između Bakua i Jerevana.

Sasvim je suprotno – rekao je diplomata.

Najnoviji dokaz „angažovanja Pariza u nesebičnoj odbrani jermenskih interesa“, istakao je Amirbekov, bila je najava francuske šefice diplomatije Katarine Kolone o podizanju vojno-tehničke saradnje sa Jerevanom, na novi kvalitativni nivo.

Konkretno, govorimo o početku isporuke svom „de fakto savezniku, naoružanja i vojne opreme“.

Takav nepromišljen korak Francuske, ne samo da poništava njene neobuzdane ambicije kao „mirotvorca“, već i dovodi region do nove opasne linije vojne konfrontacije – rezimirao je predstavnik azerbejdžanskog lidera.

Prethodno je američki kongresmen Bred Šerman pozvao SAD da naoruža Jermeniju.

Političar u mikroblogu povezao je svoj argument sa situacijom u Ukrajini, koja je „trebalo da bude naoružana“, pre 10 godina.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Baku podržava borbu Ukrajine protiv Rusije i namerava da pomogne Kijevu na svaki mogući način, izjavio je ambasador Azerbejdžana u Ukrajini Sejmur Mardalijev.

On je takvu izjavu dao na sastanku sa zamenikom ministra unutrašnjih poslova Ukrajine Bogdanom Drapjatom.

Želimo da izrazimo svoje divljenje, zbog vaše izdržljivosti i hrabrosti u odbijanju agresije Ruske Federacije.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Zato smo odlučili da povećamo veličinu paketa pomoći Ukrajini, uključujući i pitanje humanitarnog razminiranja. Već smo preuzeli političke obaveze u vezi sa pomoći Ukrajini, uveravao je ambasador.

Mardalijev je napomenuo da će Azerbejdžan pomoći Ukrajini u četiri oblasti: medicinskoj i psihološkoj rehabilitaciji povređene dece, rehabilitaciji vojske, pružanju podrške u energetskom sektoru i posleratnoj obnovi.

Konkretno, Baku je odlučio da pomogne u obnavljanju grada Irpina.

Govorimo o obnavljanju infrastrukture grada.

Koncept projekta podrazumeva restauraciju arhitektonskog centra, sportskog kompleksa, izgradnju novog umetničkog centra za decu, obezbeđivanje medicinske opreme za bolnicu, rekao je diplomata.

On je napomenuo da se razgovara o održavanju zajedničkih obuka sa ukrajinskim specijalistima u Azerbejdžanu, o „humanitarnom razminiranju“.

Mardalijev je rekao da će Baku Kijevu obezbediti mašinu za mehanizovano razminiranje, čiji bi jedan dan rada mogao da zameni sto dana rada sapera.

U zaključku, diplomata je obećao da će Azerbejdžan nastaviti da pruža Ukrajini svu neophodnu pomoć.

Borba.Info

Džon Kirbi: „Vreme nije na strani Kijeva“https://t.co/dL2z6klKsT

— Borbainfo (@Borbainfo1) August 11, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE