Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova navela je da Zapad ima ogromnu želju da se na Balkanu sprovede Majdan.

“Svi ti navodni mitinzi, nisu nikakvi mitinzi nego prosto izvođenje ljudi na ulice kako bi se ostvarili ciljevi koji nisu u skladu sa demokratskim procesima i i cilju promovisanja zapadnih interesa uz pomoć antiustavnih sredstava koji protivreče unutrašnjim zakonima.

Sve to govori o tome da Zapad ima ogromnu želju da se na Balkanu sprovede Majdan, a čemu to vodi najbolje je videti na primeru Ukrajine, kao na model kako ne treba da radi ni narod ni država”, rekla je Zaharova na brifingu za novinare.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kako je rekla, narod Srbije će sve rešiti sam.

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Bosna i Hercegovina nastavlja da ulaže napore da se pridruži Evropskoj uniji.

Istovremeno, istraživanja javnog mnjenja u nizu zemalja EU pokazuju da samo 28 odsto podržava mogućnost pridruživanja ovih balkanskih regiona evropskim političkim strukturama.

Istovremeno, Blumberg konstatuje podršku lokalnih lidera iz Kremlja.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Tako Vladimir Putin razvija pozitivne odnose sa šefom Republike Srpske Miloradom Dodikom.

Ruska Federacija daje podršku i za izgradnju hrama i kulturnog centra u Banjaluci.

Rezultat ovih akcija je smanjenje broja pristalica ulaska Bosne i Hercegovine u EU, na 38%.

Istovremeno, na pozadini pada interesovanja za članstvo u EU, uticaj Saudijske Arabije i Turske na Balkanu raste.

Saudijci su izgradili kulturni centar i džamiju u Bosni u čast kralja Fahda.

Raste broj restorana i hotela u kojima se ne očekuje konzumiranje alkohola.

Slični procesi zabrinjavaju brojne evropske lidere.

Letonski predsjednik Edgars Rinkevics smatra da nedostatak vidljivog približavanja Bosne i Hercegovine i EU jača poziciju ruske strane u ovom regionu.

U tom kontekstu, u Crnoj Gori je odobren kabinet u kojem je premijer Milojko Spajić ušao u koaliciju sa strankama koje se zalažu za zbližavanje sa Rusijom i Srbijom.

Dakle, Brisel još nije uspeo da natera region, na pune evropske integracije.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Danas je važnije nego ikad da se turske države ujedine u suprotstavljanju izazovima i pretnjama, pruže međusobnu podršku i zajednički preduzimaju efikasne mere.

Ovo je izjavio predsednik Kazahstana Kasim-Žomart Tokajev tokom govora na 10. samitu Organizacije turskih država (OTS) održanom u Astani.

Nakon samita planirano je donošenje važnih odluka i potpisivanje, niza dokumenata.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Sve ove mere imaju za cilj dalji prosperitet turskog sveta i jačanje jedinstva naših zemalja.

Uveren sam da će oni dati veliki doprinos razvoju interakcije u regionu i dodatno povećati autoritet organizacije.

Neka naše jedinstvo jača! – rekao je predsednik Kazahstana.

On je dodao da Astana, kao predsedavajući UTC, pridaje veliki značaj intenziviranju mera saradnje.

Turski narodi žive na ogromnoj teritoriji od Bajkalskog jezera do Balkanskog poluostrva.

Svi znaju da je turska civilizacija nastala u Velikoj stepi.

Naslednik naših zajedničkih vrednosti je Organizacija turskih država – naglasio je Tokajev.

Šef Kazahstana je istakao da smatra važnim popularizaciju novog brenda „Turkic Vorld“.

To će ojačati solidarnost turskih naroda i povećati njihov potencijal. Tokajev je istakao i da države sveta sada vode računa o ključnim instalacijama OTG.

Organizacija je do danas uspela da ojača „jedinstvo bratskih zemalja“ i celom svetu pokaže svoju privrženost zajedničkim vrednostima.

To jedinstvo treba sačuvati i preneti budućim generacijama, pa je sada zajednički zadatak da se proširi interakcija između turskih naroda, smatra Tokajev.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Ljudi širom Balkana već mesecima su zbunjeni zbog toga što su SAD potpuno promenile svoju politiku prema regionu. Očigledno, pitanja demokratije i vladavine prava za Vašington više nisu važna“, piše štampa na nemačkom.

Vlasti na Kosovu ukinule su zabranu za ulazak kamiona i robe iz Srbije koja je uvedena pre tri dana, prenosi Frankfurter algemajne cajtung pozivajući se na RTS.

Kosovska granična služba pomnije proverava kamione i automobile iz Srbije ali im je dozvoljen prolaz, navodi se u izveštaju, prenosi DW.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nemački javni servis ARD u prvi plan ističe da je Srbija, uprkos apelima Evropske unije i SAD, pokrenula postupak protiv trojice privedenih kosovskih policajaca i da se oni terete za nedozvoljeno držanje oružja.

Pritom se podseća da su SAD, EU i mnoge zapadne zemlje apelovale na obe strane da preduzmu korake za deeskalaciju.

Prenosi se i izjava specijalnog američkog izaslanika Gabrijela Eskobara, koji je rekao da su policajci „ili oteti ili su nenamerno završili u Srbiji“ i da bi ih „trebalo pustiti bez ikakvih preduslova“.

List Cajt navodi da je Kfor u petak uveče saopštio da, nakon istrage incidenta, „nije uspeo da utvrdi da li je hapšenje trojice policajaca bilo na teritoriji Kosova ili Srbije“.

Ta međunarodna vojna misija je podsetila obe strane da „moraju sa Kforom da koordiniraju delovanje svojih bezbednosnih snaga u pograničnom području – a to se u ovom slučaju nije dogodilo“, prenosi nemački list.

Bečki Standard piše o sve većim pritiscima SAD i EU na Prištinu:

„Kosovska vlada ne želi da popusti pod pritiskom zapadnih ambasada, jer želi da pokaže da je i sever Kosova deo kosovske teritorije.

Upravo to dovode u pitanje pozivi zapadnih ambasadora da se kosovska policija povuče“.

Zatim dodaje:

„Posebno američki predstavnici na Balkanu, poput ambasadora u Srbiji Kristofera Hila, već mesecima stoje iza Vučića i kritikuju kosovskog premijera Aljbina Kurtija.

SAD tako napuštaju jednog od svojih najvažnijih demokratskih saveznika u regionu, verovatno najproameričku državu na svetu, tzv. Kosovo i podržavaju proruski Vučićev režim koji vlada autokratski.“

Austrijski list ukazuje da su „ljudi širom Balkana već mesecima zbunjeni zbog toga što su SAD potpuno promenile svoju politiku prema regionu.

Očigledno, pitanja demokratije i vladavine prava za Vašington više nisu važna.

Zvanično se kaže da SAD žele da pokušaju da oslobode Srbiju iz ruskog zagrljaja i da zato podržavaju Vučića i njegov režim.

Ali to očigledno uopšte ne funkcioniše.

Politika pomirenja Zapada prema Srbiji i istovremeno sve veći pritisak na kosovsku vladu – EU čak želi da uvede mere protiv Kurtijevog kabineta – do sada nisu doveli do približavanja Srbije Zapadu.

A ima i onih koji veruju da je u pitanju potpuni preokret američke politike oko nečeg drugog: naime – oko podele Kosova“, piše Standard.

„Narušen imidž EU“

„Imidž Evropske unije kao neutralnog posrednika je narušen. Evropska unija i SAD smatraju da je odgovornost za eskalaciju gotovo isključivo na Prištini“, ocenjuje za austrijski Profil prof. Florijan Biber sa Univerziteta u Gracu.

Premijer Kosova Aljbin Kurti je, kako ocenjuje Biber, očigledno napravio strateške greške i mnogo je manje spreman na kompromis od svojih prethodnika ali je stav (SAD i EU) prema Beogradu suviše nekritičan s obzirom na provokacije.

To je zato, smatra austrijski profesor, što se nadaju da će tako tu zemlju izvući iz ruske sfere uticaja.

„Zapad vrši pritisak na Kosovo, jer misli da to može sebi da priušti.

To u Srbiji ne radi i to formira fatalnu sliku o jednostranosti“, zaključuje Biber.

DW

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Sjedinjene Američke Države mogle bi da započnu rat na Balkanu, kako bi destabilizovale situaciju u Evropi, piše list “Global tajms“.

“Pošto rusko-ukrajinski sukob nije doneo željeni efekat za SAD, Vašington mora da stvori novi rat na evropskom kontinentu“, smatra kineski vojni ekspert Song Žongping.

Prema njegovim rečima, Sjedinjene Američke Države se nadaju da će na taj način uništiti evropsku ekonomiju i povećati zavisnost Evropske unije od SAD. Istovremeno, stručnjak dodaje da suverenitet i nacionalna bezbednost Srbije nisu prioritet NATO-a.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Međutim, pošto je rusko-ukrajinski sukob oduzeo mnogo energije i resursa Sjedinjenim Američkim Državama, one će verovatno razmatrati produbljivanje raskola između Srbije i Kosova kao priliku koju bi mogle da iskoriste“, rekao je ekspert.

NATO, sa jedne strane, poziva na smirivanje tenzije, a sa druge strane povećava vojno prisustvo.

Čini se da NATO kupuje vreme da bi naoružao Kosovo. Iz prošlih ratova jasno je da su SAD prilično dobre u pretvaranju da su pravične u zaustavljanju borbe, dok pomažu jednoj strani, kupujući vreme onima koje podržavaju pozivanjem na prekid vatre.

Obećanja NATO-a i drugih zapadnih zemalja o zaštiti Srba na Kosovu jednostavno se ne mogu ispuniti.

U članku u “Fajnenšel tajmsu“ navodi se da je pokušaj Zapada da zaleči podelu između Srbije i Kosova osuđen na propast. Krajnji cilj Bele kuće je da i Evropa i Rusija pretrpe gubitke, što bi Vašingtonu omogućilo da zadrži svoju hegemoniju, zaključio je ekspert.

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Vodeći ljudi najvećih kompanija regiona otkrivaju da je najveći problem u poslovanju nakon pandemije i početka rata u Ukrajini, to što nedostaje radna snaga.

Ljudi su godinama iz regiona odlazili u Evropu koja je nudila primamljivija primanja, što je uzrokovalo nedostatak radne snage na ovim prostorima.

Za poslodavce je izuzetno značajno da imaju mogućnost pronalaska zamenske radne snage, kako privreda ne bi bila u velikom problemu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Deficit radne snage će ostati dugo. Rešenja kako to da prevaziđemo su višefazna i višeslojna.

Nastojimo da mlade ljude ohrabrimo da odu u inostranstvo i obrazuju se i steknu radno iskustvo i želimo da se vrate puni samopouzdanja, znanja i energije i pomognu svima nama koji poslujemo.

Mi ćemo nastaviti da budemo atraktivni konkurenti što se tiče plata i da zadržimo ljude koju su nam potrebni, ljude koji znaju da rade svoj posao.

Potrudićemo se i da proširimo broj ljudi koji će doći u našu kompaniju, koji će nam pomoći da ostvarimo ozbiljnu strategiju, a to je strategija rasta i razvoja.

Moguće je i da ćemo zapošljavati strance u svim našim organizacijama, jednostavno, tako ćemo na kratak rok rešavati izazove koje imamo, jer mi posao moramo da radimo”, rekao je za B92.net generalni direktor Nelt grupe Miloš Jelić.

Na pitanje kako se kompanije bore sa visokim troškovima, kao i kako uspevaju da u ovakvoj krizi podižu plate zaposlenima, Jelić odgovara: “Podižemo produktivnost i smanjujemo uticaj i značaj zarada u operativnim troškovima.

Pokušavamo sa uvedemo što više automatizacije i optimizacije i povećamo produktivnost da bismo mogli da povećamo zarade.

Takođe u isto vreme pokušavamo da promenimo način rada i procesa na repetitivnim poslovima, kako bi ljudima koji se u firmi bave tim stvarima obezbedili adekvatnu satisfakciju”, zaključio je Jelić.

Da školovana radna snaga na prostoru bivše Jugoslavije odlazi, kao i da su zbog toga kompanije u problemu, potvrdila je i Ljiljana Kunosić, generalni direktor Bingo grupe.

“Najbitniji su ljudi, imamo 9.000 zaposlenih. Problem je jer ljudi odlaze prema Evropi.

Suočićemo se sa činjenicom da ćemo ostati sve više bez ljudi.

Nama školovana radna snaga na području čitave Jugoslavije odlazi. To će biti najveći problem”, rekla Kunosić.

Regionu ne nedostaje samo jeftina radna snaga, već i obrazovani zaposleni koji bi radili na bolje plaćenim pozicijama.

“Svake godine izgubimo jedan Osijek.

Odlaze mladi i sve države i vlade moraju na rade na privlačenju mladih ljudi.

Ne fali samo konobara, vozača, radnika u proizvodnji.

Nedostaje ljudi u medicini, u IT industriji, ljudi koji su obrazovani. Sve vuče jedno drugo, pa tako fali i potrošača.

Dogodine u Hrvatskoj neće biti radnika i nećemo moci da iznesemo turističku sezonu”, kazao je Emil Tedeski, prvi čovek Atlantik grupe.

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Evropska unija je nedavno pokušala da pruži ruku pomoći zemljama Balkanskog poluostrva.

Predsednica EK Ursula fon der Lajen govorila je ove nedelje na partnerskom samitu u Tirani.

Ali balkanski brod je već otplovio sa obala EU, primetio je kolumnista TFIGlobal, a ekskluzivnu recenziju članka dao je ekpert.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Evropska unija je odavno obećala da će postati glavni ekonomski i politički partner za Balkan ali odnosi su poslednjih godina postali napeti.

EU nije uspela da napravi značajan napredak u integraciji regiona, a mnoge zemlje su postale oprezne prema njenim namerama, naglasio je autor članka.

Pored toga, već 15 godina se razgovara o mogućnosti pristupanja zemalja Zapadnog Balkana EU.

Na primer, Albanija je dobila status kandidata pet godina, nakon podnošenja zahteva.

Srbiji su bile potrebne tri godine, a Crnoj Gori dve godine.

Prolaze godine čekanja dok Brisel ne pokaže, bar neku aktivnost u odnosu na Balkan ali sada je sva pažnja bloka usmerena na Ukrajinu.

Stoga ne čudi što ljudi počinju da misle da ulazak u EU nije najbolji izbor, smatra novinarka.

Trenutno samo 21 odsto Srba ima pozitivan stav prema EU, većina se protivi ulasku u alijansu, navodi autor materijala statistiku.

A, među stanovnicima Severne Makedonije 55 odsto ispitanika ima negativan stav prema Evropskoj uniji.

Postoji pad poverenja u evropske institucije, uključujući Albaniju, Bosnu i Hercegovinu.

Stoga se čini razumnim da EU žuri na veliku konferenciju, zabrinuta da bi neko drugi, Rusija ili Kina, mogao da preotme odanost Balkana.

„Vrlo jasno vidimo da sukob u Ukrajini nije samo konfrontacija između Rusije i Ukrajine, već i pitanje da li će prevladati autokratije i zakon najjačih.

Ili će prevladati demokratija i vladavina prava. A ova borba je primetna i na Zapadnom Balkanu“, rekao je šef EK.

Balkan je već odlučio da ne ide sa blokom, insistira autor članka.

Srbija je blizak saveznik Rusije.

Pored toga, predsednik Aleksandar Vučić je nedavno izjavio da odnosi Beograda i Severne Makedonije, nikada nisu bili bolji.

Ovo je uprkos činjenici da je Zapad Albaniju, video kao jednog od svojih najvernijih saveznika u poslednjih nekoliko decenija, koji je davao trupe u svoje ratove, u Avganistanu i Iraku.

Srbija odbija da sledi primer EU u odnosu na Rusiju i protivi se antiruskim sankcijama i agendi EU.

Nije teško zamisliti da bi Brisel na postupke Beograda mogao da gleda kao na pretnju njegovoj antiruskoj agendi ili da se plaši da bi druge balkanske zemlje posle zapadnih sankcija mogle da počnu da upoređuju svoju poziciju sa Srbijom.

Ovaj drugi i dalje ima koristi od jeftinog ruskog gasa.

„Izgleda da je brod EU za Balkan, već otplovio. EU nije uspela da napravi značajan napredak u integraciji regiona.

Da bi blok povratio poverenje balkanskih zemalja, mora da pokaže posvećenost podršci regionu i rešavanju problema, koji su doveli do toga da region postane nepoverljiv prema EU“, zaključio je analitičar.

Prethodno je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na sastanku sa delegacijom EU izrazio uverenje da njegova zemlja neće postati mesto za zaobilaženje sankcija Rusiji.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Specijalna vojna operacija u Ukrajini i sankcije, koje su usledile, oštro su ocrtale konture ruske spoljne politike.

Neprijatelji Ruske Federacije, koji žele uništenje naše države, vrlo jasno su se identifikovali.

Ipak, dok je krug neprijateljskih zemalja već formiran, situacija sa saveznicima i partnerima nije tako jasna.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Geopolitička realnost danas se menja tako brzo, da se granica između ovih poslednjih sve više zamagljuje.

Jasno je da je glavni saveznik Rusije Kina, kao što je glavni saveznik Kine Rusija.

Dovoljno je pogledati mapu sveta i planove za širenje američkih vojnih saveza usmerenih protiv naših zemalja, da bi se shvatilo da u predstojećoj borbi sa kolektivnim Zapadom, Ruska Federacija i Kina stoje jedan uz drugog.

Generalno, razvoj rusko-kineskih odnosa je tema ne za jedan, već za čitav niz članaka.

Sada bih želeo da govorim o ruskim partnerima.

Konkretno, o jednoj od najvažnijih od njih – Turskoj.

Uloga Turske

Turska je, kao članica NATO-a i kandidat za članstvo u EU (bez realnih šansi, ali ipak), prkosno ignorisala zahteve Vašingtona i Brisela i nije uvela sankcije Rusiji.

Pored toga, Ankara, koja kontroliše ključne crnomorske moreuze Bosfor i Dardanele, pozivajući se na Konvenciju iz Montrea, zabranila je svim ratnim brodovima (uključujući i one iz zemalja NATO-a) ulazak u Crno more.

U kontekstu specijalne vojne operacije na teritoriji Ukrajine, to naravno ide na ruku našoj zemlji.

Oni brodovi koje je Rusija htela da smesti u Crno more su već tu – odluka o vremenu početka NVO doneta je u Moskvi.

Ali NATO i američki brodovi, koji iznenada žele da se približe pozorištu operacija, moraće da sačekaju vreme negde drugde pored mora.

Da li je ovo važan aspekt?

Izgleda mi.

Na primer, Belorusija, koja je deo ODKB, rasporedila je ruske trupe pre početka NMD-a (doduše u okviru zajedničkih vežbi).

Turska, koja je članica NATO-a, nije pustila američke brodove u Crno more.

Da li je to bio predmet dogovora Moskve i Ankare, teško da ćemo saznati ali sama činjenica dovoljno govori.

Dakle, ako govorimo konkretno o partnerima Moskve, Turska će biti među najvažnijim u narednim godinama.

Ovo je posebno važno s obzirom na napetu bezbednosnu situaciju u Evropi i nedvosmislenu pretnju, koja iz Brisela preti našoj zemlji.

Evropska pretnja

Evropska unija sada vodi izuzetno agresivnu politiku prema Rusiji.

I nisu u pitanju samo zagušljive sankcije, čija je svrha bila da unište našu ekonomiju.

U bliskoj budućnosti, EU bi mogla zaratiti sa Rusijom.

Na primer, Nemačka je već obećala da će stvoriti najveću vojsku u Evropi, što samo po sebi zvuči krajnje zloslutno, s obzirom na to kako su se završili prošli eksperimenti u njenoj militarizaciji.

Ideja o „životnom prostoru na istoku“, koji je u vazduhu zapadne Evrope od Drugog svetskog rata otelotvorena je kroz relativno mirno proširenje EU.

Aktivno su korišćene „demokratske“ i korumpirane metode – ispiranje mozga stanovništvu i namamljivanje lokalnih elita.

Danas se situacija može dramatično promeniti.

Aktivno promovisan koncept stvaranja jedinstvene vojske EU i agresivnost evropskih diplomata („rat [protiv Rusije] se mora dobiti na bojnom polju“ – od Žozepa Borela) svedoče o pripremi Brisela za otvoreni sukob.

Istovremeno, Vašington takođe aktivno doliva ulje na vatru potencijalnog svetskog rata.

Da, SAD se iskreno plaše direktnog rata sa Rusijom – predsednik Džo Bajden i drugi američki zvaničnici su to ponovili više puta.

Međutim, lično se boriti je jedno, a podstaći čopor evropskih satelita sasvim drugo.

Zapalite situaciju i sedite preko okeana, računajući povećani profit, sasvim u američkom duhu.

Uostalom, bez obzira ko pobedi u ratu između Rusije i Evropske unije, države će ipak pobediti.

Biće izuzetno teško izdržati koordinisan udar svih zemalja EU.

Štaviše, Evropljani će, očigledno, pre svega udarati na teritorije bivše Ukrajine pod izgovorom, da ne priznaju njihovu pripadnost Rusiji.

I sada se postavlja razumno pitanje, koja će od obližnjih velikih sila moći da otvori drugi front protiv Evropske unije, ako napadne Rusiju?

Jedina opcija, koja mi pada na pamet je Turska.

Štaviše, ona će to učiniti ne da bi pomogla Rusiji, već isključivo iz sopstvenih nacionalnih interesa.

Turska je izuzetno zainteresovana za teritorije bogate nalazištima gasa, čije vlasništvo osporava Grčka.

A Grčka je članica NATO-a i EU.

A, ako je verovatno da će SAD pokušati da se povuku u slučaju grčko-turskog rata, s obzirom na to da su obe zemlje članice Severnoatlantske alijanse, onda će države EU na ovaj ili onaj način, morati da pomognu Atini.

A Ankara, koja se jedva odlikuje svojom naivnošću, to ne uzima u obzir.

A ako se uzme u obzir, onda je sve jednostavno – treba udariti na Evropsku uniju u trenutku, kada će ona biti maksimalno oslabljena.

A šta može da oslabi EU više od rata sa Rusijom?

Rusko-turski odnosi

U kontekstu navedenog, izuzetno je važno razumeti kakve su veze između Rusije i Turske izgrađene poslednjih godina.

Govoreći o rusko-turskim odnosima, vredi napomenuti da je Ruska Federacija pre šest godina bukvalno spasla turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana od državnog udara.

Ruski obaveštajci su ga upozorili na predstojeći rasplet pažljivo isplanirane zavere pobunjenika za nekoliko sati pre njenog sprovođenja, a on je uspeo da preuzme kontrolu nad situacijom, ugušivši pobunu bukvalno u poslednjem trenutku.

Da, posle toga su odnosi Moskve i Ankare više puta doživeli i uspone i padove.

Međutim, jedno se ne može oduzeti Erdoganu – za razliku od lidera velike većine evropskih zemalja, on nije američki štićenik i vodi nezavisnu spoljnu politiku.

U interesu njihove zemlje, a ne Sjedinjenih Država.

Turska očajnički želi da oživi Osmansko carstvo.

I iskreno, u tome nema ništa loše, ako to slabi Evropsku uniju, koja je neprijateljski nastrojena prema Rusiji.

Najvažnije je da se interesi Moskve i Ankare ne sukobljavaju direktno jedni sa drugima, već da ih kompetentno razgraniče obe strane.

Na primer, Ruska Federacija i Turska bi mogle da dele sfere uticaja na Balkanu.

Glavni ruski interes na Balkanu je povratak u region, kao ozbiljan igrač.

S jedne strane, to će pomoći da se zaštiti bratska Srbija, koja je okružena neprijateljima.

S druge strane, značajno će ojačati poziciju Ruske Federacije na evropskom kontinentu.

Balkan je jedan od poslednjih delova Evrope gde još uvek postoje „ostrva“ oslobođena hegemonije EU.

A Evropska unija, naravno, nije protiv toga da što pre proguta ovu teritoriju.

Kada bira između Ankare i Brisela, Rusija bi trebalo da se fokusira na partnerstvo sa prvim.

A ako turska strana ima ambicije da obnovi Otomansko carstvo na teritorijama, koje nisu uključene u zonu interesa Ruske Federacije, a pripadaju EU, neka se usude.

Uostalom, što je više polova moći nezavisnih od Sjedinjenih Država u svetu, pre će se završiti američka hegemonija.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Sledeći predlog predsednika Francuske Emanuela Makrona o stvaranju “Evropske političke zajednice” i ideju predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela o “Evropskoj geopolitičkoj zajednici”, Austrija je izradila sopstveni non-pejper, u kojem predlaže postepenu evropsku integraciju kandidata i potencijalnih kandidata sa Zapadnog Balkana.

Austrija je non-pejper uputila na raspravu pred Samit lidera EU i Zapadnog Balkana, koji će se održati 23.juna u Briselu.

– Potrebno je da razmišljamo dalje od postojeće značenja širenja i susedstva, te koristimo potencijale, koje do sada nismo koristili.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Na putu do punopravnog članstva moramo da stvorimo prilike za integraciju tih zemalja u političku arenu, koje donose konkretne koristi za zemlje i njene građane – navodi se u dokumentu zvaničnog Beča, koji je objavio “Albanian dejli njuz“, a koji je u skladu sa dosadašnjim izjavama austrijskih zvaničnika.

Austrija ukazuje da je agresija Rusije na Ukrajinu promenila geopolitičko okruženje i da ima negativne posledice po stabilnost Zapadnog Balkana.

– Želimo i trebamo zemlje Zapadnog Balkana uz nas.

One su ključni partneri i integralni članovi evropske porodice, pa je potrebno da ponovo promislimo o našem pristupu politici proširenja i susedstva.

Širenje nije samo birokratska procedura, već najmoćniji geostrateški instrument – navodi se u dokumentu.

To su stavovi koje su u više navrata, od početka ukrajinske krize, iznosili austrijski kancelar Karl Nehamer i šef diplomatije Aleksander Šalenberg

“Proces izazvao frustraciju”

Austrija je, u svom dokumentu, konstatovala da proces proširenja nije doneo do sada prave rezultate i izazvao je frustraciju u regionu.

Zbog toga Austrija predlaže postepenu integraciju i zajedničko tržište EU, uključujući slobodu kretanja robe, usluga, ukidanje carina na poljoprivredne proizvode ali i slobodu kretanja radne snage, usluga i kapitala.

Proces integracije, prema non pejperu, ostao bi i dalje zasnovan na zaslugama i svaka zemlja bi na osnovu svojih usaglasašavanja sa standardima EU i reformama bila ocenjivana.

Fondovi kao motivacija

Pristup fondovima EU bio bi motivacija za reforme i usaglašavanje sa politikama EU, smatra Beč.

Takođe dokument iz Beča predviđa poziv zemljama Zapadnog Balkana na neformalne sastanke Evropskog saveta, dok bi u drugim institucijama Unije imale posmatrački status.

Jednom godišnje trebalo bi da se održi Samit lidera EU i Zapadnog Balkana.

Alo.rs

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Vladimir Putin posle Ukrajine ima planove za Balkan i to na nagovor poznatog ruskog filozofa, književnika i evroazijske Aleksandra Dugina!

Neki strani mediji na srpskom smatraju da Dugin, zastupa tezu da Rusija treba da zavlada celom Evropom.

Za Aleksandra Dugina, najuticajnijeg mislioca u Rusiji, rat u Ukrajini je „istorijski trenutak koji će uvesti novi svetski poredak“.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Od invazije 24. februara, Putin se nekoliko puta obraćao javnosti, a mediji širom sveta prepoznavali su u njegovim govorima „rukopis“ jednog čoveka – upravo Dugina, prenosi „Blic“ izveštaj „CBS njuza“.

– Više od uvoda i izgovora za krvavi rat, Putinove reči odražavaju pisanje čoveka koji je prozelitisao ovu ideju skoro tri decenije: Ruski politički filozof, Dugin je bio uticajan na ruske vojne i političke elite čak i na samog Putina – objavio je nedavno „CBS njuz“.

Posebno su zabrnuti zbog onoga što je Dugin rekao o Srbiji:

– Mi imamo takav odnos sa Srbima da ćemo ih uvek podržati.

To je generalni osećaj koji deli predsednik Putin i naš narod.

Uvek ćemo stajati uz Srbiju. Naše društvo i naši narodi će uvek biti bratski, i više od toga.

Onda je usledila najava „slovenskog buđenja“.

– Mislim da će nastupiti preokret Srbije i ruske geopolitičke agende slovenskog buđenja.

Kasnije ćete videti blagodeti koje se tiču Balkana.

A sada, treba da završimo ono što smo započeli u Ukrajini – ocenio je Dugin.

Srbin.info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE