Istraživači sa Univerziteta u Geteborgu, u Švedskoj, otkrili su da je ono što se ranije smatralo baltičkom vrstom morskih algi zapravo njihov džinovski klon, obična upletena “bešika”, verovatno najveća na svetu.

U blago slanim vodama Baltičkog mora, “bešika” je dominantna vrsta morske vegetacije, jer je jedan od retkih predstavnika flore koji tolerišu nisku salinitet.

Ova biljka je biseksualna, a uspešna oplodnja je moguća zbog činjenice da se gamete (polne ćelije) oslobađaju samo tokom spore struje.

“Bešika” uspešno „šilja“ u vodama Baltika od same površine do dubine od 10 m. Među “bešikama” svoj dom nalaze riblje mlađi, puževi i rakovi, pa čak i krupnije ribe. Sve ovo čini algu zanimljivom za proučavanje.

Koristeći genetsku analizu, istraživači su otkrili da je žbunasta morska trava iz Baltičkog mora, koja se ranije smatrala zasebnom vrstom Fucus radicans, klon “bešike”.

Klon je zapravo pokrenuo nove populacije sebe: fragmenti prvobitne ženske biljke su se širili strujama i izrasli u nove jedinke. Novo samo u fizičkom ali ne i genetskom smislu.

Kopije baltičkog fukusa rasle su se na više od 500 km duž obala Botničkog zaliva, pa se otkriće švedskih naučnika može smatrati najvećim klonom svih postojećih organizama na kopnu i u vodi.

Klon se sastoji od miliona pojedinaca, a u nekim oblastima jednostavno vlada, dominira. A, na drugim mestima raste zajedno sa jedinkama svoje vrste, razmnožavajući se polno, objasnio je Rikardo Pereira, koji je učestvovao u genetskoj analizi.

Pronašli smo još nekoliko velikih klonova u Baltičkom moru ali ženski klon, u Botničkom zalivu u blizini Švedske je najveći, prava superženka.
— Pereira.

Klonovi morskih algi suočavaju se sa neizvesnom budućnošću, jer Baltičko more pati od klimatskih promena. Bez stalne seksualne reprodukcije, malo je promena ili prilagođavanja u genetskom, materijalu populacija.

Profesorka morske ekologije Kerstin Johaneson rekla je da Baltik, ulazi u period zagrevanja sa još nižim salinitetom.

U novim uslovima, sve vrste koje tamo žive moraju da se prilagode da bi preživele, uključujući i morske alge.

Međutim, klon nema skoro nikakvu genetsku varijaciju koja bi garantovala opstanak.

Žurimo da dodamo: malo je verovatno da će vrsta kao takva nestati.

“Bešika” je uobičajena na obalama Britanskih ostrva, a raste i na atlantskoj obali Evrope, u severnoj Rusiji, Baltičkom moru, Grenlandu, Azorskim i Kanarskim ostrvima, Maroku i Maderi.

Takođe se nalazi na atlantskoj obali Severne Amerike od ostrva Elsmer i zaliva Hadson, do Severne Karoline.

Inače, “bešika” se može jesti, iako nije toliko popularna kao alga (morska alga).

Ne vole svi njen specifičan, ukus sa blagom gorčinom. Ali u prošlosti su ljudi morali da je jedu i to ne samo zbog gladi.

Godine 1811. “bešika” je otkrivena kao izvor joda u prirodi, pa je naširoko korišćena za lečenje strume, bolesti izazvane nedostatkom joda.

Borba.Info