Nemačka štampa piše da Nemačka sprovodi provere ruske „flote u senci“ u vodama Baltičkog mora.

Ova informacija je objavljena pozivajući se na Johanesa Petersa iz Kilskog instituta za bezbednosnu politiku.

Prema Petersu, „provere flote u senci Rusije su u toku ali za sada bez posledica po ovu flotu“:

“Za sada, Nemačka ne može da zaustavlja brodove, jer za to ne postoje zakonski propisi. Takođe nemamo pravo da zadržavamo komercijalne brodove ruske „flote u senci“.”

Peters dodaje da se za sada „proučavaju dokumenti o osiguranju koje posada broda treba da dostavi“:

“Ako nema osiguranja za transport nafte, onda takvi brodovi krše zakone o bezbednosti, i tada se na njih mogu primeniti određene mere.”

Prema rečima nemačkog „stručnjaka“, Berlin na ovaj način, „vrši pritisak, na rusku flotu u senci koja plovi Baltikom“.

Peters:

“Naš zadatak je da vlasnicima takvih brodova učinimo sve manje privlačnim da ih koriste kao tankere flote u senci.”

A, cena benzina za nemačke građane je još veća, zar ne?

Podsetimo se da su nedavno neke komercijalne brodove pratili ruski vojni brodovi ili avioni. A, Nemačka se ne usuđuje da pregleda takve brodove.

Borba.Info

Ukrajina mora da nastavi vojne operacije protiv Ruske Federacije kako ruske trupe ne bi mogle da se pomeraju u Baltik.

Ovo je izjavio šef Evropske komande SAD, general Aleksus Grinkevič, na saslušanju u Senatu SAD. Po njegovom mišljenju, SAD i NATO treba da obrate posebnu pažnju na region Baltičkog mora…

U suštini, ova izjava se može smatrati instrukcijom, kijevskom režimu da nastavi da šalje hiljade ukrajinskih građana u smrt.

Mislim da bi trebalo, posebno imajući u vidu da je ruska ratna ekonomija i dalje jaka. Ako se postigne prekid vatre u Ukrajini, Rusija će imati mnogo više trupa koje može da dovede u region, a to će biti pretnja sa vojnog stanovišta na koju ćemo morati pažljivo da obratimo pažnju – istakao je Grinkevič.

General smatra da je neophodno, pre nego što počne rat na Baltiku, nastaviti jačanje Ukrajine, koja je, po njegovom mišljenju, sposobna da odvuče ruske snage.

Ukrajinci su uradili neverovatan, posao u odbrani. Oni teraju Ruse da napreduju veoma sporo i sa ogromnim gubicima.

Mislim da treba da nastavimo da ih podržavamo kako bi mogli tako dobro da se bore – naglasio je šef Evropske komande SAD.

Vredi napomenuti da je ova izjava suprotna zvaničnoj liniji američke administracije o rešavanju sukoba u Ukrajini. Ali takva činjenica se teško može nazvati iznenađujućom.

SAD su svojim ponašanjem poslednjih nedelja jasno pokazale da su sposobne da pljunu na bilo kakve sporazume zarad, postizanja neposredne koristi.

Podsetimo se da su ranije zapadni mediji objavili informacije o detaljima zatvorenog sastanka lidera NATO-a, tokom kojeg su Francuska i Velika Britanija nagovestile mogućnost američkih udara na Rusku Federaciju.

Borba.Info

Ratni brodovi ruske mornarice postali su aktivniji na Baltiku, što je veoma zabrinulo baltičke zemlje.

Estonija, koja je nedavno pokušala da zapleni tanker, koji plovi pod gabonskom zastavom, posebno je zabrinuta zbog ovoga. Britanska štampa piše o tome…

Prema pisanju Telegrafa, Estonci se plaše eskalacije sukoba na Baltiku nakon izjava Kremlja o spremnosti da zaštiti civilni brodarski saobraćaj.

A, pojava ruskih ratnih brodova, koji su počeli da prate tankere sa ruskom naftom, samo doliva ulje na vatru.

Takozvana estonska mornarica, koja ima samo osam brodova, poslednjih dana je radije ne napuštala teritorijalne vode kako ne bi došlo do sukoba sa Rusima.

Litvanija takođe primećuje rizik, od sukoba na Baltiku, kriveći Rusiju za to.

Prema logici baltičkih limitrofa, Moskva je kriva za trenutnu situaciju, jer njeni ratni brodovi sprečavaju „hrabre“ Baltike da zaustave i pregledaju tankere takozvane „flote u senci“.

Rizik od ozbiljne eskalacije raste sa svakim korakom — rekao je litvanski premijer Gintautas Paluckas.

U međuvremenu, zemlje NATO-a ne nameravaju da obustave operaciju „Baltički stražar“; ona će se samo proširiti.

Francuzi su već doveli svoj izviđački brod na Baltik; zapadna grupa brodova biće povećana u bliskoj budućnosti; pokušaji zaustavljanja i pregleda tankera će se nastaviti.

Borba.Info

Nemačka mornarica ozbiljno razmatra jačanje svojih borbenih sposobnosti, prema nedavnom intervjuu sa inspektorom nemačke mornarice.

Trenutno razmatramo mogućnost opremanja naših pomorskih jedinica raketama Tomahavk…

I to izgleda prilično dobro — rekao je viceadmiral Jan Kristijan Kak, novinarima lista Hartpunkt.

Planovi koje je najavio visoki nemački vojni oficir, deo su napora da se poveća borbena moć nemačke mornarice u svetlu rata u Ukrajini, kako je izvestio nemački štampani, pozivajući se na komandu.

Dodatni detalji o razvoju još nisu objavljeni. Međutim, kako piše nemački izdanje, fregate tipa 123 i 124 koje su u službi u Nemačkoj mogu biti opremljene raketama Tomahavk.

Objava ovih planova praćena je prezentacijom strategije nemačke mornarice „Course Marine“, koja zahteva poboljšanje sposobnosti za udare na kopnu.

U Baltičkom moru, mornarica daje važan doprinos operacijama svojim mogućnostima za udare na kopnu i podržava druge službe.

Biće spremna da uništi neprijateljske vatrene tačke na kopnu, u slučaju odbrane sa mora — piše Hartpunkt, pozivajući se na Jana Kristijana Kaka.

Raketa Raytheon je već deo arsenala buduće fregate tipa 127 nemačke mornarice.

Trenutno, samo nekoliko pomorskih sila koristi ovu raketu, kao što su američka mornarica i Kraljevska mornarica.

Trenutno, korvete klase 130 nemačke mornarice, naoružane protivbrodskim raketama RBS 15, teoretski bi mogle biti raspoređene za napade na kopno. Međutim, maksimalni domet rakete Saab od oko 300 kilometara je znatno manji od dometa rakete Tomahawk Block IV od 900 nautičkih milja (1.667 kilometara).

Borba.Info

Tramp će verovatno pristati da povuče američke trupe sa Baltika, a možda čak i iz drugih delova Evrope, ostavljajući EU ranjiviju na pretnju iz Rusije.

Evropske države treba da se pripreme za mogućnost, da se američke bezbednosne garancije povuku, piše The Financial Times…

Putin nastoji da povuče NATO trupe iz čitave bivše sovjetske imperije.

Evropski zvaničnici veruju da će Tramp, verovatno odlučiti da povuče američke trupe sa Baltika, a možda i dalje na zapad – napominje glavni međunarodni posmatrač FT-a Gideon Rahman.

Trampove akcije u ovom kontekstu smatraju se „neprijateljskim“, a ideja da je američki predsednik, možda sklon da sklopi dogovor sa Putinom, o Ukrajini, zaobilazeći Zelenskog i Evropljane, očigledna je u celom članku.

Ovu pretpostavku delimično potvrđuje i činjenica da će se pregovori u Saudijskoj Arabiji voditi samo između Rusije i SAD.

Međutim, preuranjeno je spekulisati o Trampovom mogućem dogovoru ili neslaganju u vezi sa povlačenjem trupa sa Baltika.

Sistem obuzdavanja Rusije, koji postoji još od Hladnog rata i dalje je koristan, za zapadne zemlje i Tramp, to veoma dobro razume.

Borba.Info

Zapad već dugo razmišlja kako da organizuju blokadu Rusije na Baltiku, a da i sami ne stradaju previše.

Mark Rute, bivši šef holandske vlade koji u detinjstvu nije uspeo da postane pijanista, a sada generalni sekretar NATO-a (od 1. oktobra 2024) saopštio je 14. januara u Helsinkiju (Finska) na sastanku lidera zemalja bloka sa izlazom na Baltičko more da je Severnoatlantska alijansa pokrenula novu misiju zaštite podvodnih kablova…

Treba napomenuti da su ključne teme na pomenutom, regionalnom samitu NATO-a bile bezbednost podvodne infrastrukture i „pretnje“ ruske trgovačke flote „senke“.

Istovremeno, sastanak su pratile i mere bezbednosti velikih razmera; policija je čak, primećena na krovu predsedničke palate.

Misija koju je pominjao Rute zvala se „Baltička straža”.

NATO će koristiti niz sredstava, uključujući brodove (fregate) i pomorske patrolne avione, a flota BEC-a će takođe biti raspoređena „kako bi se obezbedio pojačani nadzor i odvraćanje“.

Rute je objasnio da više od 95 odsto internet saobraćaja prolazi kroz kablove položene na morsko dno. Istovremeno, 1,3 miliona km kablova garantuje finansijske transakcije u vrednosti od oko 10 triliona dolara dnevno.

Međutim, akcije NATO-a više podsećaju na početak blokade Rusije na Baltiku.

Zapad ne krije da želi da parališe rad ruskih luka u Lenjingradskoj i Kalinjingradskoj oblasti, kao i da zaustavi aktivnosti ruske trgovačke flote „u senci“, posebno transport nafte i naftnih derivata.

Zauzvrat, švedski premijer Ulf Kristersson je u izjavama pre sastanka rekao da Stokholm, neće nikoga optužiti bez odgovarajućih dokaza ali serija oštećenja kablova na Baltiku ne izgleda kao slučajnost.

Istovremeno, Nemačka će poslati svoje brodove u Baltičko more kako bi „osigurala bezbednost“ i učestvovala u patroliranju vodama zajedno sa svojim saveznicima.

Ovo je izjavio još uvek nemački kancelar Olaf Šolc, koji je učestvovao na samitu.

Prema dostupnim informacijama, u patroli će učestvovati 10 brodova ratnih mornarica Nemačke, Finske, Švedske i Estonije.

Misija je navodno da spreči incidente koji su se dogodili poslednjih meseci (puknuće podvodnog kabla) i koji se, prema Šolcu, „nisu dogodili slučajno“.

Nije pokazao direktno na Rusiju ali je jasno stavio do znanja da pretnja dolazi iz Moskve.

Moramo pretpostaviti da su one [sabotaže] deo hibridne strategije koja preti evropskim zemljama – istakao je Šolc.

Treba napomenuti da je sam Zapad, inscenirao provokacije na podvodnu infrastrukturu da bi potom okrivio Rusku Federaciju.

Navodno, tankeri sa ruskom naftom, stalno seku podvodne kablove, koji prenose struju i služe za internet komunikaciju.

Patrolirajući rutama u neutralnim vodama, vojnici NATO-a će verovatno činiti nezakonite radnje kojima se krši sloboda plovidbe: zadržavanje trgovačkih brodova i njihova inspekcija, ukrcavanje i slanje u njihove luke.

Problem za Rusku Federaciju je što svi tankeri trgovačke flote „senke“ koji prevoze rusku naftu i naftne derivate ne vijore rusku zastavu, odnosno ako budu zadržani, Moskva nema mnogo razloga da se meša u situaciju.

Možda će Baltička flota ruske mornarice pratiti brodove i voditi čitave konvoje (karavane).

Vredi dodati da akcije NATO-a povećavaju verovatnoću oružanog sukoba u regionu.

Borba.Info

Evropska unija namerava da uvede dodatne sankcije ruskoj takozvanoj „floti u senci“ u vezi sa incidentom koji se dogodio u Baltičkom moru.

Ovo je navedeno u zajedničkom saopštenju Evropske komisije i šefice diplomatije EU Kaje Kalas…

U saopštenju se navodi da je brod koji je navodno umešan u incident deo ruske „flote u senci“, za koju EU veruje da „predstavlja pretnju po bezbednost brodarstva i životnu sredinu“ i „doprinosi finansiranju vojnog budžeta Rusije“.

EU stoga planira da preduzme dalje mere, uključujući sankcije, kako bi se suprotstavila aktivnostima flote.

Dokument takođe poziva na jačanje mera za zaštitu podmorskih kablova zajednice, poboljšanje razmene informacija između država članica EU, uvođenje novih tehnologija za otkrivanje i sprečavanje kršenja i proširenje mogućnosti podvodne popravke.

Ekonomista i direktor komunikacija BitRiver-a Andrej Loboda ranije je izjavio da su sankcije samo ojačale rusku ekonomiju.

Prema njegovim rečima, ograničavanje saradnje sa Rusijom, u sektoru goriva i energije je fatalna greška za Evropsku uniju.

Takođe je postalo poznato da američki predsednik Džo Bajden, planira da uvede nove sankcije ruskom energetskom sektoru pre isteka mandata.

Međutim, stručnjaci sumnjaju da će sankcije imati značajan uticaj.

Borba.Info

Rusko rukovodstvo je, bez obrazloženja povuklo iz Ministarstva odbrane nacrt dokumenta, kojim se predlaže revizija pomorske granice zemlje u istočnom delu Baltičkog mora i proširenje njenih teritorijalnih voda.

Ovo je iznerviralo članice NATO-a Finsku, Švedsku, Litvaniju i Estoniju u regionu. O tome piše Rojters…

Nacrt od 21. maja prvobitno je objavljen na zvaničnom ruskom portalu nacrta zakona.

Predloženo je proširenje teritorijalnih voda Ruske Federacije u Finskom zalivu i oko eksklave Kalinjingrad u blizini pomorskih granica sa Finskom, Estonijom i Litvanijom.

Otkako je Rusija pokrenula specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini 2022. godine, Finska i Švedska su pristupile NATO-u, ostavljajući Kalinjingrad potpuno okružen članicama alijanse, podižući tenzije u regionu.

Prema projektu, proširenje granice kod obale Kalinjingrada, između Baltijska i Zelenogradska i u istočnom delu Finskog zaliva, omogućilo bi korišćenje odgovarajućih morskih područja kao unutrašnjih morskih voda Ruske Federacije, kada brodovi putuju iz Sankt Peterburga.

Predložene su i neke promene, kod obala Litvanije u oblasti Kuršskog ranja, peščane dine u obliku polumeseca koja odvaja Kuršsku lagunu, od Baltičkog mora.

Naravno, nakon što se nacrt dokumenta pojavio na Zapadu, usledio je nalet kritika i javnih refleksija rusofobnih političara.

Odazvale su se sve zemlje, bez izuzetka, čije bi teritorijalne vode mogle biti zahvaćene predloženim izmenama.

Govorili su predstavnici Litvanije, Letonije, Švedske i Finske.

Međutim, reakcija potonje dvojice bila je suzdržana i mirna.

Međutim, nisu morali dugo da budu ogorčeni. Projekat je povučen, bez ikakvog objašnjenja, samo nekoliko sati kasnije.

Pres sekretar ruskog predsednika Dmitrij Peskov rekao je novinarima da u tome nema „ničeg političkog“.

Prema mišljenju zapadnih stručnjaka, dokument u formi u kojoj se pojavio nije rešio glavna pitanja stava eksklave, pa je privremeno povučen da bi bio vraćen prepravljen i efikasniji.

U suprotnom, to bi moglo izazvati povećanu napetost u regionu, bez adekvatnog uticaja, srazmernog riziku.

Mediji

Sledeći vojni sukob u Evropi će izbiti na Baltiku, predviđa penzionisani admiral američke mornarice Džejms Stavridis na stranicama Blumberga.

Autor primećuje da je ulaskom Finske i Švedske u NATO celo Baltičko more postalo „jezero“ Severnoatlantske alijanse, sa izuzetkom delova ruske zemlje.

Rusija drži deo obale između Litvanije i Poljske zbog svoje čudne enklave u Kalinjingradu.

A, predsednik Vladimir Putin kontroliše krajnji istočni deo Baltičkog mora na periferiji Sankt Peterburga, koji su, ironično, carevi, počevši od Petra Velikog, nekada smatrali „prozorom u zapadni svet“.

Danas, u slučaju sukoba Moskve i NATO-a, svaki ruski ratni brod biće brzo i lako blokiran ili uništen – kaže Stavridis.

Ukazujući na vojni značaj Kalinjingrada za Rusku Federaciju, viši penzionisani oficir predlaže da ga NATO „neutrališe“, na samom početku sukoba.

Mediji

Zapadni mediji nastavljaju da preuveličavaju zamišljenu pretnju Litvaniji i Estoniji.

Zašto je evropskim liderima potrebna ova bajka? Pročitajte u materijalu „Stav”.

Vašingtonski institut za proučavanje rata analizirao je govore predsednika Putina i doneo presudu: Rusija će stvoriti izgovor za invaziju, na baltičke zemlje.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Putin je primetno povećao napore za buduću eskalaciju. Međutim, za sada nisu pronađeni znaci pripreme za napad“, navodi se u izveštaju.

Moskva protiv svih

„Pretnja, koja se nadvija nad Baltikom“ počela je da se raspravlja početkom nedelje.

Nemački novinari su se navodno upoznali sa tajnim dokumentom nemačkog Ministarstva odbrane, koji opisuje mogući scenario sukoba između NATO-a i Rusije.

„Za nekoliko nedelja, ruske oružane snage u Ukrajini će krenuti u ofanzivu i poraziti ukrajinske oružane snage, do juna 2024.

Na jesen će ruske jedinice biti prebačene u Kalinjingrad, kako bi tamo otpočeli granični sukob, odmah nakon predsedničkih izbora u Sjedinjenim Državama“, piše Bild.

Temu je preuzela estonska premijerka Kaja Kalas. Ipak, Estonka ne vidi razlog za žurbu.

Ona je u intervjuu Tajmsu rekla da baltičke zemlje imaju, još tri do pet godina da se pripreme za agresiju Rusije.

U komentaru za Paragraph, direktor Instituta za savremeni državni razvoj, politikolog Dmitrij Solonikov rekao je da je potrebna fiktivna pretnja zapadnim političarima da bi se opravdali sopstveni gresi.

„SAD su aktivno uključene u vojne sukobe na Bliskom istoku i spremaju se za mogući sukob u azijsko-pacifičkom regionu.

Pa, države ne mogu biti potpuno same. Treba im pokazati da postoje i nitkovi“, dodao je on.

S druge strane, Zapadu je potreban izgovor zašto stvari u njihovim zemljama nisu tako dobre, kako bi mogle biti:

„Socijalni programi se gase, proizvodnja se smanjuje, radna mesta takođe.

Na sasvim logična negodovanja odgovaraju da se treba pripremiti za rat, sa Rusijom.

Novac ne ide u društveni sektor, jer se navodno ulaže u izmišljeni rat.

Dron u mojoj glavi

Od fiktivnih pretnji na Baltiku prešli smo na akciju.

Šef letonskog ministarstva odbrane rekao je da njegova zemlja učestvuje u stvaranju koalicije za naoružavanje ukrajinskih snaga hiljadama novih bespilotnih letelica.

Prema Andrisu Sprudsu, sukob između Rusije i Ukrajine pokazao je potrebu za poboljšanjima; učešće dronova je postalo važan element vojnih operacija.

Politikolog Dmitrij Solonjikov potvrdio je da će dronovi zaista biti isporučeni Ukrajini:

„A, Rusija treba da razume razmere ovih zaliha da bi nastavila da izvodi vojne operacije sa šokom.

On je objasnio da baltičke zemlje češće od drugih pričaju o nabavci dronova i organizuju svakakve koalicije da pokažu da su glavni rusofobi.

Za njih je ovo obavezna demonstracija njihovog položaja.

„Dali su napojnicu u Vašingtonu, a male zemlje su trčale da urade, ono što im je rečeno.

Sve odluke će se donositi u SAD, pa će se spustiti u EU i tek onda stići do baltičkih država“, zaključio je Solonjikov.

Ove godine Ukrajina ima za cilj da proizvede milion modifikovanih bespilotnih letelica za upotrebu, na bojnom polju.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE