Milorad Dodik obratio se okupljenima na mitinigu podrške u Banjaluci i izneo teške optužbe na račun sudije Suda BiH Sene Uzunović.

“Kada vidite Šmita, javite policiji da ga uhapsimo i nogiramo ovde. Taj ne zaslužuje da prođe srpskom zemljom, taj zaslužuje da ga kamenjem ispratite, šta god mi rekli ali on je izvršio prvo nasilje, ja imam pravo da se branim”, kazao je Dodik na skupu.

„Branićemo se na svakom koraku. Nikoga za to neće proganjati. Mi ćemo danas našom policijom i našim pravosuđem, braniti i štititi naš ustav. Ovo je pravo Republike Srpske”, kazao je Dodik.

„Zato ova borba jeste na političkom nivou. Nijedan musliman u Republici Srpskoj, ne sme da ima nijedan problem. Nijedan Srbin koji učini bilo kakav pokret, prema muslimanima nema moju podršku, neće imati podršku ni Republike Srpske”, kazao je Dodik.

Dodik je zatim govorio i o sudiji Suda BiH Seni Uzunović.

“Iz njene porodice, od sudnice, tražili su kontakt s našim ljudima. I to ću prvi put reći. Prvi put ću reći. Dakle, tražila je kontakt, s našim ljudima. I došao je njen blizak rođak. A o tome ću kasnije, ne danas. Snimljen je.

Tražio je nekoliko miliona za oslobađajuću presudu.

Pa pošto nisu dobili nekoliko miliona, onda sam kriv, je l? A to je vaša pravda. To je pravda u kojoj ja treba da kažem”, izneo je Dodik teške optužbe.

Komentarisao je i raniji rad sudije Uzunović optužujući je da je oslobađala zločince koji su ubijali Srbe.

Dodik je komentarisao i političke protivnike. “Potrebna mi je podrška naroda i ja idem do kraja“, kazao je Dodik.

“Imao sam dva poziva, prvi je od Aleksandra Vučića, drugi od Orbana“, reako je Dodik.

“Neka Vučić sutra dođe u Banjaluku da se dogovorimo šta ćemo i kako ćemo. Od danas nema više Bosne i Hercegovine. Nudimo vam ustavnu BiH.

Još kratko. Skupština će doneti odluku da se odbija.

Donećemo zakon o zabrani Tužilaštva i Suda na prostoru BiH, zakon o zabrani VSTV na nivou BiH, četvrti zakon koji ćemo doneti je zakon o zabrani SIPA i OSA”, izjavio je Dodik.

N1

Banjaluka – Direktor Centra za društveno-politička istraživanja Republike Srpske Dušan Pavlović uputio je članovima nemačkog parlamenta poziv za zvanično priznavanje i obeležavanje Dana sećanja na žrtve genocida, nad Srbima u Nezavisnoj državi Hrvatskoj (NDH).

Pavlović je u pismu predsedniku Bundestaga Berbel Bas i poslanicima naveo da 22. april predstavlja značajan dan u istoriji Drugog svetskog rata i ljudskih prava – dan kada je 1945. poslednja grupa zatvorenika u koncentracionom logoru Jasenovac, često nazivanom Aušvic Balkana, izvela očajnički proboj, odlučivši da se suoči sa smrću umesto da nastavi da trpi nezamisliva zverstva.

Pavlović se Bundestagu obratio kao rukovodilac institucije (osnovane od strane Vlade RS) koja, između ostalog, ima mandat da neguje kulturu sećanja i kao sertifikovani predavač „Jad Vašema”, te kao direktni potomak žrtava genocida.

Pod pokroviteljstvom nacističke Nemačke, naglasio je Pavlović, NDH je sprovela strašan plan sistematskog uništenja oko dva miliona pripadnika srpske populacije na svojoj teritoriji – da ubije jednu trećinu, drugu trećinu da protera, a ostatak prisilno asimiluje kroz katoličenje i hrvatizaciju.

„Zabrinjavajuća je nedoslednost u nacionalnoj politici Nemačke, koja je sponzorisala inicijative za priznavanje i osudu drugih skorašnjih masovnih zločina ali se istovremeno ustručava da se potpuno i transparentno suoči sa svojim istorijskim gresima i odgovornošću za genocid nad Srbima u NDH”, istakao je Pavlović.

Politika

“Imamo političke opcije, koje koriste sve elemente ne prava i pretnje nasiljem a Kristijan Šmit se tu postavlja, kao neko ko je sve više advokat sarajevskih političara“

Kristijan Šmit kao i svaki građanin i stranac može da poseti RS i Banjaluku, bilo kada ali ne i kao takozvani visoki predstavnik BiH, u šta i dalje veruje da jeste, kaže profesor Željko Budimir, komentarišući dolazak Kristijana Šmita u glavni grad Srpske.

Šmit je tokom boravka u Banjaluci posetio upravo one zajedničke institucije BiH za koje RS inače traži da se vrate u njenu nadležnost a koje joj po Dejtonskom sporazumu i pripadaju, što Budimir tumači kao njegovu podršku tim zajedničkim institucijama.

Građanin Šmit u poseti zajedničkim institucijama

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Hteo je dakle da posetom ovih institucija poput Agencije za lekove i medicinska sredstva BiH, za koju je RS posle indukovane krize iz Sarajeva odlučila da vrati u svoju nadležnost, pokaže da ih podržava.

Isto tako je i sa Upravom za indirektno oporezivanje BiH jer se kroz nju obezbeđuje bukvalno budžet za funkcionisanje države BiH.

Hteo je da pokaže da će sprečiti RS da vrati svoje ustavne nadležnosti i da su ovo institucije koje on štiti u vanustavnom sistemu koji je napravljen u BiH nakon Dejtona,“ objašnjava naš sagovornik.

Budimir takođe ističe da se ovo može tumačiti i kao pokušaj građanina Šmita da legitimizuje svoju poziciju nakon što je SB UN odbacio njegovo obraćanje jer nije izabran u skladu sa procedurom i Ustavom BiH.

Drugim rečima, ovo je njegov pokušaj da pokaže da ostaje politički akter u BiH.

Provokacija ili pokušaj da se nametne RS

Na pitanje da li je ovo bila i neka vrsta Šmitove provokacije, profesor Budimir odgovara:

„Ne vidim provokaciju jer institucije RS njega ne prihvataju kao takozvanog visokog predstavnika BiH.

On se najavio predsednici RS Željki Cvijanović, koja nije prihvatila susret sa njim kao sa visokim predstavnikom.

S druge strane, njegova poseta Banjaluci ne može da nanese štetu RS.

Tako da ovo možemo posmatrati kao neki trenutak njegovog nametanja kao aktera, što mu u RS definitivno neće poći za rukom,“ naglašava Budimir.

Opet, njemu kao građaninu, strancu u BiH niko ne može da zabrani kretanje, dodaje naš sagovornik, što znači da Šmit može kad hoće da dođe u bilo koji deo BiH ili da posećuje zajedničke institucije ali ne i institucije RS.
Vraćanje nadležnosti RS ide po planu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Ono što je važno u ovom procesu vraćanja nadležnosti jeste da RS postupa u skladu sa Ustavom BiH i Dejtonskim mirovnim sporazumom.

S druge strane, imamo političke opcije, koje koriste sve elemente ne prava i pretnje nasiljem a Kristijan Šmit se tu postavlja, kao neko ko je sve više advokat sarajevskih političara,“ naglašava Budimir.

On kaže da je to moglo da se vidi kroz njegov izveštaj poslat SB UN, koji je nelegalno pročitao ambasador BiH u UN-u gde se jasno vidi, da Šmit smatra da je RS za sve kriva.

„Ako bismo pogledali izveštaje visokih predstavnika unazad 20 godina u svima bismo videli da se radi o, slobodno mogu reći, čak i jednoj dozi rasizma prema Srbima,“ zaključuje Budimir.

On napominje da što se tiče stava RS da povuče saglasnost za zajedničke institucije u BiH i vrati ono što joj po Dejtonu pripada sve ide po planu.

Šmit je inače tokom posete Banjaluci posetio i Agenciju za identifikaciona dokumenta, evidenciju u razmenu podataka.

U saopštenju Kancelarije tzv. visokog predstavnika (OHR) navodi se da su ove poste i sastanci sa rukovodiocima ovih institucija održani da bi se pružila podrška tim institucijama koje, kako je istaknuto Šmit, „rade značajan posao za sve građane BiH“.

Sputnik

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Ispraviš leđa i uzmeš moju kragnu, kao da su od konja uzde…”

Društvenim mrežama se širi snimak na kom se vidi kako devojka u kancelariji sedi na leđima gradonačelnika Banje Luke Draška Stanivukovića, dok je on uči kako se jaše konj.

Kako piše na blogu Slobodana Vaskovića, radi se o Olgi Babić, zaposlenoj u Gradskoj upravi, prenosi “Indeks”, za koju se navodi da je njegova desna ruka.

“Ispraviš leđa i uzmeš moju kragnu, kao da su od konja uzde…”, kaže Stanivuković, dok devojka sedeći mu na leđima uzvikuje “ojha”.

Potom joj daje uputstva kako da upravlja konjem, kojom nogom, gde i kako treba da udari, simulirajući jahanje.

Nakon toga devojka pada u gradonačelnikov zagrljaj.

“Kakva si ti konjina…”, kaže devojka i oboje se smeju.

Mediji u BiH prenose vest o snimku nazivajući je skandaloznom.

B92