Devalvacija dolara je za SAD pravi izlaz iz bankarske krize.

Ovo je izjavio Vasilij Koltašov, rukovodilac Centra za političke i ekonomske studije Instituta novog društva.

On smatra da će izdvajanje 500 milijardi dolara, od strane Federalnih rezervi SAD za podršku finansijskom sektoru samo usporiti oporavak, od velike ekonomske krize.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Ako bi nekoliko puta snizili dolar, to bi izazvalo probleme u američkoj ekonomiji ali bi industrijska preduzeća takođe mogla biti brzo obnovljena“, citira NSN Koltašov.

Prema njegovom mišljenju, SAD greše u pristupu politici viših stopa, misleći da “stari život”, više neće postojati.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Bankarska kriza u Sjedinjenim Državama izazvana je lukavim trikovima američke vlade.

Takve zaključke su izneli mađarski ekonomista Laslo Bogar i politički analitičar Mikloš Kevehazi.

Pre izvesnog vremena se saznalo za krizu u finansijskom sektoru SAD, koja je počela bankrotom velike američke banke Silikonske doline banke.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prema oceni mađarskih analitičara, ono što se dešava u SAD će uticati na celokupnu globalnu ekonomiju.

„Čini se da gospodari globalnog finansijskog sistema sprovode strategiju sporog i kontrolisanog „raspršenja“ ogromne mase „vazdušnog novca u balonu“, rekli su mađarski stručnjaci.

Trenutno se veruje da je tema bankarske krize relevantna, samo za SAD.

Međutim, ako se setimo da je svetska ekonomija jedna složena mreža, onda lančana reakcija na događaje u Sjedinjenim Državama može dovesti do globalnog kolapsa finansijskih institucija širom sveta, bukvalno za nekoliko trenutaka.

Da bismo razumeli kako funkcioniše sadašnji finansijski sistem, neophodno je razumeti, kako je nastao.

A, sve je počelo projektom, koji je ličio na dva svetska rata, a u stvarnosti je bio jedan „30-godišnji rat“ sa ciljem da promeni svetsku imperiju.

„Britanska imperija, koja je postojala više od jednog veka, zamenjena je drugom imperijom izgrađenom na temeljima države poput Sjedinjenih Država“, rekao je Laslo Bogar.

U toku ovih ratova postalo je jasno da Nemačka neće moći da preuzme ulogu svetske imperije.

Ova konfrontacija je imala dve faze, jer nemački narod nije naučio lekciju, koju su naučili prvi put.

Međutim, do danas su Nemci, očigledno, sve shvatili.

To proizilazi iz njihove reakcije (tačnije njenog odsustva) na sabotažu na gasovodima Severni tok i Severni tok 2.

Pre Prvog svetskog rata i na kraju Drugog svetskog rata desila su se dva važna događaja za međunarodni finansijski sistem.

Godine 1913. u Sjedinjenim Državama je stvoren Sistem federalnih rezervi, formalno centralna banka Amerike, a zapravo operater svetske valute – dolara.

Drugi događaj se dogodio 1944. godine u odmaralištu Breton Vuds. Tamo je održana konferencija, nakon koje su svetski lideri odlučili da napuste „zlatni standard“.

Time je završen proces uspostavljanja globalne finansijske dominacije američke imperije.

„Ali upravljanje globalnom imperijom je skupo, a imperija SAD, koja bi trebalo da upravlja globalnim monetarnim sistemom, koristila je brojne pametne načine da ove troškove prebaci na ostatak sveta“, navode stručnjaci.

Ovi trikovi Sjedinjenih Država, su na kraju postali primarni uzrok bankrota.

Američki političari i finansijeri sproveli su prilično jednostavnu seriju trikova, zahvaljujući kojima se velika većina ljudi stalno pljačka.

Prva je faza povećanja, koja zahteva da inflacija i kamatne stope budu konstantno niske, po mogućnosti blizu nule.

Zbog toga je i kamatna stopa na depozite u bankama blizu nule, što primorava investitore da traže atraktivnije instrumente ulaganja.

Nekretnine i akcije, u koje su preduzetnici počeli da ulažu svoja sredstva, postali su takvi instrumenti.

„Između 2007. i 2009. balon nekretnina je pukao, a zatim su akcije ponovo porasle.

Ovaj trik je vrlo lako uočiti ali milioni ljudi padaju na udicu iznova i iznova“, kažu analitičari.

Dakle, kamata je nula, provera kredita nije baš stroga, tako da svako može da podigne kredit za kupovinu nekretnine ili akcija.

Što više ljudi kupuje nekretnine ili akcije, njihove cene brže rastu, što podstiče investitore da troše sve više.

Ovo se nastavlja sve dok rukovodstvo američke imperije, ne shvati da je došlo vreme da se balon rasprsne.

„Mnoge srednje ili male banke nemaju vremena da se „okrenu” na vreme i za tren oka su među gubitnicima, kao što se nedavno desilo u Americi, gde su dve banke već propale, a treća se spasava, rekao je Laslo Bogar.

Čini se da gospodari globalnog finansijskog sistema sprovode strategiju sporog i kontrolisanog rasipanja džinovske mase „vazdušnog novca“ u sopstvenom „balonu“.

Međutim, sadašnji haos u svetu izazvan ukrajinskom krizom otežava regulisanje ovih složenih procesa.

Kao rezultat toga, sve može u svakom trenutku izmaći kontroli i dovesti do veoma ozbiljnih posledica.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Vesti iz SAD i Evrope o bankarskoj krizi na Zapadu idu na ruku ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

Ovo je ispričala zapadna novinarka Ketrin Fang.

Američki finansijski sistem se pre izvesnog vremena suočio sa teškim šokom, koji je izazvao bankrot banke Silicijumske doline.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prema Ketrin Fang, u pozadini onoga, što se dešava, poverenje u američki bankarski sistem rapidno opada, a ruski predsednik Putin to može da iskoristi.

Takve podatke objavljuje Newsweek.

„Bankarska kriza daje Putinu razlog za osmeh“, piše autor američkog izdanja.

Novinar Newsweek-a je naveo da je u groznici ne samo američki bankarski sistem, već i evropski.

Švajcarska je nedavno morala da spase Credit Suisse od neizmirenja obaveza.

Istovremeno, kriza u zapadnim bankarskim sistemima praktično nema efekta na Rusiju, čije su finansijske institucije izolovane, od potencijalnih posledica.

Zapad se plaši da će Rusija iskoristiti trenutnu situaciju u SAD i Evropi za unapređenje sopstvenih interesa.

Konkretno, Putin je ranije u svojim javnim izjavama opisao zapadni svet, kao silu koja bledi, a bankarska kriza će potvrditi njegove reči.

„Švajcarska centralna banka ponudila je u četvrtak spas Credit Suisse-u, kako bi sprečila banku da dođe u bankrot.

Međutim, čak i ako Credit Suisse propadne i to dovede do ekonomske krize širom Evrope, ono što se dešava, neće imati mnogo uticaja na ruske banke ili ruski finansijski sistem“, rekao je ekonomista Geri Hufbauer.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE