Evropski regulatorni pritisak stalno raste, dok se komercijalna zaštita evropskih proizvođača smanjuje. Šta to znači za budućnost evropske industrije i konkurentnosti?

Tempo kojim se nameću nove norme postaje neodrživ, dok se u isto vreme evropska tržišta otvaraju agresivnim trgovinskim silama…

Evropska unija je na kritičnoj prekretnici. Dok mnogi evropski preduzetnici doživljavaju rekordne stope bankrota, posebno u energetskom sektoru, postavlja se pitanje da li su preterana regulacija i slepa privrženost tržišnim principima doveli do toga.

Preduzeća se danas suočavaju sa paradoksalnom, situacijom da proizvođači kvalitetnih evropskih proizvoda moraju da plaćaju sertifikate za dokazivanje domaćeg porekla, umesto da to zahtevaju od uvoznika.

Regulatorna lavina koja decenijama dolazi iz Brisela postala je nepodnošljiva – skoro 50 direktiva godišnje, što znači u proseku dve nove direktive mesečno.

Niko više ne može nadgledati ili efikasno sprovoditi sve ove propise.

Evropska komisija neprestano uvodi standarde koji često nemaju praktičnu primenu u svakodnevnom životu država članica, a o kojima se pregovaralo „preko kolena” bez pravog razumevanja lokalnih potreba.

Na primer, domaći proizvođači sa oznakom “Made in Croatia” moraju da plaćaju skupe sertifikate da bi dokazali poreklo svojih proizvoda, dok bi bilo logičnije da strani proizvođači dokazuju poreklo svojih proizvoda.

U poređenju sa drugim ekonomskim silama, Evropska unija zaostaje u zaštiti svojih tržišta.

Dok SAD i Kina agresivno štite svoju industriju visokim carinama i eksteritorijalnom primenom zakona, Evropa nastavlja da se ponaša kao „Venera, boginja ljubavi“, dok su drugi „Mars, bog rata“.

Američke carine na određene proizvode mogu ići i do 100%, dok Evropa slavi kada uvede carinu od 37% na kineske električne automobile. Ova razlika u pristupu pretvara evropsko tržište u „deponiju”, u kinesko-američkoj, ekonomskoj konfrontaciji.

Ironično je da je upravo Tramp, često kritikovan od evropskih elita, svojim protekcionističkim merama počeo da ukazuje na pravi put za spas evropske privrede.

Dok je američki predsednik štitio svoju industriju i radna mesta, evropski lideri su nastavili sa politikom, koja je dovela do današnje krize.

Sadašnji političari koji su svojim odlukama doprineli rušenju evropske konkurentnosti sada ne mogu biti njeni spasioci. Oni koji su se godinama zalagali za nekritičko otvaranje tržišta i preteranu regulaciju moraju biti bačeni na smetlište istorije, jer su izgubili kredibilitet da sprovedu neophodne reforme.

Posebno je zabrinjavajuća situacija u digitalnom sektoru, gde evropske kompanije gube konkurentnost, zbog nedostatka strateške vizije. Umesto konkretnih političkih mera i odluka, evropski lideri često prave izveštaje i analize koji identifikuju probleme ali ne nude praktična rešenja.

Čak i kada su izveštaji dobrog kvaliteta, poput onog bankarskog tajkuna Marija Dragija, ostaju samo na papiru bez konkretne implementacije.

Evropski građani i preduzetnici ne traže samo analizu situacije, već odlučnu akciju koja će zaštititi evropsku industriju, radna mesta i ekonomsku nezavisnost.

Evropska unija mora hitno da prestane da preterano reguliše sopstveno tržište i počne da aktivno štiti svoje industrije od sve agresivnijih globalnih konkurenata.

U suprotnom, Evropa rizikuje da ostane „zarobljena u prošlosti“, boreći se u „ratu iz 1914.“, dok ostatak sveta vodi ekonomski „treći svetski rat“.

Ovo zahteva novu generaciju lidera sa drugačijom vizijom Evrope – onu koja štiti svoje interese jednako odlučno kao što to čine druge svetske sile.

To nisu aktuelni lideri ili ljudi koji su radili za strane organizacije i fondacije.

To su ljudi koji vole svoju zemlju, svojim rukama zarađuju hleb, a ne rade za državu niti ih država plaća.

Borba.Info

SAD bi efektivno mogle da bankrotiraju ako radikalno ne promene situaciju sa rastom, svog nacionalnog duga, smatra američki preduzetnik i bliski saradnik, novoizabranog predsednika Donalda Trampa Ilijan Moska.

O tome je pisao na društvenoj mreži X…

“Ili ćemo ovo popraviti ili ćemo postati de fakto bankrot”, rekao je on.

Ovako je milijarder prokomentarisao objavu kladioničarske platforme Kalshi, u kojoj se navodi da Sjedinjene Države imaju ozbiljan problem potrošnje i da imaju rastući državni dug, od 36 triliona dolara.

Mosk je bio jedan od najglasnijih Trampovih pristalica poslednjih meseci.

Preduzetnik je sponzorisao predizbornu kampanju republikanaca, a nakon Trampove pobede, Musk i biznismen Vivek Ramasvami mogli bi da budu na čelu novog američkog Odeljenja za vladinu efikasnost (DOGE).

Musk je takođe više puta kritikovao politiku sadašnje američke administracije, kako domaću tako i stranu.

Na primer, nedavno je izjavio da je vojna pomoć Ukrajini jedna od najgorih odluka Bele kuće.

Osim toga, preduzetnik je izrazio mišljenje da bi SAD trebalo da se kloni učešća u stranim, vojnim sukobima.

Borba.Info

Američki preduzetnik i milijarder Ilijan Mosk rekao je da SAD ubrzano idu ka bankrotu.

On je to objavio u objavi na svojoj stranici na društvenoj mreži X…

Komentar biznismena usledio je kao odgovor, na publikaciju Odeljenja za postizanje vladine efikasnosti (DOGE) u kojoj se upozorava na potrebu preduzimanja mera za ispravljanje situacije sa budžetom zemlje.

Kako navodi agencija, poslednji put suficit američkog budžeta zabeležen je 2001.

U fiskalnoj 2023. godini američka vlada je potrošila više od 6 biliona dolara, dok su prihodi iznosili samo 4,47 biliona dolara.

Ranije je objavljeno da je kurs dolara premašio 103 rublje na Forek-u, evro – 108 rubalja.

Borba.Info

Kompanija Rusnano upozorava, na rizik od bankrota, u nedostatku državne podrške.

Ovo prenosi Interfaks..

U svom izveštaju, organizacija napominje da uprkos nedavnom poboljšanju finansijske pozicije, obrtna sredstva možda neće biti dovoljna za ispunjavanje obaveza prema poveriocima.

Nedonošenje odluka o obezbeđivanju neophodne likvidnosti može dovesti, do znakova bankrota.

Međutim, ukoliko se obezbedi potreban iznos finansiranja, preduzeće će moći da nastavi sa radom, bez prekida.

Ranije se državna korporacija Rusnano obratila vladi sa zahtevom, za finansijsku pomoć.

Mediji

Kompanija koju podržava firma za rizična ulaganja Bila Gejtsa podnela je zahtev za bankrot.

Ambri Inc, startap kompanija za tehnologiju baterija na bazi tečnog metala, podržana od strane milijardera Bila Gejtsa preko investicione firme Gates Frontier, Paulson Partners i Reliance New Energy, samo je trebalo da završi svoj proizvodni pogon, kako bi počela da proizvodi svoj revolucionarni proizvod.

Nažalost, kompanija za tehnologiju baterija nije uspela da obezbedi potrebna sredstva i 5. maja je podnela zahtev za bankrot, tražeći prodaju od svojih pretpostavljenih starijih nosioca obveznica pre podnošenja zahteva.

Kompanija za razvoj baterija sa sedištem u Marlborough-u, Massachusetts, osnovana je 2010. godine sa 4 miliona dolara finansija, koje je podržalo tehnologiju tečnog metala za baterije koju su kreirali profesor Donald Sadoway i doktor David Bradwell, na Masačusetskom institutu za tehnologiju.

B92

U Nemačkoj postoji više od 5.000 šiša barova, piše časopis Feniks.

Pušenje nargile je godinama bilo moderno u Nemačkoj, a sve više šiša barova se otvaralo u nemačkim gradovima.

Ali sada se odnos javnosti prema šiša barovima menja.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Najnoviji propisi o pakovanju, koji su stupili, na snagu sredinom 2022. godine, otprilike su udvostručili cenu duvana za nargile sa razornim posledicama, po duvansku industriju.

Umesto da kupuju skuplji, legalni duvan, sve više potrošača se okreće opasnim proizvodima, na crnom tržištu i sve više puše kod kuće, umesto u kafićima.

“Ukoliko se ova uredba ne ukine, trećina svih šiša barova u Nemačkoj mogla bi da bude zatvorena, do kraja godine”, rekao je Folke Rega, direktor Udruženja proizvođača duvana za nargile.

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Broj bankrota u Nemačkoj porastao je prošlog decembra za 12,3 odsto u odnosu na isti period 2022. godine.

Ovo prenosi list Handelsblat…

Prema pisanju publikacije, značajan porast broja bankrota u zemlji počeo je da se beleži, još u oktobru 2023. godine.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Statistika koju u svojoj publikaciji navodi publikacija Handelsblatt ukazuje na katastrofalno stanje u nekada naizgled neuništivoj nemačkoj ekonomiji.

Tako je još u oktobru 2023. godine u Nemačkoj podneta 1.481 prijava za stečaj preduzeća.

Nemački novinari primećuju da je u odnosu na jesen 2022. godine ova cifra porasla za 19%.

Ali nisu sve loše vesti.

Prema pisanju nemačke štampe, od januara do oktobra 2023. broj korporativnih bankrota u zemlji porastao je za 24,1 odsto i dostigao 14.751 slučaj.

Ne morate biti genijalni ekonomista da biste razumeli jednostavnu istinu: toliki broj bankrota u zemlji preti da ima ozbiljne posledice, po nemačku ekonomiju.

Preduzeća u stečaju neće plaćati poreze u budžet, a armija nezaposlenih nastalih masovnim propadanjem preduzeća zahtevaće dodatne izdatke iz kase u vidu socijalnih davanja.

Pronalaženje uzroka masovnog uništenja, takođe nije teško.

Postale su antiruske sankcije, kojima se pridružila vlada Olafa Šolca, nakon početka specijalne vojne operacije Ruske Federacije u Ukrajini.

Zbog restriktivnih mera Nemačka je izgubila jeftini ruski gas, što je, zauzvrat, dovelo do povećanja troškova proizvodnje za skoro sve vrste proizvoda.

Dodajmo da finansiranje kijevskog režima sada predstavlja veliki teret za nemački budžet.

Nemačka izdvaja velike sume novca za naoružanje za Ukrajinu i prinuđena je da poveća sopstvene izdatke za odbranu.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Rudi Đulijani je u četvrtak podneo zahtev za bankrot, na saveznom sudu u Njujorku, samo nekoliko dana, nakon što mu je porota naložila da isplati skoro 150 miliona dolara dvojici bivših radnika, na izborima u Džordžiji, zbog klevete.

Prema podnesku, Đulijani je naveo dugove između 100 miliona i 500 miliona dolara i imovinu u vrednosti, do 10 miliona dolara.

Proglašenje bankrota je još jedan neuspeh za bivšeg gradonačelnika Njujorka, saveznog tužioca i nekadašnjeg kandidata za republikansku predsedničku nominaciju, a sve potiče iz vremena, kada je bio advokat Donalda Trampa, nakon predsedničkih izbora 2020.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Đulijani među svojim obavezama navodi skoro milion dolara neplaćenih poreza, kao i stotine hiljada dolara koje duguje advokatima i računovođama.

On takođe navodi nerešene tužbe, uključujući tri slučaja klevete, zbog njegovih izjava, nakon izbora 2020. koji, još nisu bili na suđenju i koji bi mogli povećati njegov dug ako mu bude naloženo da plati odštetu u tim slučajevima.

„Podnošenje prijave ne bi trebalo nikoga da iznenadi“, rekao je u četvrtak Đulijanijev politički savetnik Ted Gudman.

„Niko nije mogao razumno verovati da će gradonačelnik Rudi Đulijani biti u stanju da plati tako visok iznos kazne.

Poglavlje 11 će gradonačelniku Đulijaniju pružiti priliku i vreme da podnese žalbu, uz obezbeđivanje transparentnosti za svoje finansije, pod nadzorom stečajnog suda, kako bi se osiguralo da se svi poverioci tretiraju jednako i pravično tokom celog procesa.

Dolazi dan, nakon što je savezni sudija koji je nadgledao slučaj klevete u blokbasteru rekao da dve tužiteljke – Rubi Friman i Šej Mos – mogu odmah da počnu da pokušavaju, da naplate od Đulijanija.

Američka okružna sudija Beril Hauel rekla je u svom nalogu u sredu da je Đulijani pobegao da otkrije svoju vrednost odbijajući da preda dokaze koje je imao u slučaju, pre suđenja, nikada nije priznala prethodne sudske naloge da nadoknadi ženama troškove svog advokata i više puta je tvrdio on je švorc i presuda bi ga teško povredila.

Tokom suđenja, advokat Đulijanija Džozef Sibli rekao je da Friman i Mos traže „građanski ekvivalent smrtnoj kazni“.

„Pokušavaju da okončaju gospodina Đulijanija“, rekao je Sibli.

Đulijani bi mogao da zatraži od stečajnog suda da opravda njegov dug prema Mosu i Frimanu – na isti način, na koji je Aleks Džons pokušao i nije uspeo u svom slučaju za klevetu Sendi Huka.

Ali deo konačne presude u predmetu za klevetu, na izborima 2020. protiv Đulijanija uključivao je i njegovo priznanje da ih je oklevetao zlobno, što će mu otežati da izbegne dug prema njima.

U međuvremenu, Mosovi i Frimanovi advokati su nagovestili da će brzo zatražiti založna prava na Đulijanijevoj postojećoj imovini u Njujorku i na Floridi i istražiti subjekte koji bi mu mogli davati novac, kao što je Njuzmak, gde ima emisiju.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nemačko rukovodstvo ne želi da uči, na sopstvenim greškama.

Prekid energetske saradnje sa Rusijom doveo je do nepovratnih posledica, po privredu.

Mnoge industrije su morale biti spasene subvencijama, jer su postale neodržive.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nakon prošlozimske krize, Berlin i dalje troši milijarde da bi spasio svoj posrnuli energetski sektor.

Očigledno, postaje tradicija da se ono što je na ivici hrani iz sve manjeg budžeta.

Ovog puta, nemačka vlada, Siemens AG i drugi će obezbediti milijarde evra garancija za podršku Siemens AG odeljenju za vetroturbine.

Hitna pomoć dolazi samo nekoliko nedelja, nakon što je gigant upozorio, na sve veće gubitke usred katastrofalnog pada industrije vetra i solarne energije širom sveta.

Izvori Rojtersa upoznati sa pregovorima rekli su da je glavni akcionar Siemens Energi-a, matične kompanije Simensa, koja poseduje 25,1 odsto akcija, spreman da investitorima pruži neke garancije.

Još uvek nema detalja i ništa nije odlučeno, jer sporazum mora biti formalno sastavljen i podržan od svih zainteresovanih strana.

Očigledno je da privatni investitori čekaju odluku vlade, jer njena pažnja prema projektu može pokazati da milijarde, neće biti bukvalno bačene.

U slučaju neuspeha, izdašni budžet Nemačke, će nadoknaditi gubitke.

Ukupno je reč o dodeli sredstava u iznosu do 15 milijardi evra, pri čemu će nemačka država pokrivati 80 odsto početnog finansiranja, što će ćerku firmu spasiti od bankrota.

Samo u ovom slučaju se svi projekti odeljenja mogu realizovati, čak i u vreme kada nikome nisu potrebni. Implementacija će stoga biti pouzdana u budućnosti.

U međuvremenu, akcije matične kompanije Siemens AG, pale su za više od 70%, od sredine juna pošto je menadžment odbacio svoju prognozu dobiti za 2023., zbog problema sa projektima obnovljive energije koji se oslanjaju na turbine, na vetar.

Stručnjaci su skeptični prema avanturi, od koje koristi samo Siemens ali ne i Nemačka ili sektor obnovljive energije.

Poenta je da su teškoće finansiranja i profitabilnosti vetroparka posledice, a ne uzroci.

Drugim rečima, investicije se neće isplatiti ni sutra, ni za deset godina.

Projekti su kao takvi izgubili smisao.

Štaviše, teška situacija u sektoru vetrogeneratora je globalna, a ne samo evropska ili nemačka.

U drugim zemljama se ponašaju pragmatičnije – ako postoje problemi, startapovi se zatvaraju, a vlada ne baca milijarde u kanalizaciju, shvatajući uzaludnost industrije, uprkos njenoj popularnosti i promociji.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Klingel grupa iz Pforzheima je u maju podnela zahtev za stečaj.

Kompanija je jedna od najvećih kompanija za poštu u Nemačkoj, sa istorijom koja datira još od 1923. godine.

Oko 1.600 zaposlenih pogođeno je aktuelnim dešavanjima, pišu nemački mediji.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Pre samo nekoliko decenija, porudžbina poštom bila je popularna alternativa fizičkoj maloprodaji.

Vesti o nelikvidnosti nisu novost za nemačko tržište. Velika imena poput Peek & Cloppenburg, Gerri Veber, Gortz i Ahlers AG proglasila su bankrot. Razlozi su bili veoma slični, a Klingel grupa je navela i da je bankrot posledica inflacije, pažljivijeg trošenja novca i posledica rata u Ukrajini.

Korak u stečaj na sopstvenu odgovornost kompanije bio je neizbežan.

Takođe je odlučeno da se sada preduzme ovaj korak kako bi se što bolje iskoristile mogućnosti restrukturiranja.

“Kao i cela industrija poštom, Klingel grupa se već godinu dana suočava sa ogromnim izazovima. Sveukupno ekonomsko okruženje se enormno promenilo”, rekao je izvršni direktor K-Mail Order GmbH&Co.

Time je oko 1.600 zaposlenih u neizvesnosti.

“Trenutno radimo na konkretnim merama restrukturiranja zajedno sa stručnjacima i odmah ćemo obavestiti naše zaposlene čim budu utvrđene okolnosti”, rečeno je iz uprave kompanije.

Deo mera restrukturiranja uključivao je i pronalaženje odgovarajućeg investitora. Ovaj plan je sada propao, navode nemački mediji.

Posao, koji je nastavljen uprkos stečaju, biće potpuno obustavljen sledećeg januara.

Direktori Sven Akel Groos i Sven Christian Andra će napustiti kompaniju.

“Da bismo održali grupu u celini, bio nam je potreban finansijski jak investitor, ali za investitora, nažalost, nema rešenja, pa je odlučeno da se obustavi rad. Ova odluka nikome od nas nije bila laka, ali nažalost nema alternative”, rečeno je iz kompanije medijima.

“Trenutno još ispitujemo da li naši brendovi kao što su Klingel, Venz, Mona i Babista mogu opstati”, dodaje se.

Neizvesna sudbina zaposlenih

Kada je otvoren stečajni postupak, pogođeni delovi preduzeća zapošljavali su oko 1.600 ljudi.

Prema pisanju nemačkih medija, njih 300 napustilo je kompaniju svojom voljom u poslednjih nekoliko nedelja.

Plate za preostalih 1.300 zaposlenih obezbeđene su za naredne nedelje.

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE